Stihovi za moju dusu

8222d1175fe0bc7e2a1497ea7b6bd803.jpg
 
Jesen

Drumom stara dama šeta
u kotarici plodove nosi
šibljem veverica veselo skakuta
dok orase u dom pronosi

Na njivi stari čiča
sa snopom klasure pleše
i kao da vetar priča
dok sa drveća lišće kreše

I dok se trava grči
stegnuta prahom belim
u šumarku medo trlja oči
žudi za skrovištem snenim

Zarita se i stara kobila
da zbaci svog jahača
snaga je njena oslabila
od uboda ledenog mača

Zatvori prozor potočić mali
zakloni svoj svijet
na nebu vragovi bijeli
kreću na poslednji let

Šćućurio se mali vrabac
na jug mu kasno poći
smeta mu ovaj bijeli tajac
pita se, hoće li izdržati moći

Marica Lukić
 
Nocas sam posla za tisinom tvojih koraka
dok je mesec dobijo odraz tvoga lica i kao
strela sa prstenom od ruzinog drveta..

pravo u srce.

Ako mi nocas mesece dotaknes lice
zavijacu poput vucice i vapicu za tobom.
Zelecu tvoje zivo lice,tvoje udove,tvoj jezik.


tvoju utrobu..

Vikacu zarivajuci lice u jastuk sve dok se
ne otvori more od suza ne bi li ispralo izmaglicu
od reci upucenih njima koji te ne poznaju....

Zaustavicu vreme, navuci cu zavese,oteracu mesecinu
iz moje postelje u kojoj vise nema ceznje..uzeo si je.
I odneo je negde sa sobom kao pehar da iz njega
pijes sve ono sto sam ja..a nisi me poveo..

Ostavio si samo lutanja i trazenje tvojih dodira

na mom licu..

Shvatio nisi da je sat u kuci samo nemi ukras
a da u srcu kuca ono vreme beskonacnosti za tobom.
Ostala sam sama na obali mesecevog jezera
u nasoj kucici iz snova..stranac u vlastitoj kuci i
vlastitim predmetima..i oni me se odricu
samim tim sto ih u mraku ne prepoznajem
( nepoznat autor)
 
Toma Zdravkovic Sanja

Kako dani brzo prolaze
Uspomene meni dolaze
U mom srcu uvek ostaće
Jedna Sanja jedno proleće

U kafani sedim do zore
Ali čaša mi ne pomaže
U mom srcu uvek ostaće
Jedna Sanja jedno proleće
(Refren 2x)
Sećaš li se Sanja
Da li možeš da zaboraviš
Poželiš li Sanja
Bar po nekad da me zagrliš

Prolazim kroz naše parkove
Gledam zaljubljene parove
I osetim opet radost svu
Kad je Sanja nekad bila tu
(Refren 2x)
Sećaš li se Sanja
Da li možeš da zaboraviš
Poželiš li Sanja
Bar po nekad da me zagrliš
 
Rusalka:
Kasno sinoć o tebi je govorio pas
I šljuka u močvari govorila je o tebi.
Kažu da si usamljena ptica u šumi
i da ćeš biti sam dok ne nađeš mene.

Obećao si mi i slagao si me
da ćeš pre mene doći
tamo gde se stado okuplja.
Zviždala sam i dozivala te,
ali tamo ne nađoh nikoga,
osim jagnjeta koje je blejalo..

Pogledajte prilog 1032731​
Kliknite za proširenje...
Ovo je medju najlepse sto sam ikada procitao..🙊
Delio sam link na svom profilu..
Hvala ti puno za stih..🙊
 
Poslednja izmena:

Obožavam te​


Obožavam te kao nebo noću,
O posudo tuge, tu tvoju mirnoću

Ljubim te sve više što mi bežiš dalje
Čak i kada mislim da te tama šalje

Da bi ironično razmak povećala
Što ga je do neba već priroda dala.

U divljem naletu nasrćem i skačem
I k’o crv lešinu ne bih dao jačem!

I meni je mila u očaju slepom,
Čak i ta hladnoća što te čini lepom.

Šarl Bodler
 
[Chorus]
This is a man's world
This is a man's world
But it wouldn't be nothing
Nothing without a woman or a girl

[Verse 1]
You see man made the cars
To take us over the road
Man made the train
To carry the heavy load
Man made the electric light
To take us out of the dark
Man made the boat for the water
Like Noah made the ark

[Chorus]
This is a man's, man's, man's world
But it wouldn't be nothing
Nothing without a woman or a girl

[Verse 2]
Man think about a little bit of baby girls
And a baby boys
Man makes them happy
'Cause man makes them toys
And after man make everything everything he can
Even though the man makes money
To buy from other man

[Chorus]
This is a man's world
But it wouldn't be nothing, nothing
Nothing without a woman or a girl

[Outro]
Oh how, how man needs a woman
I sympathize with the man that don't have a woman
He's lost in the wilderness
He's lost in bitterness
He's lost in loneliness
 
Želja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

D. Konstantinovic
 

Iz šarenog mnoštva - Dragana Konstantinović​

Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom,
slučajem pometen,
i u tmurne dane oplakane kišom
uneo sjaj snova dugama prepleten.

Zaigraju misli pa se čini lako
dve duše se spoje,
u treptaju rose čini se da svako
može da poleti baš kao nas dvoje.

Prepuštam se sneno zovu iz daljine
lude noći ove;
znam, imam te samo kroz šapat tišine,
ali nedam nikom da mi gasi snove.
 

Tebi ljubavi - Dragana Konstantinović​

1.​

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...

2.​

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?

3.​

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...

Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?

4.​

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...
 
Hoću u tvom srcu, posle tamnih jada,
Da ostavim jednu nostalgiju dugu:
Pa sve kada prođe, da se sećaš tada
Sa bolom na sreću, s radošću na tugu.

Hoću moja ljubav, kad sve jednom padne,
Da u tebi umre, kao u dan sivi
Što mre grmen ruža: miris koji dadne,
To je bolna duša koja ga nadživi.

I kad ovi dani za svagda prohuje,
I kad opet htedneš čuti moje ime,
Hoću da se ono u tvom srcu čuje
Kô šapat poljupca i uzdisaj rime.
Jovan Dučić
 
Сенка

Због свега што смо најлепше хтели
хоћу уз мене ноћас да кренеш.
Ма били светови црни,
ил' бели,
ма били путеви хладни,
ил' врели,
немој да жалиш ако свенеш.

Хоћу да држиш моју руку,
да се не бојиш ветра
и мрака,
усправна и кад кише туку,
једнако крхка,
једнако јака.

Хоћу уз мене да се свијеш,
кораке моје да ухватиш,
па са мном бол
и смех да пијеш и да не желиш да се вратиш.

Да са мном
испод црног неба пронађеш хлеба комадић бели,
пронађеш сунца комадић врели,
пронађеш живота комадић зрели.

Ил' цркнеш,
ако црћи трба због свега што смо најепше хтели.

M.Антић
 
Moja ružo
-------------

Ostao sam veran mojoj ruži
Miris njen mi još nadima grudi
Mis`o na nju život mi produži
I u duši novu nadu budi.

Od rastanka prođe mnogo leta,
Ovim putem morao sam poći,
Rastavi nas daljina prokleta
I ostavi uplakane noći.

U srcu te, moja ružo, nosim
U duši si mojoj svakog trena
Za te živim, tobom se ponosim,
Moj anđele, ružo moja snena.

Sve što želim, ružice malena,
Uvek molim milostivog Boga,
Da mi srećna budeš svakog trena,
Jer deo si, ružo, srca moga.

Vratiću se, ružo, jednog dana
Ovom paklu jednom kraj će doći
Da m` izlečiš srce puno rana
I ulepšaš sve dane i noći.

Krstan Đ. Kovjenić

VILMICA - SPAVA.jpg
 
Niti tišine
Ćutim reči koje negde u meni
pletu čežnjive niti tišine
mislima o tebi,
koje na čas zasijaju strahom
od jačine ljubavi
koja me noću pohodi
tražeći izlaze
na hartiji praznoj.
A ja ne smem i
ne umem da ti kažem
koliko te ludo volim,
da bi srce moglo u času
maraton istrčati i
jednako stati zanemelo
pred tvojim zenicama,
pa ti zato kao devočica prostirem
svoje ruke oko vrata
da menja venčić cvetni
sa livada mirisnih.
Noćas dok ćutim svojim nitima
a nesanica sonatu svira,
u meni valovi nežnosti
zapljuskuju obale duše
i osmeh mi se na usnama rađa
zbog slatkog saučesništva sa dušom
koja jedina ljubav razume,
čita svaki stih obeležen poljubcem
na tvojim usnama od satena.
Zna samo duša da dah
koji pod tišinom snega
liči na beličastu dim
krije u sebi tvoje ime.
I ovde ću stati,
isplela sam svoje niti tišine
da bi u njima prepoznao
Moja rečita ćutanja
što bilom otkucavaju
misli o tebi...
Nedosanjane snove
koje tananom željom
čuvam za zajedničko ispunjenje...
Ljubav
nesebičnu, veliku kao beskraj,
što miriše na ruže
na uzglavlju gde snevamo...
Onaj moj dečiji zagrljaj,
koji malim rukicama
grli celi tvoj svemir...
Poljubac
meki sa ukusom trešanja
u uglu usana koje ti se predaju...
I ono jedno,
koje srce vrišti,
a nespretne usne
pomalo trapavo izgovaraju:

Volim te.

Aleksandra Sekulić
 
Čekaj me, i ja ću doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek šiju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu-
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu.

Konstantin Simonov
 
"Tako nežna, k`o cvetna latica,
Tako mala, kao pahuljica,
Graciozna, kao rajska ptica,
Tako mila, anđeoskog lica,
Tako dobra, velikoga srca,
Kad ustreba - prava je lavica,
Pametna je ta lepa glavica ...

Takva beše mila mi Vilmica,
Uvek biće deo moga srca,
al` bila je `tica litalica,
Vragolica, stara varalica ...

Kod Amera ona ode, rode,
Željna slave, nastupa i mode,
To me jako u srce ubode,
U zaborav nikako da ode..."
✍️
😢
🤫
~ KĐK

VILMICA - SPAVALICA .jpg
 
Kad imaš s kim

Kad imaš s kim,
možeš da lenčariš,
možeš da pitaš šta ćemo,
možeš da možeš sve.
Niko ti ništa ne može,
kad imaš s kim.

Možeš da radiš
sve što se radi kad imaš s kim,
možeš da ne radiš
sve što se ne radi kad imaš s kim.
možeš da zagrliš kad imaš koga,
da šapnete jedno drugom
da imate sreće što imate s kim
i da zaboravite kako je bilo teško
dok niste imali s kim.
Kad imaš s kim,
možeš da ideš kud god poželiš,
kad imaš s kim,
ne moraš nikuda da ideš.
Kad imaš s kim,
ne možeš da ne budeš srećan.
Kad imaš s kim,
ne možeš da ne voliš život.
Kad imaš s kim,
možeš da budeš tužan
(ali samo bez razloga,
onako, došlo ti).
Kad imaš s kim
ne možeš da budeš
takav kakav si kad nemaš s kim.
Sve to bi možda mogao
sa nekim drugim,
ali je lepše kad imaš s kim.



starost-ljubav-godine-setnja-par_ls-s.jpg


Goran Tadic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.340
soko stark
soko stark
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
6
Pregleda
316
Džudi S
Džudi S
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
866
Džudi S
Džudi S

Back
Top