Stihovi za moju dusu

[mari47]

MOJIM PRIJATELJIMA

Nije mi ni na kraj pametu
da pišem pjesmu,
samo potreba
da nabrojim neke
od razbacanih prijatelja;
ovog časa u nekoliko raspoloženja.
Neki položeni duboko u kišu,
kao bivši vojnici- Na primjer, Jura koji ponavlja:
"Ovom ulicom šetao je Blok",
hotel Anglter naslonjen je na hotel Astoriju.
Pijani Anatolij
prekasno dolazi na koncert, prljav od snijega,
u večernjem Petrogradu, na vjetru,
koji puca u košulju.
Tanja, daj mi ljubavi
bezimene, lažne i dječje.
Tvoja pretvaranja su istinita
kad učiš hrvatski zbog mene.
I na kraju - cjeluju - ozbiljno.
Pane doktore, vi ste kao miš u ovoj rupi
iz koje se izlijeva underground jazz
na drugu polovinu Praga.
I ponovo istruo snijeg,
poslije premijere u Violi,
a Vlasta otmjena u svom siromaštvu,
sa očima koje sam ponio
iz otužnog self.servicea
zauvijek u Dalmaciju.
Jevrejske obitelji, armenske, pariške.
Jure, bivši ronilac, kojeg kao i mene,
ne zbunjuje Amerika.
Tvoj lijepo sačuvan naglasak i smisao za vino,

"Majko, igla i bićvica
u ruci joj lipo stoji -
reć bi da je gospojica"

Ne ostavljajte me u neugodnoj šutnji
s ljudima u liftu što se ne poznaju.
Pod nebom koje se ruši
i pada na sve strane oko mene,
kao tvoja topla posteljina.
Moj tihi prijatelju iz Zagreba
koji si kao i ova klima,
pejzaž Jurjevske, meni uvijek tajanstven,
na kojem su dlanovi
upaljenog kestenovog lista.
Samoća - ona najobičnija,
ona predvečernja, ona noćna,
rujanska, travanjska i četrdeset
napada ovu adresu.
Udara u zono na ulazu.
Već počinju bolesti i žedj.
Voljeti je kao umirati,
umirati kao putovati.
I još jedan prijatelj,
kao mudrac i ratnik;
posljednji pored mene.
Šuti i zatvara sva vrata,
trpa vreće u prozore
i čeka da nas more odnese.
I naše tajne takodjer.

Arsen DEDIĆ

 

[STARDUST]

 

[Nina]

Slamka
U onoj noći s petka na subotu
Sudnjega časa u tvome životu
Čistaja djevo i najređi cvetu
Poslednje što si ti od mene čula
Bilo je: „Volim te
Najviše na svetu!“
Ali na čemu bi onaj što ne ume
Više živeti održao sebe
Da mu na usnama što se ne dvoume
Ne dodade slamku
I reč
„I ja tebe!“

M. Bećković

 

[DUNJA W]

Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo:
Izgubljena sreća još uvek je sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća.
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva čujes iz daljine.
To je još ona zbori u tebi duboko-

U samotne noći, kad žalosne šume
Reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša sluti, čuje, i razume....

Jovan Dučić

 

[DUNJA W]

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga cvrsto u sebi zgnjeci
I ne da mu prijeci u suze i rijeci.

Rad'je ga skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrsce, zadrsce u njoj kadikad,
Ali u rijeci se ne javi nikad.

Dusa ga u se povuce i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bacen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci klima.

Dobrisa Cesaric

 

[Nina]

Ti i ne slutiš
Ti i ne slutiš,
Moj povratak i moju blizinu
U noći, kad šumi u tvom uhu, tiha mesečina
Znaj:
Ne korača mesečina oko tvoje kuće,
Ja lutam plavim stazama u tvojem vrtu
Kad koračajući cestom, kroz mrtvo, svetlo podne
Staneš preplašena krikom čudne tice,
Znaj:
To krik je moga srca s blizih obala
I kada kroz suton vidiš crnu senku što se miče
S onu stranu, mrke, mirne vode
Znaj:
Ja koračam uspravan i svečan,
Kao pored tebe.

A.B.Šimić

 

[Angel4U]

LJUBAVNA PESMA

Da si drugog ljubila
nista ne bih mogao reci
sve i kad bih jednom saznao
sutra bi se vratila
nezno me poljubila
i ja bih ti sve oprostio.

Da si s drugim spavala
bas onog istog dana
kada sam te sreo prvi put
sta i da si spavala
nije ljubav stradala
ne bi dugo na te bio ljut.

I da si me varala
sa svim onim ljudima
sto sam ih u srcu nosio
naviko sam drugove
da vracaju dugove
opet bih ti sve oprosto.

na,na,na,na,na,na

 

[Angel4U]

POD KOZU

Sedim u tisini, nema glasa
tvog da smiri uzdahe, drhtaje
gledam u daljinu i nadam se
da sinu zvezde pratilje
da mi put do tebe osvetle

Ponekad ustanem i krenem
jer otrov mi kroz vene
ne da sna i mira
ali gusta je magla i od tebe ni traga
gde si sad, jedina
sve bih dao da te ugledam

Ma ne bi bolelo bas tako
da si bila samo san
da imao te nisam
kad mastao sam ja

Al' po noci i po danu
ti si uvek bila tu
kako sada da te nemam
kad pod kozu usla si mi svu

 

[Angel4U]

PRUZICU TI LJUBAV

Kad te jednom dotaknem,nezno,lako kao dah,sasvim slucajno na mah.Znaces kome
pripadas,nestace ti svaki strah,bices sasvim sigurna.Kad te jednom dohvatim,divlje
zedno,besramno.kao dugo cekan plen.Neki stari tragovi,slike tvoje proslosti,nece
biti,cak ni sen.

Pruzicu ti ljubav,zbog koje se gine,zbog koje se umire.Zivot
nema smisla,bez tvoje blizine,moja dusa izvire iz srca tvog.

 

[mari47]

Staklenom ulicom


Svaku večer staklenom ulicom prolazim
i kao da nikada nisam otišla
sakupljam te u krhotinama svojih misli
i gledam, kako u kapima mjesečine
izmedu drvoreda sjećanja plamtiš.

Hodam, tako rano, jutarnjim satima
a ti me svojom sjenom pratiš
i ne remetimo nježnost krošnji,
jer one poznaju mirisni šum pjesme
i naše korake ponete kao svakodnevne
pamte i ne zamjeraju im prolaznost,
ne plaču, već onako sjetno
u kutu naših zjenica, šute.

Dobrodošla si,
iako im je teško podijeliti tvoje osmjehe u pamćenju,
za njih si uvijek dobrodošla
jer kad završi dan i započne noć
ti si kao utjeha, vjerovanje i obratno,
ne sjećam se više,
ali pamtim kako si jednom već dolazila
s nadom na obrazima niz staklenu ulicu
i kako si kazaljke na satu zanemarivala,
i onda....onda si u srcu,
s tim tvojim glasom što pamtim
niz staklenuulicu opet otišla
i po ko zna koji puta si
izmedju drvoreda sjećanja
u kapima mjesečine ostala plamtiti.



Zal Kopp

 

[STARDUST]

MOJ SAN

Ja snivam, budan, malo, tiho mesto
tu mala kuća, mala -ali moja,
u travi, sniska, starinskoga kroja
rumenog sunca zrak poslednji nesto
života drevnog dah poslednji presto…
na travi, posle umora i znoja,
ja sedim, srećan; pokraj mene moja
malena draga, a međ nama mesto
gde naše dete skakuće i cupka,
čas tatu svoga za brkove čupa
čas sečnu travu; bere mami cveće
Al tad, glas jedan, kao prasak groma
u svesti jekne: ”to je slika doma
što nikad, nikad, nikad biti neće.

Velimir Rajić

 

[DUNJA W]

U postelji još pored mene bdije,
Pokriven mrakom kao brod u luci,
Tvoj život u kom uplašeno bije
I moje srce, kao sat na ruci.

Sa prijestolja se na nas Sljeme ruši
I stiže sve do groblja iznad grada,
A kiša kupa bol u mojoj duši
I skuplja se kraj posljednjih arkada.

Ti ne znaš kamo, gubeći se, ide
Taj put na kome nema putokaza,
I tvoje oči zamagljene vide
U kapi kiše krhotinu mraza,
Krhotinu mraza.

Još kao pseto uza me je nada,
S njom i ja vičem da ćemo se sresti,
No Sava gasi svjetla moga grada
I ostavlja me samoga na cesti.

Ja ništa ne znam o svome životu,
Ni tko me vodi, ni što da se radi,
I pamtim samo neku anegdotu
O ljubavi, i nevolji, i nadi.

Moj um od snova, slova i papira,
Još čuva tvoje slogove i rime.
A ti, kad čuješ zvuke glasovira
Hoćeš li znati, hoćeš li znati kako mi je ime?

Z. Golob

 

[STARDUST]

Како ми мисао ка теби лети,
високо по небу твоје име пише,
шта вреде даљине небеског свода,
кад те волим и јаче и више.

Тренутак само да те видим,
да чујем, љубави, са усана твојих,
да нам се погледи крадом сретну,
да будеш опет глина руку мојих.

Да те још једном пољубим страсно,
додирнем твој образ уснама својим,
да те волим нежно, к'о заљубљени дечак,
што жуди за срцем и телом твојим.

 

[gost 254762]

MOJ SAN

Ja snivam, budan, malo, tiho mesto
tu mala kuća, mala -ali moja,
u travi, sniska, starinskoga kroja
rumenog sunca zrak poslednji nesto
života drevnog dah poslednji presto…
na travi, posle umora i znoja,
ja sedim, srećan; pokraj mene moja
malena draga, a međ nama mesto
gde naše dete skakuće i cupka,
čas tatu svoga za brkove čupa
čas sečnu travu; bere mami cveće
Al tad, glas jedan, kao prasak groma
u svesti jekne: ”to je slika doma
što nikad, nikad, nikad biti neće.

Velimir Rajić

 

[Nina]

Podji - Sesil Šabo

Podji kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.

Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!

Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.

Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.

Pođi,
uprkos svemu
Samo,
okončaj započeto delo
Voli
i stvaraj
Kuj
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači

 

[mari47]

Disanje, nevidljiva pesmo divna !
Stalna zameno, kojom dobivam
za svoje biće svetski prostor. Težo protivna
u kojoj se ritmički zbivam.

Jedinstven talase, čije
postupno more sam ja;

dobitniku prostora, - ti štedljivije
no moguća mora sva.

Delića ovih prostora već šta je
u meni bilo ! Vetar po koji
ko dete moje da je.

Prepoznaješ li me, ti još prepun staništa
negdanjih mojih ?
Ti koro, strana nekad glatkih i mekih,
oblino i listu mojih reči dalekih.

( Soneti posvećeni Orfeju)
Rajner Marija Rilke

 

[Nina]

A koliko si imala ljubavnika? i gde si sve s njima
spavala? i što su ti govorili?i kako, kako je bilo?
Daj mi mira.
Čuješ, daj mi mira, fućkam ti na tvoje
fotografije spremljene u kutiju od cipela
pisamca o vernoj ljubavi sakrivena po manžetama i u
policama pod rubljem, prestani,
prestani, idi već, kao nesnosnu muvu
pratim očima tvoj lik po svim coskovima,
idi,
izleti kroz prozor, nek te odnese promaja, idi, nemam vremena,
moram se naspavati, idi, rasplini se,
rastopi se negde u toj narandžastoj lokvi pod svetiljkom,
izgubi se među slovima ove glupe knjige što
je čitam.
idi, ne volim te, ništa neću, ništa te ne pitam,
to me ne zanima,
fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve i sed
i sed ću te još voleti, no za Boga miloga
koliko,
koliko si ih imala?
Jirži Sotola

 

[REVELIN]

Ponovni susret

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekada u mojoj ležala
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju
s mojih usana na tvoje prelila
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja
a časovi sreće ostaju
njihov je sjaj u nama.

Herman Hese

 

[STARDUST]

SUDBA



U proleće,u proleće kad vrbe zelene

I potok teče plavim nebom umiven,

U cvetovima kad mirišu magle;

U proleće,u proleće ruže uvele

Zavoleh miris skriven.



U maju,nad srcem kad su mi se nagle,

Suđenice vile nisu umele

Od ludosti da mi ga spasu.

U proleće,u proleće ja zavoleh

Senke u nečijem glasu.



U proleće,u proleće,tako je suđeno,

Srcu mom uvek će ljudi da se čude

I žeđi mu niko neće shvatiti.

O,žao mi je mladića koji me voleo bude

U proleće,jer će patiti.

 

[Nina]

POD ISTOM ZVEZDOM

Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.
Oprosti, sudbino, ako se možda varam.
Nek se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.
Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.
Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.
Oprostite, očajnici, za ploču sa menuetom.
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.
Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,
I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,
Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,
Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.
Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.
Veličino, ukaži mi velikodušnost.
Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.
Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.
Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim
Jer samoj sebi stojim na putu.
Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči
A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.

Vislava Šimborska

 

[gost 254762]

Ne mogu tebi ja da ljubav naredim
da tvome oku vratim izgubljeni sjaj
ne mogu da ti srce ceznjom zarobim, a htela bih

Ne mogu ja u tvoje snove nezvana
na druge da se ljutim sto te nemam ja
ne mogu da ti budem vaznija od svih, a htela bih

Sareni leptiru mog sivila
ne idu ni nevini sa krivima
sta cu i ja medju zivima .

 

[DUNJA W]

VOLEO SAM VAS, NEMO BEZNADEŽNO.
PUN STREPNJE I PUN LJUBOMORNE BOLI.
VOLEO SAM VAS ISKRENO I NEŽNO.
NEK BOG DA , TAKO DRUGI DA VAS VOLI.
PUŠKIN.

 

[Nina]

Ima na svetu mirnih, dobrih ljudi
što kroz život nečujno i tiho gaze
kao da nogom stupaju po pamuku,
a naše oči nikad ne opaze
ni njih ni njinu tihu radost ili muku.
Ima ćutljivih patnika na svetu
što se samo umorno i gorko nasmeše
na ljude kad se o njih teško ogreše
i suminu ih nevini, nalik cvetu.
I ima ljudi usamljenih i bolnih,
sa obrazima upalim i žutim
što ne čuje im se ni smeha ni plača,
što žive kao samotna i divlja drača,
Ali s bodljama unutra okrenutim,
da nijedna nikoga ne ogrebe
i da nijednom nikoga ne ubodu
do samo svoje rođeno srce, i sebe.
Njih ne vidi naše oko kad ih srece,
kad tiho prođu u mimogredu mirnu,
jer nikog oni ni laktom ne dodirnu
u večnoj gužvi i vrevi ovog sveta.
I žive oni tako, nečujni i neveseli,
i mile kao senke, kao vreme i sati,
i tek kad umru, slomljeni i uveli,
objave crni posmrtni plakati
da su i oni sa nama živeli.

Ljubomir Ivanović

 

[Kalamiti Dzejn]

LJUBAVNA PESMA
Ove noći mogu napisati najtužnije
Stihove,
Napisati na primer: “Noć je puna zvezda,
Trepere modre zvezde u daljini”.
Noćni vetar kruži nebom I peva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a katkad je I ona mene
Volela.
U noćima, kao ova, držao sam je u svom
Naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim
Nebom.
Volela me je, katkada sam I ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomične
Oči.
Ove noći mogu napisati najtužnije
Ljubavne stihove.
Pomisao da je nema. Osećaj da sam je
Izgubio.
Slušati beskrajnu noć, bez nje još
Beskrajniju.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.
Nije važno što je moja ljubav nije mogla
Zadržati.
Noć je zvezdana I ona nije uz mene.
I to je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Kao da je hoće približiti moj pogled je ište.
Moje srce je ište, a ona nije uz mene.
Ista noć odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, zaista, ali kako sam je
Voleo.
Moj glas je tražio vetar da joj dodirne uho.
Drugome. Pripast će drugome. Kao pre
Mojih poljubaca.
Njen glas, njeno sjajno telo, njene
Beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak
Volim.
Tako je kratka ljubav, a tako pust
Zaborav.
Jer ja sam je u noćima, kao ova, držao u
Svom naručju,
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
I ako je ovo poslednja bol koju mi ona
Zadaje,
I ovi stihovi poslednji koje za nju pišem.

Pablo Neruda

 

[REVELIN]

Obična pesma

Naša je ljubav bila kratkog veka,
Trenutak jedan - tek godinu dana.
I rastavi nas naglo sudba preka,
Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

U svađi nam je prošlo pola dana;
U pomirenju mučnom pola noći.
I bežao sam iz našeg stana,
Tražeći mira u poljskoj samoći.

No to je bilo kratko vreme;
Pa postadosmo tuđi jedno drugom;
I gledasmo se u ćutanju dugom,
Tupo, k'o sito dete šećerleme.

I tako sve je prošlo; i ja sada
Ne mogu kleti nebo ni sudbinu,
Il' s pesnicama stisnutim, pun jada,
Prokleti žene ili podlost njinu

Pa ipak - da si samo katkad znala
Veliki, kobni oganj duše ove,
I silnu ljubav što ništi k'o hala
Sve druge misli i nade i snove; -

Pa ipak - da si samo katkad htela
U zanosu, i sličnu mekoj svili,
Da nađeš nežnu reč iz srca vrela -
I mi bi možda dugo srećni bili

A sad polako teče ovo vreme;
Postasmo tako tuđi jedno drugom;
I gledamo se u ćutanju dugom
Tupo, k'o sito dete šećerleme.


M. Rakić