Stari manastir Devič

[inženjer garin]

Za mene kao čoveka koji prati šta se piše o Manastiru Devič, prethodni tekst sa originalnom fotografijom znači veoma mnogo. To samo potvrđuje značaj ove teme i nastojanja autora da bude uvek aktuelna. Zahvaljujem starimrgude.

Slažem se sa ovim. Hvala starimrgude

 

[starimrgud]

Pridružimo se Božjoj službi u Manastiru Devič.

 

[rezistencija]

Pridružimo se Božjoj službi u Manastiru Devič.



Pogledajte prilog 256165

Pozdravljam autora i sa njim se slažem. Pored ove fotografije zadržaću se koji trenutak duže, kako bih bar malo osetio atmosferu u toj svetoj kući. Ako se tamo bude putovalo kolektivno, neka se na ovim stranicama to najavi. Hvala, dobri ljudi.

 

[starimrgud]

Povodom više od dvadeset hiljada poseta ovoj temi, Stari manastir Devič, želim da se zahvalim svima koji su u tome učestvovali. Na ovim stranicama govorilo se o problemi manastira, dolazilo je do izmene informacija i misli, prilagane su nepoznate fotografije. Drugim rečima, može se reći da naš zatočeni Manastir, živi svojim životom na svetskoj društvenoj mreži. Mislim da je to značajno i kao dokument, pokretačka akcija za pomoć i dalja istraživanja dokumentacije o njemu. S vremena, na vreme, priložiću i manje delove iz neobjavljene knjige. Ali bih na ovom mestu, ipak, ponovio stav o tome, zašto sam pokrenuo ovu temu:

Pre Drugog svetskog rata, kao dete, posetio sam manastir Devič i tu čarobnu sliku nosim i dan danas. Posle rata na temeljima tog manastira izgrađen je novi koji, i ako lep, izgledom nije imao sličnosti sa onim srednjovekovnim. O doživljajima prilikom poseta tom manastiru pisao sam u svojim knjigama. Značilo bi mi veoma mnogo kada bih našao fotografiju tog manastira iz vremena pre Drogog svetskog rata. Verujem da se ona ipak negde nalazi u objavljenoj literaturi ili u privatnim zbirkama. Unapred sam zahvalan.

 

[inženjer garin]

Želim da starimrgud nađe svoju sliku Manastira, ali da to ne utiče na opstanak ove teme. Pozdravljam sve ljude dobre volje i organe države, koji su omogućili da se oko Manastira postavi toliko potrebna ograda. Video sam slike ograde, ali ono što ne znam jeste kako se osećaju monahinje. Da li je dovoljno sigurna od najezde bandita i da li se planira postavljanje, gornjem delu ograde, neka bodljikava žica. Drugim rečima, dobro bi bilo da ih tamo u toj zabiti poseti neko od novinara dnevnih listova ili TV. Hvala svima.

 

[drenica4104]

Pored nadahnutog i značajnog teksta u ovoj temi, i slika koje same po sebi znače mnogo, meni se poslednje fotografije na kojima se obavlja Božja služba posebno sviđaju. Pored njih ostanem koji trenutak duže i prisećam se vremena kada sam u sličnoj situaciji tamo bio. Zato hvala uime svih koji to isto doživljavaju.

 

[starimrgud]

Pored nadahnutog i značajnog teksta u ovoj temi, i slika koje same po sebi znače mnogo, meni se poslednje fotografije na kojima se obavlja Božja služba posebno sviđaju. Pored njih ostanem koji trenutak duže i prisećam se vremena kada sam u sličnoj situaciji tamo bio. Zato hvala uime svih koji to isto doživljavaju.

Zahvaljujem vam. Pošto imam samo još jednu fotografiju iste sadržine, peilažem je. Hvala

 

[rezistencija]

Zahvaljujem vam. Pošto imam samo još jednu fotografiju iste sadržine, peilažem je. Hvala

Pogledajte prilog 258040

Zaista vrlo lepo i korisno.

 

[PUPA945]

Prethodne neobične fotografije privukle su moju pažnju pa reših da se posle dužeg vremena upišem. Tema je sve interesantnija što potvrđuje izuzetno veliki broj posetilaca. Javi ću se opet.

 

[rezistencija]

Jeste, o tome mestu se radi.Tamo je bio i moj bliski rođak i zato sam to mesto uzeo za naziv.

 

[starimrgud]

Pre više godina moj prijatelj iz detinjstva ispričao mi je kako se osećao kada je u grupi od desetak posetilaca, u pratnji uniformisanih lica iz civilizovanog sveta (koja nisu zaštitila našu svetinju od zlikovaca), posetio razoreni Manastir. S obzirom na činjenicu da je znao svaki kutak tog svetog naselja, od tuge je zanemeo kada je vido da je sve razrušeno, spaljeno i opoganjeno. Sećao se da su na njega posle svega što je video, najtužniji utisak ostavile oštećene freske. Sasvim malo ih je ostalo posle rušenja 41. godine. Ali baš te preostale, bile su najviše oštećene, na način kako su to već radili u vreme Turaka.
Zbog više nepremostivih okolnosti, lično nisam bio u prilici da posetim razrušeni manastir, i da stanem ispod zvonika odakle se decenijama oglašavalo zvono moje porodice. Koje su zlikovci na traktorskoj prikolici odvezli u nepovrat. Moj prijatelj se više ne nalazi među živima. U znak sećanja na njega, prilažem fotografiju jedne oštećene freske.

 

[cadreni]

Dugo mi je trebalo da dobijem potvrdu o registraciji. Ali, ništa za to. Hteo bih da istaknem neobično lep tekst autora i poebno značajne fotografije. One ostaju kao trajni dokumenat o Manastiru. Oštećena freska me posebno rastužila. Za ljude koji to vekovima rade sa našim svetinjama nema adekvatnog imana u našem jeziku, ali bi ga trebalo izmisliti. Srećno starimrgude

 

[starimrgud]

Pored dubokog utiska koji, sama po sebi, izaziva oštećena freska sa prethodne fotografije, za mene je imala i višestruko značenje. Najpre, jer je poticala iz Manastira, koji za ljude iz tog kraja predstavlja posebnu svetinju i kulturnoistorijski spomenik, a zatim što sam taj vandalski čin povezao sa dubokim sećanjima iz prošlosti, na način kako ga pamte svi Srbi iz tog kraja. Ko zna koliko sam puta u prošlosti pročitao čuvenu pesmu Simonida, pesnika Milana Rakića (1876 – 1938), koji je na maestralan način opevao sličan postupak uništavanja naših čuvenih fresaka. Samo da napomenem, da je za njegov pesnički opus, književni kritičar Jovan Skerlić rekao da su u pogledu tehnike, poslednja reč umetničkog savršenstva u stihu…
Tešio sam se da ti događaji iz pesme pripadaju mračnoj prošlosti i da se to više nikada neće ponoviti. Međutim, potomci tih neljudi nastavljaju da završavaju posao koji nisu stigli da urade njihovi preci. Nije bitno da li su u pitanju: Turci, Poturčenjaci, Albanci ili Šiptari. Već što taj čovečji talog podržavaju i oni koji sebe smatraju da su oličenje ljudske duhovnosti i kulturnog napretka. Za takav postupak teško je naći reči kojima bi taj svet mogao da shvati svoj zločinački čin. I ne samo to. Pre neki dan državni sekretar te velike sile reče, da je za njih Tačijevo Kosovo više od spoljne politike te zemlje, da je to za nju iznad svega njeno porodično pitanje. Taj gaf nije zabeležen u istoriji diplomatije. Tu spada i njen suprug i njegov „pušački skandal.
Zbog istorijskog značaja koji ima naše kulturno nasleđe, ne samo za našu naciju, već i šire, dužni smo da se svim mogućim sredstvima borimo da to očuvamo, i pored toga što u ovom trenutku to izgleda vrlo teško. Pri tome moramo shvatiti činjenicu, da današnje vreme čini samo jedan tren u dugom istorijskom postojanju naše nacije i kulture, i da se stvari moraju promeniti na bolje.
U znak sećanja na tu čuvenu pesmu, navodim samo njenu prvu strofu:

Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne na kamenoj ploči,
Znajući da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči.

 

[drenica4104]

Dragi starimrgude. Veoma sam ti zahvalan na prethodnom tekstu. Pošto Simonidu znam napamet, to pružam mogućnost da je neko po želji zapamti sa ovih stranica. Dakle, evo Simonide u celinii:

Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није смео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене, са мрачнога зида,
На ишчађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!

 

[nestali41]

Božje službe, tekstovi o prošlosti iz života te svetinje, razaranja i oštećene freske, omogućuju da se što više približimo toj velikoj našoj znamenitosti. I Simonida je našla pravo mesto. Hvala

 

[cadreni]

Sada kada postoji zid koji opasuje naselje, verujem da se monaštvo oseća malo sigurnije. Još kada bi bilo više poseta, koje su uslovljene rizičnim putovanjima kroz tu šiptarsku džunglu, mogle bi da odahnu.

 

[starimrgud]

Povodom tri godine od smrti patrijarha Pavla, želim da ponovo istaknem da je u vreme dok je bio vladika redovno posećivao Manastir Devič i susretao se sa Srbima iz okolnih sela. Uvek je tim susretima prisustvovao i moj otac. Prilažem sliku manastira u kome je sahranjen.

 

[nasmešise]

Pozdravljam prethodni gest starogmrguda, da se tom svetom čoveku oda dužno poštovanje. Ko nije od poštenih ljudi pogođen odlukom Haškog tribunala da oslobodi dva Hrvatska generala, koji su prethodno bili osuđeni na odgovarajuće kazne. Cele noći je u njihovim crkvama vršeno molebstvije da budu oslobođeni. To još jednom potveđuje zločinačku genezu te Crkve. To navodim samo kao paralelu između duhovnika dve crkve.

 

[rezistencija]

Ta opaka crkva je poznatim "pacovskim kanalima" spasavala ustaške zločince, i sada bi trebalo da od nje očekujemo nešto drugo već odobravanje genocida. Da li vas čudi to što je i predsednik te države srećan zbog te odluke. I, dalje, da li vas sada čudi to što su iznad našeg Manastira Devič leteli helikopteri KFOR-a, a da nisu preduzimali nikakvu akciju, dok su razularene arnautske bande, kao i toliko puta kroz istoriju, rušile, odnosile, palile i prljale sve što stignu. Kako su kasnije izjavili: nisu imali naređenje. Tako će biti i dalje, dok Srbi postoje. A, postojaće dok je sveta i veka. Zato dragi starimrgude i bez te "začarane slike" piši i izdaji knjige, jer posle tebe i tvog pamćenja to neće moći niko drugi.

 

[starimrgud]

Ta opaka crkva je poznatim "pacovskim kanalima" spasavala ustaške zločince, i sada bi trebalo da od nje očekujemo nešto drugo već odobravanje genocida. Da li vas čudi to što je i predsednik te države srećan zbog te odluke. I, dalje, da li vas sada čudi to što su iznad našeg Manastira Devič leteli helikopteri KFOR-a, a da nisu preduzimali nikakvu akciju, dok su razularene arnautske bande, kao i toliko puta kroz istoriju, rušile, odnosile, palile i prljale sve što stignu. Kako su kasnije izjavili: nisu imali naređenje. Tako će biti i dalje, dok Srbi postoje. A, postojaće dok je sveta i veka. Zato dragi starimrgude i bez te "začarane slike" piši i izdaji knjige, jer posle tebe i tvog pamćenja to neće moći niko drugi.

Hvala! Lepo je biti u društvu pametnih i naciji odanih ljudi.

 

[mrdrnov]

Nije u pitanju pravna odluka, već mišljenje predstavnika zemalja koji su nas kroz vekove tiranisali i tri meseca bombardovali. Trebalo bi da ih je SRAMOTA.

 

[starimrgud]

U srpskom načinu razmišljanja prvi put smo jedinstveni u tome, da je oslobađajuća odluka Haškog suda pravni gaf, koji će ući u istoriju pravosuđa. Slažem se sa onim koji smatraju da bi trebalo dobro razmisliti šta dalje raditi, ali u svemu voditi računa šta je dugoročni interes nacije. I ne prepuštati se euforiji kao što to radi komšije. Drugim rečima, nikada ne zaboraviti činjenicu da su nam oni, i oni koji ih podržavaju, istorijski neprijatelji. I da se tu ništa ne može promeniti. Upravo zbog tih činjenica pišem i u ovoj mojoj temi, jer to sa njom ima neposredne veze. Sve što se kroz vekove dešavalo Manastiru: ubistva sveštenika, pljačke, rušenja i teror, proizvod je turske tiranije, njihovog mentaliteta, bašibozluka i germanske horde. Samo u novije vreme tim zemljama pridružile su se i one ostale pod zločinačkim kišobranom NATO-a.
Svi se pitamo kako je mogla da se donese tako nečasna odluka, i to u vreme kada se na svakom koraku govori o pravdi i ravnopravnosti. I ko su bile te „slavne“ sudije, koji su im bili motivi, kada se ima u vidu da su u prethodnom postupku dokazane činjenice, i to u procesu koji je vremenski dugom trajao i na hiljadama stranica relevantnog teksta. Tu moju dilemu vrlo jednostavno je objasnio član tog žalbenog veća, Talijan, Fausto Pokar. On je otvoreno izneo da to nije pravda i nema nikakva veze sa njom, i da je iz moralnih razloga morao javno da se ogradi i oglasi, kako bi zaštitio svoj integritet i ličnost. Kaže, kako je moguće da se posle dokaznog postupka kojim su ti generali osuđeni na odgovarajuće kazne, na osnovu argumenata na 1300 stranica analize, da nove „sudije“ to preinači u obliku formulacije veličine jednog novog pasusa. On, kao učesnik u tom sramnom činu, nije mogao to da prihvati kao ni sudija Karmel Agijus sa Malte. Zatim sudija objašnjava nepobitne činjenice zbog kojih su generali - zločinci osuđeni na adekvatne kazne.
Suština je u sledećem. Izborom sudija u žalbeno veće, već je unapred bilo sve rešeno. Dileme nije moglo biti zašta će glasati: Teodor Meron iz SAD, Mehmet Ginej iz (bratske) Turske i neki Patrik Robinson sa Jamajke (koji će glasati kako mu se kaže). Oni koji su ih predlagali znali su unapred kako će glasati. A oni su glasali u skladu sa državnom i nacionalnom politikom tih zemalja. A njihovoj odluci mogao ja samo da doprinese i lični stimulans u različitom obliku. Koliko je na to uticala Katolička Crkva preko njihovog vatikanskog Oca? Ni manje, ni više, nego onoliko koliko su to radili u prošlosti. Kod njih se vekovima ništa ne menja. Ne bi trebalo gubiti iz vida poznate činjenice, da Mafija kada nešto radi, a crkvena posebno, ona temeljito priprema teren. A to što će taj narod, tamo „preko reke“, danima to koristiti kao neki njihov argument o pravdi i božjoj volji, neke im bude. Možda se opet pojavi neka nova „Gospa“ sa novim porukama. Takvi su bili i takni će ostati. Njihove komplekse nikada niko neće moći da zaleči.
Ov je samo razlog više da trajno čuvamo naše istorijske i nacionalne svetinje. I neprocenjivo blago prošlosti. Na slkama, poseta Manastiru posle najnovijeg rušenja i igumanija Manastira Devič, Paraskeva, sa sestrinstvom, negde šesdesetih godina prošlog veka.

 

[starimrgud]

Propustio sam da kažem da je sudija Fausto Pokar aktuelni predsednik Haškoh tribunala. I da njegove prethodno iznete reči imaju posebnu težinu. Tekstu dodajem i njegovu sliku.

 

[inženjer garin]

Prethodni tekst je ne samo aktuelan, već i primeren ovoj temi. Zato pozdravljam starogmrguda i kao svoj doprinos aktuelizaciji ove teme prilažem fotografije sudija-zločinaca. Neka posetioci vide te sramne likove. Bar toliko mogu da uradim za ovu temu i kao znak svog protesta.

 

[nestali41]

Scene na ovoj slici iz Oluje nikada ne bi trebalo zaboraviti. Koliko je bilo ovakvih scena kada su se naši selili sa Kosova ne bi trebalo nagađati. Neka nas to samo motiviše za nova pregnuća.