Stihovi za moju dusu

OD KOGA KUPIH OVE NOCI..

od koga kupih ove noći samoću koju posedujem
ko izgovara naredbu koja korak ubrzava
vetra cveta hladnoće kroz lišće tek začeto
ako me zoveš oluja odjekuješ kao neki voz daleko
tužni talasu pali pred moje noge ko ti kaže
mesečar krvi što uvek polazi zoru da traži

prepoznajem te ali daleku odvojenu
nagnut u tvojim očima tražim sidro izgubljeno
tamo ga drziš setna u rukama od sedefa
i to zato da završim i nikad ne nastavim
i zato te slavim drugo moje duše gledajući te unazad
uvek te tražim među znacima povratka
puna si zaspalih ptica kao tišina šuma
otežali i tužni krinu na drugu stranu gledaš
kad ti govorim boliš me tako daleka ženo moja
ubrzaj ubrzaj korake i zapali svitce

PABLO NERUDA
 
A postoji li veća sila i veća molitva od ljubavi?! Njoj se sve prepreke
predaju, ispovesti darivaju, noći razdanjuju, nasilni poklanjaju, ledeni
otapaju, glasni utišavaju... Sila ljubavi blaži, ratnike čini
pesnicima, slepe - vidovitima, kandže - maslačcima, trnje - cvetovima.
Kako ne zamirisati ljubavlju! Odupreti joj... se, znak je slabosti a ne
snage!'' J. Dučić
 
Potrebni su mi dani,
da prihvatim istinu,
da me vise ne zelis...

Potrebni su mi meseci,
da se sa tom istinom,
pomirim i izborim.

Valjda,
zato sto te,
još uvek volim.

Potrebne su mi godine,
da tugu svoju prebolim.
Ali ce,
bar jos jedan zivot
biti potreban,
da prestanem da te volim

n.a
 
Kob

Ah, ljubav, ljubav – reči drevne –
savez je duša rođenih –
njihovo stapanje i sjedinjenje,
i sudbinsko im kalemljenje,
i… dvoboj njihov sudbinski…

I čim je od njih nežnije jedno
u nejednakoj borbi srca dva,
tim stvarnije i neizbežno,
dok ljubi, pati, klone nežno,
iznemogne i tu je kraj….


Fjodor Ivanovič Tjutčev
 
Не сејте ми изнад гроба цвеће,
Румен-ружу, мирисни босиљак,
Већ по гробу пелен засадите,
Горки пелен и оштру остругу:
Кад је цео живот пелен био,
Нашто ће ми после смрти ружа?
(Велимир Рајић; Завет)
 
Откад те, мајко, нисам видео,
Никаква добра нисам видео!...
...
О мајко, мајко, свет је пакостан,
Живот је, мајко, врло жалостан!
(Ђура Јакшић; Поноћ)
 
А веру моју црква убила,
А моју сумњу страх заледио;
Уста ме лажи само љубила,
Издајник само за мном следио.
(Јован Дучић; Коб)
 
Ноћас су ме походили мртви,
Нова гробља и векови стари;
Прилазили к мени као жртви,
Као боји пролазности ствари.
(Владислав Петковић ДИС; Нирвана)
 
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.
(Владислав Петковић ДИС; Можда спава)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top