Stihovi za moju dusu

[vecic]

Ako hoćeš...

Ako hoćeš da o zori
Pjevam tebi pjesme moje,
Oj, ne bježi sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!

Ako hoćeš da ti pjevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!

Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu -
Mirisavu meku svilu!

Ako hoćeš da ti pjevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bijela -
Da udišem miris cvijeća!

Il' ako ćeš pjesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!...

Aleksa Šantić

 

[Branko Lori]

http://fs5.****************/images/151215/hcbeqtfp.jpg

 

[Zauzet+]

 

[Branko Lori]

Nek' zaveju snegovi
sve one staze
kojima smo nekad isli mi
neka prosle dane
k'o latice ruza
sad raznesu vetrovi

Neka zivot odjuri
'di god 'oce
ja se nocas nigde ne zurim
nek' pognute glave
ostave me sada
i neka me svi zaborave


Samo da me nikad niko
kao ti ne prevari
da me tako zarko ljubi
a onda ostavi

Izvini sto jos sam ziv
i sto te volim
za sve sto je bilo hvala ti
sa pismima mojim
ti spali i dane
kada smo se voleli

Neka zivot odjuri
'di god 'oce
ja se nocas nigde ne zurim
nek' pognute glave
ostave me sada
i neka me svi zaborave

 

[mari47]

Ove Su Riječi Crne Od Dubine


Ove su riječi crne od dubine,
Ove su pjesme zrele i bez buke
– one su, tako, siknule iz tmine,
i sada streme k’o pružene ruke.

Nisam li pjesnik, ja sam barem patnik
I katkad su mi drage moje rane.
Jer svaki jecaj postat će zlatnik,
A moje suze dat će đerdane.

No one samo imati će cijenu,
Ako ih jednom, u perli i zlatu,
Kolajnu vidim slavno obješenu,
Ljubljeno dijete, baš o tvome vratu.

Tin Ujević

 

[The Lady D]

JUTARNJA MISAO II

Eh,te želje …jutarnje..
...mirišljave,okupane...
...želje neuništive,
preživele čistilišta sumraka
i svim 7 ponoćnih krugova pakla
koja je izmakla...
Nadživela dana i godina,
telo, mozak, sve ćelije - pobedila...

Sa prvim zrakom svetlosnim sto se uvlače,
venama zubore, telo plave...

Eh, te želje jutarnje - želje ISTINSKE!
Želje nedosanjane!

Sto su istinskije
rani su sličnije.

Sanjaju hrabri,
štite i nose svoja jutra,
kao lavica laviće u svojim zubima u novo sutra.
____________



The Lady D

 

[Suljo.L]

 

[Ројалиста]

Postoji mesto u srcu
koje nikad neće biti ispunjeno,
taj prostor ostaće prazan
čak i u najboljim trenucima,
i u najlepšim momentima.

Znaćemo to,
znaćemo to više nego ikad.

Postoji mesto u srcu
koje nikad neće biti ispunjeno
i mi čekamo,
i čekaćemo,
u tom prostoru.

 

[Rusalka]

Ime ti je, ćirilicom pisano, rika jelena
po papiru, otvorenom kao zavejana skandinavska visoravan
u kojoj smo utonuli ostali
šest nedelja naši konji nisu je mogli preći

Majstor kaže
trn zateže luk,
strela vazduhom fijuknu i
plava ruža postade,
jelen poskoči, vreme stade

Ime ti je, ćirilicom pisano, rika jelena,
papir se otvara kao zavejana skandinavska visoravan,
čini se da su davno otišli; zgarišta, iščupane bugarske ruže,
vuk zastaje, njuši trag jelena
​

 

[gost 374584]

MAJSTOR SENKI

Hodaš čitavu večnost
Po svome ličnom beskraju
Od glave do pete i natrag

Obasjavaš sam sebe
U glavi ti je zenit
U peti smiraj sjaja

Pred smiraj puštaš svoje senke
Da se izduže da se udalje
Da stvaraju čuda i pokor
I sebi da se klanjaju

U zenitu svodiš senke
Na njihovu pravu meru
Učiš ih tebi da se poklone
I u poklonu nestanu

Hodaš ovuda i dan danas
Ali se od senki ne vidiš



Vasko Popa

http://fs5.****************/images/151225/i2rsjhb7.jpg​

 

[Suljo.L]

 

[Zauzet+]

 

[Branko Lori]

ELEGIJA

Ludo veselje mojih mladih ljeta
Kao mamurluk, sad mi samo smeta.
Al' kao vino-tuga davnog plača
U mojoj duši biva sve to jača.
Moj put je tmuran. A dane sve gore
Nosi mi burno budućnosti more.

Al' mrijeti mi se neće. Još se nadam.
Ja živjet' hoću, da mislim i stradam.
Med nedaćama, jadima i zlima,
Ja znam da me i naslada ima.
Ponekad opet zanijet ću se skladom,
Nad svojom sanjom zaplakati kradom
I tko zna, neće l' posljednnji mi dani
Ljubavlju zadnjom biti obasjani.

A. Puškin

 

[Zauzet+]

 

[Suljo.L]

 

[gost 359182]

 

[mari47]

Aleksandru Bloku

Ja sam došla pesniku u goste.
Ravno podne beše, i nedelja.
Napolju se vejavice zloste,
A u sobi toplo je od želja.

Sunce, neke boje malinove,
Izranja kroz kolutove dima.
Domaćin je ćutljiv.Poput sove
Posmatra me vatrenim očima.

Njegove su oči tako teške.
Ko ih vidi, zanavek ih pamti.
Zaklinjem se da ne pravim greške:
Ne smem, ne smem u njih pogledati.

I tako se začela beseda...
Dimno podne u sobi mrak hvata.
U visokom domu koji gleda
Na široke Neve morska vrata.

Ana Ahmatova

 

[The Lady D]

TI ŽIVIŠ U MOM UDAHU

Udahu, ti nežni povetarcu,
u večnom koraku
rasplamsavaš žar čeznjivih misli
u središtu uzdrhtalog srca.
Ti večito tinjajuci plamenu devojačke duše,
hraneći se udisajima,
čuvaš tajnu večitosti tog plamena
u mojim čežnjivim snovima.

Sa tog ljubavnog ognjišta
klizneš, zaletiš se venama,
zagospodariš svim telesnim sferama,
plaviš ih stremljenima , tim nemir-aferama,
prkoseći tako noćima, hladnim, osamnima.

Pod tim kosmičkim silama,
zapenuši krv u žilama,
zatreperi duša kao golubica,
zagledana u srodnika,
želi da sleti na prozore voljenoga,
Da mu u snu ispriča tu tajnu,
Da po danu junaku,
Krene mome zagrljaju, po tom tragu
kao žedan ka izvornom predznaku.

Ti izdahu...izdahu,
Uzmi krila golubice,
kljunom zagrebi pod kožom izvor vreli,
njemu na prozore sleti,
napoj, zadeni čežnju moju u njegovoj postelji,
meni ga dovedi, njegovoj seni,
izvoru njegove muskosti, ognjistu
...njegovoj ženi.

Izdahu kreni, poleti, leti!
Dahom ga mojim ti okrepi,
Belinom svojom put mu osvetli
Do beline moga jastuka,
gde je svaki izdah zauvek utkan.
______

The Lady D

 

[Branko Lori]

PJESMA O PROBUDJENIM SPOMENIMA

Propala ljubav ne nosi se na put
Kao što nosiš kovčege i svežnje.
U spomenima život samo spava;
Kad probudi se oni budu čežnje.
Putuješ dane i putuješ noći
Oni su tvoje društvo u samoći.
U zanosima, lutanju daleku
Oni te naglo zabole, zapeku.
Otiđeš dalje. Oni dublje riju
I glumljenu ti radost tiho piju.
Na dnu ti srca čuče sumnje; čuju
Micanje svake nade, pa je truju.
Tjeskobama, ljubomorom te muče.
I sutra sjenu bacajuć od juće.


Dobrisa Cesarić

 

[vecic]

Svuda smo. I nigde
Svuda smo. I nigde. Kročiš,
i zimski te vetar sreće.
U crkvi, po danu i po noći,
peva i gasi nam sveće.
I često se čini – u tami,
kraj zida, na uglu, daleko,
gde smo već pevali sami,
još peva i hoda Neko.
Gledam taj vetar, ko vezan:
shvatiću – to plaši mene.
I bledim. Čekam. Al’ ne znam
na koga je red da krene.
Ja znam sve. Jer nas je – dvoje.
I niko sad reći neće,
da još neko ovde poje,
i neko tu gasi sveće.

Aleksandar Blok

 

[Branko Lori]

 

[Markoapolo]

 

[mari47]

 

[Branko Lori]

http://fs5.****************/images/160111/w75yuf2r.jpg

 

[Branko Lori]

Pozajmljeno