Stihovi za moju dusu

[The Lady D]

ZVEZDA PADALICA



Samo misliš da si pao,
da si stao,
da ne mozeš, nemaš kud,
Samo misliš, jer da bi znao
potreban je pravi sud.

Samo misliš da za tebe,
vreme nema uspomene,
da ni nada nije snaga ,
dovoljna do novog praga.
Samo misliš, jer da bi znao,
priznao bi, ne bi stao.

Samo misliš, jer je teško ,
stajati pred svakom greškom,
sa krivicom ili bez nje,
u kamenolomu –samo kamenje!
Samo misliš, jer da bi znao
i kamen bi oklesao.

Samo misliš, al bi znao,
kad bi život pogledao kao metar,
video bi novi milimetar,
I ne bi znao tačno faul ili koš,
ali, mnogo toga dešava se još.

Ja sam mislila: „sad sam stala“ ..
…I onda je zvezda pala,
srce moje obasjala,
naterala usne želja da se sete, da polete…
…Tad sam znala….Želja imam!
... Nisam pala!
____________




The Lady D

 

[Branko Lori]

UMESTO MOLITVE ZA DALEKU

Ponekad, davna, setim te se,
a nešto toplo zasja u duši
kao od dobre stare pesme
to se slučajno zapevuši.

Gde li si noćas, ti daleka,
da li si negde svila dom,
ili još uvek, kao nekad,
lutaš ponoćnim Beogradom.

Da li još tražiš onog čudnog,
onog iz tvojih snova vrelih,
koga si tražila uzaludno
i one noći kad smo se sreli.

Traži, samo traži, tragaj
on ipak jednom mora doći
iz tvoji lepih snova, draga,
u tvoje nimalo lepe noći.

Kao što dođu ove pesme
iz divnih šuma nepoznatih
pravo u naše ružne nesne,
u gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad, tako, setim te se,
a nešto toplo zasja u duši
kao od dobre stare pesme
što se slučajno zapevuši.

Vitomir Nikolić
,,,,,,,,,,,,,

 

[Branko Lori]

Crni gavran u kišnom vremenu

Tamo gore na ukrućenoj grani
Zgrbio se mokar crni gavran,
Namješta i razmješta perje na kiši.
Ne očekujem da čudo
Ili slučaj

Potpali prizor
U mom oku, niti više tražim
Neku svrhu u bezveznom vremenu,
Samo nek mrljavo lišće pada kako pada,
Bez cifranja, bez navještaja.

Premda, priznajem, ponekad
Želim neki odgovor
Mutavog neba, no ne mogu se požaliti:
Još uvijek neko maleno svjetlo može
Skočiti raspaljeno

Iz kuhinjskog stola ili stolice
Kao da nebeski plam prisvaja
Katkad najtuplje predmete -
Posvećujući tako interval
Inače beznačajan

Darovanjem veličine, časti,
Možda čak ljubavi. U svakom slučaju, sada koračam
Oprezna (jer se to može zbiti
Čak i u ovom tmurnom, trošnom krajoliku); skeptična
A ipak mudra, ne znajući

Koji bi to andjeo mogao poželjeti da zaplamsa
Odjednom kraj mene. Znam samo da gavran
Uredjujući crno perje može zasjati tako
Da mi omami čula, podigne
Očne kapke, i odobri

Kratkotrajnu odgodu straha
Zbog pune neutralnosti. S malo sreće,
Putujući tvrdoglavo kroz ovo doba
Umora,
Skrpat ću nekakav

Sadržaj. Čuda se dogadjaju.
Želiš li te grčevite
Trikove značenja nazvati čudima.
Opet počinje čekanje,
Dugo čekanje na andjela,
Na taj rijedak, slučajan silazak.

Sylvia Plath

 

[Svjetlanaa]

Sve je laž, samo pusta laž, sto se oko nas u krug vrti. Sve je laž, osim smrti.<span style="color:#4b0082;"><font size="3"><strong>

 

[The Lady D]

SAMO DA DOBRO SI

Potrošila sam sve zvezde padalice na tebe,
još uvek su moje oči tvog potoka žedne.
Još mi nada šćućurena ispod kućnog čeka praga,
U tvoj daleki korak zagledana, kao sada.

Kao mače klupko, zvukove prevrćem,
Još uvek se za tim predosećajem u sebi osvrćem.
Toplinu sa dlana svoga sadim u voćnjacima,
da te dočeka zrelim plodovima.

Sve ovo vreme brine me,
kakvo li je Dušo vreme kod tebe?
Jesu li se preteška bremena ,
spustila na tvoja pleća, ramena?
Tražim tajnu od planina, stena,
da istraju i usred najvećeg nevremena.

Molitvom pravim zaklon za tebe,
Da te vetar po koži ne šiba, ne grebe,
Da održim hitrim tvoje vene, telo,
Najlepšu pticu-pevačicu šaljem za to delo,
umivam joj rosom šareno pero.

Samo da ti dobro si,
Makar da to poslednje bude
na šta ću misliti.
Nikad neću prestati, neću sumnjati,
da si isto sanjao, isto pokušavao,
kraj mene se probuditi, mene ljubiti,
moj voljeni.
________

The Lady D

 

[Svjetlanaa]

Lose je ovo vece
kad me imas na pameti
a karta te nece.

Na drugoj je strani stola
protivnik jaci
jaci od ljubavi
jaci od bola
Zaborav.

Igra tece,ti gubis,
I na kraju on trazi mene
Mene koju ljubis.

Ulazes i taj crni biser
Sa niske nedosanjanih snova.
Ulazes svoju poslednju ljubav.

Karte su kao misli
jalove i slabe
Sve losije stojis

Igra se blizi kraju
I ja se bojim.

Naravno,
On dobija uvek
a meni zao.

Cini mi se da si me
ipak olako proigrao.
J.

 

[Mister]

Sva povijest sudjeluje u tome kad te ljubim,
i spominju se dični kraljevi koji nose
imena, kao biljke u nekom krasnom vrtu,
latinska, beskonačna, i kao duge kose
ljepoticā u noći padaju kiše škrtu
nudeći nama glazbu dok tijelo tvoje rubim

s namjerom da te sasvim odredim prema svemu
što želi prisustvovat u tebi s davnim nekim
právom i možda željom neutaženom, gledam
gradove koji leže zauvijek tvojim mekim
rukama uhvaćeni i gotovo ti ne dam
disati, ne dam piti i prepuštam te nijemu

i savršenu drugim trenucima i drugim
pažljivim postupcima, i moje brojne greške
postaju divne, sušta vrlina kojom tješim
usnulu tvoju zebnju, sjenama tebe dugim
pokrivam kao lišćem iz kojeg vise teške
povijesne zagonetke; ja treba da ih riješim,

a kako, kad te ljubim? a kako kad te ljubim.

(Luko Paljetak)

 

[Mala sanjalica]

Pusti me da te branim od pobesnilih lisica i pasa,
nemoj mi braniti, grditi, nemoj me od sebe sklanjati,
dok jos nje kasno, dok nas ne ogrebu ocnjaci svih rasa,
pusti me, ali ne daj da odem,
jer ko ce tebe i mene, sem nas, bolje i lepse sanjati.
S.J.

 

[Svjetlanaa]

 

[gost 374584]

Moja zimska insomnia
nestala je s prvim daškom proljeća
vrijeme je da uhvatim prvu riječ
iz nepoznate pjesme
i s njom obložim epicentar
u svojoj razorenoj duši
i sve to ugradim u stihove
skupljače suza
iz kojih će se pojaviti duga
i ukrasiti ovaj proljetni dan

davno sam izgubio osjećaj
za dane bez jauka
i tuge umotane u oronulu dušu
u meni nikako da proklija sjeme
novog života
u kojem se prepliće veselje čovječanstva

već dugo se u meni ne bude zvijezde vodilje
ništa se ne miče i ne niče
čak ni misao o novom danu
i neostvarenim snovima
samo pogled uprt u nedogled
zjapi poput razorenih nagasakija i hirošima

neko je u meni srušio snove i nade
opustošio svaki nerođeni dan
neko je u meni nastanio vječnu noć
koja me okovala nevidljivim lancima

kažeš proljeće je tren za podešavanje ritma
trenutak kada se budi ljubav
rascvjetava osmjeh u sunce
koje rađa novi san
ali mi ne reče tajnu o rješenju te formule

ti ne znaš da plivam uzvodno
a da me vode nose prema ušću
gdje će se svi snovi iz moje prošlosti
stopiti s velikim ledenim okeanom
u kojem ribe plivaju leđno

reci mi da je to samo moj loš san
da sunce izlazi na Istoku
i da obasjava čak i uzavreli zapad
gdje je ljubav davno umrla
a u srce običnog čovjeka uselila zima

ako se slučajno sretnemo nekog proljeća
obećaj da ćeš mi podariti malo sunca
iz tvojih nasmijanih očiju
pokazati mi neki novi iskoračaj u boljitak
i pomoći da posijem zrake ljubavi
u ljudska srca na hladnom zapadu
neka te čovječanstvo po tome pamti


Ibrahim Honđo
("Zapadno od Beograda, istočno od Vankuvera")​

 

[vecic]

VOLIMO SE
Volimo se, dušo, je li?
e, pa šta nas jošte deli?
je l’ se kakva crna sila
il’ sudbina namerila
da se baci među nas?
Crna sila, te nagrnu
na zenicu tvoju crnu
i na tvoju crnu vlas?
Al’ raširI bele ruke,
poleti mi, zagrli me
zagrljajem plamenime,
zagrljajem žestokim;
pa što bude sudbe kivne
da u plamu ne izgori,
to će stisak da umori
zagrljajem, dušo, tim.

Laza Kostić

 

[Branko Lori]

 

[Duki Lu]

Ka čemu idem

Ne sanjaj
da ću te ljubiti
jednom kad me se setiš.

Ne sanjaj
moje usne
sa ukusom svoje želje
dok sumrak pada lagano
na tvoje zene usnule.

Ne pitaj
da li ću poželeti
nečiji tuđi dodir
uvek kad tebe se setim.

Ne pitaj,
jer sve na svetu
ka čemu idem, snena,
i što dotaknem, tužna,
samo je deo tebe.

V. Milićević

 

[Branko Lori]

 

[Svjetlanaa]

 

[*Hannah*]

Dodirne dušu skoro svaka stvar

Dodirne dušu skoro svaka stvar,
odasvud bruji spominjanja glas.
Poneki dan što prođe stran za nas
u budućnosti stigne tek k'o dar.

Ko meri naš doprinos? Da li ko
od prošlih, starih leta nas raspreda?
Šta od postanja saznasmo, sem to:
da sve se jedno u drugom ogleda?

Da se na nama ravnodušnost greje?
O, dome, travo, o, večernja seni,
dok se gledamo tako, obrgljeni,
najednom sve to kroz vas k nama veje.

Kroz sva se bića pruža prostor jedan:
suštinski svetski prostor. Kroz nas laste
proleću tiho. Ja, rašćenja žedan,
pogledah, i: u meni drvo raste.

Brinem, a dom je na dnu mog srca.
Čuvam se, a u meni straža bdije.
U mojoj novoj ljubavi se svije
svet lepi, da tu počiva i grca.

Rainer Maria Rilke

 

[Drug Stari]

 

[Mister]

Nismo mi to što naša tijela hoće,
i što se sada u jednom grču lome,
mi ljubavi smo samo dvije samoće
u životu ovom providnome.
Ko oka dva što zajedno gledaju,
a jedno drugo nikada ne vide.
Ko oka dva što sjaj prelijevaju,
i plaču, i snivaju stvari posve vidne.
Enes Kisevic

 

[Svjetlanaa]

E L E G I J A

Eto: vjetar s mora vraca nam natrag odbjegle ptice
šumom krila što uci nas prolaznosti.
Ali šta marim ja da su noci moje i dani izbrojeni.
Neka trava spasi moju nježnost. Pijesak nek me nauci voljeti.
Ne mogu u zlu da živim, a za dobrotu ismijat ce me.
Gdje je taj za kog vrijedi kleknuti na cestu i dotaci usnama
prah s njegove obuce?
Taj koji ce kao livada svakog proljeca cvjetati u meni.

Neka doðe jedno proljece što ce nas nauciti biti radost
jedni drugima, i ostati lijepi.

Jer vjecnoj mijeni usprkos, ja znam da moram naci
prije nego napustim ovu zemlju i ovo nebo
cvijet koji ce zadržati bezazlenost
i ljubav koja nece prestati.

Vesna Parun

 

[Branko Lori]

http://fs5.****************/images/160226/d5662ebr.jpg
Jesmo li sami u svojoj samoći?
Zabrinuti,da li jedini osluškujemo noć?
Nebismo li čuli iz daleka vapaj,
taj zvuk što jednom trebao bi doć.

Dok živim ovaj skromni,smrtni život,
ja noću često pogled upirem u zvijezde,
pa smotrim budan neka sunca druga
i svijetove druge što kroz dalek svemir jezde.

Negdje daleko u beskraju hladnom
možda isto srce kuca usred grudi
kao ovo moje što sad lupa čežnjom
a ne čuju ga čak ni meni bliski ljudi.

Sluti li netko isti poput mene
ovo što ja sada prepun nade slutim?
I šuti li netko dok u nebo gleda
kao ja što sad u hladni svemir šutim?

Da li isto negdje utkana u rosi
drhti ruža obasjana sjajem zore?
Ili sva ta sunca što su kao iskre
tek u našoj mašti nekim smislom gore?

 

[Suljo.L]

 

[Svjetlanaa]

Zamisli da si sretna ptičica u letu
toliko ti želim sreče na svijetu.
Zamisli da leptirić si nježni
toliko ti želim ljubavi snažne!

Zatvori oči i želju zaželi
da ti ljubav tvoja sreču udjeli,
da zdravlja i veselja uvijek imaš,
ljubavi i veselja da ti ne nedostaje.

Poželi da leptirić si u zraku
koji na cvjetak mali sleti,
da poljubac ti donese blag
koji će netko drag da ti da!

I još mnogo toga poželi
sve ono što ti na duši leži,
a ja ću ovdje da budem
i uz tebe život ću da provedem!!!

 

[Zoki D.N.M.]

Safe Haven

Ever notice how painful misunderstandings can be?
Two different takes – taken personally.
Heated exchanges – with noble intentions.
Similar goals – in separate dimensions.
Difficult questions – understanding takes.
Misplaced attention? – or just simple mistakes?
Like trying to care – with our minds closed and set –
Unleashing harsh words – we later regret.
Back in your arms at the end of the day…
I unwind from my role in the temporal play
Letting go of the pain through thoughts that I share.
I’m willing to risk – If you’re willing to dare…
Refrain:
But you know my intentions are good…
– and I know that I’ll be understood –
In our safe haven of trust and care…
Where I’m free to be me… and willing to share…

Words by Paul Golubovs
Music by John Sokoloff
http://www.stringtheorysong.com/lyrics.htm

 

[*Hannah*]

ТИ НЕ ВОЛИШ И НЕ ЖЕЛИШ МЕНЕ

Ти не волиш и не желиш мене,
нисам више мио срцу твом?
Гледајућ' у страну - страст ти вене
са рукама на рамену мом.

Смешак ти је мио, ти си млада,
речи моје ни нежне, ни грубе.
Колике си волела до сада?
Које руке памтиш? Које зубе?

Прошли су ко сена крај твог тела
не сревши се са пламеном твојим.
Многима си ти у крило села,
сада седиш на ногама мојим.

Очи су ти полузатворене
и ти сањаш о другоме неком,
али љубав прошла је и мене,
па тонем у драгом и далеком.

Овај пламен судбином не жели,
плаховита беше љубав врућа -
и ко што смо случајно се срели,
растанак ће бити без ганућа.

Ти ћеш проћи путем поред мене
да прокоцкаш све те тужне зоре.
Тек не дирај оне нељубљене
и не мами оне што не горе.

И кад с другим будеш једне ноћи
у љубави, стојећи на цести,
можда и ја онуда ћу проћи
и поново ми ћемо се срести.

Окренувши другом ближе плећи
ти ћеш главом климнути ми лако.
"Добро вече",тихо ћеш ми рећи.
"Добро вече, miss", и ја ћу тако.

Ништа срца неће нам ганути,
душе биће смирене одвише -
ко изгори - не може планути,
ко љубљаше, тај не љуби више.

Сергеј Јесењин


Превод Стеван Ричковић

 

[...indigo child...]

Ne gradi se kuća na zbirkama escajga
mada koja kašika više
ponekad dobro dođe.

Ne gradi se kuća na novim zavesama
mada drugačije poglede
s vremena na vreme
treba zakloniti novim platnom.

Da bi dom bio dom, između ostalog
treba ti i mnogo toga
čega bi se unapred odrekao, vrlo rado.

Slušaj šta kažu Eskimi:
da bi sagradio dobar iglo
godinama moraš da nosiš
sneg u cipelama.

I špenadlu, zaboravljenu
u okovratniku kaputa,
blizu žile kucavice.

/Sneg u cipelama Ana Ristović/