Stihovi za moju dusu

[Atomic™]

Marija​

Ti i ja smo sunca dva
ti i ja ko andjeli
spojili se nebom letjeli

Do duge mi smo zeljeli
do duge mi smo plovili
na krilima od sjena mjeseca

Nisam bio mnogo jak
da odolim na tvoj tajni znak
zemlju si ocarala
zauvjek si mene uzela

Ref. 2x
Trebam te Marija
od neba do neba
povedi me Marija
moja Marija

Vjeruj mi Marija
od neba do neba
moja si meni sudjena
zajedno smo plovili
morem plavim nebeskim
zajedno u vjecnom nestali
Nisam bio mnogo jak
da odolim na tvoj tajni znak
zemlju si ocarala
zauvjek si mene uzela

 

[Branko Lori]

 

[Waterfall]

Po rastanku - Desanka Maksimovic​

Reci mi sad, kada vec proslo je sve:
casi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Reci mi sad, kada me ne volis vise;
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dani koji nekad bise
dusa ti samo, kad me vidis, seca -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam vise
tebe volela?
Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reci mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag,
pa iza svega sto si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tise:
vec manje volim, a znam vise
nego pre;
vec sad mi ne bi reci mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa rec i dve.
I kad bi danas prisao meni
i hteo reci davno receni'
buditi draz,
u srcu mome saptao bi neko:
da sve sto si mi ikada rek'o,
bila je laz.

 

[bmaxa]

Adrijane, ne inati se, vrati se.
Grudu snega koju si bacio na me
prosle zime u Hamniku
sacuvala sam je, na kaminu je,
pored venca svadbenoga moje jadne mame
ubijene od moga oca pokojnoga,
giljantiranog jednog tuznog jutra zimskoga,
ili proletnjega.
Gresila sam, to znam i sama,
nisam se kuci vracala godinama,
no ja sam od tebe krila da sam u zatvoru bila.
Priznajem da sam pogresila,
cesto sam tukla psa, no ja sam te volela.
Adrijane, ne inati se, vrati se.
I Vrbovu Granu, tvoju kujicu malu,
koja je krijepala bjedno proslog tjedna,
i nju sam sacuvala, u frizideru je,
pa kad otvorim vrata da bih uzela pivo,
ja vidim tu jadnu mrtvu zver, pa mi je krivo.
No ja sam ipak to ucinila jedne veceri
tako da mi vreme prodje
cekajuci da ti dodjes.
Adrijane, ne inati se, vrati se.
Sa kule Sen-Zaka, sa vrha te zgrade
skocila sam prekjucer i ubila se
jer sam te ljubila.
Jucer su me sahranili na prekrasnom groblju,
danas sam se vratila,
i sela za sto
u stanu gde si ti nekad setao go,
dok sam ja jos bila ziva i cekala te.
Adrijane, ne inati se, vrati se.
Gresila sam, to znam i sama,
nisam se kuci vracala godinama,
no ja sam od tebe krila da sam u zatvoru bila.
Priznajem da sam pogresila,
cesto sam tukla psa,
no ja sam te volela.
Adrijane, ne inati se, vrati se

Žak Prever
prim prev, mene, često sam tukla psa je u francuskom slengu često sam te varala.

 

[Branko Lori]

 

[Waterfall]

OD KOGA KUPIH OVE NOCI..

od koga kupih ove noći samoću koju posedujem
ko izgovara naredbu koja korak ubrzava
vetra cveta hladnoće kroz lišće tek začeto
ako me zoveš oluja odjekuješ kao neki voz daleko
tužni talasu pali pred moje noge ko ti kaže
mesečar krvi što uvek polazi zoru da traži

prepoznajem te ali daleku odvojenu
nagnut u tvojim očima tražim sidro izgubljeno
tamo ga drziš setna u rukama od sedefa
i to zato da završim i nikad ne nastavim
i zato te slavim drugo moje duše gledajući te unazad
uvek te tražim među znacima povratka
puna si zaspalih ptica kao tišina šuma
otežali i tužni krinu na drugu stranu gledaš
kad ti govorim boliš me tako daleka ženo moja
ubrzaj ubrzaj korake i zapali svitce

PABLO NERUDA

 

[Waterfall]

O, vetrovi, vi, vetrovi snežni

O, vetrovi, vi, vetrovi snežni,
zavejte prošlost, nek' nestane.
Hoću da sam mali, dečak nežni
ili cvetić na međi poljane.

Hoću dok zvuk roga vetar nosi,
da umrem za sebe i za druge,
zvezdani su zvončići u kosi,
kad sneg veje u večeri duge.

Odjekuju roga vedri zvuci,
vejavica kad mu bol proguta.
Jednom nogom ja bih na okuci
kao drvo stajao kraj puta.

Ja bih hteo dok plah konjić rže,
da se grlim sa obližnjim zbunom.
Ti, meseče, šapom diži brže,
u nebesa vedro tuge puno.

Sergej Jesenjin

 

[Mister]

ZABORAVlTl

Zaboraviti
Sve zaboraviti
I kafanu
I pjesme
I nesne
I sve
Pa opet voljeti
Neku Anu
Iz prve klupe petog ce.

Pa opet
Sanjati
Negdje
Uz kišu
Gladan
I žedan
Go i bos
Velike ljude
Kojl pišu
I žarko žele
Da budu
To.

Pa opet čitati
Robinsona
l vjerovati
U sve priče
pa opet biti
divni siromah
koji sem srca
nema ničeg.

VlTO NlKOLlĆ

 

[Nina]

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažiti neće gorki san.
Podaj se pjanom vetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvet što nema korena.

Tin Ujević "Igračka vetrova"

 

[Nina]

Ima li ljubav granice i pravila?

Jagoda Kecman

Nekoga da joj kaže kad je kraj i - dosta!
Njoj, koja čista je darovana sreća!
I gde je granica toga prelepog osećaja
Pripadnosti, potrebe i buđenja
Što gura um i razum,
Ljubeći nesebično i bezglavo,
A ponekad plaćajući i dušom i glavom!
I gde je granica te slatke groznice

Što slama obzir i greje želje,
Izvora radosti vezanog uz stalno veselje?
Prkosna, neograđena i slobodna,
Često nerazumno trošena,
A lako osećajima nošena.
Strašću se veže,
Nežnošću ljubi,
Poverenjem čuva.
I gde je granica ljubavi?

U veri,
Inatu,
Boli
I neveri?
Ili strahu od istine,
I ugaslom, praznom oku?

Granica ljubavi deo je svesti
Kad boli ono što voliš više od svega!
I gde, zbog sudbine želiš nestati,
Mrzeći zbilju i sutra,
Bežeći željom u neka nova,
Prazna
Buduća jutra.

I granica ljubavi je u duši,
U nama!
Ona se u istini,
Trenom sama od sebe
I bez nas ruši i slama!

 

[jabajagi]

 

[Branko Lori]

 

[DorotiDoxy]

 

[Nina]

akva sam kakva sam.
Bas takva sam stvorena.
Kad imam zelju da se smejem,
Smejem se grohotom.
Volim onog ko me voli.
Pa zar sam za to kriva?
Sto nije uvek isti onaj koga volim.
Takva sam kakva sam.
Bas takva sam stvorena.
Pa sta sad hocete?!
Sta hocete od mene?!
Stvorena sam da se dopadam
I tu se nista ne moze izmeniti.
Potpetica mi je suvise visoka,
Struk mi je suvise vitak,
A grudi suvise cvrste.
I koluti pod ocima suvise modri.
A onda i zatim
Takva sam kakva sam!
Dopadam se onome kome se dopadam.
I sta se to vas tice?!
Ono sto mi se dogodilo…
Da, ja sam volela nekoga.
Nekoga ko me je voleo.
Kao deca sto se medju sobom vole
I znaju prosto da vole,
Da vole, vole, vole…
I zasto me onda ispitivati?!
Ja sam ovde samo da vam se dopadam
I nista se tu ne moze izmeniti!


Žak Prever "Takva sam, kakva sam"

 

[Waterfall]

Zabranjeno je – Pablo Neruda


Zabranjeno je plakati a da se nešto ne nauči,
probuditi se, a ne znati šta sa sobom,
plašiti se svojih sopstvenih uspomena.
Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog sopstvenog straha,
da otvariš svoje snove.
Zabranjeno je da ostaviš svoje prijatelje,
ne pokušati razumeti sve što ste zajedno proživeli,
i zvati ih samo onda kada su neophodni.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.
Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,
ne živeti svaki dan do poslednjeg daha.
Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,
da zaboraviš njegov osmeh i oči,
a sve zato sto je on izabrao drugačiji put od tvog,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost,
zameniti je njegovom sadašnjošću.
Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge,
misliti da je njihov zivot vredniji od tvog,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču,
ne imati trenutak za one kojima si potreban,
ne razumeti da je zivot ono što daje,
a takođe i ono što uzima.
Zabranjeno je ne potražiti sreću,
ne živeti život sa pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvek možemo biti bolji.
Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe
ovaj svet ne bi bio isti.

 

[Lada]

O MURALIMA I LANDARANJU OKOLO​

Autor/ka: Marko Jovanović

https://i2.wp.com/fenomeni.me/wp-content/uploads/2021/11/Frank-Busch.jpg?resize=650,366&ssl=1
Manje sam ih video
Više ih je pas Paspalj zapišao

Da bi se ovo pretvorilo u poeziju
Trebaju neki stihovi
Ne diraj mi mural
Jerbo ce se dignuti

Koja se takne mog murala
A i njegovog, psa moga
Njegove koje
Psa mi, ustaćemo

Koje se taknu našeg morala
Evo nas,
Ustajemo.
Landaramo okolo.

Marko Jovanović

 

[Tea]

Nekad ako mogu da te zaboravim,
nekad ako mogu ja srce opet da otvorim
i da izađe sunce da sija kao nekad,nekad,
nekad..
Nekad ako me se uželiš,
znaj vrata mog srca su otvorena,
ja sam na istom mestu gde si me ostavila nekad,nekad.

 

[jabajagi]

 

[Tea]

Ako kreneš da me tražiš
Ako ikad kreneš da me tražiš
po dugim noćima
i mračnim odajama sjećanja,
ne zaboravi, moja draga,
ja nisam nikud otišao,
nikud dalje od tvoga koraka.
Ako ikad kreneš da me nađeš
u neznane predjele daleke,
ne zaboravi, moja draga,
zalud trošiš vrijeme na daljine
ja se nisam makao dalje
od tvoje meke tišine.
Ako te nekad povuku tmine
i pozove u noći poznat glas,
sjeti se, jedina moja,
i kada sam odlazio, otišao nisam,
samo sam u sjenku tvoju prešao
dišući tvoje ime, u sjenci tvoje tišine.
N.
Prelijepa pjesma, ne znam ko je autor

 

[Branko Lori]

Ako kreneš da me tražiš
Ako ikad kreneš da me tražiš
po dugim noćima
i mračnim odajama sjećanja,
ne zaboravi, moja draga,
ja nisam nikud otišao,
nikud dalje od tvoga koraka.
Ako ikad kreneš da me nađeš
u neznane predjele daleke,
ne zaboravi, moja draga,
zalud trošiš vrijeme na daljine
ja se nisam makao dalje
od tvoje meke tišine.
Ako te nekad povuku tmine
i pozove u noći poznat glas,
sjeti se, jedina moja,
i kada sam odlazio, otišao nisam,
samo sam u sjenku tvoju prešao
dišući tvoje ime, u sjenci tvoje tišine.
N.
Prelijepa pjesma, ne znam ko je autor

Pogledajte prilog 1056159

Pesma je od našeg člana " Pustinjakinje"

@*pustinjakinja​

 

[Branko Lori]

 

[DorotiDoxy]

Kraj putovanja​

O sve što prođe večnost jedna biva.
Sen koja beše drvo, traje. Budi
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv što sebe okova.
Završiće se putovanje ostaće tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u želji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To ćemu se molite je Žalosni Slavuj.
Ljubav nikad nije završena.
Čega ima ljudskog u patnji? O čuj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.

Branko Miljković

​

 

[Nina]

Sa Tobom sam htela sve:
da placem i da se smejem
da trcim i da padam
da se radujem i tugujem
da budna sanjam
da nadjem zaklon u tvojoj senci
da moja ruka bude u tvojoj
da mirno i spokojno spavas
da te slusam dok pricas
da se nadam i verujem
(n.n)

 

[gost 346714]

Predaleko me lude misli nose
Predaleko od tvoje crne kose
Svet je mali, srescemo se
Ali voleti necemo se

 

[DorotiDoxy]

Volim te

Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pucine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog cednih životinja kojih se covjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim.
Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Izmedju nekad i danas.
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom.
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam uciti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja.
Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoc svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda.

Paul Eluard