Stihovi za moju dusu

[Bakunjin]

Поздрав свима, ову сам песму написао пре пар година и посвећена је мом другу песнику, чији је стил такав, да је тешко схватити саме речи којима се служи, а камоли схватити целину стиха.

Да и ја будем паметан...

Опчињен песничким изразом којим пламте речи
песника разних под небеским сводом,
инокосних по слову
и софистицираности речника њиног и њиховог стила,
пишем у паметном стилу и ја песму ову.

Ох, бркови од соли разоткривеним соковима наквашени.
Ох, године прошле, вапај мог чежњивог гласа.
У дубину амбиса сопствене амбиције прометејски заковани.
Иначе, када не пишем, веома сам привлачног стаса.

Креативни ангажман, бљесак моје музе препотопске.
Лични презир овоземаљског, пурпурни јецај сова.
Тренутак чежње, магновење свести архаичног порекла.
Малкице сам пијан, па ми се криве слова.

Жедан гледам скамењени поток гримизног сјаја,
мизантроп по вокацији, у ствари, није ме брига.
Хетероген по потреби, хетеросексуалан из убеђења.
Примећујете богатство мог речника, узето из књига.

И тако, да не дужим, окусисте конотацију мога стиха.
Критички анти-футуризам, Станиславски, можда Поп Арт ?
Опструктиван, неконвенционалан, с'примесом Noire-a,
лично ми се свиђа, јер личи на шкарт.

 

[DUNJA W]

ELEGIJA - ALEKSA SANTIC

Zašto se meni javljaš tajno
Kada mi duša tiho sniva?
I zašto tvoje oko sjajno
Golemu tugu i jad skriva?

Zašto me kroz noć staneš zvati,
I šta ti jadno srce ište?
Ta ja ti nemam ništa dati,
O, ja sam pusto pepelište.

Sve što sam imo ja sam dao,
Nevjerno hladna ljubavi moje, -
Sve što sam svojim blagom zvao:
Mladost i oganj duše svoje.

Pa zašto meni stupaš snova,
Šta tražiš ovdje u mrtvaca?
Hladna je, hladna ruka ova
Što nekad na te ruže baca.

Pusti me! Pusti i ne mori!
Nek sam ovako trajem dane,
Sve dok mi srce ne izgori,
Sve dok mi duša ne izda'ne.

 

[mari47]

Tri šibice spaljene u noći
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oči
Poslednja da ti vidim usta
I čitava tama noći da bih se setio svega toga
Stežući te u zagrljaju.



PREVER

 

[Cicoka]

Ova je muzika

za mene napisana

te noći kad je

život postao san,



bila si

sopstvenom tugom obuzeta

a ja sam

bio sam.



Sada bi

u moje ćutanje

u moju tamu

pristup



i dobrodošlicu

kao očekivana

sreća.



Odbjegle nade

golub pismonoša

pod krilom

ne nosi,



pričah ti o ljubavi...

Zar ne poznaješ

Stid ?



Ne pitam gdje si,

samoća moja

neba je puna,



samo te molim

nemoj mi doći

dok traje

Muzika.

Goran Radičević

 

[_provincijalka_]

Kisa

Ti kisu volis,evo kisa pada
Ne cini li ti se,blage uspavanke,
sto bi ih s najdrazih usana hteo cuti
glasovi o kojima uvek sa zudnjom snevas
po svoj vasioni da su razasuti?

Ne cini li ti se da najsladji snovi
u suze teku pretvoreni mnoge?
Ne cini li ti se,negde kao plima
necija neznost prema tebi raste
i prosipa se tu pred tvoje noge?
Ne cini li ti se,neko tiho zove:
dodji k meni,dodji,dodji.

Ne cini li ti se da govore kapi
da odjekuju svi prostori suri:
pozuri k meni,pozuri,pozuri.
Ne cini li ti se,bezbroj neznih grla
necijim mekim glasom umiljatim
da ti govori:
patim,patim,patim.

Ne cini li ti se,pljusak milovanja
o kom se u najtisim casovima sanja
da lije sa svih grana i oluka,
buja po gradskim plocicama golim,
i da glas neki toploga prizvuka
sumori odasvud:
volim,volim,volim.

Desanka Maksimovic

 

[karpos]

Jednoga dana
Cuces
O meni
Mozda ime
Mozda glas
Mozda celu pricu
Mozda ces se
Prepoznati
U toj zeni
Sto je opevah
U bolu
I picu
Al nije vazno to
Znaces
Da sam te voleo…



Jednom
Ces se setiti
Mozda casa
Mozda dana
Mozda jedne noci
I pozeleces
Al ja ti
Vise nikad
Necu moci
U narucje doci
Al nije vazno to
Znaces
Da sam te voleo…

 

[Drhtaj]

mili, učini da čujem srce kako
ludo tuče bilom tvojim..
učini mili moj da te opet i opet zovem svojim,
ispuni mi želju da me opet zagrle tvoje nježne ruke...
zagrli me svojom dušom lutalice....

spusti na obraz moj
poljubac svojih nježnih i vrelih usana...
dozvoli da venema mi protičeš kao rijeka nemirna...
da zaronim ljubavlju svojom u dubinu tvoga pogleda..

ispuni mi želju,,dođi mi opet...
smjesti se tu ovdje kraj mene...
nasloni srce svoje na moje misli...
kroz koje teče tvoja krv moga postojanja...
i divljim tokom rijeke stvara neizgovorene rijeći našeg
pripadanja..

dođi..i zapljusni me slapovima tvojih nježnih osjećaja..
koji se valjaju u pjene..
po meni kao nježne i divlje sjene...
nedaju me i svuda me slijede..
tvoje ruke, tvoje misli nježne...

ispuni mi želju da zaspim na tebi...
kao na mirnoj površini jezera...
da ugasim tragove čežnje i nemira u sebi...
da rasporostremo ležaj snova i želja...
i na njemu samo ti i ja..

dobar dan svima ..novi sam član....
uzivam vas sve citati...
sto me ponukalo da se javim....
kada sam vidjela svoju pjesmu na vasem portalu...
doista lijepo... no jos lijepse bi bilo da onaj tko ju je postao potise autora...
evo toliko od mene prvi puta...

neka moderator oprosti ako sam off topic...
svima zelim toplo i ugodno vece...

drhtaj srca mog

 

[gost 254762]

Prvo je ono pripadalo drugima,
kalup su pravili od samog početka.
Ne, nekažem da su mi naudili,
al' da upravljam njime nisu me pustili.

Posle je srce poečlo da žari
u osvit zore il sumrak dana,
shvatila sam da srce mora biti samo moje
možda i samo možda ponekad i tvoje.

Nemoj od mene da tražiš srce na dlanu,
gordo je ono i samo svoje,
al' ako me povrediš u ovom danu
na silu ćeš dobiti srce moje.

 

[karpos]

Ljubi:

tek onog, koji pred tobom
drhti

jer to je zemljotres srca

dok čeka tvoje usne,
u njemu se izdižu
planine nežnosti

izvajaj te vrhove svojim
dahom, ne dozvoli da ih
okuje krti led neodlučnosti

nemoguće stvari
uvek imaju
veoma moguće
završetke

ali nemoj to da dozvoliš!
nikada...
Veruj da je ipak možda
voda žednija nas
nego što smo mi žedni nje?

čuda samo tako opstaju

 

[gost 254762]

Tako bih volela da spustim glavu na necije grudi
tako bih voelela da ljudi budu zaista ljudi

 

[Romanticar sa Avale]

Tako bih volela da spustim glavu na necije grudi
tako bih voelela da ljudi budu zaista ljudi

Teško je izdražati neodaziv, a mi i dalje zovemo i ako nas onaj koga vapajem tražimo ne čuje.

 

[gost 254762]

"Ljubav ! Čitava knjiga u jednoj riječi, cijeli okean u jednoj suzi, sedam nebesa u jednom pogledu, vihor u jednom uzdahu, grom u jednom dodiru, hiljadu godina u jednom trenu.

 

[gost 254762]

Kao da je važno da li me ti mrziš ili voliš
Jaka stvar...
I nije baš velika razlika između tvoje ljubavi i mržnje
Svejedno je...

Kao da je važno da li me prezireš,noćima proklinješ
ili možda zaspiš sa mojim imenom na usnama...
Nevažna stvar...

Kao da je važno da li sam ti jedina,
prva ili poslednja,
sreća ili tuga,gospodar ili sluga
nebitna stvar...

Važno je samo da kad si pored mene
tvojim venama vrela krv teče...
I nemoj mi nikad ravnodušnost nuditi...
Možeš me milovati-ubiti,pomilovati-osuditi
samo nemoj nikada tek radi reda,
iz navike me ljubiti...

 

[Nina]

Ljubav ti moze pruziti,
Svu srecu i radost sveta,
A moze te unistiti,
Jer kad nekog volis,
A ne mozes ga imati,
Tvoje srce i usne
ne mogu se smejati.
I ni jedno vece,
Neces mirno spavati,
A da tvoje oci,
Nece zaplakati.
I ako neko kaze,
Ljubav je bajna,
Znaj da nije osetio,
Koja joj je gora strana

 

[karpos]

Mozda ne biti znaci biti bez tebe,
da ne ides rezuci podne
kao modri cvijet, da ne koracas
kasnije izmedju magle i opeka,
da nema onog svjetla koje nosis u ruci,
koje drugi, mozda, nece vidjeti da je raslo
kao rumeno porijeklo neke ruze,
i da ne postojis, najzad, da nisi dosla
opora, uzbudljiva, da upoznas moj zivot vjetra,
i otada postojim jer ti postojis,
i otada jesam, jesi i jesmo,
tu za ljubav bit cu, bit ces, bit cemo.

 

[Nina]

VI ne znate
moj beli SIPAR
i moje zalo
gde sam kao dete malo
lovio leptire
trazio skoljke po zalu
cudio se vetru i valu
i moru
i cekao kada cu na Ucku Goru
da vidim vile i vilenjake
sto na krilatim konjima
love suncane trake
VI ne znate Sipar i zalo
moje carstvo malo
kao starac ne smem tamo.

Rikard Katalinic Jeretov- Barba Rike

 

[Cicoka]

Ponoćni valcer


Neka reči teku same,
klizajući glatko kao penušavi šampanjac niz grlo.
Dva pogleda blizine,puna ljubavi.
Da,draga moja,takva je ova pesma.
Dani prolaze,kao tihi stihovi koji se sabiraju,
lagano,smireno tonemo.
Namreškani oblaci nad nama i neka muzika
tu,odmah iza nas,
Mirisi parfema tvoje kose,
i prsti,koji nežno klize niz tvoju spavaćicu.
Imam te,imam te kao nežnu pticu u krletki,
a ti,otimaš se u strahu poraza svoga ponosa.



Slušam,slušam kako pričaš
nepovezano u zanosu vatre koja te rasplamsava,
teram te na poroke slasti,ritma
od kojeg ludo zabacueš glavu,kao...
kao divlja ždrebica koja juri galopom
po Arapskoj prostrani.
Nerazumeš me,što sam zver
sa nasmejanim licem noćas,
pokušaj,možda ćeš shvatiti.


Čuo sam urlik neke ptice,
ili sam to sanjao,
Draga,shvaš me ?
Dok ti besno kidam odeću sa tebe,
ti si me čekala da svršimo u zagrljaju,
zagrljaju smrti.
Znoj,uzdasi...lepljivost
ali gde nas to vodi,no do nas samih ?




Prošla je ponoć,neprimetno
dadoh joj još jedan poljubac za kraj.
Pružih joj ruku i zamolih je za ples,
još jedan,
zadnji ponoćni ples.
Ispijali smo zadnje taktove našeg zanosa.
Padajaći u tihi san,dok se kućne senke tiho
vukle iza nas,tiho...tiše
Da nikoga ne probude.

hierosgamos

 

[Nina]

Gradinar – Rabindranat Tagore

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.

 

[STARDUST]

Susret

Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli,
Dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
I idući stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i sreće smo hteli.

Oboje smo strašno verovali tada
Da se besmo našli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnja i davno preživljenih jada ...

I zanavek kad se rastasmo, i tako
Stežuć svoje srce rukama obema,
Otišla si plačna, zamrzla i nema,
Ko što beše došla, tužno i polako.

Jovan Dučić

 

[Kalamiti Dzejn]

Ljubavna pesma


Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Autor: Jovan Dučić

 

[gost 254762]

 

[gost 254762]

 

[gost 254762]

 

[Kalamiti Dzejn]

IZ KOJEG SI TI SVIJETA

Iz kojeg si ti svijeta
I kojeg cvijeta ime nosis?
Zasto nisi kao druge zene,
Koje prodju kao sjene?
Cija se imena ni ne pamte,
Ciji se poljupci zaborave
S prvim jutrom...
Iz koje si ti ljubavi?
Iz koje knjige?
Iz kojeg romana?
Kad mi tako bez ikakvog plana,
Bez namjere,
U srce ulazis,i godis,i bolis,
I noci mi pretvaras u dane...
Koja si ti zena,
Kad mi pola zivota u tebe stane,
Zbog tebe zalim sto vrijeme
Prebrzo ide,i sto su jeseni blize
I sto mi se suze prvi puta vide.
Jedino si s neba mogla doci,
Jer druge puteve sve poznam
A na njima sam sa drugima bio sam...
Iz kojeg si ti svijeta
Iz kojeg cvijeta miris nosis,
Da te volim
I nikad ne prebolim...

Z.K.

 

[Angel4U]

ŽELIM TE SANJATI

Želim te sanjati, želim sanjati tvoje dodire, poljupce, uzdahe i riječi. Tvoju kosu, tvoje oči, tvoja usta, tvoj osmijeh, tvoj parfem, sve tvoje želim da bude moje, želim biti jedno s tobom, jedno tijelo, jedna duša, jedno srce. Volim kad me pogledaš i nasmiješ se, i tako si slatka, i najljepše je, gledati te neprestano, gledati te u oči, u pogled koji mi prodire u dušu, koji mi trga srce, koji mi razara misli, i ponavlja riječi, riječi koje onda stalno kruže u meni, i nikad ne prestaju: volim te, volim te.. Prolaziš mi žilama i ulaziš u ruke koje te diraju, ulaziš u usne koje te ljube, ulaziš u srce koje osjetiš kako kuca, ispunjen tobom, ispunjen tvojom ljubavlju ne želim otići, ne želim da mi bude hladno, ne želim da se pomakne kazaljka na satu, želim da taj trenutak traje vječno, neprekidno, taj trenutak koji gori i divlja u meni, koji čini sve drugo nevažnim, nebitnim, koji te voli, koji te gleda i ne želi stati i otići jer ti si centar njegovih želja, njegove mašte, njegovih snova i njegovih nadanja…