buudala
Stara legenda
- Poruka
- 83.863
Nije loše da na ovoj temi stoji ovakva pričica.
Ne znam ko je autor . Pokupio sam je negde na netu i arhiviro .....
ODABRANI
«Pastir je ovde» zableja jako ovan Psiho koji je bio vođa stada. «Dođite braćo i sestre», reče Psiho, «Da vidimo šta pastir zahteva».
Pastir počeša Psiha po glavi da bi pokazao naklonost pred stadom i izjavi: «Ono veliko mesto zvano Klanica zahteva službu onih koji će uskoro biti odabrani iz stada».
«Šta je to Klanica?» upita mali Mrča.
«Ti si mlad i imaš još da učiš», reče mu ovan predvodnik Psiho, «to je vrlo posebno mesto gde se odabrani šalju zbog Više Svrhe».
«Mogu li i ja tamo da pođem?» upita Mrča.
«Ne, još ne...» Zableja Psiho mekim i nežnim glasom, «ti trebaš još da rasteš, ali jednog dana ako si dobar siguran sam da će te odabrati».
Pastir je polako prolazio kroz stado stavljajući kredom znak na neke članove stada.
«Šta to radi naš pastir?» upita Mrča.
«On blagosilja Odabrane stavljajući im sveti znak na njihove glave» reče Psiho.
«Ooo, kako je to lepa boja» zableja mali Mrča.
Posle nekog vremena Mrča se okrete prema Psihu, svome ovnu pedvodniku i verovatno svome ocu, i upita ga, «Hoćeš li i ti da budeš odabran?»
«Ne», reče Psiho sa sjajem u svojim očima. «Ja nikada neću biti odabran, jer sam ja potreban ovde kao vaš vođa».
«Mora da si jako tužan jer te nikada neće odabrati», zableja tužno Mrča.
«To je žrtva koju vođe moraju da podnesu zbog dobrobiti svojeg stada», odgovori mu Psiho dok se okretao i smejao se za sebe, krišom.
Upravo tada se začu glas koji je dolazio odozgo sa obižnjeg drveta. «Vaš vođa Psiho vas laže!»
Stado je blenulo u drvo i njegov ovan predvodnik istupi napred sa zahtevom «Ko si ti? Pokaži se!»
Glas iz krošnje drveta se opet oglasi «Ja sam Sova, najmudriji od svih u ovoj oblasti».
«Mudri», reče Psiho, «pa ti većinu svog vremena provodiš budan samo tokom noći, pa šta ti možeš da znaš?»
Tihim, ali prodornim glasom Sova huknu: «Moj prijatelj Vrana, donosilac istine, reče mi mnoge stvari».
«Dabome...sve same laži... ma šta Vrana može znati? ..On je poznat po tome da se hrani telima onih koji umreše», Izjavi Psiho.
«Da, istina je da se Vrana gosti telima mrtvih, ali to ga nikako ne čini lažovom. Ti jedeš travu sa polja koja je živa stvar. Šta je gore: jesti nešto što je mrtvo ili živu stvar?»
«Uhh... ma bestraga sa tobom. Ti pokušavaš da opravdaš svoje laži tako što ćeš zbuniti moje stado!», oštro zableja Psiho.
Mirno, ali opet prodornim glasom huknu Sova: «Moj prijatelj Vrana viđa mnoge stvari po njegovim putovanjima koja ga odvode daleko. On je čak video i tu vašu svetu Klanicu i ispričao mi je šta se tamo događa».
«Svetogrđe!» vrisnu Psiho. «Klanica je sveto i uzvišeno mesto... samo je Odabranima i privilegovanim dozvoljeno da vide to mesto».
«Sveto i uzvišeno mesto... u to mnogo sumnjam. Vrana mi je rekao da je Klanica zlo mesto... mesto bola, patnje i smrti. Mislim da je istina ono što mi je ispričao moj prijatelj Vrana, donosilac istine».
«Laži, laži i opet laži...», vrištao je Psiho, «Ja sam jednom bio privilegovan i služio sam u Klanici».
Psiho, prvi među ovcama, okrenu se svome stadu i uzbuđeno mu reče: «O da, JA, vaš vođa jednom sam služio u najsvetijoj od svih svetinja. Imao sam posebno obeležje da ponesem titulu Juda. Imadoh veliku čast da kao Juda budem u službi sveštenicima Klanice. Unutar Klanice naši Odabrani prolaze kroz ritual. Taj ritual ih pročišćava. Posle ovog pročišćenja Odabrani su preobučeni i predstavljeni višem autoritetu... to je vaš cilj i svrha u životu. Ne zaboravite ovo. Ovo je istina, JA, Psiho, vaš predvodnik, jednom poznat kao Juda, tako vam kažem».
«Ne!», huknu odrečno Sova, «Ti varaš svoje stado».
Stojeći uspravno i izgledajući impesivno, Psiho se okrte ka drvetu i odvažno reče Sovi: «Odlazi... Beži od nas... Ti pokušavaš da izazoveš nezdovoljstvo unutar moga stada sa tim tvojim lažima. Stado zna da ga pastir voli».
Juda/Psiho opet se okrete ka stadu i upita ovce: «Zar nas pastir ne obezbeđuje sa ovim predivnim pašnjakom i svojom darežljivošću? Zar nas pastir ne štiti od divljih zveri koje bi nas napale i pobile nas? Kada sneg padne zar to nije pastir koji nam daje sklonište? On sve ovo radi zato što nas voli.Ako nas voli zašto bi nas onda povredio... niko ne povređuje one koje voli... to je istina».
«To je istina; niko ne povređuje one koje voli», zablejaše mnogi unutar stada.
Judin glas zagrme: «Neposlušnost kod pastira izaziva veliku tugu. Niko ne prouzrukuje bol onome koga voli; moramo dokazati našu ljubav pastiru tako što ćemo mu biti poslušni».
Odjednom čitavo stado zableja prema Sovi: «Da, pastir nas voli. ODLAZI!»
Sova, sa tugom u očima odgovori im prigušenim, ali teškim glasom: «Budale... svi vi živite u iluziji... svi ste zaslepljeni lažima koje vam je ispričao Psiho». Tada Sova sklopi svoje umorne oči i vrati se da spava.
Kasnije, dok je pastir odvodio Odabrane, stado je blejalo jednoglasno: «Blagosloveni su Odabrani!»
I dok je pastir praćen Odabranima nestajao sa vidika, mali Mrča glasno pomisli: «Svi smo mi blagosloveni. Pastir nas voli i štiti kad su vremena teška. Moram da se dokažem da vredim, biću dobar ćlan našeg stada i biću poslušan. Jednog dana i ja ću imati privilegiju da postanem Odabrani... Jednog dana i mene će čitavo stado poštovati!»
«Da, život je dobar», zableja Mrča, dok je savijao svoju malu glavu i poče da pase travu.
Oznake: nema
Ne znam ko je autor . Pokupio sam je negde na netu i arhiviro .....
ODABRANI
«Pastir je ovde» zableja jako ovan Psiho koji je bio vođa stada. «Dođite braćo i sestre», reče Psiho, «Da vidimo šta pastir zahteva».
Pastir počeša Psiha po glavi da bi pokazao naklonost pred stadom i izjavi: «Ono veliko mesto zvano Klanica zahteva službu onih koji će uskoro biti odabrani iz stada».
«Šta je to Klanica?» upita mali Mrča.
«Ti si mlad i imaš još da učiš», reče mu ovan predvodnik Psiho, «to je vrlo posebno mesto gde se odabrani šalju zbog Više Svrhe».
«Mogu li i ja tamo da pođem?» upita Mrča.
«Ne, još ne...» Zableja Psiho mekim i nežnim glasom, «ti trebaš još da rasteš, ali jednog dana ako si dobar siguran sam da će te odabrati».
Pastir je polako prolazio kroz stado stavljajući kredom znak na neke članove stada.
«Šta to radi naš pastir?» upita Mrča.
«On blagosilja Odabrane stavljajući im sveti znak na njihove glave» reče Psiho.
«Ooo, kako je to lepa boja» zableja mali Mrča.
Posle nekog vremena Mrča se okrete prema Psihu, svome ovnu pedvodniku i verovatno svome ocu, i upita ga, «Hoćeš li i ti da budeš odabran?»
«Ne», reče Psiho sa sjajem u svojim očima. «Ja nikada neću biti odabran, jer sam ja potreban ovde kao vaš vođa».
«Mora da si jako tužan jer te nikada neće odabrati», zableja tužno Mrča.
«To je žrtva koju vođe moraju da podnesu zbog dobrobiti svojeg stada», odgovori mu Psiho dok se okretao i smejao se za sebe, krišom.
Upravo tada se začu glas koji je dolazio odozgo sa obižnjeg drveta. «Vaš vođa Psiho vas laže!»
Stado je blenulo u drvo i njegov ovan predvodnik istupi napred sa zahtevom «Ko si ti? Pokaži se!»
Glas iz krošnje drveta se opet oglasi «Ja sam Sova, najmudriji od svih u ovoj oblasti».
«Mudri», reče Psiho, «pa ti većinu svog vremena provodiš budan samo tokom noći, pa šta ti možeš da znaš?»
Tihim, ali prodornim glasom Sova huknu: «Moj prijatelj Vrana, donosilac istine, reče mi mnoge stvari».
«Dabome...sve same laži... ma šta Vrana može znati? ..On je poznat po tome da se hrani telima onih koji umreše», Izjavi Psiho.
«Da, istina je da se Vrana gosti telima mrtvih, ali to ga nikako ne čini lažovom. Ti jedeš travu sa polja koja je živa stvar. Šta je gore: jesti nešto što je mrtvo ili živu stvar?»
«Uhh... ma bestraga sa tobom. Ti pokušavaš da opravdaš svoje laži tako što ćeš zbuniti moje stado!», oštro zableja Psiho.
Mirno, ali opet prodornim glasom huknu Sova: «Moj prijatelj Vrana viđa mnoge stvari po njegovim putovanjima koja ga odvode daleko. On je čak video i tu vašu svetu Klanicu i ispričao mi je šta se tamo događa».
«Svetogrđe!» vrisnu Psiho. «Klanica je sveto i uzvišeno mesto... samo je Odabranima i privilegovanim dozvoljeno da vide to mesto».
«Sveto i uzvišeno mesto... u to mnogo sumnjam. Vrana mi je rekao da je Klanica zlo mesto... mesto bola, patnje i smrti. Mislim da je istina ono što mi je ispričao moj prijatelj Vrana, donosilac istine».
«Laži, laži i opet laži...», vrištao je Psiho, «Ja sam jednom bio privilegovan i služio sam u Klanici».
Psiho, prvi među ovcama, okrenu se svome stadu i uzbuđeno mu reče: «O da, JA, vaš vođa jednom sam služio u najsvetijoj od svih svetinja. Imao sam posebno obeležje da ponesem titulu Juda. Imadoh veliku čast da kao Juda budem u službi sveštenicima Klanice. Unutar Klanice naši Odabrani prolaze kroz ritual. Taj ritual ih pročišćava. Posle ovog pročišćenja Odabrani su preobučeni i predstavljeni višem autoritetu... to je vaš cilj i svrha u životu. Ne zaboravite ovo. Ovo je istina, JA, Psiho, vaš predvodnik, jednom poznat kao Juda, tako vam kažem».
«Ne!», huknu odrečno Sova, «Ti varaš svoje stado».
Stojeći uspravno i izgledajući impesivno, Psiho se okrte ka drvetu i odvažno reče Sovi: «Odlazi... Beži od nas... Ti pokušavaš da izazoveš nezdovoljstvo unutar moga stada sa tim tvojim lažima. Stado zna da ga pastir voli».
Juda/Psiho opet se okrete ka stadu i upita ovce: «Zar nas pastir ne obezbeđuje sa ovim predivnim pašnjakom i svojom darežljivošću? Zar nas pastir ne štiti od divljih zveri koje bi nas napale i pobile nas? Kada sneg padne zar to nije pastir koji nam daje sklonište? On sve ovo radi zato što nas voli.Ako nas voli zašto bi nas onda povredio... niko ne povređuje one koje voli... to je istina».
«To je istina; niko ne povređuje one koje voli», zablejaše mnogi unutar stada.
Judin glas zagrme: «Neposlušnost kod pastira izaziva veliku tugu. Niko ne prouzrukuje bol onome koga voli; moramo dokazati našu ljubav pastiru tako što ćemo mu biti poslušni».
Odjednom čitavo stado zableja prema Sovi: «Da, pastir nas voli. ODLAZI!»
Sova, sa tugom u očima odgovori im prigušenim, ali teškim glasom: «Budale... svi vi živite u iluziji... svi ste zaslepljeni lažima koje vam je ispričao Psiho». Tada Sova sklopi svoje umorne oči i vrati se da spava.
Kasnije, dok je pastir odvodio Odabrane, stado je blejalo jednoglasno: «Blagosloveni su Odabrani!»
I dok je pastir praćen Odabranima nestajao sa vidika, mali Mrča glasno pomisli: «Svi smo mi blagosloveni. Pastir nas voli i štiti kad su vremena teška. Moram da se dokažem da vredim, biću dobar ćlan našeg stada i biću poslušan. Jednog dana i ja ću imati privilegiju da postanem Odabrani... Jednog dana i mene će čitavo stado poštovati!»
«Da, život je dobar», zableja Mrča, dok je savijao svoju malu glavu i poče da pase travu.
Oznake: nema
Razvijao se milionima godina.... Hajde ja tebe da pitam. Recimo da postoji Bog ( mada i dalje je tvrdim da je plod tvoje maste ), ko je njega stvorio?
, mada mislim da ti imas pogresno misljenje o Bogu, on je milostiv i prasta.
