nemanjinrodoslov
Zainteresovan član
- Poruka
- 109
Презентује форумашима изводе из Алексијаде Ане Комнине.
Предкажем читаоцима да просуде да ли су „так называемый Водин“ и Волкан иста личност.
Књига 7. поглавље 8.
У вези са Јовваном Дуком ............
« самодержец посылал в Эпидамн сколько для тщательного охранения крепости Диррахия, столько же и для ведения войны против Далматов; потому что так называемый Водин, человек необыкновенно воинственный и изворотливый, не хотел держаться в своих границах, но, постоянно делал набеги на ближайшие к Далмации местечки и присоединял их к своим владениям. Иоанн Дука, прожив в Диррахие одиннадцать лет, отнял из под власти Волкана много крепостей и переслал к самодержцу много заживо взятых в плен Далматов; а, наконец, в одном упорном сражении с Водином, схватил и его самого. И так, зная по многим опытам, что этот Иоанн Дука“
Самодржац је послао са значајном војском у Епидамну и да пажљиво чува тврђаву Дирахијум и да води рат против Далматинаца; јер такозвани Водин, необично ратоборан и сналажљив човек, није хтео да остане у својим границама, већ је непрестано харао на градове најближе Далмацији и припојио их својим поседима. Јован Дука, пошто је једанаест година живео у Драчу, одузео је Волкану многе тврђаве и послао много Далматинаца живих заробљених аутократи; и, најзад, у једној тврдоглавој борби са Водином и њега сам ухватио. И тако, знајући из многих искустава да је овај“
КЊИГА 8 ПОГЛАВЉЕ 7.
Он, призвав к себе тогдашнего великого Этериарха Аргира Карацу, который, хотя по происхождению был Скиф, однако ж отличался благоразумием и любовью к добродетели и истине, и вручил ему два письма, — одно из них к Иоанну следующего содержания: «Мое величество, узнав о вторжении варваров в наши владения чрез горные теснины, выступило из Константинополя, чтобы обезопасить ту границу римской империи. Посему и ты должен придти ко мне с донесением о состоянии управляемой тобою страны; ибо я опасаюсь и Волкана, как бы и он не задумал чего-нибудь нам противного. Кроме того, ты должен сообщить мне сведения касательно Далмаци и самого Волкана, — соблюдает ли он мирные условия; ибо и о нем ежедневно доходят до меня недобрые вести. Узнав об этом яснее, мы приготовим больше средств и, дав тебе что нужно, пошлем обратно в Иллирик, чтобы, напав на неприятелей с двух сторон, при помощи Божией, одержать победу». Таково было содержание письма к Иоанну. А в другом — к старшинам Диррахия содержалось следующее: «Узнав, что Волкан снова строит против нас замыслы, мы вышли из Византии с намерением занять горные теснины между нашею и далматское землею, и вместе с тем обстоятельнее разведать все касательно его и Далмации. Для сего мы признали нужным позвать к себе вашего Дукса и [391] любезного племянника вашего величества, а в Дуксы к вам назначаем этого подателя нашего письма. Примите его и вы, и повинуйтесь всем его распоряжениям». Вручив Караце эти письма, он приказал ему сперва отдать письмо Иоанну и, если он добровольно послушается, проводить его оттуда с миром, а самому принять охранение страны до возвращения его назад. Когда же воспротивится и не будет слушаться, созвать старейшин Диррахия и прочитать им другое письмо, чтобы они помогли ему задержать Иоанна.
Он је позвао к себи тадашњег великог етериарха Аргира Карацуа, који се, иако је по рођењу био Скит, ипак одликовао разборитошћу и љубављу према врлини и истини, и предао му два писма, једно од њих Јовану следећег садржаја: „ Моје Величанство је, сазнавши за најезду варвара у наше поседе преко планинских превоја, дошло из Цариграда да обезбеди ту границу Римског царства. Стога, морате доћи код мене са извештајем о стању земље којом владате; јер се бојим и Волкана, да и он не смисли нешто супротно нама. Поред тога, морате ми дати податке у вези са Далмацијем и самим Волканом – да ли се придржава мировних услова; јер и мене свакодневно стижу лоше вести о њему. Сазнавши то јасније, ми ћемо припремити више средстава и, давши вам оно што вам је потребно, послаћемо вас назад у Илирик, да бисмо, нападајући непријатеље са обе стране, уз помоћ Божију, извојевали победу. ” Ово је био садржај писма Јовану. А у другом, старешинама Дирахијума, стајало је следеће: „Сазнавши да Волкан опет кује планове против нас, напустили смо Византију с намером да заузмемо планинске клисуре између наше и далматинске земље, а уједно и више. темељито истражујући све што се тиче њега и Далмације. У ту сврху сматрали смо потребним да позовемо вашег Дукса и вашег величанства [391] драгог нећака к нама, а овог носиоца нашег писма вам постављамо као Дукса. Прихватите га и ви и послушајте сва његова наређења.” Уручивши Караци ова писма, нареди му да прво писмо преда Јовану и, ако добровољно послуша, да га у миру испрати одатле и да преузме заштиту земље до његовог повратка. Када се одупре и не послуша, позовите старешине Дирахијума и прочитајте им још једно писмо да му помогну да задржи Јована.
Предкажем читаоцима да просуде да ли су „так называемый Водин“ и Волкан иста личност.
Књига 7. поглавље 8.
У вези са Јовваном Дуком ............
« самодержец посылал в Эпидамн сколько для тщательного охранения крепости Диррахия, столько же и для ведения войны против Далматов; потому что так называемый Водин, человек необыкновенно воинственный и изворотливый, не хотел держаться в своих границах, но, постоянно делал набеги на ближайшие к Далмации местечки и присоединял их к своим владениям. Иоанн Дука, прожив в Диррахие одиннадцать лет, отнял из под власти Волкана много крепостей и переслал к самодержцу много заживо взятых в плен Далматов; а, наконец, в одном упорном сражении с Водином, схватил и его самого. И так, зная по многим опытам, что этот Иоанн Дука“
Самодржац је послао са значајном војском у Епидамну и да пажљиво чува тврђаву Дирахијум и да води рат против Далматинаца; јер такозвани Водин, необично ратоборан и сналажљив човек, није хтео да остане у својим границама, већ је непрестано харао на градове најближе Далмацији и припојио их својим поседима. Јован Дука, пошто је једанаест година живео у Драчу, одузео је Волкану многе тврђаве и послао много Далматинаца живих заробљених аутократи; и, најзад, у једној тврдоглавој борби са Водином и њега сам ухватио. И тако, знајући из многих искустава да је овај“
КЊИГА 8 ПОГЛАВЉЕ 7.
Он, призвав к себе тогдашнего великого Этериарха Аргира Карацу, который, хотя по происхождению был Скиф, однако ж отличался благоразумием и любовью к добродетели и истине, и вручил ему два письма, — одно из них к Иоанну следующего содержания: «Мое величество, узнав о вторжении варваров в наши владения чрез горные теснины, выступило из Константинополя, чтобы обезопасить ту границу римской империи. Посему и ты должен придти ко мне с донесением о состоянии управляемой тобою страны; ибо я опасаюсь и Волкана, как бы и он не задумал чего-нибудь нам противного. Кроме того, ты должен сообщить мне сведения касательно Далмаци и самого Волкана, — соблюдает ли он мирные условия; ибо и о нем ежедневно доходят до меня недобрые вести. Узнав об этом яснее, мы приготовим больше средств и, дав тебе что нужно, пошлем обратно в Иллирик, чтобы, напав на неприятелей с двух сторон, при помощи Божией, одержать победу». Таково было содержание письма к Иоанну. А в другом — к старшинам Диррахия содержалось следующее: «Узнав, что Волкан снова строит против нас замыслы, мы вышли из Византии с намерением занять горные теснины между нашею и далматское землею, и вместе с тем обстоятельнее разведать все касательно его и Далмации. Для сего мы признали нужным позвать к себе вашего Дукса и [391] любезного племянника вашего величества, а в Дуксы к вам назначаем этого подателя нашего письма. Примите его и вы, и повинуйтесь всем его распоряжениям». Вручив Караце эти письма, он приказал ему сперва отдать письмо Иоанну и, если он добровольно послушается, проводить его оттуда с миром, а самому принять охранение страны до возвращения его назад. Когда же воспротивится и не будет слушаться, созвать старейшин Диррахия и прочитать им другое письмо, чтобы они помогли ему задержать Иоанна.
Он је позвао к себи тадашњег великог етериарха Аргира Карацуа, који се, иако је по рођењу био Скит, ипак одликовао разборитошћу и љубављу према врлини и истини, и предао му два писма, једно од њих Јовану следећег садржаја: „ Моје Величанство је, сазнавши за најезду варвара у наше поседе преко планинских превоја, дошло из Цариграда да обезбеди ту границу Римског царства. Стога, морате доћи код мене са извештајем о стању земље којом владате; јер се бојим и Волкана, да и он не смисли нешто супротно нама. Поред тога, морате ми дати податке у вези са Далмацијем и самим Волканом – да ли се придржава мировних услова; јер и мене свакодневно стижу лоше вести о њему. Сазнавши то јасније, ми ћемо припремити више средстава и, давши вам оно што вам је потребно, послаћемо вас назад у Илирик, да бисмо, нападајући непријатеље са обе стране, уз помоћ Божију, извојевали победу. ” Ово је био садржај писма Јовану. А у другом, старешинама Дирахијума, стајало је следеће: „Сазнавши да Волкан опет кује планове против нас, напустили смо Византију с намером да заузмемо планинске клисуре између наше и далматинске земље, а уједно и више. темељито истражујући све што се тиче њега и Далмације. У ту сврху сматрали смо потребним да позовемо вашег Дукса и вашег величанства [391] драгог нећака к нама, а овог носиоца нашег писма вам постављамо као Дукса. Прихватите га и ви и послушајте сва његова наређења.” Уручивши Караци ова писма, нареди му да прво писмо преда Јовану и, ако добровољно послуша, да га у миру испрати одатле и да преузме заштиту земље до његовог повратка. Када се одупре и не послуша, позовите старешине Дирахијума и прочитајте им још једно писмо да му помогну да задржи Јована.
), ali onda bi on morao imati brak pre Ane i sinove iz tog braka. Mozda su sinovi iz tog prvog braka poginuli tokom 50tih?
