Деса Вукановић био је српски владар из 12. века, брат великог жупана Уроша II. У неким периодима је био и савладар или супарник у борби за власт. Владао је Дукљом и деловима Далмације, а његово име се јавља у неким повељама које су дуго сматране фалсификатима, или бар сумњивим
Шта су „Десине повеље“?
То су средњовековни документи који се приписују Деси, а у којима он наводно:
потврђује поседе манастирима или црквама,
даје даровнице у земљи, робљу, селима, виноградима,
понекад користи изразе и језик анахроничан за то доба (на пример, неки латински или црквенословенски изрази типични су за каснији период),
спомиње границе жупа и области, укључујући некад и називе попут Лакомора или Далма, што је изазивало сумњу код историчара.
Зашто су их сматрали фалсификатима?
1. Језик и стил – неке формулације у тим повељама изгледају као да су писане вековима касније.
2. Нема их у другим независним изворима.
3. Историјски контекст није увек усклађен са познатим догађајима (на пример, непостојање доказа о потпуној власти Десе над деловима који се у повељама наводе).
4. Пронађене су у каснијим преписима, често у архивама цркви које су имале интерес да посед потврде.
Шта је Тибор Живковић тврдио?
У својим радовима (нарочито у књизи Грађа за историју српске државности, и у студијама објављеним у „Зборнику Филозофског факултета“), Тибор Живковић:
није негирао да су неке повеље каснији преписи или редакције, али је тврдио да могу садржати аутентично историјско језгро;
указивао је да фалсификовање није нужно значило лажирање, већ реинтерпретацију старих права и традиција;
неке повеље приписане Деси повезује са реалним црквеним или политичким покушајима легитимизације територија (нпр. манастира у Требињу, на Лиму, или Стону);
сматрао да их треба читати у контексту временског слоја, као културно-историјске документе, чак и кад нису оригинали.
Закључак:
„Десине повеље“ су потенцијално измешани текстови:
делом стварна традиција из 12. века,
делом каснија редакција или обнова документа у корист црквених институција,
али вредне за разумевање правне, црквене и геополитичке историје српских и приморских земаља.
Ништа ево зи гтп текст јер ја не могу овако више ДОКАЗ-Марково јеванђеље.
