1. pa sigurno nije isus izbacio sedam demona (stilski: krilatih čudovišta) nego sedam grehova.
ono što ja vidim u bibliji je suprotno od onog što zastupaju crkve.
crkva kaže: bog je stvorio sve dobro.
2. a ako je nešto dobro može i da se pokvari jel tako, dobro ne znači savršeno, savršeno ne može da se pokvari, znači samo bog iz naše perspektive je savršen proglasili smo boga savršenim,
3. a savršenstvo ne resetuje onda sistem (potop), takav bog (kako je opisan u bibliji) je ili dobar ili loš ili zao a nikako savršen. a ako je sve to isplanirao e onda je savršen. pa sviđalo ne sviđalo to nam je što nam je.
4. zatim, stvara neko biće na njegovu sliku, a mi smo i dobri i loši i zli jel tako? tako je
elem da nas stvorio savršene ne bi grešili. a zašto smo grešili (po nama) zar nismo na njegovu sliku? pa jesmo, tako piše i dok ne sagrešismo nismo ipak bili na njegovu sliku, nego tek nakon sagrešenja postadosmo kao i "oni" jer smo saznali šta je dobro šta je zlo. dakle bog ako je sve pre toga isplanirao onda je savršen u protivnom nije.
5. vidiš nije to tako jednostavno, bio neki anđeo gledao se u vodu video kako je bio lep i pametan pa hteo da postane bog. bog je bog, anđeo je anđeo, čovek je čovek, životinja je životinja a biljka je biljka.
ako je bogu do igrica onda su hindusi upravu, možeš u jednom životu jedno u drugom drugo.
6. od samog stvaranja nama je nacrtana medalja ili batina (dve strane, dva kraja) uzmi sinonim koji hoćeš.
dolaskom hrista uči da uzvisuješ jednu stranu a drugu da unizuješ da ne bi poganio sebe
7. šaptač je naša misao u okruženju u kojem smo, kakvi demoni, demon je simbol samo naše one druge strane medalje.
Ne bih u ovom odgovoru da obrazlažem puno, jer ovde ima dosta stvari koje su predmet ozbiljnih promišljanja.
Staviću odgovore onako kako ih ja vidim. I to po kratkim crtama, da bi lako moje stavove u vezi sa ovim što si navodio.
1. Zla strana duhovnog sveta je apsolutno postojeća i to nisu bezlične sile, naši porivi ili šta već. To su ličnosti.
Za tako nešto postoji dosta svedočanstava u Pismu
2. Bog jeste savršen, ali bića koja stvara nisu savršena, već imaju mogućnost da to postanu u Njemu. Bog s njima deli određene atribute svog bića i jedan od najvažnijih je slobodna volja. Verujem da je Bog znao da ta stvorena bića nisu u mogućnosti da sopstvenu slobodnu volju vrše uvek i na način koji im je zaista koristan. I zato ih je uskratio Svojih ostalih atributa, već im je za njih planirao OBOŽENJE, ali ne odmah već u procesu.
3. Na osnovu prethodnog, apsolutno verujem da je Bog od same (pred)večnosti znao da će sve otići u peršun, maltene neposredno nakon okončanja Stvaranja, ali da nije odustao od Svoje namere da to učini. Zašto nije odustao: 1) Zato što bi time možda i negirao Sopstveno Biće koje je zbog punoće ljubavi i života ima potrebu da to sa nekim deli. U tom smislu, odlučio je da stvori ovo što je stvorio i uz sve mane, odlučivši da je tako bolje tako neko nikako.
4. Ovo "stvoreni po slici Božijoj" zahteva objašnjenje, pošto se u to učitavaju stvari koje tu ne stoje. Biti stvoren po odrazu/slici/ikoni/imagu Božijem
nije pitanje kvaliteta (tj. da smo odmah stvoreni savršeni i bez mogućnosti da grešim), već
STATUSA. Mi smo prizvani da odražavamo Božije prisustvo u stvorenom svetu, da u njemu budemo Božiji predstavnici koji će taj svet privesti Bogu i obožiti i sebe i tvorevinu (tj. tvorevinu privesti njenoj nameni zamišljenoj od Boga)
5. Naravno da nije tako jednostavno. Isaija govori da je "heruvim zaklanjač" bio skroz i u vreme nakon što je stvoren Eden. Zašto je pao? Verovatno zato što je bio dovoljno inteligentan da uvidi Božiju nameru da od tog bića od praha proiznese nešto mnogo iznad njega samog, pa je tu bilo neverice u sposobnost bića iz prašine da to uradi, te pokušaj da se to i dokaže.
Ono što je zanimljivo jeste da nije jedini Pad onaj u Edenu. Bilo ih je više.
Drugi pad je pad "sinova Božijih", tj. svetih stražara koji su uneredili Tvorevinu Božiju onečišćenjem ljudske vrste svojim potomcima ugrozili i dolazak obećanog Mesije
Treći pad je pad onih "bogova" (isto "sinova Božijih") kojima je Bog dodelio narode na upravu (to su ti oni "anđeo/knez persije", "grčki anđeo" kako ih naziva Stari Zavet), nakon što je čovečanstvo razbaštinio usred njihovog građevinskog poduhvata u Vavilonu.
To su tri pada koja su svet dovela u stanje kakvo jeste, a kakvo je Mesija, tj. Hristos nastojao da promeni, tj. da resetuje pad i otvori novo poglavlje.
6. To nije zacrtanost. Činjenica da Bog zna, tj od samog početka, još i pre "neka bude svetlost"
je znao šta ćeš ti uraditi tokom celog svog života, ne znači da je On prozrokuje da ti to uradiš. Njegovo znanje nije predodređenje za tebe. On je Stvarao imajući u vidu šta ćeš ti raditi, a ne određujući šta ćeš ti raditi.
7. Isto kao pod 1. Mi smo itekako sposobni da sebe upropastimo svojim mislima, rečima i delima. I suštinski, za to nam i nije potrebna "pomoć" zle strane. Ali, to ne znači da ta zla strana ne postoji zaista u stvarnosti, kao ličnosti, i da svim silama ne radi na tome da nas upropasti.
