Stari manastir Devič

Opšte je poznato da je Đurađ Branković podigao Manastir Devič 1434. kao zahvalnost pustinožitelju Joanikiju za izlečenje njegove ćerke. I to na mestu gde je pre četiri godine Joanikije preminuo. U spisku crkava koje su se nalazile u tom naselu bilo je više, kao i one koje su naziđivane. Pominju se posvećene Vavedenju Svete Bogorodice, Svetom Joanikiju i Svetom Đorđu. Mislim da se ovde radi o maloj kapeli Svetog Joanikija. Možda grešim, jer ne znam iz kog perioda potiče fotografija.
 
Igumanija Anastasija ovihih dana je dala intervju nekim novinama. Prilažem njenu fotografiju.

igumanija Anastasija.jpg
 
Када размишљам о Манастиру Девич, о оном какав је кроз векове био, и како се данас у изузетно тешким условима бори за свој опстанак, не могу а да се не сетим сестринства манастира. Које је посветило све што има, а то значи свој овоземаљски живот, како би сачувало ту нашу изузетно значајну светињу и историјски споменик. Њихове патње нећемо моћи да схватимо, а посебно што живе у потпуном окружењу непријатељски расположеног народа. У ствари, увек ће вам рећи да им најтеже пада то што је све мање посета манастиру. Зато прилажем њихову фотографију да их посетиоци ове теме могу видети. Монахиње Манастира Девич.

monahinje1.jpg
 
Раније сам писао о извору лековите воде (светом извору). Последњем чланку о Девичу новинарка, поред осталог, наводи да је тај извор пресушио после шест стотина година. Да ли је у питању земљотрес тешко је рећи. Али поводом тог извора прилажем фотографију мога пријатеља, која је снимљена крајем деведесетих у тренутку налета падавина снега. Као да није желео да остави траг о свом дугом постојању.

Scan0003A-TIF.jpg
 
Старимргуде, јесте, то је извор у потоку Девича (на месту где је живео Свети Јоаникије). Видим да су неки љути још сам Вас питао која је оно фотографија... Па ево и да кажем, ја сам то урадио да бих Вас подстакао да напишете нешто више о томе. Ни из какве зле намере.

Радови напредују...

http://s11.postimage.org/dj71wh1ir/devic_slike.jpg

Ево, да не буде да причам у празно (иако ми не радимо нешто да би могли да се хвалимо после због тога, ми радимо од срца).

http://s10.postimage.org/5dls6luyh/devic.jpg
 
Старимргуде, јесте, то је извор у потоку Девича (на месту где је живео Свети Јоаникије). Видим да су неки љути још сам Вас питао која је оно фотографија... Па ево и да кажем, ја сам то урадио да бих Вас подстакао да напишете нешто више о томе. Ни из какве зле намере.

Радови напредују...

http://s11.postimage.org/dj71wh1ir/devic_slike.jpg

Ево, да не буде да причам у празно (иако ми не радимо нешто да би могли да се хвалимо после због тога, ми радимо од срца).

http://s10.postimage.org/5dls6luyh/devic.jpg

Zahvalan sam Vam za sve što preduzimate da bi se sačuvala ta naša svetinja. U pitanju su značajna i konkretna sredstva. Ako budem izdao napisanu knjigu obavezujem se da ću, pored jednog primerka Manastiru, naći načina da je i Vama pošaljem. U knjizi se nalazi sve što postoji o Manastiru, o njegovom postanku, životu i razaranjima. Ali, teško je danas izdati knjigu a još teže je prodati. Ali to je, sem fotografije koju uporno tražim, druga tema. U Manastiru postoji moja knjiga u kojoj se govori, u obliku književne proze, o susretu sa razorenim Manastirom posle Velikog rata. U budućim napisima priložiću više fotografija o toj velikoj znamenitosti. I o Drenici kao kraju gde se nalazi. Zahvaljujem Vam, a o kapeli nešto više u narednim javljanjima.
 
Раније сам писао о извору лековите воде (светом извору). Последњем чланку о Девичу новинарка, поред осталог, наводи да је тај извор пресушио после шест стотина година. Да ли је у питању земљотрес тешко је рећи. Али поводом тог извора прилажем фотографију мога пријатеља, која је снимљена крајем деведесетих у тренутку налета падавина снега. Као да није желео да остави траг о свом дугом постојању.

Pogledajte prilog 252498

U svemu ovome ima dosta simbolike. Nema poseta manastiru, nema ko da koristi lekoviti izvor koji je postojao šest stotina godina. Poželimo, uz Božju pomoć, da se naš narod tamo vrati, verujem da će izvor biti onakav kakav je bio kroz vekove. Zavaljujem staromrgudu.
 
.Преподобни отац Јоаникије (Јанићије) је родом из Дукље (или Зете). Негде се тврди да потиче из богате породице, али је једно сигурно да је српског порекла и да се определио за подвижника. Остављајући родитељски дом и крећући се по крајевима српских земаља, настанио се у дивљини реке Ибра у месту, званом Црна река. У тој пећини где јеу молитвама проводио дане, по предању, раније је подвизавао и свети Петар Коришки, српски подвижник из петнаестог века. После одређеног времена привукао је многе монахе, који су од њега учили подвижнички живот. Када се око њега сакупи довољно братство, он подиже цркву и упути се у Дреницу. У шумо­витом пределу, у некој шупљој букви, молио се Богу и у народу скренуо пажњу на своје проповеди. Према историјској и хагиографској традицији, Јоаникије Девички излечио је болесну кћер српског деспота Ђурђа Бранко­вића, у својој анахоретској испосници на планини Девич у пределу Дренице. Да би му се за то добро дело оду­жио, деспот Ђурађ му је 1434. подигао Манастир Девич, на месту цркве коју је подигао Свети Јоаникије, пустиножитељ који се овде подвижавао и у коме је испосник наставио свој анахоретски живот. Ту се представио, потом је сахрањен, а затим се посветио. Године 1458. Гргур, син деспота Ђурђа Бранковића, даровао је Девичу звоно са натписом „Старцу Јоаникију даде благочестиви господин Гргур“, које се и данас чува у Манастиру Дечани. Девич је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице и спада у групу најзнаменитијих балканских хришћанских храмова са моћима анахорета – пус­тињожитеља. Вероватно је он међу њима био и остао најархаичнији са ана­хоретским догмама, народним и патријархалним и хришћанским поима­њем, заосталим из прастарих времена. Капела Светог Јоаникија, по предању, налази се на месту те старе букве више манастира. Више пута је рушена и обнављана, a сада изгледа као што је нa фотографији. Поводом тога прилажем и икону Светог Јоаникија.

SvJoanikuje.jpg


 
Poslednja izmena:
Za nas koji nemamo mogućnost da nešto više saznamo o postanku Manastira Devič, prethodni tekst autora teme, zaista mnogo znači. I ne samo to, već i lepim tekstom i prigodnim fotografijama održava temu uvek aktuelnom i tako privlači sve veći broj posetilaca. Bravo starimrgude.

 
Patrijarh Pavle, u to vreme episkop raško-prizrenski, često je obilazio Manastir Devič da bi mu pružio podršku zbog stalnih nasrtaja bandi iz okolnih sela. Postoji više dokumenata u kojima je obaveštavao crkveni vrh o teroru nad sveštenstvom i tražio da se o tome obaveste savezni organi. Kada su vremenske prilike dozvoljavale, posetio bi i selo gde su živeli moji roditelji. O njihovim susretima ranije sam priložio i fotografiju. Naravno, napisao je i manju knjigu o Deviču. Radi sećanja na ta vremena prilažem patrijarhovu fotografiju.

PatrijarhNekadaVladikaRP.jpg
 
С великим усхићењем и поносом вас обавештавам да је заштитни зид око манастира Девич завршен!

Vi ste sa svojim "Delijama" zaslužili da vam se trajno pominje ime, kada se govori o Manastiru Devič. Ja ću pokušaću da ispunim obećanje, koje sam ranije dao i da vam kažem jedno veliko HVALA! U ime svih Srba kojima ta svetinja znači mnogo.
 
Vi ste sa svojim "Delijama" zaslužili da vam se trajno pominje ime, kada se govori o Manastiru Devič. Ja ću pokušaću da ispunim obećanje, koje sam ranije dao i da vam kažem jedno veliko HVALA! U ime svih Srba kojima ta svetinja znači mnogo.

Zaista vam čestitam. Vi ste izvršili jedno značajno humano i nacionalno delo. Ako postoji mogućnost, trebalo bi vaša imena objaviti na ovim stranicama. Takođe predlažem da se u napisanoj knjizi "starogmrguda" o Manastiru, priloži kompletna tema i pisanje ljudi o toj svetinji. Ako neko iz Crkve prati ovu temu možda bi mogao da sugeriše da se ovo sa knjigom štampa. Hvala Delijama.
 
Zaista vam čestitam. Vi ste izvršili jedno značajno humano i nacionalno delo. Ako postoji mogućnost, trebalo bi vaša imena objaviti na ovim stranicama. Takođe predlažem da se u napisanoj knjizi "starogmrguda" o Manastiru, priloži kompletna tema i pisanje ljudi o toj svetinji. Ako neko iz Crkve prati ovu temu možda bi mogao da sugeriše da se ovo sa knjigom štampa. Hvala Delijama.
Не верујем да би ово ико од људи који су најзаслужнији за овај пројекат (који су покренули и реализовали) хтели да се по имену наводе. Нама је циљ да помогнемо наше светиње и народ на Космету и да им олакшамо живот. Није циљ да се хвалимо и промовишемо као појединци.

Е сад, помињање Делија као зачетника овог пројекта и то како смо успели да пројекат доведемо до краја (уз помоћ министарства које је такође донирало 50 000 евра) је већ друга ствар, за то не знам, могуће. Али ако се аутор књиге одлучи на такав корак - о том, потом.

Ево поглед из дворишта манастира.

http://s16.postimage.org/de1vjg28l/image.jpg

Када будем имао времена, убацићу још фотографија.

П.С. Све фотографије су преузете са сајта навијача Црвене звезде.
 
Samo sam hteo da vam se zahvalim, i ništa više. Vama DELIJAMA ako je to zajedničko delo. Ono o knjizi ostaje zbog Manastira Devič.

Није никакав проблем! :) Само кажем да ником није у циљу лична промоција. Јесте, како ви кажете, заједничко дело. Али више о томе други пут, када будем имао више времена.

Ево још једне фотографије.

http://s9.postimage.org/6tw5i8izj/image.jpg
 
Više puta sam u pisanoj formi i usmenom kazivanju, govorio kako sam se kao nepunoletan mladić osećao, kada sam se posle rata zatekao nad potpuno razorenim Manastirom Devič. Koji je u mojoj dečačkoj svesti, u toku progonstva, bio nešto što se nije moglo opisati. Koji je uzbuđivao moju dečju maštu, i zbog takvih doživljaja lakše sam podnosio teške izbegličke dane. Kada sam shvatio da su monahinje bez materijalne podrške, i uz saopštavanje da im se oduzima veliki posed oko manastira, počele iz temelja da obnavljaju to sveto istorijsko zdanje, bio sam i tužan i nesrećan. Jer u tim okolnostima to nisam mogao da poverujem. Posebno što ih naš narod povratkom iz izbeglištva, nije mogao značajnije materijalno pomoći. Jer je obnavljao razorene domove.
Ono što tada nisam mogao da shvatim jeste, da je mnogo važnije od svega verovati u sebe i svoj narod. Iz retke fotografija koju prilažem najbolje se može vidi to što sam želeo da kažem.

NaSamomPočetku48..JPG
 
Za mene kao čoveka koji prati šta se piše o Manastiru Devič, prethodni tekst sa originalnom fotografijom znači veoma mnogo. To samo potvrđuje značaj ove teme i nastojanja autora da bude uvek aktuelna. Zahvaljujem starimrgude.
 

Back
Top