Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

[☆Aždaha☆]

Misliš na neke materijalne dokaze tipa figurica i slično?

Između ostalog
Imamo gomilu keramike iz neolita ali od naših predaka vrlo malo
Zanimaju me i naseobine
Gde su se nalazile

 

[☆Aždaha☆]

Да не лупам сад, одавно ми то није у жижи интересовања, па сам заборавио и оно мало што сам знао, али рецимо да у западном дијелу Републике Српске све врви од топонима који недвосмислено вуку поријекло из старословенског, има доста локалитета са надгробним споменицима са глагољицом, али колико су истражени стварно нисам у току.

Hvala
Za toponime znam,Triglav npr.
Pa Veles itd....
Dok je na primer PRNJAVOR koga ima na vise mesta (ispod Avale je Srednji Prnjavor) čist KELTSKI toponim

 

[☆Aždaha☆]

A PALANKA je turska reč i znači drvenu tvrđavu

 

[Сале]

Između ostalog
Imamo gomilu keramike iz neolita ali od naših predaka vrlo malo
Zanimaju me i naseobine
Gde su se nalazile

Iskreno ne znam, ali po netu može nešto da se nađe verujem.
Lično ne verujem zvaničnoj istoriji a po netu je opet pa sve sumnjivo.
Jedino kroz običaje može nešto da se nadzire. Šteta što korisnik Hrastovnik (Viduša) nije ovde, on je dosta istraživao

 

[☆Aždaha☆]

Iskreno ne znam, ali po netu može nešto da se nađe verujem.
Lično ne verujem zvaničnoj istoriji a po netu je opet pa sve sumnjivo.
Jedino kroz običaje može nešto da se nadzire. Šteta što korisnik Hrastovnik (Viduša) nije ovde, on je dosta istraživao

Upravo iz tog razloga pitam vas u slučaju da je neko to istraživao
A treba to znati
Kad su sve od drveta pravili pa ništa nije ostalo
A vecina stećaka po Bosni su Bogumilski

 

[Сале]

Upravo iz tog razloga pitam vas u slučaju da je neko to istraživao
A treba to znati
Kad su sve od drveta pravili pa ništa nije ostalo
A vecina stećaka po Bosni su Bogumilski

Ko zna šta se sve dešavalo, krstaši su ovuda prolazili, svakakva bagra, ne bi me čudilo da su uništavali. Bogumili su nešto kao katari i ima raznih teorija.
Nažalost našu istoriju su sjebali i mi smo prinuđeni da počnemo od Nemanjića. A s obzirom da svi Nemanjići imaju srpska (slovenska) imena jasno je da nisu mnogo marili za biblijska (jevrejska i grčka) imena.

 

[☆Aždaha☆]

Ko zna šta se sve dešavalo, krstaši su ovuda prolazili, svakakva bagra, ne bi me čudilo da su uništavali. Bogumili su nešto kao katari i ima raznih teorija.
Nažalost našu istoriju su sjebali i mi smo prinuđeni da počnemo od Nemanjića. A s obzirom da svi Nemanjići imaju srpska (slovenska) imena jasno je da nisu mnogo marili za biblijska (jevrejska i grčka) imena.

Stefan je grčko ime i znači kruna
Zato su i Nemanja i kasniji vladari dodavali to ime kao titulu
Da,Bogumili su da tako kažem frakcija Katara i kod nas su se zvali Babuni

 

[Сале]

Stefan je grčko ime i znači kruna
Zato su i Nemanja i kasniji vladari dodavali to ime kao titulu
Da,Bogumili su da tako kažem frakcija Katara i kod nas su se zvali Babuni

 

[Lada]

Svetovid je bio vrhovno božanstvo baltičkih Slovena. Ovo božanstvo bilo je, pre svega, vezano za ostrvo Rujan i utvrđenje koje se na njemu nalazilo – Arkonu. Na tom mestu Svetovidu je bio podignut velelepnim hram, po slovenskom običaju napravljen od drveta i oslikan scenama iz mnogih bitaka. Sam hram okruživale su dve ograde, jedna prekrivena crvenim krovom a druga sastavljena od zastora koji su pridržavala četiri stuba. Veličina hrama bila je otprilike 20X20m, što je otkrila ekspedicija koja je istraživala rujanske ruševine 1868. godine. U hramu se nalazila Svetovidova statua napravljena od više drvenih delova, koji su bili tako sastavljeni da je izgledalo kao da je kip bio napravljen od jednog jedinog komada drveta. Svetovidove noge su na isti naobičan način bile utvrđene u zemlju, pa su prilikom rušenja kipa od strane katolika noge kipa morale biti posečene. Kako je zapravo izgledao Svetovid?

Hroničari opisuju Svetovidov kip kao zastrašujuću, osam metara visoku predstavu božanstva koje je imalo četiri glave. Dve Svetovidove glave bile su spreda a dve straga pri čemu je svaka glava gledala u svom pravcu, zbog čega je delovalo kao da Svetovid gleda na sve četri strane sveta. Bog je u ruci držao luk, dok je pored njega bila tipična ratnička oprema: uzde, sedlo i mač. Svetovidu je takođe pripadao i beli konj koji je bio u vlasništvu hrama, a o ovom konju brinuo se isključivo sveštenik. Rujani su verovali da Svetovid noću jaše svog konja budući da su ujutru zaticali konja dobrano oznojenog i blatnjavog. Svetovidov beli konj služio je sveštenicima za jednu vrstu gatanja koje se odvijalo a sledeći način: pred konjem bi bila postavljena grupa kopalja kroz koju bi konj trebalo da prođe. U slučaju kada bi konj zakoračio desnom nogom, smatralo se da će ishod bitke biti pozitivan, a ako bi zakoračio levom, držalo se da će biti suprotno. Ovakva gatanja nisu se vršila samo pred odlazak u bitku, već i u bilo kojoj prilici koja bi zahtevala nekakav izbor. Rujani su uvek poštovali ishod predviđanja, koji je za njih značio manifestaciju volje Svetovida.
Arkona nije bila samo verski već i trgovački centar. Ovde su dolazili trgovci koji bi u Svetovidovom hramu ostavljali najvredniji predmet iz svoje ponude pre nego što bi započeli trgovinu. Takav poklon hramu predstavljao je svojevrsnu žrtvu Svetovidu, koji je imao da obezbedi pomoć božanstva pri obavljanju trgovačkih poslova. Na ovaj način je riznica hrama bivala sve bogatija, a tome su doprineli i pokloni raznih vladara koji su želeli da ostanu u dobrim odnosima sa Rujanima. Na ostrvo Rujan (današnji Rügen u Nemačkoj) dolazili su i Sloveni iz ostalih plemena. Oni su takođe odavali počast Svetovidu zbog čega su Rujani bili veoma ponosni.
Međutim, Svetovidov kip iz Arkone nije bio jedina predstava božanstva na osnovu koje se može rekonstruisati Svetovidov lik. Tu je i takozvani Zbručki idol koji je nađen u Galiciji, na jugoistoku Poljske. Zbručki idol predstavlja statuu sa četiri lica koja gledaju na sve četiri strane sveta. Dva lica su muška a dva ženska, pa se postavlja pitanje da li se ovde zapravo radi o četri različita božanstva. Neki smatraju da je ovo istovremeno kip Mokoši, Ladi, Perunu i Svarožiću dok drugi misle da je ipak u pitanju Svetovid. Problem se može rešiti na sličan način kao i u slučaju Gerovita i njegove sedomoglave statue. Oba božanstva mogla bi predstavljati panteon u malom, ili pak razne aspekte istog božanstva oličene u različitim božanskim oblicima. Moglo bi se i reći da se slovenski bogovi u predstavama Gerovita i Svetovida na Rujnu još nisu izdiferencirali tj. da se još nisu izdvojili kao božanstva sa posebnim funkcijama i identitetom.
Kakava je onda funkcija Svetovida? Ako etimološki analiziramo njegovo ime možemo zaključiti da se radi o božanstvu koje vidi svet – svevidećem božanstvu. Dva Svetovidova kipa predstavljaju božanstvo koje gleda na sve četri strane sveta, što je činjenica koja govori u prilog ovoj teoriji. Ne bi bilo neobično da jedno vrhovno božanstvo ima takve moći kao Svetovid jer, ako se setimo, mnogi vrhovni bogovi paganskih panteona imaju iste sposobnosti. Tako grčki Zavs posmatra svet sa svog Olimpa dok Odin nadgleda univerzum sedeći na tronu Hildskjalfu. Međutim, koren vid ima i drugačije značenje, mnogo šire od onog koje ima u reči videti. Sanskritska reč ved znači znati iz čega su proizašle reči vid– znalac i vede – znanja. Iz sanskritskog ved proizašle su mnoge slične reči indoevropskih jezika pa tako imamo grčku reč oida (znam) ili norvešku vet(znati). Svetovid bi tako bio božanstvo koje sve vidi i sve zna, dakle jedna sveznajuća i sveprisutna kosmička inteligencija. Aleksandar Asov smatra da je Svetovid zapravo bio zemaljski car Svetogor koji je dostigao prosvetljenje i postao Svetovid – onaj koji sve zna i sve vidi. Ovakvo shvatanje je, doduše, netradicionalno, međutim ono dosta govori o Svetovidovoj prirodi.
Svetovidov praznik slavljen je u doba skupljanja letine. Tada bi njemu u čast bile žrtvovane životinjske glave a vršilo bi se i gatanje. Ovo gatanje nije uključivalo belog Svetovidovog konja već bi sveštenik, odnosno, žrec posmatrao stanje medovine koja je za vreme prošlogodišnjeg praznika bila sipana u Svetovidov žrtveni rog. U slučaju da je tečnost u rogu opala, to bi značilo da će godina koja sledi biti siromašna, dok je prepun rog značio rodnu godinu. Nakon gatanja medovina bi se prosipala, a sveštenik bi novu medovinu dolivao u rog. Za vreme Svetovidovog praznika ljudi bi se lečili od bolesti očiju koristeći pri tom izvorsku vodu i biljku vidovščicu. Zabeleženo je da je Svetovid primao i ljudske žrtve, koje su najčešće činili hrišćani, odnosno hrišćanski monasi. Postavlja se pitanje da li su te žrtve vršene iz osvete za smrt slovenskih žrečeva koje su ubili katolici ili je ljudska žrtva zaista bila deo slovenske tradicije. Dolaskomhrišćanstva Svetovida je zamenio sveti Vid, čiji se praznik slavi 28. juna.



Vesna Kakaševski

 

[Lada]

Knez Vladimir 980. godine podiže kipove paganskim bogovima na brdu iznad Kijeva i ne sanjajući da će ih ubrzo sam srušiti. Pored statua Peruna, Mokoši, Striboga, Simargala i Dažboga Vladimir podiže i statuu Horza. Nemamo podatke o tome kako je ova statua izgledala, ali analizirajući pisane izvore možemo makar naslutiti kako se Horz zamišljao. Momir Janković Horzu pripisuje sledeće fizičke atribute: sunčani oreol iznad glave, na glavi rog koji simbolizuje Мesec i vuka na grudima koji taj Мesec proždire. Iz ovog opisa vidimo da je Horz bio božanstvo vezano, pre svega, za nebeska tela, mada se postavlja pitanje da li su time iscrpljene sve funkcije Horza.

U jednoj ukrajinskoj legendi spominje se knez Višeslav koji „vučjim trkom” prelazi put od Kijeva do Krima. Njegov cilj je da preseče put Horzu i da stigne na Krim pre nego što se oglasi petao. Horz je ovde shvaćen kao jutarnje Sunce koje Višeslav pokušava da prestigne, ali i Mesec čijom putanjom se on kreće. Ali šta je zapravo Višeslavov „vučji trk”? Poznato je da slovenski folklor obiluje pričama o vukodlacima, ljudima koji se za života ili posle smrti pretvaraju u vukove. Knez Višeslav je upravo takav vukodlak, koji pod uticajem Horza – Meseca odbacuje svoj ljudski lik i preuzima vučji. Slična je priča i o caru Trajanu, demonskom biću koji noću obavlja svoja zlodela, boraveći u tami i krijući se od jutarnjeg sunca. Horz je dakle Mesec koji vlada vukodlacima, vampirima i demonima, iako se on zbog toga ne može smatrati negativnom silom, već naprosto energijom koja u čoveku ili drugom sličnom biću budi ono životinjsko, mračno i skriveno. Horz je sa Mesecom povezan i na drugi način. Njegov simbol je rog, dok mu je na grudima vuk koji proždire Mesec, simbološući tako njegovo pomračenje. Pridevkors veoma je sličan Horzovom imenu, a označava nešto krnje, načeto. Ovaj pridev se, naravno, odnosi na Mesec koji u svojim fazama rasta i opadanja izgleda upravo tako, krnje.
Kao što rekosmo, Horz ne predstavlja samo Mesec već i jutarnje Sunce ili čak Sunce u svim svojim fazama. Naučnik Sreznjev, koji je otkrio jedan Horzov kip, naziva ga Apolonom. Ponekad se Horz shvata kao istovetan Dažbogu, čineći tako jedno božanstvo Horz-Dažbog. Horzove sestre su hrsalke – sunčane devojke. Jezička analiza otkriva da je Horz čak pre božanstvo Sunca nego Meseca. Upravo će ta analiza postaviti pitanje o originalnom poreklu Horza i njegovom mestu u slovenskoj mitologiji.
Većina stručnih autora (Dragoslav Srejović, Luj Leže) ne smatra ovo božanstvo izvorno slovenskim. Osnovni problem koji se javlja u analzi Horza jeste njegovo ime, koje se ne smatra originlano slovenskim. Šta nam o tome može reći etimologija? Spasoje Vasiljev smatra da ime Horz vodi poreklo od iranske rečikuršid i jevrejske reči cheres koje označavaju Sunce. Tu je takođe i egipatski Horus, koji ima slične funkcije kao Horz, ali i persijski Khores. Sve ove reči označavaju Horza kao božanstvo Sunca. Međutim, on nije samo to. Horz je, kao Svarožić, zapravo samo jedan oblik Sunca shvaćenog kao oganj ili svetlost koji se noću pojavljuje kao Mesec a ujutru kao rano Sunce. O tome govori njegovo aspekt Svarožića, dakle, sina Svaroga, nematerijalnog, nebeskog ognja. Kao što znamo, u grupu Svarožića spadaju Horz i Dažbog, koji predstavljaju samo dva različita aspekta jedne te iste stvari. Zato nije ni čudo što se Horz i Dažbog nekad shvataju kao jedan entitet Horz-Dažbog. Dakle, Sunce se kao dnevna svetlost shvata kao Dažbog, a noću kao Horz, tj. Mesec (noćno Sunce). Pored toga, Horz je i jutarnje Sunce, isto ono Sunce koje pokušavaju da izbegnu Trojan i knez Višeslav. Horz je kao Svarožić igrao još jednu ulogu. U trojstvu Perun–Horz–Veles, koje se poštovalo pre podizanja kipova kijevskom panteonu, Horz je shvaćen kao oganj. Tako u Horzu vidimo različite oblike onog zemaljskog ognja koji je manifestacija Svarogove nebeske vatre, vatre koja se na zemlji pojavljuje kao Sunce, Mesec i oganj.
Horzovo ime vezano je za mnoge toponime, kao što su Horsovo i Horoš u Bugarskoj, ostrvo Hortica na Dnjepru i Horemsko more, čija je pritoka Volga. Češki naziv za vatru je horečka, što ponovo pokazuje da Horz može da bude Svarožić i u obliku ognja. Petao se drugačije zove i oroz, dakle životinja koja najavljuje dolazak Horza kao jutarnjeg Sunca.Tu je takođe i horovod, ples koji nalikuje na kolo.
Iako je slovensko poreklo Horza diskutabilno, mi smo ga uvrstili u tradicionalna slovenska božanstva. Horz se spominje u Nestorovoj hronici u kontekstu opisivanja kijevskog panteona, ali i u mnogim drugim izvorima. Spomenuli smo već ukrajinsku legendu o knezu Višeslavu, a ovaj događaj obrađen je i u Slovu o Igorovom puku. Hroničar Jordanes, koji je se bavio istorijom od drugog do šestog veka nove ere, spominje ostrvo Horticu na Dnjepru na kome se nalazio Horzov hram. Mnogi toponimi govore takođe u prilog teoriji da je Horz slovensko božanstvo. Ipak, obe teorije o Horzovom poreklu treba uzeti u obzir pri analizi ovog božanstva.

Vesna Kakaševski

 

[☆Aždaha☆]

ovde nije napisano ali svi znamo da se car Dušan zvao Stefan Dušan
Ovo sam nekad morala da učim

 

[Сале]

ovde nije napisano ali svi znamo da se car Dušan zvao Stefan Dušan
Ovo sam nekad morala da učim

Kao što ti reče Stefan je više titula, al imena su im srpska.

 

[☆Aždaha☆]

Kao što ti reče Stefan je više titula, al imena su im srpska.

pa da
Kao što grčko ime Bazil- Vasil- Vasilevs znači VLADAR

 

[Сале]

https://www.znacenje-imena.com/imena/srpska
Ima mnogo teksta pa koga zanima

 

[☆Aždaha☆]

https://www.znacenje-imena.com/imena/srpska
Ima mnogo teksta pa koga zanima

od ovih na main page-u,jedino je Dunja srpsko ime
Bila sam ubeđena je i Milica,al sam od jedne Milice saznala da je i ono grčko što mi je ovaj tvoj sajt potvrdio:

Po jednom tumačenju ime je izvedeno od riječi “mil, mio, mili” koja je veoma zastupljena u mnogim slovenskim imenima u značenju "mila i draga". Po nekim drugim tumačenjima ime je izvedeno od ”mil”, skraćeno od grčke riječi " mil-es" sa značenjem "vojnik". Takođe značenje može biti "vladarka" odnosno "zakon". (otuda i "milic-ij-a".)Ime Milica je jedno od nastarijih ženskih srpskih imena koje je bilo rasprostranjeno još prije carice Milice, žene cara Lazara Hrebeljanovića , ali je zahvaljujući njoj postalo veoma popularno. Na listi najčešće davanih imena djevojčicama u Srbiji je ime Milica u posljednjih 20 godina u kontinuitetu u samom vrhu topl liste. U Hrvatskoj je ime takođe popularno i nalazi se među prvih sto ženskih imena.

 

[Сале]

Milica da ali Marija je ubedljiva u svetu.
Recimo moj otac i njegova braća od stričeva a i njihovi očevi i stričevi pretežno stara srpska imena samo moja ddirektna prababa se zvala Pelagija a prađed Živojin.

 

[Сале]

Pa čak i moja generacija, a već naša deca pretežno jevrejska i grčka

 

[☆Aždaha☆]

Milica da ali Marija je ubedljiva u svetu.
Recimo moj otac i njegova braća od stričeva a i njihovi očevi i stričevi pretežno stara srpska imena samo moja ddirektna prababa se zvala Pelagija a prađed Živojin.

Živojin je srpsko ime
Al Pelagija je grčko
Marija to jest Mirjam je popularna zbog hrišćanstva
Moje dve prababe su Grkinje
Jedna se zvala KatarinE a druga Eufemija
Deda mi je imao pravo slovensko ime LADISLAV (slavi Ladu)

 

[☆Aždaha☆]

Pa čak i moja generacija, a već naša deca pretežno jevrejska i grčka

Moj brat se zove Milan
E to je pravo srpsko ime

 

[Crni_Georgije]

Stefan je grčko ime i znači kruna
Zato su i Nemanja i kasniji vladari dodavali to ime kao titulu
Da,Bogumili su da tako kažem frakcija Katara i kod nas su se zvali Babuni

Netačno,ime Stefan su dobijali po Stefanu prvomučeniku Hristovom.

 

[☆Aždaha☆]

Netačno,ime Stefan su dobijali po Stefanu prvomučeniku Hristovom.

I dalje znaci kruna
A ima jos mučenika,što po njima nisu nazvali nego su baš ovo izabrali

 

[Сале]

Moj brat se zove Milan
E to je pravo srpsko ime

A Saša?

 

[☆Aždaha☆]

A Saša?

E to ne znam
Ako je od Aleksandar onda je grčko
Ako je posebno ime liči mi na rusko

 

[Сале]

E to ne znam
Ako je od Aleksandar onda je grčko
Ako je posebno ime liči mi na rusko

Samo Saša i uvek mi nije jasno zašto Aleksandra povezuju sa Sašom, ajde Aca to bi razumeo

 

[Crni_Georgije]

I dalje znaci kruna
A ima jos mučenika,što po njima nisu nazvali nego su baš ovo izabrali

Ne sporim etimologiju imena,al Nemanjići su dodavali imenu Stefan po Stefanu Prvomučeniku koji im je bio krsna slava a bio je je i njegov veliki kult tada u romejskom Carstvu.Njegov lik se nalazi na reversu nemanjićkog pečata kao i na novcu.