Stari manastir Devič

[starimrgud]

Nekom prilikom ranije, priložio sam fotografiju „Svetog izvora“ u Manastiru Devič, napominjući da se u teškim vremenskim uslovima nije mogao uspešno snimiti. Poenta je bila vest da je posle 600 godina presušio. Veoma tužno i tu se ništa ne može uraditi. Ipak, prilažem vrlo uspelu fotografiju toga izvora, snimljenu ovih dana, koja pokazuje kako u stvarnosti danas izgleda.
Razmišljam, kako je izgledao Izvor nekada vrlo davno, kada sam kao petogodišnjak bio na pričest; bez ikakve veće kućice, a oko njega su se tiskale na desetine posetilaca, kako bi zahvatile lekovitu vodu. U brdu pored njega, bilo je veliko grmenje "zove" od koje smo kao deca pravili naše "pucaljke". Vreme i bande razbojnika, učinili su svoje. Narod ima poslovicu koja kaže: "Gde je vrela voda i opet će!" Potrebno je nadati se i živeti.

 

[nestali41]

Svaka nova misao, deo citata ili fotografija, asocijacijama me vraćaju u vremena kada sam pohađao Manastir. Posle toga dugo o svemu razmišljam, a najviše o onome što starimrgud napiše. Prethodne misli o Svetom izvoru, povezujući uzroke i posledice, u jednom trenutku se zapitah o jednoj stvari o kojoj bi morali da vodimo računa. Kroz vekove izvor je imao svetu i odgovornu funkciju. U knjigama piše da je izlečio nebrojeno ljudi, nezavisno od verskih opredeljenja. Drugim rečima, verujući narod. A, danas, nema ko da ga poseti i više nije imao svoju istorijsku misiju. Znam, neko će reći da nisam racionalan. Neka im bude. To meni ne smeta. Za božićne praznike, uvek sam bio tamo, a danas samo u mislima.

 

[starimrgud]

Želim srećnu Novu godinu svim posetiocima "Starog Manastira Devič", a posebno monahinjama i monasima u manastiru. Da imaju telefonsku vezu, svakako bi ih nazvao.

 

[mrdrnov]

Pozdravljam autora i želim da nas i u ovoj godini informiše o našem Manastiru, lepim kazivanjima i nepoznatim fotografijama. A to nije malo. Živeli!

 

[nasmešise]

Svim posetiocima ove teme želim sve najlepše u Novoj 2013. Posebno domaćinu starommrgudu. Ćao!

 

[starimrgud]

U izveštaju Raško-prizrenske eparhije Sinodu o stanju obnove manastira na Kosovu, sa stanjem za 2006. godinu, na pregledan način se može videti dubina rušilačkog zahvata albanskih bandi. Kako je izveštaj obiman, i odnosi se na sve svetinje, u ovoj prilici iznosim samo deo koji se odnosi na Manastir Devič. U odnosu na ranije izneto, mogu da kažem, da je materijal pregledniji, jasniji i mogao se na pogodan način reprodukovati, tako da ga prihvati ovaj program Krstarice. Po mogućnosti, sve ću to dati u tri priloga. Ostaje da podsetim, da bi trebalo tri puta, za redom „kliknuti“, i po potrebi klizačem uvećati slike. Hvala i vidimo se.

 

[starimrgud]

Nastavak prikaza fotografija iz prethodnog izveštaja iz 2006. godine.

 

[starimrgud]

Konačan materijal iz izveštaja iz 2006. godine

 

[rezistencija]

Zahvaljujem autoru teme Stari Manastir Devič, što je uložio toliko truda da nam aktuelnim fotografijama prikaže mnoge pojedinosti o Manastiru, koje nam nisu bile poznate. Želim da se i u ovoj godini aktuelizacija teme nastavi, naravno u granicama tehničkih mogućnosti. Hvala

 

[starimrgud]

Kada prvi sneg padne na toj nadmorskoj visini iznad 700 m nadmorske visine, najčešće ostane do kraja zime. Verujem da manastirski konaci izgledaju pod snegom kao na priloženoj fotografiji.

 

[starimrgud]

Једна група грађана са Косова посетила је пре око два месеца Манастир и о томе написала леп чланак. После божје службе у цркви, како је наведено, игуманија Анастасија је рекла следеће:
„Обично чујемо да кажу у медијима да је сада релативно добро, да се ситуација смирује, да нема конфликата. Не знамо шта се ту сматра добро, да ли то што нас не убијају, јер једино то не доживљавамо и ми овде у манастиру и сви људи који живе било где по ,,енклавама“, јер у сусрету и разговору са тим људима чујем истоветне приче. Манастир је сада сведен на двориште, на оно што обухватају зидови, мада ни њих до скоро није било, и они се још увек довршавају. Економија која је удаљена само један километар нам је недоступна, тамо је разрушено све, економске и манастирске зграде и све што је тамо постојало. Ми се трудимо да то обновимо, али је врло тешко да то остваримо. Немамо ни потпуну слободу у манастиру. Углавном за све што се дешава нико не сноси одговорност. КПС гледа како нам свакодневно секу дрва. Боравећи, недавно, у Берлину чула сам да тамо говоре и пишу о нама како је за све ово што се дешава разлог наша не сарадња. Ми бисмо радо сарађивали, али немамо с ким. Почев од краја 1997. године, од те ноћи уочи наше славе, па све до до данашњег дана кроз све ово што нам се дешавало, запитајте се да л је лако нама сарађивати са тим људима који су палили манастир и са онима који су уперiли пушке у нас. Можда, да су то неки други људи, али овога пута су то иста лица. Често пута чујемо неке одговоре 'Нећу више, ако не будем могао!'. Ми добро знамо шта то значи. Да, данас се не гине толико колико се гинуло раније, али много је тога, и не могу све да испричам, и знам да ћу се и после овога разговора сетити нечег важног.“
На приложеној слици нека раније посета Девичу

 

[drenica4104]

I pored obnove manastirskih zdanja i konačno završene ograde oko naselja, iz prethodnih reči igumanije Anastasije, može se videti koliko je teško živeti u tom neprijateljskom okruženju. U svakom trenutku moraju razmišljati o svojoj bezbednosti i očuvanju Manastira. U svemu tome najteže im pada to što im u posete retko dolazi naš narod. Zahvaljujem autoru teme što nas je upoznao sa stvarnim stanjem u Manastiru Devič. Ali, moramo verovati u bolja vremena.

 

[starimrgud]

U vreme kada je, 1578. godine, obnovljena Pećka Patrijaršija, obnovljen je i Manastir Devič. Na to ukazuje natpis ispod freske Svetog Joanikija u njegovoj kapeli: …“igumana Pahomija i jeromonaha Longina sa bratijom.., popisa sveti grob prepodobnog oca Joanikija“. Tom prilikom je i kapela freskopisana. Na priloženoj fotografiji može se videti ostatak teksta na kamenoj ploči, koji svedoči o tom davnom vremenu.

 

[starimrgud]

U vreme kada je, 1578. godine, obnovljena Pećka Patrijaršija, obnovljen je i Manastir Devič. Na to ukazuje natpis ispod freske Svetog Joanikija u njegovoj kapeli: …“igumana Pahomija i jeromonaha Longina sa bratijom.., popisa sveti grob prepodobnog oca Joanikija“. Tom prilikom je i kapela freskopisana. Na priloženoj fotografiji može se videti ostatak teksta na kamenoj ploči, koji svedoči o tom davnom vremenu.

Pogledajte prilog 268058

Ova, oštećena ploča, samo na prvi pogled izgleda vrlo obično. Ali, nije tako. To je istorijski dokument, i više od toga, to je sveti predmet. Koji sa sobom nosi duboke i trajne poruke, želje, molbe, očekivanja i ko zna šta još, od bezbroj ljudi koji su vekovima na njoj utisnuli svoje misli. Posmatrajući je, i imajući u vidu sve to o čemu govorim, imam osećaj kao da i danas pored nje putuje svakodnevna kolona verujućeg naroda, moleći Svevišnjeg za pomoć. Za spas od bezbožnika, koji u svojoj duši nemaju ama baš ništa od onoga što čoveka čini čovekom.

 

[nestali41]

Na donjoj fotografiji, između ostalog, piše: "ПОМОЋУ БОЖЈОМ И БЛАГОСЛОВОМ ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ Г. ВЛАДИМИРА ЗАУЗИМАЊЕМ СТАРЕШИНЕ МАНАСТИРА МОНАХИЊА ПАРАСКЕВА И СЕСТРИНСТВО ОБНОВИ СЕ МН. ДЕВИЧ ЛЕТО ГОСПОДЊЕ 1953.Г. РАДОВЕ ИЗВОДИО НЕИМАР МИЛОРАД ЦВЕТКОВИЋ СА ДРУЖИНОМ."

 

[starimrgud]

Zahvaljujem NESTALIM41 na priloženoj fotografiji.

 

[starimrgud]

Freska je najstarija tehnika u slikarstvu i dolazi još iz vremena praistorije. Jedna od najlepših srpskih fresaka je freska Belog Anđela, koja se nalazi u manastiru Mileševa. Pored ove freske u Srbiji postoje freske u ostalim srpskim manastirima iz doba procvata umetnosti u Srbiji, koje se nalaze na spisku Uneskove Svetske baštine – SPC, pod imenom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji“ i za vreme Zlatnog doba srpskog slikarstva, odnosno vremena kada je ovo slikarstvo, i to upravo freskoslikarstvo, bilo na vrlo visokom nivou u odnosu na celokupno slikarstvo u Evropi.
Nema pouzdanih podataka koliko su puta u prošlosti uništavane freske u Manastiru Devič. Prethodno je navedeno da je u doba obnove Pećke patrijaršije, obnovljen i Devič, odnosno kapela je freskopisana. Ali od tada više puta su uništavane freske u ovom manastiru. Posebno 1941. kada je manastir do temelja razoren, a zatim u više navrata posle rata i u toku poslednje albanske pobune. Na ovim stranicama biće izneto ono što je sačuvano i šta se danas nalazi u Manastiru.

 

[starimrgud]

Prethodnim freskama iz kapele Svetog Joanikija prilažem i tri sledeće.

 

[mrdrnov]

Hvala starimrgude, što nam omogućavaš da približimo naše misli staroj srpskoj svetinji, i što doprinosiš da na jednom mestu ostane što više podataka o njoj. Piši, prijatelju, sve dok možeš i dok te zdravlje služi. mrdrnov

 

[starimrgud]

Pre neki dan je Tači, premijer takozvane države Kosova izjavio, kako su se posle sto godina oslobodili srpske okupacije. Zamislite tog mudrog čoveka, šta ga je motivisalo da kaže takvu glupost i istorijsku neistinu. Znači, da onih pet stotina godina pod Otomanskom vlašću, za njega njegovu družinu bila je sloboda u onom smislu što ta reč znači za jedan narod, da je to bila njihova država, da su pripadali tom azijatskom narodu!? A, stvar je u tome, što poznavaoci mentaliteta tog naroda, – zavali ga kako hoćete: Arnauti, Šiptari, Albanci, ali bi im najviše odgovaralo „poturice“ – tvrde da oni koji su iz ličnih interesa prešli u drugu veru i izgubili svoje nacionalno biće, nikada to neće moći da zaborave. I više od toga, oni će morati da se uvek iznova dokazuju svojim nedelima da su pravi pripadnici nove vere, a ne one tamo ranije. O tome najbolje govori činjenica da su u Drenici najveći zločine činili u poslednjih pedeset godina, upravo oni za koje se dokumentovano može dokazati da su nekada u prošlosti bili Srbi. Kao što je gospodin Tači.
Kako otuda potičem, i pamtim događaje još od pre Drugog svetskog rata, kao dokaz prethodnoj tvrdnji navodim sledeći autentičan slučaj. U susednom selu Štutici, postojala je familija nekog Rama, koja je u nekom trenutku u prošlosti prešla u islam. Kuća im se nalazila neposredno pored crkve. Kada je crkva porušena njegovi preci su od kamenja te crkve sazidali kuću. Svodovi više vrata i prozora, od klesanog belog mermera, preneti su sa crkve na kuću. Tako se mogu videti sa udaljenosti od kilometra. Pored kuće još uvek bila u korov i šipražje gomila kamenja, kao ostatak od porušene crkve. Nekom prilikom, u toku godine, žene iz njegove familije pale sveće na toj gomili kamenja. Ramo je u našoj kući pričao o toj crkvi, onako kako su mu preci pripovedali, ali ne samo to već i da čuva knjige i druga znamenja iz porušene crkve, tako da o tome niko ništa ne zna. Odbio je svaku mogućnost da se bar pogleda u tu crkvenu zaostavštinu, a posebno što ništa od toga nije hteo da proda ni za velike pare.
E, sad, Ramo je bio dobar čovek, ali koliko sam čuo, njegovi potomci su se po nedelima isticali u poslednjim pobunama. Siguran sam da kuća sa crkvenim svodovima i dalje postoji, ali nisam više siguran da i dalje pale sveće na ostacima crkve u obliku gomile kamenja. A dokumenta će čuvati kao amajliju ili zavet predaka, da bi time zaštitili potomstvo od zločina koji su napravili.
Toj slavnoj srpskoj vojsci, koja je posle petsto godina oslobodila te svete srpske krajeve, i koja je u tom pohodu, kao i u Velikom ratu, pronela slavu srpskih ratnika širom sveta, prilažem nekoliko požutelih fotografija.

 

[starimrgud]

Kao dopuna uz prethodne slike Srpske vojske:

 

[mrdrnov]

Pridružujem se pohodu Srpske vojske u Balkanskim ratovima. Sećanja na heroje nikada ne blede.

 

[starimrgud]

Kada se setima Deviča i događaja oko njega, uvek mi se javljaju brojne slike poseta Manastiru meštana iz našeg sela Poljanca. Zato i ovom prilikom prilažem jednu od retkih fotografija iz tog minulog vremena.

 

[cadreni]

Kada sneg zaveje Beograd, ja se setim kako li je monaštvu u Manastiru Devič. Tamo su zime veoma hladne i vetrovi prave ogromne smetove. Kada izveštavaju o razgovorima o Kosovu, ja opet o Manastiru; šta će dobiti a šta izgubiti. Svakodnevne neprijatnosti koje imaju sa ostrašćenom okolinom, nigde se ne saopštavaju. Teško im je, ali im nema pomoći.

 

[starimrgud]

Juros sam osetio potrebu da u mislima prisustvujem službi u Manastiru i priložim nekadašnju fotografiju. I da monaštvu i svim koji tamo borave poželim dobro zdravlje i Božju zaštitu.