Stari manastir Devič

[starimrgud]

U pravu ste; na hiljade takvih. I sve imaju jedno zajedničko - progon Srba sa svojih ognjišta.

 

[inženjer garin]

U pravu ste; na hiljade takvih. I sve imaju jedno zajedničko - progon Srba sa svojih ognjišta.

Iz našeg pamćenja postepeno blede scene naših lutanja po putevima razorene Srbije. Mislio sam da se to nikada neće završiti. A kada smo se vratili, posle određenog vremena, seobe su krenule u suprotnom pravcu. Govorim o nama na Kosovu. I na kraju, počele su one iz severnih krajeva nekadašnje države. Pitam se, kuda dalje!?

 

[starimrgud]

Sveštenstvo Manastira Devič vekovima je bilo izloženo neviđenom teroru, od nasilja, svakojakog zuluma, ubistava, pljački, pa do rušenja objekata. Nekada su to radili primitivni Azijati, njihov bašibozluk, a zatim Arnauti, Šiptari, Albanci i kako su se sve zvali. Ubistva sveštenika na pragu crkve nisu se događala samo u novije vreme, već i mnogo ranije, o kojima je pisao ruski konzul iz Sarajeva. Samo u predratnoj Jugoslaviji (za koju crveni govore da je nenarodna) Manastir je živeo pravim životom. U okruženju četrdesetak srpskih sela, obavljao je u pravom smislu svoju svetu misiju. Pored sabora i svečanosti, na kojima se okupljala masa sveta, svakodnevno je sa svih strana dolazio narod, da obiđe čuvenu svetinju i pomoli se Bogu.
Danas je najveći problem sveštenstvu u tome što je malo posetilaca. Tako govore monahinje. Ogradom je donekle rešena bezbednost, sve dok se opet, iz nekog razloga, pljačkaški ne pokrenu da bi dovršili ono što ranije nisu stigli. A, i ta, sveta voda, valjda će jednog dana ponovo poteći.
Priložena fotografija, koja bar donekle ukazuje na surovost života na početku obnove Manastira. I koliko je trebalo hrabrosti, snage, istrajnosti i vere u Boga, da se sve završi i vrati u pristojno stanje. Upravo zbog svega toga, moje misli su upućene onima koji vode svakodnevnu borbu sa neviđenim teškoćama. Zato dragi posetioci ove teme, registrujte se, „kliknite“ na fotografije, da bi se uveličale, a zatim bar za trenutak mislima se vratite u aktuelna vremena, o kojima govore fotografije. Unapred vam zahvaljujem.

 

[mrdrnov]

Pre neki dan "poznati" episkom reče, kako ikona Belog anđela pripada njemu i njegovoj crkvi. Kako je to moguće? Umesto da kaže da pripada svakoj verujućoj duši. Upravo zbog toga želim da ga uputim u obilazak našeg Manastira Devič. Tamo je uvek dobro došao! I bez ičije dozvole.

 

[mrdrnov]

Prethodna ideja "nasmešise" veoma mi se svidela. Samo se postavlja pitanje kako da taj glas čuju oni kojima je namenjen. Mislim da je u toku ove godine novinar B92 posetio Manastir i uradio intervju sa igumanijom Anastasijom. Bila je priložena fotografija sa onom bodljikavom žicom na ogradi Manastira. Kada bi neko njoj dojavio ovo o čemu razgovaramo, mislim da bi imalo efekta. Živimo u nadi!

 

[starimrgud]

Zvona, kao i ljudi, nekada imaju čudnu sudbinu i nedokučive puteve postojanja. Naše porodično zvono, koje je preživelo okupaciju u Drugom svetskom ratu, i decenijama se oglašavalo sa zvonika Manastira Devič, nestalo je bez traga prilikom najezdi vekovnih bandi 2004. godine. Tačnije, na nekoj traktorskoj prikolici, sa još jednim zvonom, odvezeno je u nepoznatom pravcu. Tako je navela igumanija Anastasija. A, davno zvono, iz petnaestog veka još uvek postoji:
Godine 1458. Grgur, sin despota Đurđa Brankovića, darovao je Deviču zvono sa natpisom „Starcu Joanikiju dade blagočestivi gospodin Grgur“, koje se i danas čuva u Manastiru Dečani. (Iz rukopisa knjige ovog autora: „Moja Drenica“).

 

[cadreni]

Za mnoge, prethodni podaci o zvonu su bili nepoznati. Ali, ovo nisu male pojedinosti već značajne istorijske činjenice iz života Manastira. Postavlja se pitanje: koliko još ima takvih činjenica koje će, zbog mračnog srednjeg veka, ostati nepoznate. A kada je u pitanju to istorijsko zvono, koje datira od postanka Manastira, nameće se jednostavno pitanje, kako je moglo da preživi turski zulum, a u današnje vreme savremena zvona nisu mogla da prežive vandalizam turskih „učenika“. Nad tom činjenicom normalan čovek mora da se zamisli. I da to uvek ima u vidu, kada je u pitanju mogućnost očuvanja naših svetinja u toj oblasti.

 

[starimrgud]

Neobična fotografija Manastira Devič nakon obnove, verovatno snimljena sedamdesetih godina prošlog veka.

 

[starimrgud]

Зелена околина на претходној фотографији подсетила ме, на давна времена и људе, када је око манастира била непрегледна шума столетних стабала храстова и букава. А положај фотографа који је снимио Манастира, да се налазио на падини која се уздиже ка селу, Марина. Сетих се да је можда тим путем свако јутро долазио из тог села млађани Давид (са својим братом), који је изучио писменост и сликарски занат, тако да је као монах својим умећем оставио дубок траг у списима манастира. И поред тога што су те драгоцености више пута уништаване, ипак неки од тих његових списа и данас се налазе као музејска грађа, у нашим највишим научним институцијама. Из тих разлога наводим следећи цитат из рукописа моје књиге:
На једном рукопису Јеванђеља из четрнаестог века, писаном на перга¬менту, које се налазило у своје време у Манастиру Девич, наводи се белешка следеће садржине: .. „да је благородни Давид с братом, из села Марине (Дре¬ница), за управе игумана кир Висариона блаженог и патријарха блаженог кир Јована, лета 1596. године обитовао у Девичу.“ После овог записа уследила је клетва „благородног Давида“: за онога који би украо ово свето јеванђеље.

 

[nasmešise]

Starimrgude,
Ti verovatno nisi u stanju da shvatiš to, koliko ove pojedinosti znače za sve nas koji verujemo u večnost našeg prastarog Manastira Devič. Ovako kada se to objavi na ovim stranicama i kada se sa tim upoznaju na hiljade ljudi, to ostaje trajno ubeleženo kao da je u knjizi štampano. Hoću da kažem da bi bilo dobro da objavite bilo kakvu pojedinost ili fotografiju. Neka ostane trajno zabeleženo u ovoj svetskoj društvenoj mrežei. I dobro zdravlje.

 

[drenica4104]

Ovih dana kada je i glavni grad, Beograd, bar na kratko zavejan snegom i gotovo neprohodan, asocijacijama setih se nekadašnjeg života u Drenici. Tamo bi zima dolazila rano i iznenada, a proleća kasnila kao negde drugo. U pitanju je visoravan sa nadmorskom visinom preko 700 stotina metara, sa posebnim klimatskim uslovima. Kada padne prvi sneg i vetrovi počnu da duvaju, iz kuće se nije moglo izaći. Setih se kako monahinje podnose surovu zimu, jer sam siguran da je tamo još teža. Dobro je što su u poslednjem času zaštićene ogradom, a što se tiče ostalih potreba verujem da će im malobrojni Srbi priskočiti u pomoć. Moje misli će ovih dana biti sa njima.

 

[starimrgud]

Na sledećoj fotografiji prikazana je obnova manastira na Kosovu, među kojima se nalazi i Manastir Devič. Osnovni problem u prikazivanju ovih podataka jeste format i veličina fajla koji su u ovom programu Krstarice ograničeni. Ovde je reč o materijalu koji je podnet Sinodu u vidu izveštaja o tome šta je sve obnovljeno do 2008. U njemu su dati, kako objašnjenja u PDF formatu, tehnički crteži objekata koji su obnavljani, tako i fotografije objekata posle rušenja i obnove. Na ovom prvom prilogu prikazana je šema obnove za sve objekta na Kosovu, a u daljem biće reči samo o Manastiru Devič. Uz, naravno, ograničene mogućnosti prikaza.

 

[starimrgud]

Prilog druge stranice materijala.

 

[starimrgud]

Prilog treće stranice materijala

 

[starimrgud]

Prilog četvrte stranice materijala. Sve u formatu slike-

 

[starimrgud]

Ovo je početna strana. Kada se klikne na sliku, ona se pojavi u većem ramu. Potrebno je još jednom na nju kliknuti, a zatim povući klizač u donjem desnom uglu kako bi slika bila što veća. Hvala!

 

[mrdrnov]

Duboko poštovanje za autora ove teme, zato što istrajno pokušava da oživi sećanja na ovu veliku svetinju. Za mene kao čoveka iz tih krajeva, veoma mnogo govori to što je za kratko vreme ovu temu posetilo 25 000 posetilaca. Ceneći to što je prethodne priloge priložio u ograničenim uslovima ovog „procesora“, veoma sam mu zahvalan. Bio sam na zvanični sajt Srpske pravoslavne crkve i pokušao da skinem neku sliku iz navedenog Izveštaja, ali to nisam uspeo. U njemu je prikazana obnova svetinja na Kosovu na desetak lokacija. Hteo bih da kažem jednu drugu stvar, ali unapred molim da budem dobro shvaćen.
Na tom sajtu (Srpska pravoslavna crkva - zvanični sajt), pokušao sam da nešto više saznam iz tekućih vesti o tom manastiru. Sajt je besprekorno uređen i u tehničkom smislu veoma je dobar i aktuelan. slike male ali neobično oštre. Počeo sam da prelistavam materijal sa vestima od Australije, Severne i Južne Amerike, pa do ostalog dela sveta, ali ne nađoh ni jednu reč o mom manastiru; u bilo kakvom odliku. Išao sam sve do 182. strane, Zatim sam išao pomoću "ključnih reči" i našao sam samo članak novinara "Večernjih novosti" iz 2007. godine. Za mene kao čoveka to je neshvatljivo. Ne optužujem već samo postavljam pitanje: kako i zašto!? Znam da je do njega teško doći, možda i opasno, ali eparhija, ako ne i Crkva trebalo bi o toj čuvenoj svetinji više da vode računa. Ako su „Delije“ kao grupa građana više puta tamo bila i sakupila veliku svotu novca za dovršenje ograde i prosledila desetinu slika, mislim da i od nadležnih nešto slično treba da očekujemo. Možda neko drugi može nešto o ovome da kaže. Izvolite.

 

[nasmešise]

Da ne bih ceo prethodni tekst prilagao kao citat, mogu da kažem da se sa njim potpuno slažem. I postavljam pitanje da nam se odgovori kada su poslednji put Manastir Devič posetili zvaničnici Crkve. Ako jesu, zašto onda o tome ne postoji trag na njihovom zvaničnom sajtu? Ovo je samo molba, i tako je treba i shvatiti. Pozdrav monahinjama Manastira.

 

[starimrgud]

Izgleda, da ćemo odgovor malo pričekati!?

 

[starimrgud]

Ovih dana obeležava se 100 godina od istorijskih Balkanskih ratova. U takvim prilikama pokreću se mnoga pitanja, vezana za te prelomne događaje iz naše slavne prošlosti. Ja se, međutim, setih nekih pojedinosti oko Manastira Devič. Malo je poznato da se neposredno posle oslobađanja južnih srpskih krajeva, među kojima je bila i okolina Manastira, počeo da dolazi narod, najpre iz Crne Gore, a zatim i drugih pasivnih krajeva. Smatrali su da više neće biti ratova i da je važno da se nasele na pogodan, gotovo pust prostor. Najviše su se okupljali oko Manastira. Čak i izbijanjem Prvog svetskog rata nisu osetili opasnost i shvatili da se odmah moraju vratiti u stari zavičaj. Ali, kada je front bio relativno blizu ovom kraju, praktično su bili zatvoreni svi putevi koji su vodili u stari zavičaj. Oni koji su ostali na svojim imanjima, bili su prve žrtva tadašnjih arnautskih bandi. U mom mestu, živelo je nekoliko porodica, koje su sve vreme rata našle utočište u manastirskom naselju. Priče o životu u tim uslovima, ostale su ne ispričane za širu javnost. Povodom tih događaja, prilažem fotografiju slavne srpske vojske iz tih vremena.

 

[rezistencija]

Ovih dana obeležava se 100 godina od istorijskih Balkanskih ratova. U takvim prilikama pokreću se mnoga pitanja, vezana za te prelomne događaje iz naše slavne prošlosti. Ja se, međutim, setih nekih pojedinosti oko Manastira Devič. Malo je poznato da se neposredno posle oslobađanja južnih srpskih krajeva, među kojima je bila i okolina Manastira, počeo da dolazi narod, najpre iz Crne Gore, a zatim i drugih pasivnih krajeva. Smatrali su da više neće biti ratova i da je važno da se nasele na pogodan, gotovo pust prostor. Najviše su se okupljali oko Manastira. Čak i izbijanjem Prvog svetskog rata nisu osetili opasnost i shvatili da se odmah moraju vratiti u stari zavičaj. Ali, kada je front bio relativno blizu ovom kraju, praktično su bili zatvoreni svi putevi koji su vodili u stari zavičaj. Oni koji su ostali na svojim imanjima, bili su prve žrtva tadašnjih arnautskih bandi. U mom mestu, živelo je nekoliko porodica, koje su sve vreme rata našle utočište u manastirskom naselju. Priče o životu u tim uslovima, ostale su ne ispričane za širu javnost. Povodom tih događaja, prilažem fotografiju slavne srpske vojske iz tih vremena.

Pogledajte prilog 264610

Претходну лепу вест примио сам са измешаним осећањима. Најпре, јер сам први пут чуо о томе да је под окриљем манастира спашен народ од уништења, а затим што се плашим да ће појединости, као и толико пута у прошлости, нестати без трага. Ви сте непосредно разговарали са људима који су под сводовима манастира преживели четири дуге ратне године, и готово је сигурно да сте ви једини сведок памћења тих људи. Они се више не налазе међу живима. Зато би било, по мом мишљењу, веома важно да се то објави на неки начин, и да о свему остане писани траг. Е, сад, ако је то саставни део ваше књиге, у толико боље, само би је требало објавити и без слике коју упорно тражите. Схватам да то није једноставно, али ипак би то требало урадити. Било би веома важно. Хвала и живели.

 

[starimrgud]

Igumaniji Anastasiji koja, kao nekada i Paraskeva, bdi nad Manastirom

 

[mrdrnov]

Izgleda, da ćemo odgovor malo pričekati!?

U pravu ste. Ja sam čekao i čekao, i ništa. Zatim reših da se, putem mejla, obratim informativnoj službi SPC. Posle određenog vremena dobio sam vrlo ljubazan odgovor koji se sastojao u sledećem: Da se pretraga na njihovim sajtovima obavlja isključivo ćirilicom. Još su tražili ako imam neke podatke o Deviču da im pošaljem. Ništa mi nisu odgovorili da li su pogledali šta ova teme svakodnevno donosi o tom manastiru. Problem je što se registracija, pomoću koje se obavlja uvid u fotografije, ovde na Krstarici obavlja uz znatno čekanje. Hvala

 

[starimrgud]

Na narednij slici prikazane su pravoslavne svetinje Kosova i Metohije, i to one koje danas postoje. A od onih koje su nestale bez traga, samo ih je u Drenici bilo više desetina. Zbog toga su je zvali "Druga srpska Sveta gora"

 

[drenica4104]

Zadovoljan sam, kao čovek iz tog kraja, što ova tema živi punim životom. Naravno, zahvaljujući velikom trudu autora teme. Pored ranijih neobično lepih tekstova, u poslednje vreme ima izuzetno značajnih fotografija. I sam sam poželeo da bar nešto priložim, ali to nije išlo lako. Čini se da priložena uputstva o tome nisu aktuelna. Ipak, uspeo sam da stavima fotografiju episkopa Teodosija, aktuelnog za taj kraj. Starimrgude, želim da i u idućoj godini budeš aktuelan kao i do sada.