Statut Vojvodine

[Wtf Dule]

Pa svesna sam i ja da ima postenih, ljubaznih i tra, la, la...po celoj zemlji, ali u globalu sam rekla da se vojvodjani nekako razlikuju!!!

Sreco pises to vec 25-i put. Ukapirali smo vec. Oni su superiorna rasa. Aj nemoj vise keve ti ko papagaj, budi malo meda

 

[john doe]

jedino sto si uspeo je da me nasmejesh doktore....zaboravljash da tvoje politicko angazovanje je p dima za goidne koje sam provela u politici i pri politicarima kao godine koje su ispred tebe plus 8 upoznavanja vojvodine
to sto ti pricash ne bi pojeo ni pas sa maslom
ja se ne trudima da budem sveznalica..ali ti nemash pojma...a to sto nemash pojma je jedino opravdanje u ocaju i besu i mraznji...te tri stvari ti ne daju prosto da sagledash situaciju drugacije covece koji jede sos od visanja samo uz pacetinu po difoltu...dakle zakljucak je..da ni ti nisi sveznalica i da ti nista od navedenoga ne daje za pravo da generalizujesh. price da znas kako vojvodjani disu su ti isprazne i ne zasnivaju se ni nacemu drugom osim tvog licnog dozivljaja..nemash nijedan pravi pravcati argument da odbranish to svoje vidjenje stvari
vec na osnovu svog misljenja i ljudi koje poznajesh
pa zar nisi ovde procitao od dovoljno vojvodjana da ne misle kao ti
a kako ti vojvodjani disu dalibore
ne kako ti stalno pokusavas da prezentujes
i prekini da trujes
ne misle svi..opasulji se
samo neki..to je istina ...samo neki medju kojima si i ti a ne svi
to je tvoj porblem sto zelis da tako kako ti razmisljas razmisljaju vojvodjani
sto je daleko od istine
hvala

Nema na čemu

kad se budeš ratosiljala te svoje potrebe da se istakneš kao sveznalac i da drugima daš za pravo da ZNAJU, možda češ i pokušati da shatiš da ima onih koji drugačije misle od tebe. A trenutno ih u Vojvodini ima mnogo, i sve ih je više i više.... Moj problem je moj problem, i takav je kakav jeste, a ne onakav kakav ti misliš da jeste. Dakle, pojma nemaš. Ja nit sam očajan, nit besan, a bogami ni ne mrzim nešto posebno nikoga (sem Mlohavo govedo i ekipu lopova s kojima si ti verovatno iskrivila realnu sliku političke scene). Dok sam ja radio sa autonomaškim političarima koji su se borili za svaki glas i birača, ti si uljuljkana uz svoje "narodnjake" doživljavala neku lelemudsku vrstu politike koja je odavno propala.... Prema tome, ja sam sve ove godine bio blizak s ljudima a ne s političarima, pa ti proceni ko je relevantniji sagovornik za pitanje problema vojvođanskog naroda. Hvala i tebi

 

[Meda Brundo]

Sreco pises to vec 25-i put. Ukapirali smo vec. Oni su superiorna rasa. Aj nemoj vise keve ti ko papagaj, budi malo meda

Pa znam i ja da ponavljam, ali kad se ne citaju postovi, onda moras sto puta da ponavljas, inace me ne bi prozivali!!!

 

[jevropa]

Nema na čemu

kad se budeš ratosiljala te svoje potrebe da se istakneš kao sveznalac i da drugima daš za pravo da ZNAJU, možda češ i pokušati da shatiš da ima onih koji drugačije misle od tebe. A trenutno ih u Vojvodini ima mnogo, i sve ih je više i više.... Moj problem je moj problem, i takav je kakav jeste, a ne onakav kakav ti misliš da jeste. Dakle, pojma nemaš. Ja nit sam očajan, nit besan, a bogami ni ne mrzim nešto posebno nikoga (sem Mlohavo govedo i ekipu lopova s kojima si ti verovatno iskrivila realnu sliku političke scene). Dok sam ja radio sa autonomaškim političarima koji su se borili za svaki glas i birača, ti si uljuljkana uz svoje "narodnjake" doživljavala neku lelemudsku vrstu politike koja je odavno propala.... Prema tome, ja sam sve ove godine bio blizak s ljudima a ne s političarima, pa ti proceni ko je relevantniji sagovornik za pitanje problema vojvođanskog naroda. Hvala i tebi

Cujte ovo,dalibor ne mrzi nikoga.........................osim Slobe,Mire,Marka,Karadjica,Mladica,Seselja i ostalih srpskih zatvorenika,Velje,Tome,Ace,i svih njihovih simpatizera....................................jesam izostavila nekoga?.......................dopunite listu

 

[john doe]

Cujte ovo,dalibor ne mrzi nikoga.........................osim Slobe,Mire,Marka,Karadjica,Mladica,Seselja i ostalih srpskih zatvorenika,Velje,Tome,Ace,i svih njihovih simpatizera....................................jesam izostavila nekoga?.......................dopunite listu

Jesi, mrzim patriJote koje pobegnu ko pi3de u neku stranu zemlju da peru WC-e za malo omraženih evrića, i onda leče frustracije kurchenjem kako su ponosni i junački patroJote koji znaju nešto o časti, hrabrosti i poštenju...

 

[Миле саКлисе]

Cujte ovo,dalibor ne mrzi nikoga.........................osim Slobe,Mire,Marka,Karadjica,Mladica,Seselja i ostalih srpskih zatvorenika,Velje,Tome,Ace,i svih njihovih simpatizera....................................jesam izostavila nekoga?.......................dopunite listu

Homoseksualce

 

[john doe]

Homoseksualce

Ja ne mrzim buljaše, nisu dostojni, ja ih prezirem... Kao kad ideš ulicom i naiđeš na gowno, možeš da ga skloniš da ga ne gledaš ili da ga samo zaobiđeš. Ja se time ne bih bavio.

 

[PAWLLE]

ajmo autonomasi gde ste

 

[john doe]

ajmo autonomasi gde ste

Ima nas svuda, samo reci šta treba. Organizovani smo u trojke i spremni na akciju, metuli slanine i luka i rakije u torbice i idemo.... U nove pobede.

 

[radnaskela]

Ima nas svuda, samo reci šta treba. Organizovani smo u trojke i spremni na akciju, metuli slanine i luka i rakije u torbice i idemo.... U nove pobede.

Puna podrška autonomnoj Vojvodini. Biće jednog dana ovde i neki referendum, pa ćemo da vidimo koliko su nam oni dole prirasli srcu.

 

[gost 151384]

hehehe vid ovu trojicu..jedini ste..sirocici..mukice nase....al dobro ne mozemo vam zameriti volite da se nadate..al dzaba vam

 

[Samanta_]

Istoričar Jovan Pejin o uticaju hrvatskih kadrova u Vojvodini, gubljenje nacionalnih osećanja kod Srba, što se izrodilo u pokušaje stvaranja neke Vojvođanske nacije.

Naličje predloženog Statuta Vojvodine

Predug, pedesetogodišnji period komunističkog razaranja srpskog entiteta ostavio je duboke tragove u Vojvodini i formirao neku vrstu komunističkih Autonomaša. Neki su tu grupu uletali iz čistog karijerizma jer je SKJ forsirao takve „kadrove“ skrivajući iza njih velikohrvatske pretenzije, a ni danas se ta situacija još nije promenila.


Kolonisti iz Like u Ratkovu, uče se poljoprivrednih radova.

Manipulacija Saveza Komunista osiromašenim narodom u pravcu lokalne a ne nacionalne pripadnosti sa ciljem razbijanja i potiskivanja Srba.

Predloženi Statut AP Vojvodine je stvaranje države u državi, tvrde eminentni pravni analitičari, politikolozi i istoričari. Zagovornici države u državi tvrdoglavo odbacuju sve analize koje potvrđuju nalaz i ponavljaju uporno tezu o multietničkoj, specifičnoj evropskoj regiji Vojvodini prelazeći preko činjenice da tako nešto ne postoji. Prelazi se preko činjenice da su rezultati poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji, za Vojvodinu kasnili nekoliko meseci sa objavljivanjem javnosti. Prvi rezultati popisa bili su da Srbi u Vojvodini čine oko 82% od ukupnog stanovništva pokrajine. Nakon nejasnog odlaganja objavljivanja rezultata popisa pojavili su se rezultati u kojima je Srba u Vojvodini 65%, što je svima odmah bilo vrlo sumnjivo Postavlja se pitanje kako je nestalo i po čijem nalogu 17% Srba koji su svedeni na 65%? Čija je ideja da se promeni rezultat popisa? Pa da je čak i tako, rezultat popisa jasno pokazuje odrednicu koja opredeljuje Vojvodinu gde pripada.

Očigledno se radi o manipulacijama koje su u skorije vreme već izvođene na Kosovu i Metohiji, Makedoniji, a od 1945 godine gotovo svi popisi su štimovani prema potrebama raznih republičkih elita tadašnje Jugoslavije. Autonomaška propagandna laboratorija stvara stereotip o Srbiji u pokrajini, odbojnosti prema državi na temeljima kroato-komunizma, odnosno, frankovačke ili Mačekovske, sve jedno, velikohrvatske predstave preuređenja Balkana. Manipulacija onemogućuje ozbiljne političare da ojačaju jedinstvo Republike Srbije i rade na poništavanju posledica dugotrajnog procesa razdvajanja jednog naroda na ideološkoj osnovi. Ovi procesi svojom suštinom nose genocidni elemenat čiji rezultat treba da bude nestanak Srba ili svođenje na jednu trećinu ukupnog stanovništva pokrajine. Predloženi Statut pokrajine upravo je u takvoj misiji!

U proteklih pola veka imali smo takve pokušaje. Pomenućemo ″Salcburšku izjavu″ iz novembra 1958. godine emigrantskog ″Vojvođanskog pokreta″ koja prema načelu ″Ujedinjeni u razlikama″ ili ″Viribus unitis″ (ime je nosio i jedan brod austrougarske flote) različitih etničkih grupa ide ka sintezi jedne ″vojvođanske narodnosti″. Cilj je da se Vojvodina uključi kao federalna jedinica u jednu širu Srednjeevropsku ili Podunavsku federaciju.

Polazna osnova i minimum zahteva da se program tzv. ″Vojvođanskog pokreta″ u emigraciji ostvari je da Vojvodina prvo postane federalna jedinica u okviru Srbije koja bi razvojem autonomije dospela do konfederalnog statusa i dovela do ″pozitivnog rešenja Vojvođanskog problema″.

Drugi pokušaj je bio Vojvođanski ustav 1974. godine u okvirima Brozovog oktroisanog ustava kada je započet otvoreni proces raspada Jugoslavije.

Treći je bio 2002. godine pokušajem autonomaša da promene ustavni status Vojvodine da naprave državu u državu na osnovama ustava iz 1974. godine odredbama koje daju suverenitet pokrajini a Srbe pominju samo kao jednu od većeg broja nacionalnih zajednica a zatim je svodi na 1/3 ukupnog stanovništva iako čine oko 80%, po nekima preciznije rečeno 82% ukupnog stanovništva Vojvodine.

Pokušaj manipulacije pokrajinom i njenim srpskim stanovništvom obnovljen je 2008, novim nacrtom Statuta Vojvodine kao regionalne autonomije sa elementima državnosti… Statut napušta načelo Ustava Srbije i predstavlja obnovu totalitarizma u zemlji – povratak u kroatokomunizam i izraz političke neodgovornosti autonomaške vrhuške u pokrajini.

Očigledno, potrebna je nova politika u Srbiji!
Potrebna je iz razloga što se komunistički teror od 1945, praćen nacionalizacijom agrara i drugih nepokretnosti: bircuza, manufakturnih radionica, štamparija, ciglana, štamparija, apoteka, trgovačkih objekata i svega što je donosilo dohodak osetio kao opšta pljačka naroda. Nacionalizacija je dovela do masovnog siromašenja dobrostojeće stare srpske srednje klase nacionalno i politički svesne koju je zamenila masa nedoučenih političkih komesara, ostrašćenih ratnim stradanjima, kolonista iz Like, Bosanske Krajine, Banije, Korduna i Crne Gore sa Marksovim, Lenjinovim, Staljinovim i Titovim pogledom na svet.

Kolonisti, posle ratnih bežanija, ustaških pokolja, borbi protiv ustaša, Nemaca i Italijana vodeći građanski rat protiv snaga lojalnih jugoslovenskoj vladi bili su u složenom psihičkom stanju. Muškarci učesnici rata bili su ozbiljno narušenog zdravlja, pod stresom, iscrpljeni i izgladneli, pritisnuti ideološkom propagandom držali su se Partije sa religioznom odanošću što su tražili i od svojih najbližih članova porodice. Pojavili su se iz njihovih redova partijski radnici a sa njima i nepartijci koji su maksimalno koristili novi jednopartijski režim za ličnu afirmaciju u društvu i lagodniji život u opštem siromaštvu. Bez kompromisa su odbacili Srpstvo za imaginarno jugoslovenstvo ili internacionalni komunizam i zatirali Srpstvo i srpsku tradiciju.

Siromaštvo je uticalo na urušavanje nacionalne i političke svesti, bolje rečeno utucalo je na otupljivanje te svesti, što je neminovno dovelo do promena na opštenacionalnom i kulturnom planu.

Komunizam onako kako je uvođen od 1945, do 1951. godine obavezno je nudio pravdanje teških uslova života, niskog standarda i ograničenje verskih i političkih sloboda. Partija (KPJ/SKJ) je gradila ″novog čovjeka″. Uklanjala je iz kolektivnog pamćenja Srba svest o oslobodilačkoj misiji Srbije i uništavala postojeći sistem društvenih i nacionalnih vrednosti a da nije stvorila novi. Kult ličnosti Josipa Broza Tita igrao je glavnu ulogu. Populistička manifestacija Dan mladosti i nošenje štafete za obeležavanje Brozovog rođendana praćen političkim odama i zaklinjanjem omladine u ime svih građana, naroda i narodnosti u centralnim listovima, na radiju i na TV stanicama gurao je stanovništvo Jugoslavije ka antisrpstvu.

Ustvari, brisanjem tradicije srpskog naroda i preoblikovanjem istorije stvoren je partijski hibrid koji počiva na propagandi da je izdvojenom delu Srbije, Vojvodini, naneta nepodnošljiva nepravda od strane Beograda i velikosrba u skladu Brozove sintagme ″što slabija Srbija, jača Jugoslavija″. Tvorci novog poretka 1944. godine Vojnom upravom za Banat, Bačku i Baranju rešili su da potpuno raskinu sa srpskom prošlošću Vojvodine.

Smišljenom partijskom propagandom razaran je kult Srbije i Srpstva kroz školski sistem. Raspaljeno je veštačko i naknadno oduševljenje revolucijom, partijom i Vojvodinom. Istorija, Jugoslavija, život, sve je to „počinjalo 1945“ kao da prethodne Jugoslavije koju su Srbi svojim žrtvama stvorili i nije postojalo. Aktivno je rađeno na odstranjivanje srpske istorije i tradicije. Radi postizanja tog cilja prvo su uklonjeni srpski intelektualci kao narodni neprijatelji a zatim bogati seljaci kao klasa a sa njima dobrovoljci učesnici oslobodilačkog rata 1914-1918. koji su se borili u Dobrudži i na Solunskom frontu. Uklonjeni su simboli koji podsećaju na Srbiju a nisu obnovljeni oni koje su okupatori Nemci, Mađari i Hrvati uklonili ili uništili. Zatim je sledio udar na Srpsku pravoslavnu crkvu, sveštenstvo i vernike kao nešto krajnje retrogradno – što se uglavnom nije događalo i sa ostalim konfesijama.

Prosveta i politička propaganda bili su usmereni ka uspostavljanju novog sistema vrednosti. Istorija je ograničena na slavne dane revolucionarne borbe – lokalne štrajkove i minorne ličnosti su slavljene radi zaglušivanja sećanja na oslobodilačku borbu i ujedinjenje 1918. godine. Pojavila se masa monografija naselja sa glavnom temom doprinosa „Narodno oslobodilačkoj borbi“ (NOB-u). Stvarana je negativna slika Srbije, Srba i Kraljevine Jugoslavije kao zaostale, mračne policijske, diktatorske, nenarodne i nedemokratske države. Kult slobodarske Srbije i Kosovskog zaveta oslobođenja, obnove naroda i ujedinjenja Srpstva građen vekovima a naročito od 1804. godine temeljno je uzdrman i zbog dugog perioda komunističke propagande ozbiljno urušen.

 

[Samanta_]

Članovi Partije, naročito propagatori zavičajne svesti, da su Ličani, Crnogorci, Sremci, Hercegovci, Dalmatinci, Krajišnici, Bačvani, Bosanci, Banaćani a ne da su Srbi, pa zatim hibrid Vojvođani počeli su da prihvataju autonomiju kao povratak ″normalnom životu″. Hibrid proizvod ove manipulacije srpskim narodom, bez obzira da li je starosedelačko ili novo došlo, najbolje se vidi u odbrani statuta pseudo-evropske regije Vojvodine. Nenada Čanka kada je napao stav Svetog Sinoda Srpske pravoslavne crkve da predloženi Statut Vojvodine ne treba da usvoji Narodna skupština u Beogradu, isti je onom rečniku koji su koristili nepismeni politički komesari iz Like daleke 1945. godine.

″Normalni život″ je ne živeti u Srbiji i stvoriti odbojnost prema njoj. Uneto je u Vojvodinu preko raznih zavičajnosti antisrbijanstvo koje je kroz ime Vojvodina negovano i razvijano. Ovo su prihvatili i pripadnici mađarske nacionalne manjine zbog sopstvenih interesa, ali i druge, što vidimo iz događanja oko novog statuta pokrajine. Vrhunac stava mađarske manjine prema Srbiji je pokušaj lobiranja Šandora Egerešija u Jagodini i Kragujevcu da Srbi iz centralne Srbije zaštite Vojvodinu od Srba!

Dok Srbi autonomaši napr. Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Bojan Pajtić i drugi po delovanju predstavljaju grupu koja nije integrisana u srpsko društvo i halabuču da je sva nepravda i siromaštvo došla i dolazi iz Beograda kao da zaboravljaju, naročito Čanak, da je kroatokomunistički vrh KPJ/SKJ Josip Broz Tito, Edvard Kardelj i Vladimir Bakarić, postavljao partijsko državnu nomenkalturu u Novom Sadu koja je posle piramidalno postavljala moralno političke podobne članove partije u celoj pokrajini. Ovaj sistem uspostavljen u kroato-komunističkom vrhu obezbedio je da autonomaši vode samoubilačku politiku, oslanjali su se na partijski mit borbe protiv velikosrba i pljačke od strane Srbije. Na istoj osnovi utvrdili su legitimitet autonomije i potiskivali srpsku državnost u Pokrajini.

Bio je to hladni građanski rat Srba protiv Srba podstaknut iz sasvim drugih razloga iz Berlina neposredno posle Prvog svetskog rata. Cilj Berlina bio je obezbeđenje autonomije nemačkoj manjini rasutoj po istočnoj Evropi da bi pod uticajem Zagreba metastazirao u Srbiji u sasvim drugu krajnost. Autonomaši su pokrenuli proces stvaranje zavičajne nacije od raznih grupa prispelih u novoformiranu nadnacionalnu pokrajinu na tlu Srbije posle 1945. godine – vojvođanske nacije!

Zavičajno osećanje dođoša dovoljna su da se mešanjem raznih zavičajnosti identitet zameni novim osećanjem i kroz kompartijski život pretvori u Vojvođane potirući nacionalnu pripadnost Srbima.

Predloženi Statut Vojvodine iz 2008. godine usklađen sa ″Salcburškom deklaracijom″ iz novembra 1958, zatim Osnovnim zakonom ili Grundgezec-om iz 2002, širi antisrpstvo retrogradnih kroatokomunista, nastavljača Brozove antisrpske politike, daje zamah velikomađarstvu ne samo u Srbiji nego i u Mađarskoj. Novopredloženi Statut sasvim se lepo uklapa u velikomađarski koncept revizije granice putem povezivanja raznih regiona u Podunavlju ili Karpatskom basenu. Statut Vojvodine regiona, države u državi, služi cilju razaranja nacionalne države.

Mađarska tvrdoglavo pokušava da uzme teritorije koje je Ugarska držala pod okupacijom više vekova, koje ne pripadaju Mađarima kao narodu niti Mađarskoj kao državi, a na kojima je sprovođena nasilna mađarizacija. Predloženi statut podržava velikomađarsku težnju i sponzoriše Omladinski pokret 64 županije iz Mađarske, čiji je cilj federalizacija Srbije, potom konfederalizacija i na kraju da Vojvodina kao region postane deo Evrope regija pod kapu NATO pakta u koji je stupila Mađarska. Srbi bi potom bili preimenovani u Vojvođane čime bi izgubili identitet što bi bio njihov kraj. Srbija bi odlukom u Narodnoj skupštini u Beogradu da prihvata predloženi Statut sama poništila odluke Srba iz Srema donete u Rumi i Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih južnih Slovena donete u Novom Sadu novembra 1918 godine o ujedinjenju sa Srbijom naroda i teritorije.

Srbija, Narodna skupština u Beogradu i relevantne političke partije treba da odbace predloženi Statut i učine da se kroatokomunistička autonomija Vojvodine konačno svede na ono što jeste i da javnost shvati genocidnu politiku prema srpskom narodu novosadskih i drugih autonomaša.

 

[gost 151384]

Istoričar Jovan Pejin o uticaju hrvatskih kadrova u Vojvodini, gubljenje nacionalnih osećanja kod Srba, što se izrodilo u pokušaje stvaranja neke Vojvođanske nacije.

Naličje predloženog Statuta Vojvodine

Predug, pedesetogodišnji period komunističkog razaranja srpskog entiteta ostavio je duboke tragove u Vojvodini i formirao neku vrstu komunističkih Autonomaša. Neki su tu grupu uletali iz čistog karijerizma jer je SKJ forsirao takve „kadrove“ skrivajući iza njih velikohrvatske pretenzije, a ni danas se ta situacija još nije promenila.

Kolonisti iz Like u Ratkovu, uče se poljoprivrednih radova.

Manipulacija Saveza Komunista osiromašenim narodom u pravcu lokalne a ne nacionalne pripadnosti sa ciljem razbijanja i potiskivanja Srba.

Predloženi Statut AP Vojvodine je stvaranje države u državi, tvrde eminentni pravni analitičari, politikolozi i istoričari. Zagovornici države u državi tvrdoglavo odbacuju sve analize koje potvrđuju nalaz i ponavljaju uporno tezu o multietničkoj, specifičnoj evropskoj regiji Vojvodini prelazeći preko činjenice da tako nešto ne postoji. Prelazi se preko činjenice da su rezultati poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji, za Vojvodinu kasnili nekoliko meseci sa objavljivanjem javnosti. Prvi rezultati popisa bili su da Srbi u Vojvodini čine oko 82% od ukupnog stanovništva pokrajine. Nakon nejasnog odlaganja objavljivanja rezultata popisa pojavili su se rezultati u kojima je Srba u Vojvodini 65%, što je svima odmah bilo vrlo sumnjivo Postavlja se pitanje kako je nestalo i po čijem nalogu 17% Srba koji su svedeni na 65%? Čija je ideja da se promeni rezultat popisa? Pa da je čak i tako, rezultat popisa jasno pokazuje odrednicu koja opredeljuje Vojvodinu gde pripada.

Očigledno se radi o manipulacijama koje su u skorije vreme već izvođene na Kosovu i Metohiji, Makedoniji, a od 1945 godine gotovo svi popisi su štimovani prema potrebama raznih republičkih elita tadašnje Jugoslavije. Autonomaška propagandna laboratorija stvara stereotip o Srbiji u pokrajini, odbojnosti prema državi na temeljima kroato-komunizma, odnosno, frankovačke ili Mačekovske, sve jedno, velikohrvatske predstave preuređenja Balkana. Manipulacija onemogućuje ozbiljne političare da ojačaju jedinstvo Republike Srbije i rade na poništavanju posledica dugotrajnog procesa razdvajanja jednog naroda na ideološkoj osnovi. Ovi procesi svojom suštinom nose genocidni elemenat čiji rezultat treba da bude nestanak Srba ili svođenje na jednu trećinu ukupnog stanovništva pokrajine. Predloženi Statut pokrajine upravo je u takvoj misiji!

U proteklih pola veka imali smo takve pokušaje. Pomenućemo ″Salcburšku izjavu″ iz novembra 1958. godine emigrantskog ″Vojvođanskog pokreta″ koja prema načelu ″Ujedinjeni u razlikama″ ili ″Viribus unitis″ (ime je nosio i jedan brod austrougarske flote) različitih etničkih grupa ide ka sintezi jedne ″vojvođanske narodnosti″. Cilj je da se Vojvodina uključi kao federalna jedinica u jednu širu Srednjeevropsku ili Podunavsku federaciju.

Polazna osnova i minimum zahteva da se program tzv. ″Vojvođanskog pokreta″ u emigraciji ostvari je da Vojvodina prvo postane federalna jedinica u okviru Srbije koja bi razvojem autonomije dospela do konfederalnog statusa i dovela do ″pozitivnog rešenja Vojvođanskog problema″.

Drugi pokušaj je bio Vojvođanski ustav 1974. godine u okvirima Brozovog oktroisanog ustava kada je započet otvoreni proces raspada Jugoslavije.

Treći je bio 2002. godine pokušajem autonomaša da promene ustavni status Vojvodine da naprave državu u državu na osnovama ustava iz 1974. godine odredbama koje daju suverenitet pokrajini a Srbe pominju samo kao jednu od većeg broja nacionalnih zajednica a zatim je svodi na 1/3 ukupnog stanovništva iako čine oko 80%, po nekima preciznije rečeno 82% ukupnog stanovništva Vojvodine.

Pokušaj manipulacije pokrajinom i njenim srpskim stanovništvom obnovljen je 2008, novim nacrtom Statuta Vojvodine kao regionalne autonomije sa elementima državnosti… Statut napušta načelo Ustava Srbije i predstavlja obnovu totalitarizma u zemlji – povratak u kroatokomunizam i izraz političke neodgovornosti autonomaške vrhuške u pokrajini.

Očigledno, potrebna je nova politika u Srbiji!
Potrebna je iz razloga što se komunistički teror od 1945, praćen nacionalizacijom agrara i drugih nepokretnosti: bircuza, manufakturnih radionica, štamparija, ciglana, štamparija, apoteka, trgovačkih objekata i svega što je donosilo dohodak osetio kao opšta pljačka naroda. Nacionalizacija je dovela do masovnog siromašenja dobrostojeće stare srpske srednje klase nacionalno i politički svesne koju je zamenila masa nedoučenih političkih komesara, ostrašćenih ratnim stradanjima, kolonista iz Like, Bosanske Krajine, Banije, Korduna i Crne Gore sa Marksovim, Lenjinovim, Staljinovim i Titovim pogledom na svet.

Kolonisti, posle ratnih bežanija, ustaških pokolja, borbi protiv ustaša, Nemaca i Italijana vodeći građanski rat protiv snaga lojalnih jugoslovenskoj vladi bili su u složenom psihičkom stanju. Muškarci učesnici rata bili su ozbiljno narušenog zdravlja, pod stresom, iscrpljeni i izgladneli, pritisnuti ideološkom propagandom držali su se Partije sa religioznom odanošću što su tražili i od svojih najbližih članova porodice. Pojavili su se iz njihovih redova partijski radnici a sa njima i nepartijci koji su maksimalno koristili novi jednopartijski režim za ličnu afirmaciju u društvu i lagodniji život u opštem siromaštvu. Bez kompromisa su odbacili Srpstvo za imaginarno jugoslovenstvo ili internacionalni komunizam i zatirali Srpstvo i srpsku tradiciju.

Siromaštvo je uticalo na urušavanje nacionalne i političke svesti, bolje rečeno utucalo je na otupljivanje te svesti, što je neminovno dovelo do promena na opštenacionalnom i kulturnom planu.

Komunizam onako kako je uvođen od 1945, do 1951. godine obavezno je nudio pravdanje teških uslova života, niskog standarda i ograničenje verskih i političkih sloboda. Partija (KPJ/SKJ) je gradila ″novog čovjeka″. Uklanjala je iz kolektivnog pamćenja Srba svest o oslobodilačkoj misiji Srbije i uništavala postojeći sistem društvenih i nacionalnih vrednosti a da nije stvorila novi. Kult ličnosti Josipa Broza Tita igrao je glavnu ulogu. Populistička manifestacija Dan mladosti i nošenje štafete za obeležavanje Brozovog rođendana praćen političkim odama i zaklinjanjem omladine u ime svih građana, naroda i narodnosti u centralnim listovima, na radiju i na TV stanicama gurao je stanovništvo Jugoslavije ka antisrpstvu.

Ustvari, brisanjem tradicije srpskog naroda i preoblikovanjem istorije stvoren je partijski hibrid koji počiva na propagandi da je izdvojenom delu Srbije, Vojvodini, naneta nepodnošljiva nepravda od strane Beograda i velikosrba u skladu Brozove sintagme ″što slabija Srbija, jača Jugoslavija″. Tvorci novog poretka 1944. godine Vojnom upravom za Banat, Bačku i Baranju rešili su da potpuno raskinu sa srpskom prošlošću Vojvodine.

Smišljenom partijskom propagandom razaran je kult Srbije i Srpstva kroz školski sistem. Raspaljeno je veštačko i naknadno oduševljenje revolucijom, partijom i Vojvodinom. Istorija, Jugoslavija, život, sve je to „počinjalo 1945“ kao da prethodne Jugoslavije koju su Srbi svojim žrtvama stvorili i nije postojalo. Aktivno je rađeno na odstranjivanje srpske istorije i tradicije. Radi postizanja tog cilja prvo su uklonjeni srpski intelektualci kao narodni neprijatelji a zatim bogati seljaci kao klasa a sa njima dobrovoljci učesnici oslobodilačkog rata 1914-1918. koji su se borili u Dobrudži i na Solunskom frontu. Uklonjeni su simboli koji podsećaju na Srbiju a nisu obnovljeni oni koje su okupatori Nemci, Mađari i Hrvati uklonili ili uništili. Zatim je sledio udar na Srpsku pravoslavnu crkvu, sveštenstvo i vernike kao nešto krajnje retrogradno – što se uglavnom nije događalo i sa ostalim konfesijama.

Prosveta i politička propaganda bili su usmereni ka uspostavljanju novog sistema vrednosti. Istorija je ograničena na slavne dane revolucionarne borbe – lokalne štrajkove i minorne ličnosti su slavljene radi zaglušivanja sećanja na oslobodilačku borbu i ujedinjenje 1918. godine. Pojavila se masa monografija naselja sa glavnom temom doprinosa „Narodno oslobodilačkoj borbi“ (NOB-u). Stvarana je negativna slika Srbije, Srba i Kraljevine Jugoslavije kao zaostale, mračne policijske, diktatorske, nenarodne i nedemokratske države. Kult slobodarske Srbije i Kosovskog zaveta oslobođenja, obnove naroda i ujedinjenja Srpstva građen vekovima a naročito od 1804. godine temeljno je uzdrman i zbog dugog perioda komunističke propagande ozbiljno urušen.

a oni se busaju u autonomastvo umesto da uvide kako su im lepo ispirali mozgove...godinama

 

[al bundy]

DIMITRIJE BOAROV: Vasa Stajić - srdito otporan i uporan apostol Vojvodine


Kada je potkraj 1918. godine 28 delegata Narodnog vijeća iz Zagreba došlo u Beograd da „stvore Jugoslaviju“ i formiraju prvu vladu nove države, regent Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj nije u audijenciju primio samo jednog - Vasu Stajića.
Zašto je tu ekskluzivnu nemilost doživeo baš Vasa Stajić, kada se slobodno može reći da je među svim ostalima „prečanima“ koji su bili lepo primljeni u srpskom Dvoru u tom istorijskom času - upravo on bio dokazano najiskreniji i najhrabriji srpski nacionalni radnik preko Save i Dunava; otkud taj gest netrpeljivosti kada ga je regent Aleksandar bio i lično upoznao još 1912. godine kao poverenika srpske Narodne odbrane za Vojvodinu, koji je svoje đake preparandiste iz Sombora upisivao u ovu srpsku nacionalnu i državnu organizaciju (koja ih je čak obučavala za gađanje pištoljem), a pri tome je imao i toliko drskosti da jula 1914. godine vojvođanske maturante iz Austro-Ugarske javno povede na ekskurziju na Kosovo - na vidovdanske svečanosti; zašto je sirovo odbačen upravo on koji je prethodno godinama lutao Vojvodinom, Bosnom, Hrvatskom i Dalmacijom šireći ideju „narodnoj ujedinjenja“, u vremenima kada je ta ideja u Habsburškoj monarhiji krivično gonjena i kada je zbog nje već bio osuđen na šest meseci zatvora (a kada je počeo Prvi svetski rat, toj kazni je dodato još devet godina robije); zašto je, dakle, baš Stajić, koji je bio najpošteniji i najgorljiviji srpski nacionalista prvog reda, čovek visoke kulture i ugleda, bio tako lako politički ekskomuniciran kod najviše moći u Beogradu nakon ondašnjeg „oslobođenja i ujedinjenja“?

Vlade dolaze i prolaze

Zato što je u danima pred ujedinjenje Vojvodine sa Srbijom, novembra 1914. godine, kada se raspravljalo da li da to bude učinjeno preko Narodnog vijeća ili direktnom akcijom rekao da za njega „mišljenje zvanične Srbije nije merodavno, nego misao narodnog jedinstva, jer vlade dolaze i prolaze, a ta misao ostaje“. Zato što nije mislio da bečki ili peštanski centralizam treba samo zameniti beogradskim. Zato što je bio za politiku unutrašnjeg nacionalnog sporazuma, što je bio za socijalnu pravdu i što je smatrao da kurs kulturne akcije ima prioritet.
Da je sve to rekao neko od tadašnjih plaćenih srpskih patriota i agenata iz K und K Monarhije ili neko od od zagriženih hrvatskih nacionalista, slovenačkih klerikalaca ili podmitljivih bosanskih begova, koji su se odreda našli na usluzi novoj vlasti - to je moglo biti oprošteno i bilo je oprošteno. Kada je to rekao jedan od vodećih vojvođanskih Srba, Vasa Stajić, koji je za južnoslovensku državu iz sebe samog otkinuo najviše mesa, koji je za narodno ujedinjenje uložio sopstvena pluća - to nije moglo biti oprošteno. A Vasa Stajić nikad i nije tražio taj oproštaj.

Brza smrt

Kao „nepraktični političar“, kako je za sebe sam rekao, tada se od Novog Srbina (lista koji je pokrenuo 1912, godine) okrenuo Novoj Vojvodini (časopisu koji je pokrenuo 1922. godine); zatim je pokušao nešto da učini sa Maticom srpskom (bio je sekretar 1920 -1922 i predsednik 1935-1936 i 1947. godine), ali ju je, razočaran njenom inercijom i njenom provincijalnošću, brzo napuštao; nikada nije ćutao i uvek je imao kuraži da se javno odupre fašističkim navalama (protiv ORJUNE, 1922. godine); svaki pokušaj jugoslovenske kulturne akcije je prihvatao, odazivao se svakoj inicijativi omladine, čak i kada je ona dolazila iz skrivenih komunističkih krugova (OMPOK, 1938. godine) - ali uza sve to bio je i ostao usamljenik zadubljen u arhive Novosadskog magistrata (objavio je pet tomova Novosadskih biografija, građu za kulturnu i političku istoriju Novog Sada, monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju, kao i niz prevoda). Čak ni vojvođanski komunisti, koji su ga pred kraj života, 1944. godine, iz Sremskih Karlovaca prebacili na slobodnu sremsku teritoriju i izabrali u pokrajinsko političko rukovodstvo - nisu uspeli mnogo da ga iskoriste - možda ga je samo brza smrt lišila svađe i sa tada „najnovijom vlašću“ (zato ni oni koji su, u potonje vojvođansko autonomaško vreme, stanovali u senovitoj ulici Vase Stajića u Novom Sadu - nisu o ovom velikanu održali nijedan ozbiljni naučni simpozijum).

Nezavisna glava

U suštini, priča o Stajiću je priča o intelektualcu sa misijom u svakom organizovanom političkom pokretu - ti pokreti ili propadaju ili pobeđuju, ali „nezavisna glava“ uvek je na gubitku. Otuda Stajić, koji je večito težio da politički pokrene omladinu (zvali su ga i srpskim Sokratom), nikad i nije odgovarao nijednoj političkoj stranci, pa, čini se, ni Demokratskoj stranci - čiji je prethodnik (sa braćom Jakšić, Veljkom Petrovićem, Petrom Konjovićem i drugima) i bio na tlu današnje Vojvodine.
Zbog svega toga, moguće je, i delo Vase Stajića nije dovoljno istraženo. Od dosadašnjih pokušaja, najznačajnija je Spomenica Vase Stajića (koja je izdata povodom njegovog 60. rođendana 1938. godine, a za koju su priloge dali Isidora Sekulić, Žarko Vasiljević, Jovan Popović, Petar Konjović, Milan Grol, Josip Smodlaka, Mladen Leskovac, Veljko Petrović i drugi ugledni intelektualci ondašnje Jugoslavije), kao i „nacrt za studiju“ o Vasi Stajiću Živana Milisavca (izdat 1949. godine).
Kad se prelistaju ovi izvori, nameće se utisak da je ta istorijska skrajnutost Vase Stajića delimično posledica okolnosti da je on, u osnovi, bio liberal zadojen iluzijom da se mora stvoriti „novi čovek“, „avtonomna ličnost“ - i zato je njegova glavna krilatica bila - Rad, a ne dokolica. A liberali u Srbiji gotovo da nemaju potomaka, a ta parola ni onda, a ni sada - nije imala, niti ima prođe na našoj pijaci. Uostalom, i sama činjenica da je Stajić u mladim danima najviše bio fasciniran Jovanom Skerlićem i da je sa njim bio u kontaktu sve do Skerlićeve smrti, na neki način upućuje na zaključak o njegovom ličnom idejnom horizontu. Uostalom, i Stajić je u mladosti mnogo vremena „izgubio“ proučavajući socijaliste - i nije mu zbog toga bilo žao. Sam je tako napisao.
Na svečanoj akademiji koja je povodom obeležavanja 60. godišnjice od smrti Vase Stajića upriličena u Skupštini Vojvodine u Novom Sadu, proteklog petka, 11. maja, dr Jovan Komšić je u svom prigodnom govoru postavio pitanje: šta danas možemo naučiti od Vase Stajića? Odgovarajući sam na to pitanje, Komšić je, s pravom, Stajićev istorijski angažman stavio u kontekst koncepcije „evropske Vojvodine“ i bitke za razrešenje međunacionalnih netrpeljivosti i tenzija na humanoj, kulturnoj osnovi.
Dr Jovan Komšić, kao primer, ističe da je Stajić ostao „lekovit“ po čuvenom pozivu na borbu protiv „patriotske laži“. Naime, na molbu Mladena Leskovca da sarađuje u časopisu vojvođanskih studenata u Beogradu, Stajić pozitivno odgovara uz samo jedan uslov: „Da svojim radom, dok sam ja s vama, ne propagišete šovinizam koji je tako ugodan plašt za korupciju koja nas guši; da ne govorite omladini da je za naš narodni opstanak potrebna laž, nepravda, nemoral (time je pun naš današnji život). Jednom rečju, da ne negujete patriotsku laž“.
Zatim, Komšić u svom predavanju, nakon primera Stajićeve borbe protiv mađarskih nacionalističkih i šovinističkih pritisaka na narodnosti u celini, pa i na pomađarivanje Srba, citira dokaze da se on nije libio da se suprotstavi nacionalnom šovinizmu i u sopstvenoj naciji, u izmenjenim istorijskim uslovima, 1920. godine.

Čime se ponositi

Mada „apostol Vojvodine“, Stajić ne štedi ni vojvođansku elitu pa ističe: „Najveći nedostatak Vojvodine osećam u tome što su pale u zaborav slobodarske njene tradicije. Ponosite se time što su problemi mnogonarodne Vojvodine teži od ostalih naših problema, što je za njihovo rešavanje potreban širi vidokrug, staloženija pamet, mirniji tempo, širi zamah i duži dah. Naročito se vaspitajte za veću borbenost. Jovan Cvijić koji je dobro poznavao Srbiju, govorio nam je da će u novom sklopu države Vojvodina dobiti ono što bude umela sebi da otme“.
Iako je i obeležavanje ove obletnice Vase Stajića prošlo nezapaženo u našoj štampi (oće l’ bit vlade il’ neće), ime tog visokog, suvonjavog čoveka, možda će na magičan način nastaviti nešto da zrači i novim generacijama u Vojvodini, najviše zbog jednog neverovatno čvrstog moralnog integriteta koji je imao i zbog svima neprijatne istinoljubivosti s kojom nije taktizirao. To je lucidno primetila uvek precizna Isidora Sekulić, pa je napisala da je Vasa Stajić bio privržen istini „kako to samo može čovek urođeno siromašan, srdito otporan i uporan“.
„Najveći nedostatak Vojvodine osećam u tome što su pale u zaborav slobodarske njene tradicije“. (Vasa Stajić)

Šta to znači Srpska Vojvodina

„Šta to znači: Srpska Vojvodina. Da li to znači Banat, Bačka i naša Baranja bez Nemaca, bez Mađara, bez Bunjevaca, Šokaca, Slovaka i banatskih Hrvata, bez Rumuna?… Vojvodina će, prema tome, biti konačno naša, ne od dana potpisivanja mira u Velikom Trianonu, nego od onoga dana kad mi prezremo sve preživele nacionalističke fraze, kad nađemo način da zadovoljimo raznorodno stanovništvo Vojvodine, kad mu prestanemo sugerisati protivdržavno i razorno stanovište prema Jugoslaviji, kad mu ostavimo mogućnost poistovećivanja s Evropom, a ne sa Balkanom, kad mu u prvom poistovećivanju budemo mi prednjačili. A taj veliki zadatak naš toliko otežavaju šovinisti koji viču kako je priroda jača od ljudi, životinja u čoveku jača od humanističke mu misli, pa traži da Nesrbima bude u našoj kući gore no što je nama bilo u Mađara, traže građanski rat, traže i opet gadne borbe narodnosne, nekulturne, nemoralne, kojih bi nam već moglo biti dosta“.

 

[Миле саКлисе]

„Šta to znači: Srpska Vojvodina. Da li to znači Banat, Bačka i naša Baranja bez Nemaca, bez Mađara, bez Bunjevaca, Šokaca, Slovaka i banatskih Hrvata, bez Rumuna?… Vojvodina će, prema tome, biti konačno naša, ne od dana potpisivanja mira u Velikom Trianonu, nego od onoga dana kad mi prezremo sve preživele nacionalističke fraze, kad nađemo način da zadovoljimo raznorodno stanovništvo Vojvodine, kad mu prestanemo sugerisati protivdržavno i razorno stanovište prema Jugoslaviji, kad mu ostavimo mogućnost poistovećivanja s Evropom, a ne sa Balkanom, kad mu u prvom poistovećivanju budemo mi prednjačili. A taj veliki zadatak naš toliko otežavaju šovinisti koji viču kako je priroda jača od ljudi, životinja u čoveku jača od humanističke mu misli, pa traži da Nesrbima bude u našoj kući gore no što je nama bilo u Mađara, traže građanski rat, traže i opet gadne borbe narodnosne, nekulturne, nemoralne, kojih bi nam već moglo biti dosta“.

Pa ovo je upravo ono za šta se zalažu svi Srbi Vojvođani,a lošom konstrukcijom Baorova Vasa Stajić se predstavlja kao čovek koji je bio za secesiju ,u celokupnom tekstu nema nijednog detalj ili dokumenta ili citata koji bi to potvrdi nego je ispričana polubiografuj velikog čoveka Vase Stajića ali sa suviše"pesničke slobode"
Za prave informacije se obratiti godspodinu akademiku doktoru Čedomiru Popovu

 

[karpos]

]

 

[StanjeSvesti]

,, Da li podrzavate hapsenje Nenada Canka i zabranu LSV-a?''
NE!
Ne podržavam ga, čak naprotiv-prezirem ga,ali to će od njega napraviti ,,mučenika'' pa će ovom narodu sa već ispranim mozgom, on delovati kao neko ko se žrtvuje za neki viši cilj, za pravdu, a to nam sad najmanje treba.

 

[PAWLLE]

evo jos razloga zasto je potrebna decentralizacija: od ove godine BGD ce da nam razreze poreze a vec su podigli porez na doprinose i soc. osiguranje da bi se nahranilo 28000 hiljada LOPOVA ,KOHABITERA, PLJACKASA, SECIKESA I ostalih poslusnika iz ovih ili onih partija koje klimaju glavom

 

[ДЈ Стојко]

Па у Војводини су исте те партије лопова, кохабитера, пљачкаша, сецикеса и послушника који климају главом

 

[BettyBlue]

Sunce li ti hebem i sve po spisku DA LI SI TI NORMALNA BRE? AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA Salim se A zasto mislis da Srbiji cini bolje? I koliko ja znam Vojvodina i jeste Srbija, ali ovih dana trenutno prisustvujemo istorijskom nastanku Vojvodjana, sledeci su Banacani pa Indjijci Ako ima Indusa mogu bre i Indjijci da imaju svoju naciju.

Pa neka ih. Ovakva Srbija, razbucana, gde pre svega Srbi ne brinu o Srbiji, pa zato ljudi i gledaju da odu. Oni koji nisu glasali za ovakvu Srbiju. Zapravo, traže najbezbolnije rešenje, a to je da ostanu tu gde su, ali da promene vlast bar u svom ataru. Pa pogledajte bre aman zaman šta se dešava!!! Uostalom, videćemo šta će i Vojvođani da oprave, Statut će biti do kraja marta valjda, a obzirom da im se olako daje, liči mi sve na dogovor u lovačkoj kućici.

 

[PAWLLE]

Pa neka ih. Ovakva Srbija, razbucana, gde pre svega Srbi ne brinu o Srbiji, pa zato ljudi i gledaju da odu. Oni koji nisu glasali za ovakvu Srbiju. Zapravo, traže najbezbolnije rešenje, a to je da ostanu tu gde su, ali da promene vlast bar u svom ataru. Pa pogledajte bre aman zaman šta se dešava!!! Uostalom, videćemo šta će i Vojvođani da oprave, Statut će biti do kraja marta valjda, a obzirom da im se olako daje, liči mi sve na dogovor u lovačkoj kućici.

mozda si i u pravu videcemo sta ce biti , nego razrezace BGD svima poreze po Sumadiji, Macvi i ostalim delovima a da vlast treba promeniti treba i to podhitno makar i motkama govnjivim

 

[peps]

evo jos razloga zasto je potrebna decentralizacija: od ove godine BGD ce da nam razreze poreze a vec su podigli porez na doprinose i soc. osiguranje da bi se nahranilo 28000 hiljada LOPOVA ,KOHABITERA, PLJACKASA, SECIKESA I ostalih poslusnika iz ovih ili onih partija koje klimaju glavom

Baš zato i treba ukinuti autonomiju Vojvodine, zar nam pored beogradskih krvopija trebaju i novosadske.Šta će nam dve skupštine i gomila pokrajinskih činovnika.Tačno, celoj Srbiji je potrebna jaka lokalna samouprava preko gradskih okruga.

 

[PAWLLE]

Baš zato i treba ukinuti autonomiju Vojvodine, zar nam pored beogradskih krvopija trebaju i novosadske.Šta će nam dve skupštine i gomila pokrajinskih činovnika.Tačno, celoj Srbiji je potrebna jaka lokalna samouprava preko gradskih okruga.

lupas glooposti

 

[PAWLLE]

Ima nas svuda, samo reci šta treba. Organizovani smo u trojke i spremni na akciju, metuli slanine i luka i rakije u torbice i idemo.... U nove pobede.

kakvu si slaninu spremio, imam belu kao sneg