Stihovi za moju dusu

[Slovenska]

Izvini ne mjenja ljude

Nije mi lako da opet ostanem sam
Jer tvoje u devet ja ipak najbolje znam,
I nije sve jedno da uvjek izgovor budem
Pogledaj malo, neki se jos i trude.

Bolje ovako pa sta nam bog da
Bolje za tebe, za mene ko zna

Ne zelim da me nosis na dusi, da suza ti krene
Kada razbistris glavu, srecna dodjes do stana
i pred vratima ugledas mene,
ne zelim nikada da me se sjetis kad ti dosadno bude,
lukavo promolis pogled, lazni osmjeh navuces
jedno izvini ne mjenja ljude.

Ne mogu vise da budem broj dva
Koliko boli znamo jesen i ja,
Ne zelim vise da ti olako prastam,
Da budem iskreno voljen o tome jedino mastam.

Bolje ovako pa sta nam bog da
Bolje za tebe, za mene ko zna.

Vanja Radovanovic
​

 

[gost 254762]

 

[Maršalov Prijatelj]

Ne trebaš mi ništa reći,
svoju prošlost, svoje ime...
Ako će ti biti lakše,
zagrli me, zagrli me...

Uzeću te u naručje
da te čuvam usred zime,
grijaće te moje tijelo,
zagrli me, zagrli me...

Zagrli me oko vrata
oluja se diže,
ne može ti vjetar ništa,
ako priđeš bliže,
ako priđeš bliže...

Ukrao bih sreću za nas,
kupio bih, nemam čime,
jedino si moje blago,
zagrli me, zagrli me...

Ne trebaju tebi draga
ove pjesme, ove rime,
najviše je što se moze,
zagrli me, zagrli me...

 

[DUNJA W]

Origami ljubav

Nacrtaj mi šapatima na dlanu brod od papira,
ti ćeš biti moj kapetan, a ja tvoje kormilo.
Hajde da plovimo!

- Zašto?

Znam, čudna su ti ponekad moja
lutanja, ludovanja i ćutanja.
Hajde da onda zajedno prevalimo tu ćutnju
preko usana, čvrsto je ugrizemo zubima
i pustimo da bezmolvijem vrišti.

Ćudljiva sam kraj tebe, i sklupčana
kao narandžina kora na radijatoru.
Znam, zima je prošla, ali u ustima
i dalje odzvanja ukus čaja
sa bademom i turskim medom.
Poljubi me.

Hajde da lovimo snove!

- Kako?

Evo, ovako. Napravićemo jedno sazvežđe
između naših vrelih tela i kanapima žudnje
veraćemo se od zvezde do zvezde...
Čuvaćemo u dubini naših očiju sve zvedolike tajne
i nositi medalje zvezdoslovaca, one što
ne mogu na grudi da se stave jer su beskrajne.

Znam, prošla je godina i još osećam tvoje ruke
prepune traganja i nadanja.
U polumraku kuta za dvojedno voljenje,
prozori drhte od slutnje i želje
da me i sada tražiš (ne)čujan, čulan i čudan.

Hajde da proslavimo godišnjicu našeg hotelskog braka!
Ti ćeš biti moj muž, a ja tvoja žena, i obavićemo naše prste
burmom večnosti. Vreme stoji. Vreme ne postoji.

Sasvim svoji.

Izujmo se onda bosi,
na tabanima nam mesečeva sukrvica.
Hajde da trčimo!

- Kuda?

Trčaćemo prema moru, stopala će runiti zlatnorumeni pesak
i ukus soli lepiće se na usne ispucale od vetra. Pogledaj
za horizontom zvezde, odlaze u svoje nebeske zalive i ćute.

Hajde da ćutnjom navlažimo naše usne... Ljubi me!
Nacrtaj poljupcima na dlanu brod od papira,
ti ćeš biti moj jarbol, a ja tvoje belo jedro.

Hajde da plovimo!

 

[Cicoka]

"Opsena"

Ti si kao zvezda jednog jutra slave,
A u meni osta kao crna rana;
Ti si trista vrela sto bruje i plave -
Da sva budu jedna suza otrovana.

Bese kao carska galija kroz pene,
S glasom o pobedi; bese u cas zore
Himna zemlje suncu; a samo za mene -
Red crnih zastava sto kroz mrak vihore.

Ruka ti je bela meka kao cvece,
A moja ostade sva okrvavljena,
Otkud si i ko si, niko znati nece;
Ljubav ili mrznja, sudba ili zena.

Jovan Ducic

 

[Cicoka]

Velik kao dijete - Enes Kišević

Znas li sto cu ja postati
kada odrastem,
za tvoju ljepotu svijete?

Ja kada odrastem
jako veliki,
ja cu postati dijete.

Najljepse je kad odrastes,
a ostanes djecji stvor,
pa svi misle da si velik
zato sto si profesor.

Sto si doktor od imena,
strucnjak za rakete-
a ne znaju da si velik
zato sto si dijete.

Mozes biti pilot, rudar...
slavni pisac knjiga -
djetetu je svaki pos'o
lagan kao igra.

Ma nosio ja u glavi
i sve fakultete,
kad odrastem jako velik,
ja cu ostat' dijete.

 

[Kalamiti Dzejn]

Zatvori oči, neka san te nosi,
gde će se naši, ukrstiti puti,
kada se daljina zlokobno kezi,
u beskrajnom polju, gde suncokret žuti.

Smej se i plači, užitku predaj,
sakupi večnost pod nogu bosu,
na vreli poljubac, zamahom nježnim,
u košenoj travi, rasprši rosu.

Nestašna haljina, nad kolenom beži,
a smerna kap se, niz oblinu sliva,
leluja kosa, kao divlja griva,
neubrana, kao suncokret sveži.

Prasni u zamahu, vučico u letu,
srce mi iskidaj, ali nemoj stati,
dok kap života u očnjaku bledi,
moj uzdah iz duše, večno te prati.

 

[DUNJA W]

Putnik

Idem slobodno,
niko mi nije odneo,
da ljubim, tužnu moć.
Raširim ruke, ali ne u zore
nego u more i noć.

Osmehom ulazim, stigo ma kud,
u tužne i bolne jave.
Kad volim, meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.

Ostavljam bolnim osmehom san,
da prođe i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
na kom je dozvoljeno sve.

Ne žalim ni tebe ni sebe ja,
i smešim se na daljine.
Umor mi samo u očima sja,
i sve što ištem od tebe
to je: časak-dva
tišine, tišine.

Jegerndorf, 1915.

Milos Crnjanski

 

[Nina]

Govori tiho.Ptice nocas pevaju..
bilo bi mi zao da cuju glas u kome ima suza...

Ako kazemo,
rekli smo sto nismo hteli reci.
Ako cutimo,nismo nista rekli,
ali smo mnogo precutali.

Svaka rec znaci ono
sto znaci njeno cutanje.

 

[karpos]

Da nije tvojih usana,
ne bi bilo ni nježnih poljubaca.
U maloj sobi, prepunoj tvoga smijeha,
gdje sunce rumeno kroz prozor se smije,
i pruža ruke, pozdravljajući te kao i prije.
Na zlatnoj postelji, duša ti se blista,
nevino bijela, prozračna i čista.
I opet se smiješ posve polako,
ljubeći me tamo gdje ti nije dato,
kao što se ljubi potajno i slatko.
Drhteći od čežnje u sebi nosim miris,
i onda kad te nema, ja ti se podjednako divim.

 

[STARDUST]

Necu te napustiti nikada jer mi je do tebe stalo, uvijek cu biti uz tebe cak i kada to ne bude trebalo... Ti si moja sreca moje sve.. kratko cu ti reci VOLIM TE..)

 

[gost 254762]

Umorih se da praštam svima
Umorih se od borbe za ljubav
Umorih
se da lutam snovima
Umorih se od lažnih obećanja.

Moje srce
je već davno ranjeno
duša mi postala hladna stena
u mom srcu još
malo ljubavi ima
čuvam je za tebe moja jedina.

Umorih se da
dajem srce svoje
Umorih se od tamnice samoće
Umorih se da krijem
osećanja
Umorih se od bolnih rana.

 

[STARDUST]

Desanka Maksimovic- Slovo o ljubavi


Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline
mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.

Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.

Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma zavoleli zatim i druge.

Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama radja
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj i san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
medju kojima nema spojenog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.

Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.

Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge –
i osetimo se nesrećni i krivi.

 

[DUNJA W]

Znati nasmesiti se
nepoznatoj u prolazu,
ne sacuvati nikakav trag
sem zadovoljstva
Znati voleti
bez icega zauzvrat
ni postovanje, ni veliku ljubav,
cak ni nadu da ces biti voljen.

Ali znati dati
dati bez povratka,
nista ne uraditi sem nauciti
Nauciti voleti,
voleti bez cekanja,
voleti za sve ili nista,
Nauciti smejati se
samo gesta radi,
ne zeleci nista drugo
i nauciti da zivis
okrenuti se i otici...

Znati cekati,
i gustirati punim srcem
sto dobijamo kao greskom,
onda kad to najmanje ocekujemo
Umeti verovati
da prevaris strah od praznog,
usidrene kao zavesa
oko ogledala.


Nauciti sanjati
sanjati za dvoje
samo zatvarajuci ochi
i znati dati
dati bez racuna
ni pola mere
Nauciti ostati
zeleti do kraja
i ipak ostati
Nauciti voleti,
i otici
i otici.

 

[Nina]

SKITNICA

Ponekad me nece ni slovo ni rec,
i recenice pobegnu od mene.
Alkohol povede kolo kroz moje vene
i rasplace me secanje na vruc stisak neke zene.
Bruklinom koracam bez cilja, a s druge strane
Menhetn bljesti, zgrade kao da prete.
“U nama drazi za tebe nema”, kazu,
“jeftinih predgradja ti si dete.”

Pa, ja zivim u tom predgradju i bas me briga,
ja sam za nesto drugo.
Za lovu me bas boli kita,
vazno mi je da se luta, da se skita,
da me znaju svi puteljci i bandere,
neke ruzne babuskere, bajadere i Venere.
Meni su bile lepe i one grane odakle na velegrad zrikam,
i sume, i gore, i ono daleko toplo more.
I sanjam, i skitam, i ponekad nekog prolaznika pitam:
“ A gde sam se, namernice, ja to izgubio?
Cija je ovo zemlja, ciji je ovo svet?
Gde mi je kuca?”

Covek me gleda, ponekad i zena,
zbunjeni bas kao i ja.
“Pa, Vi ste, gospodine, na sporednom koloseku zivota,
tu vozovi zauvek stanu,
Vi nikada necete biti u izlogu neke knjizare
ili na filmskom ekranu.”

“ A zasto, molim”, drznem se i pitam,
“pa, zar cu celoga zivota rotkve da jedem
i k’o stranac da skitam?”

“ Nema Vam spasa, Vi nemate srece,
gospodine sto lutate svetom bez cilja,
voz ‘Holivud ekspres’ ponekad, ovde,
samo projuri i zasvira.
Stane ponekad neki tramvaj ofucani,
sto ide tamo do nekih sela,
uglavnom veseli Cigani prolaze, i eto, to je prica cela.”

“ Hvala, bas hvala, ja i ne trazim ‘ Holivud ekspres’,
koga sanjah kao klinja.
Lutajuc’ po svetu, ja upoznah sebe
i doznah da mi prija neka druga klima.
U obicnom nadjoh svu lepotu sveta,
u hodanju najbolji nacin da se brodi,
najsladje sanjah u poljskom cvecu dok cveta
i divih se prostom zivotu na slobodi.

A sloboda moja, to su ove staze,
gde mi noga ide, gde mi pogled luta,
‘Holivud ekspres’ nek’ i dalje juri,
ko ga yebe, meni je lepo u travi kraj puta.”

Skinuo sam davno jarmove sa ledja,
sistema glupog sto robove stvara,
retko mi u dzepu zvecne neka para,
al’ ipak ide mog zivota ladja.

Da li zbog inata, ili sto ne mogu,
ne zelim nikom da ugadjam, da se svidjam,
da ljubim u dupe ili u nogu.
Ali, ako neko ruku mi pruzi, sa osmehom toplim
odavde do neba, kazacu iskreno:
“ Ljubav mi treba, a ne hleba!!!”

I tako idem, i tako prolazim,
mnogi misle da gresim,
a ja znam da pravom stazom gazim.

Dzo Moler

 

[karpos]

DA, JA SAM ONAJ KOJI SVE KVARI
I ZATO BEŽI DA BI SE SPAS'LA
SADA TI TREBAJU DRUGE STVARI
IZGLEDA DA SI NAJZAD ODRASLA.

SVE ŠTO SAM MOGAO JA SAM TI DAO
DOSADNA CUTANJA, PROHLADNE RUKE
KADA SAM REKAO SVE ŠTO SAM ZNAO
TAD SU I POGLEDI POSTALI MUKE.

IDI SAD, NE BUDI SA MNOM
NE CEKAJ, HAJDE! IDI ŠTO PRE
TEŠKO JE U MOME SVETU TAMNOM
TEŠKO JE KAD SE IZGUBI SVE.

 

[karpos]

TEŠKO JE VRATITI SE
KAD NEMA NI JEDNOG MOSTA
KAD OD SVEGA ŠTO JE BILO
VIŠE NI SECANJE NE OSTA.

TEŠKO JE SVAKOGA DANA
MEŠATI SNOVE SA JAVOM
SVE ŠTO JE NEKAD BILO
DANAS ZVATI ZABORAVOM.

TEŠKO JE ODRECI SE SRECE
KAD JE SRCE JOŠ UVEK VOLI
TEŠKO JE, PRETEŠKO -
DA SE KROZ JEDAN ŽIVOT SVE PREBOLI.

 

[karpos]

Znam da otici moraš,
al ucini to krišom, u noci,
srcu mome ne reci,
jer izdržati nece moci.

Otidi necujno, tiho,
dok duša mi tone u snu,
i samo šapatom jednim joj reci
da više nisi tu.

Vrata otvorena pusti,
nek ostane mi bar nada,
da jednom dociceš ponovo,
iz tog dalekog grada.

 

[Cicoka]

Pesnikova tuga


Niko kao pesnik ne ume da kaze
Sta mu je na srcu I nikad ne laze.
Uvek u svom svetu cistote I mira
Ispisuje stranice belog papira.
Tada on u mislima koraca kroz vreme
Prostranstvom duse i obale njene.
Sakuplja po zalu iz skoljki zivota
Izgubljene iluzije i sta od nih, osta.
Tada se belina gomile papira
Ispisane olovkom I lepog manira
Pretoci u tugu u reci I slova
Kao zavestanje za vremena nova
Ostane u tami zackriljene lampe
U tisini dusa, sto bol samo pamte.
Ostane k`o zapis o prejakoj boli
Za secanje pesnika,sto I dalje voli.
I svoju ce tugu obznaniti sebi,
Jer drugima on je obznanio ne bi.
Kao kakav dzentlmen,prefinjenog koda
Zeli da svu tugu na belom papiru
Zaustavi perom kao na spaliru.
A dusa pesnika sto luta I hoda
U svakom oku procita,pa pise
Kolko je pesnik covek ili onaj
Sto sve bolje vidi,sve dalje I vise.
A onaj sto cita I pokoju suzu
Obrise sa skutom maramice svoje
Samo na trenutak oseti dok cita
Pesnikove boli iz duse sto poje.
I pesnik tako sa tugom I bolom
Ostane I dalje sa belim papirom
Sa recima ispisanim u knjizi zivota
Sto mu je u dusu kao dzelat dosla.
S.T jutarnja izmaglica

 

[karpos]

polako odlazim
bez koraka
ispod ovog sunca
nestajem
volela me nisi
dugo je trebalo
da shvatim
da do tebe nikada nije
doprelo srce moje
nikada te nije dotakla
duša
moja puna ljubavi
uzalud su misli
moje
kucale na prozore
tvoje
uzdahe želje nisi cula
nisi videla moje zaljubljene
poglede
moje stihove
pisane samo za tebe
bio sam nevidljiv
bezglasan
i ti me potera iz svoga
dvora
sa svojih mirisnih
livada
gdje sam cvece brao
i san sanjao
i sada nestajem zauvek
iz tvoga života
i pitam se
hoce li sve moje sada
postati necije
a ni neznam da li
je bilo moje
sad odlazim
i možda
se vratiti necu
možda
ni shvatiti necu
kako ti nisi shvatila
koliko je to ljubavi
u meni bilo
odlazim ...nestajem...
skupljena srca
ranjene duše
i možda se izgubim
put ne poznajem
i zauvek izgubljen
za tebe .... za sebe...
ostanem...

 

[Nina]

My Love

Truly in my heart,
You occupy a place
In memories of you,
I lead my life peacefully
Hoping to be in your arms,
Soon and face you, Love.

 

[gost 254762]

 

[mari47]

Išao sam na trg ptica
i pticu kupio
za tebe
ljubavi.

Išao sam na cvetni trg
i cveće kupio
za tebe
ljubavi.

Išao sam na trg starog gvoždja
i lance kupio
teške okove
za tebe
ljubavi.

A onda sam otišao na trg robova
i tražio te al našao te nisam
ljubavi moja.


PREVER

 

[karpos]

Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova.
Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!

Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca,
ti koja žanješ moje večernje pesme!

Tvoje su usne gorko-slatke od ukusa vina mojih patnji.
Ti si, moja koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!

 

[DUNJA W]

Ništa nije tako daleko

Kao neko

Ko je u srcu ostao.

I zbog toga tako blizu

Rukama

I usnama,

A nedostižan.

Neko ko je poput vjetra -

Miluje, kosu mrsi,

Suze na oči tjera -

A dodirnuti se ne može…

Neko ko iz srca

Dođe u misli

Da bi se osjećaji

Kao ptice stisli

Jedna uz drugu ;

Da pjevaju pjesmu sjetnu

I kljucaju tugu.

Jer, u srcu kad ostane neko,

U nama živi,

Za njega živimo -

A tako je daleko….