Stihovi za moju dusu

[Branko Lori]

http://fs5.****************/images/160227/pi7t6uqo.jpg
Vesto skrivam tvoj lik, od ljudi pomalo zlih. Ko trn u oku sreca je za njih. Nije mi tesko jer znam, za tvog su mi lica dar, i suze i smeh, za dusu su lek, oduvek.. Prste sklopim u dlan, pred novi dan, zeljo jedina, dobro znaj,da, Cuvam te, nedam nikom da te dira, na dlanu si, moja tajna, urezana. Cuvam te, gde god krenem,imam te, na dlanu si ti moja linija zivota, Ljubavi... A.Radovic

 

[hirajgoagain]

http://www.tekstovipjesamalyrics.co...-ujevic/8186-tin-ujevic-svakidasnja-jadikovka

Spojler

Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti star, a biti mlad !

I biti slab, i nemoćan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,
i biti gažen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa
sto sijaše nad kolijevkom
sa dugama i varkama.

--O Bože, Bože, sjeti se
svih obećanja blistavih
što si ih meni zadao.

O Bože, Bože, sjeti se
i ljubavi, i pobjede
i lovora i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i duša mu je žalosna,
i on je sam i zapušten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle drača u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamračenom pučinom,

i komu da se potuži?
Ta njega nitko ne sluša,
ni braća koja lutaju.

O Bože, žeže tvoja riječ
i tijesno joj je u grlu,
i željna je da zavapi.

Ta besjeda je lomača
i dužan sam je viknuti,
ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova !

O Bože, tek da dovrši
pečalno ovo lutanje
pod svodom koji ne čuje.

Jer meni treba moćna riječ,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vijenac pelina,
mračan je kalež otrova,
ja vapim žarki ilinštak.

Jer mi je mučno biti slab,
jer mi je mučno biti sam
(kada bih mogao biti jak,

kada bih mogao biti drag),
no mučno je, najmučnije
biti već star, a tako mlad!

Tin Ujević Svakidašnja jadikovka

 

[Suljo.L]

 

[Drug Stari]

 

[Svjetlanaa]

Ti si nesto iza neba, dim u oku andjela... Usnama si swojim zime, led na srcu topio... Kao da si dwa ziwota, pokraj mene ziwio... Ti si decko iz mog sna

 

[*Hannah*]

Ako

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu

kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako možeš da veruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju

i sam pridodaješ njihovim sumnjama,

Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,

Ili ako si prevaren, da sam ne varaš,

ili ako si omrznut da sam ne mrziš,

A da pri tom ne izgledaš ni predobar ni premudar.



Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,

Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj,

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom,

I smatraš te dve varke kao da su potpuno iste;

Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao

izvrnu nitkovi kao zamku za budale,

Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio čitav život,

I da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš.



Ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive

da te služe dugo iako si ih nemilice trošio

I da izdržiš i kad nema ničeg više u tebi

sem volje koja ti izvikuje: ”Istraj!”

Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe

i ne istakneš svoju superiornost

Ili da u društvu sa višima od sebe

sačuvaš svoje dostojanstvo,



Ako ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,

Ako te i drugi cene, ali ne previše.

Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravni minut

sadržajem koji traje šezdeset sekundi -

Tvoja je zemlja i sve što je na njoj,

I iznad svega, bićeš čovek, sine moj!


Radjard Kipling

 

[Branko Lori]

BILO JE ŽENA

Bilo je žena
Kojima nikad nisam napisao stih
Korisnih lepih pa i pametnih čak
...Prosto me nije imala većina od njih
Nije me možda jer nisam bio lak.

Bilo je žena
Raskošnih divljih tuđih u šumi
Koje ne zovu ne pitaju već love
Od kojih se svaki nerv izbezumi
Nagle bez stida dok mi snom plove.

Bilo je žena
Mirnih i radnih sa dušom u šaci
Onih koje mole za milost da vole
Plavih i crnih pa uzmi ili baci
Pa ćuti ili reci sve sem istine gole.

Bilo je žena
Koje su samo bile i ništa nisu htele
Luckastih đavoljih i naročitih tek
Onih potrebnih za čije sam voćke zrele
Ginuo pa životu ih nudio kao lek.

Bilo je žena
Kojima jedno moje srce beše malo
Pa mi po grudima drugo srce traže
I onih čije je u meni kucalo pa stalo
Kada je čulo šta nije smelo da kaže.

Bilo je žena
Zbog kojih postoji proleće pa leto
Koje zaslužuju da im se pesma piše
Ali samo jedna je jedina bila sve to
Zajedno i od svih još nešto malo više.

Ljubivoje Ršumović

 

[Branko Lori]

 

[Ројалиста]

GUNDULIĆ:

Ah! još mi kaži jednu riječcu, Vilo

VILA:

Ne pitaj, Đivo, - moli se - i nadaj!

 

[Duki Lu]

Dve su ruke bile kao kuća.
Rekle su:
Useli se ovde.
Nema kiše, nema mraza, nema straha.
Živeo sam u toj kući
bez kiše, bez mraza, bez straha
dok je vreme nije srušilo.

Sada sam opet napolju na putu.
Tanka je moja kabanica. Miriše
na sneg.

R. Jakobsen

 

[Branko Lori]

 

[bobuljka]

Tajanstvena

U zanosu,zaljubljene žene otkrivaj usvoju tajnu i ona je naša za ceo život.Jer, ako ljubav obmanuti ume,ako i žudnja poznaje prevaru,kada se sjedine lagati ne mogu.Ti i ja smo se zakleli,i žudnja se s ljubavlju stopila,a ipak, nikad mi nisi otkrila,tu nemirnu zagonetku ko si.Za mene si večno ostala tajna!Onda si iznenada otišla,umorna od mene,i tako mi nanela poslednju bol;Ali deo mene ostao je u tebi zarobljen.Kad ugledam te izdaleka kako ideš vitka,ja poželim tu nepoznatu lepu ženu kao da jednom nismo bili par. ​

 

[*Hannah*]

Pismo jedne žene

Koračam bosa Tvojim tragom.
Priljubljujem usne uz Tvoju praznu čašu.
U Tvom odelu tražim odlutalu toplotu.
Pogledom dotičem sve što si Ti gledao.
Ispisujem Ti ime izgovaram ga tiho.

Blagosiljam dane kad čuvaš svoje zdravlje.
Ponavljam sve mazne reči koje smo ikad rekli.
Sećam se zaveta Tvojih očiju...

Tvoj se poslednji dodir još ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suočavam umorna srca,
tromih nogu.

To što smo razdvojeni pola mi odnosi snage
a ostatak mi treba da bih Te sačekala...

Kerolin Ris

 

[Zauzet+]

 

[Mister]

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu

Prije nego iz mene moju svijest izvedeš
daj da te spoznam kao istinu
Prije nego neznano odšumi moj sluh
da te čujem
kao glas koji me na svijet dozvao
I prije nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svjetlo koje ostaje u sebi

Tražiti te ne znači živjeti
vec slijep moliti gluhe ove predjele
da se tobom napune
Vidjeti te ne znači umirati
vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna
u kome ti isčezavaš
Imati te ne znači hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voće
i žednim grudima presušivati izvore
Izgubiti te ne znači osiromašiti
vec bojati se pustoši
i naslućivati bijedu
koju za sobom ostavljaš.

JOSIP PUPAČIĆ

 

[Branko Lori]

Tebi ljubavi - Dragana Konstantinović
1.
Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...
Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...
I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...
2.
Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...
Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.
Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.
Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?
3.
Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...
Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.
I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...
Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?
4.
Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...
Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...
I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...

 

[Svjetlanaa]

NAŠLA SAM NEKI SVOJ MIR
Našla sam neki svoj mir
U kom nalazim po trun sreće,
Ne letim više kao zaljubljeni leptir
Nit me zbunjuje šareno cveće.
Našla sam sebe u svakodnevici,
Pokazujem se onakva kakva jesam,
Ubacujem svoj ego u nekoj pesmici
Pa se ponekad pitam
Gde sam...
Našla sam neki svoj smiraj,
Ono što odavno od srca želim,
One zvezde na nebu odsjaj
Sa kojom po neku tajnu delim...
Našla sam ono što me inspiriše
Što nenametljivo podseća da postoji
Onaj osećaj kad vetar lišće njiše
Kada se trenutak u poljupcu boji...
Našla sam neki svoj odušak
Pomirila sam se sa samom sobom,
Znam da život nije ni težak ni lak
Kada se suprotstavlja pred
Ljudskom zlobom...
Našla sam dugoočekivanu poruku
Koji si mi je preko vetra poslao
Onu nežnost toplih ruku
kada si predamnom zbunjeno stao...

 

[Suljo.L]

 

["Gogilli"]

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

 

[bobuljka]

Hvala ti zivote - Violeta Parra
Hvala ti zivote, mnogo si mi dao.
Dao si mi oci, otvara ih svjetlo.
Jasno vidim crno, jasno vidim bijelo.
Nebo iznad glave, tako sjajno i kad se budim
vidim u tom mnostvu, lice koje ljubim…
Hvala ti zivote, mnogo si mi dao.
Sluh koji ne vara i ne cuje lazi,
a slusa djecaka kada ljubav trazi.
I cuje u noci sto je iza vrata
korak prijatelja, ili korak tata…
Hvala ti zivote, mnogo si mi dao.
Hrabrosti jos imam, i nisam bez dara,
da zavolim voce, koje covjek stvara.
Dijelili smo udes, dobar ili zao,
kad u moje oci tvoj je pogled pao
Hvala ti zivote, mnogo si mi dao.
Dao si mi osmjeh, ucio me placu.
Sve sto ne znam danas, mozda sutra znat cu.
Ti si dao njeznost koja pjev moj cini,
ponoru me dao, i dao visini
Za sve što mi ote
hvala ti, zivote.

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]