Становиште Православне Цркве о човековом стању после смрти?

[bakonja]

Mozda smatras ovako :


http://katiheta.net/home/index.php/verskanastava/srednjaskola/3razred/401-2016-03-15-15-48-29

http://www.spc.rs/sr/sveti_simeon_novi_bogoslov_adam_i_novi_adam

http://pravoslavljedijalogljubavi.blogspot.com/2011/10/blog-post_4915.html

 

[Jovan Prezviter]

Smeman da, ali Pavle iznosi jereticko misljenje.

- - - - - - - - - -




...

Pavle govori isto što i Šmeman ili bolje reći Šmeman kao Pavle. Ali dobro ako ti smatraš da oni govore o različitim stvarima ok. Ja sam se potrudio da iznesem kontekst onoga što Pavle govori. Ovo u 1. Korinćanima 15 je tzv "himna vaskrsenja" nešto najdragocenije. Jedna anegdota. Kada je Vuk Drašković slušao predavanja na temu 1.Korinićanima 15 on je uzviknuo upravo ovo.."to je himna vaskrsenja". Mislim da je i gospodin Drašković ovo razumeo isto kao i većina nas koji smatramo da Pavle ovde govori o vaskrsu tela.

Šalom.

 

[Jovan Prezviter]

Zdravo.
Naravno da mi je poznat i mitropolit pergamski, čitao sam njegove neke njegove radove na temu eklisiologije i dogmatike, kao i nezaobilaznu "Od maske do ličnosti".
ALi, moram priznati da mi je Šmeman najviše legao, pitkošću, logičnošću, smislenošću i radošću produbljavanja Pravoslavne vere.
Potpuno preobražujući pisac, bogoslov koji otkriva lepotu Liturgije kao Evharistije, tj. blagodarenja Bogu i njeno centralno mestu odnosu čoveka i Boga.
A to sasvim odgovara i stavu Crkve, njenom unutrašnjem zakonu lex orandi lex credendi est iskazanom kroz same molitve kanona Evharistije i kontinuitet vere iskazane u Anaforama od apostolskih vremena do danas.

Elem, u vezi Vašeg pitanja koje se odnosi na citirani deo, kako ga ja razumem: Šmeman ovde ističe čoveka kao nerazdvojnu celinu duše i tela, za koga je Bog, Promislom Svojim prilikom Stvaranja, namenio život večni kroz uzrastanje u zajednici sa Sobom.
A drugi deo odnosi se ponovno uspostavljanje, konačno i vidljivo obnavljanje čoveka u njegovoj prvobitnoj slavi, kao bića koga je Bog u početku i prizvao da tvorevinu privede nepropadljivosti, zadatak koji Adam zbog Pada nije ispunio, a što je kasnije učinio Hristos kao Bogočovek i naš Spasitelj.

Nadam se da ponuđeni odgovor ima neki smisao

Da slažem se. Šmenan jako lepo iznosi srž vere u vaskrsenje. Ali i Zizijulas lepo piše o ovome.Da, mitropolit Pergamski, moja greška ne parijarh.

Što se tiče Vašeg odgovora u vezi mog pitanja želeo bih samo da mi pojasnite ovaj crveni deo koji sam obeležio. Možda sam ja u zabludi..i možda sam ovaj deo od Šmemana razumeo pogrešno..ali imam utisak kao da hoće reći da pobeda nad smrću podrazumeva(opet možda grešim) zapravo povratak svih na kraju u Carstvo Nebesko. U tom slučaju, ako bi to bilo to što je hteo reći, ispada da će i najveći grešnici na kraju ipak uživati blaženstvo i biti izbavljeni od muka paklenih. Zato bih voleo da mi pojasnite da li sam pogrešno protumačio ove Šmemanove reči i implikacije njegove izjave ili on zaista to misli. U tom slučaju išao bi u Origenovu pogrešnu nauku.

Eto to mi je jedino sporno a sve ostalo "kapa dole" za Šmemana.

Pozdrav.

 

[Dе Sisti]

Da slažem se. Šmenan jako lepo iznosi srž vere u vaskrsenje. Ali i Zizijulas lepo piše o ovome.Da, mitropolit Pergamski, moja greška ne parijarh.

Što se tiče Vašeg odgovora u vezi mog pitanja želeo bih samo da mi pojasnite ovaj crveni deo koji sam obeležio. Možda sam ja u zabludi..i možda sam ovaj deo od Šmemana razumeo pogrešno..ali imam utisak kao da hoće reći da pobeda nad smrću podrazumeva(opet možda grešim) zapravo povratak svih na kraju u Carstvo Nebesko. U tom slučaju, ako bi to bilo to što je hteo reći, ispada da će i najveći grešnici na kraju ipak uživati blaženstvo i biti izbavljeni od muka paklenih. Zato bih voleo da mi pojasnite da li sam pogrešno protumačio ove Šmemanove reči i implikacije njegove izjave ili on zaista to misli. U tom slučaju išao bi u Origenovu pogrešnu nauku.

Eto to mi je jedino sporno a sve ostalo "kapa dole" za Šmemana.

Pozdrav.

Aha, mišljenje za to.
Uh, pošteno rečeno, nemam ja tu mnogo šta da objašnjavam, ja sam samo čitalac dela, ne baš mnogo pozvan i sposoban za veća tumačenja,..
Elem, iskreno, nijedno mesto iz serije njegovih tekstova na ovu temu, nije me navelo na mogućnost čitanja njegovih stavova po ključu apokatastaze.

Evo, ukoliko želite, možete skinuti knjigu odakle uzimam citate
https://www.scribd.com/document/29004056/НАШ-ЖИВОТ-У-ХРИСТУ-ХРИСТОВ-ЖИВОТ-У-НАМА

 

[Jovan Prezviter]

Aha, mišljenje za to.
Uh, pošteno rečeno, nemam ja tu mnogo šta da objašnjavam, ja sam samo čitalac dela, ne baš mnogo pozvan i sposoban za veća tumačenja,..
Elem, iskreno, nijedno mesto iz serije njegovih tekstova na ovu temu, nije me navelo na mogućnost čitanja njegovih stavova po ključu apokatastaze.

Evo, ukoliko želite, možete skinuti knjigu odakle uzimam citate
https://www.scribd.com/document/29004056/НАШ-ЖИВОТ-У-ХРИСТУ-ХРИСТОВ-ЖИВОТ-У-НАМА

Da, mora se svakako videti šta još govori u vezi te teme. Meni tako možda deluje na prvi pogled ali mislim da i gospodin Šmeman traga, možda ni on nije došao do konačnog odgovora pa su ovo neke varijante koje iznosi koje može da bude i nemora.

Ali mi je drago za ove citate. Pitaću vas još za neke citate. Hvala na linku. vrlo rado ću kopirati.

Pozdrav.

 

[Dе Sisti]

Da, mora se svakako videti šta još govori u vezi te teme. Meni tako možda deluje na prvi pogled ali mislim da i gospodin Šmeman traga, možda ni on nije došao do konačnog odgovora pa su ovo neke varijante koje iznosi koje može da bude i nemora.

Ali mi je drago za ove citate. Pitaću vas još za neke citate. Hvala na linku. vrlo rado ću kopirati.

Pozdrav.

Meni se čini da je Šmeman isticanjem celine čoveka i značaja Vaskrsenja, zapravo izgradio bogoslovsku argumentaciju u prilog tezi o vaskrsenju u duhovnom telu nakon smrti, ali kao da se i sam bojao da to otvoreno izusti ili napiše, već da je svesno zaustavio svoja razmatranja na toj tački, ostavljajući prostor drugima da to kažu...

 

[gost 401905]

Pavle govori isto što i Šmeman ili bolje reći Šmeman kao Pavle. Ali dobro ako ti smatraš da oni govore o različitim stvarima ok. Ja sam se potrudio da iznesem kontekst onoga što Pavle govori. Ovo u 1. Korinćanima 15 je tzv "himna vaskrsenja" nešto najdragocenije. Jedna anegdota. Kada je Vuk Drašković slušao predavanja na temu 1.Korinićanima 15 on je uzviknuo upravo ovo.."to je himna vaskrsenja". Mislim da je i gospodin Drašković ovo razumeo isto kao i većina nas koji smatramo da Pavle ovde govori o vaskrsu tela.

Šalom.

Moras biti veoma kreativan, pa da mislis da Pavle govori o fizickom vaskrsenju.

 

[Jovan Prezviter]

Moras biti veoma kreativan, pa da mislis da Pavle govori o fizickom vaskrsenju.

Misliš? Ok, kakvo je tvoje stanovište..šta ti misliš o čemu Pavle govori ako misliš na 1.Korinćanima 15? O kavom vidu vaskrsa? Možda se nećemo složiti..ali volim da čujem drugačije mišljenje, svakako. Izvoli, slobodno.

- - - - - - - - - -

Ovde ne govorimo o onima koji odbacuju Vaskrsenje Hristo- vo zato što odbacuju sâmo postojanje Boga, jer su oni već ubeđeni ateisti ili makar sebe smatraju ubeđenim ateistima. Ovde govori- mo o nečem sasvim drugom. Mnogo je značajnija ta čudna “pomračenost” vere u Vaskrsenje, o kojoj sam već govorio, među samim verni- cima, među samim Hrišćanima koji, na neki čudan način, prazno- vanje Pashe povezuju sa stvarnim, premda često podsvesnim, odbaci- vanjem Vaskrsenja Hristovog. U istorijskom Hrišćanstvu se zbio svojevrstan povratak na prehrišćansko shvatanje smrti koje se, pre svega, sastoji u priznavanju smrti kao “prirodnog zakona”, to jest kao pojave koja je suštinski svojstvena samoj prirodi, sa kojom, upravo iz ovog razloga i ma kako smrt bila strašna, čovek mora da se “pomiri”, koju mora da prihvati. Zapravo, sve nehrišćanske, sve prirodne religije, sve filosofije su, u suštini, zaokupljene našim “mirenjem” sa smrću, i pokušavaju da nam ukažu na izvor besmrtnog života i besmrtne duše u nekom čudnovatom “zagrobnom svetu”. Platon je, na primer, kao i bezbrojni njegovi sledbenici po- sle njega, učio da je smrt oslobođenje od tela, oslobođenje za kojim duša čezne. U tom slučaju, vera u vaskrsenje tela ne samo da nije neophodna, već je i neshvativa, čak i pogrešna i lažna. Da bismo pojmili svekoliki smisao hrišćanskog verovanja u Vaskrsenje, mo- ramo krenuti ne od takvog verovanja, već od hrišćanskog poimanja tela i smrti, jer ovde leži koren pogrešnoga razumevanja, čak, i unutar samog Hrišćanstva.

Meni je ovaj deo izuzetno značajan...mislim da on želi da ukaže kako smo previše zaokupljeni zagrobnim životom dok malo razmišljamo o onom opštem vaskrsenju, vaskrsu pravednika. Vaskrsu tela jer recimo grci i ostali nepoznavaoci Božije otkrivene istine u Pismu su traghali za besmrtnošću kroz negiranje značaja tela i smatrajući ga nečim što je "zlo" dok su vantelseni život forsirali. Srž hrišćanske vere je vaskrs tela. Tome on želi da se vratimo tj. da to forsiramo kao našu opštu nadu.

 

[gost 401905]

Misliš? Ok, kakvo je tvoje stanovište..šta ti misliš o čemu Pavle govori ako misliš na 1.Korinćanima 15? O kavom vidu vaskrsa? Možda se nećemo složiti..ali volim da čujem drugačije mišljenje, svakako. Izvoli, slobodno.
.

ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА

35. Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће тијелу доћи?

36. Безумниче, оно што ти сијеш неће оживјети ако не умре.

37. И што сијеш, не сијеш тијело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго.

38. А Бог му даје тијело како хоће, и свакоме сјемену своје тијело.

39. Није свако тијело исто тијело, него је друго тијело човјечије, а друго тијело животињско, а друго рибље, а друго птичије.

40. И постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских.

41. Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

42. Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;

43. Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили;

44. Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно.
47. Први човјек је од земље, земљан; други човјек је Господ са неба.

48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.

Fizicko telo se raspada i nece ustati, vec je Bog spremio duhovno telo za one koji ce vaskrsnuti.

 

[anajade]

Fizicko telo se raspada i nece ustati, vec je Bog spremio duhovno telo za one koji ce vaskrsnuti.

DA LI MOŽE TELO DA VASKRSNE?

Telo koje je istrunulo u zemlji i raspalo se, vaskrsnuće, jer kao što je u početku Bog stvorio telo od zemlje, tako isto može i da ga obnovi nakon što se ono raspalo u zemlji. Apostol Pavle ovo objašnjava pomoću posejanog zrna koje truli u zemlji, ali iz koga će izniknuti trava ili drvo. Ono što seješ neće oživeti ako ne umre (1. Kor. 15, 36).

- - - - - - - - - -

KADA ĆE SE DOGODITI VASKRSENJE MRTVIH?

Vaskrsenje mrtvih dogodiće se na kraju ovog vidljivog sveta.

- - - - - - - - - -

. U KAKVOM STANJU PREBIVAJU DUŠE UMRLIH DO SVEOPŠTEG VASKRSENJA?

Duše umrlih do Sveopšteg Vaskrsenja prebivaju u ovakvom stanju: duše pravednih – u svetlosti, miru i predokušanju večnog blaženstva, a duše grešnika – u sasvim suprotnom stanju.

- - - - - - - - - -

DA LI DUŠE UMRLIH PRAVEDNIKA PREBIVAJU U BLAŽENSTVU?

Duše pravednih ne primaju istoga časa posle smrti potpuno blaženstvo, jer je određeno da platu prema delima primi celovit čovek, posle vaskrsenja tela i Poslednjeg Suda Božijeg. Apostol Pavle veli: Sad me čeka venac pravde, koji će mi u onaj Dan dati Gospod, pravedni Sudija; ali ne samo meni, nego i svima koji s ljubavlju očekuju Dolazak Njegov (2. Tim. 4, 8).

- - - - - - - - - -

U ČEMU SE SASTOJI PREDOKUŠANJE BLAŽENSTVA?

Ovo predokušanje blaženstva sjedinjen je sa gledanjem Samog Isusa Hrista, sopstvenim očima. Tako biva naročito sa Svetima, što daje na znanje Apostol Pavle: Imam želju umreti i sa Hristom biti (Fil.

 

[gost 401905]

To jeste stav crkve,

Pavle prica o razlicitim telima, ne o istom.

 

[anajade]

To jeste stav crkve,

Pavle prica o razlicitim telima, ne o istom.

jos nisi reko nista o tom duhovnom telu kako ga zamisljas..daj sliku

 

[gost 401905]

jos nisi reko nista o tom duhovnom telu kako ga zamisljas..daj sliku

51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити,

52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.

53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт

.

Ne znam kakvu sliku ocekujes?

 

[anajade]

.

Ne znam kakvu sliku ocekujes?

pa opisi duhovno telu tvojim recima

 

[Jovan Prezviter]

Fizicko telo se raspada i nece ustati, vec je Bog spremio duhovno telo za one koji ce vaskrsnuti.

Čekaj, ti veruješ da Pavle o tome govori? Ili ti to tako veruješ?

Kao drugo kako zamišljaš to "duhovno telo"? Je li to neki "bestelesan duh" ili neka "duša besmrtna"? Ako možeš ovo da mi pojsaniš, voleo bih da razumem o čemu govoriš preciznije.

 

[anajade]

Čekaj, ti veruješ da Pavle o tome govori? Ili ti to tako veruješ?

Kao drugo kako zamišljaš to "duhovno telo"? Je li to neki "bestelesan duh" ili neka "duša besmrtna"? Ako možeš ovo da mi pojsaniš, voleo bih da razumem o čemu govoriš preciznije.

ako odma covek posle smrti vaskrsava u duhovnom telu kako oni kazu onda veruju stvarno da postoje duhovi..i mozda ih i prizivaju ko ce ga znati..

- - - - - - - - - -

Smrt ima svoj nastavak, a to je ŽIVOT. Uz spiritizam i okultizam možemo doći do neočekivanih rezultata.

 

[Dе Sisti]

Misliš? Ok, kakvo je tvoje stanovište..šta ti misliš o čemu Pavle govori ako misliš na 1.Korinćanima 15? O kavom vidu vaskrsa? Možda se nećemo složiti..ali volim da čujem drugačije mišljenje, svakako. Izvoli, slobodno.

- - - - - - - - - -



Meni je ovaj deo izuzetno značajan...mislim da on želi da ukaže kako smo previše zaokupljeni zagrobnim životom dok malo razmišljamo o onom opštem vaskrsenju, vaskrsu pravednika. Vaskrsu tela jer recimo grci i ostali nepoznavaoci Božije otkrivene istine u Pismu su traghali za besmrtnošću kroz negiranje značaja tela i smatrajući ga nečim što je "zlo" dok su vantelseni život forsirali. Srž hrišćanske vere je vaskrs tela. Tome on želi da se vratimo tj. da to forsiramo kao našu opštu nadu.

Upravo to.
Da je ap.Pavle Atinjanuma propovedao zagrobni zivot duse, savrseno bi ga razumeli i prihvatili.
Ali, posto je propovedao Vaskrsenje, od vecine njih je dobio podsmeh

 

[Jovan Prezviter]

Upravo to.
Da je ap.Pavle Atinjanuma propovedao zagrobni zivot duse, savrseno bi ga razumeli i prihvatili.
Ali, posto je propovedao Vaskrsenje, od vecine njih je dobio podsmeh

Tako je. Zato su mu i rekli..čućemo te kasnije...lep zaključak. Jer oni vaskrs tela nisu pojmili. Telo su smatrali tamnicom duše. Što implicira da je Pavle govorio o vaskrsu tela

 

[Невеница]

Fizicko telo se raspada i nece ustati, vec je Bog spremio duhovno telo za one koji ce vaskrsnuti.

Исаија 26:19; Рим. 8:11; 1 Кор. 15: 42-44, 52-54; Фил. 3:21 Лука: 24, 38 39

 

[Jovan Prezviter]

Dodao bih i ovo:"I ako se ova koža moja i rasčini, opet ću u telu svom videti Boga. Ja isti videću ga, i oči moje gledaće ga a ne druge", Jov 19,26.27.

Dakle, naše telo će gledati Boga. Iste oči, isto telo. To je nada u Torah (Starom Zavetu), a to je nada i u Jevanđelju (Novi zavet). Ista nada, isto sve. Pavle zato samo opsiuje taj proces detaljnije. Opsuje slavu tog tela duhovnog.

On govori i kljčnom momentu ili trenutku kada će naše telo postati sposobno da izdrži slavu Božiju kada Hristos dođe. To telo mora doživeti izvesnu promenu(ali telo je u pitanju, naše telo). Evo kako on to lepo opisuje:"Jer vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti. Ujedanput, u trenutku oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubeti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost...", 1.Korinćanima 15, 51-53.

Dakle, telo mora da prođe u trenutku oka kroz fazu pretvranja iz raspadljivog u neraspadljivo. Ovo je već prošao sveti prorok Ilija i Enoh kada su uzeti na nebo. To će biti iskustvo spasenih prilikom Hristovog drugog dolaska koji budu živi.. u trenutku oka oni će postati promenjeni da bi mogli gledati slavu Božiju. To je ono što uči Pismo i crkva od samog početka.

 

[coco bill]

Izgleda da verski stručnjaci sa Krste nisu upoznati sa hrišćanskom terminologijom o 4 tela u čoveku.
Ali to je velika i teško razumljiva tema za njih.

Uzgred, pustos je u pravu, na krstu se stiče Slobodna Volja i vaskrsava Duhovno telo.

 

[mnemozina]

Izgleda da verski stručnjaci sa Krste nisu upoznati sa hrišćanskom terminologijom o 4 tela u čoveku.
Ali to je velika i teško razumljiva tema za njih.

Uzgred, pustos je u pravu, na krstu se stiče Slobodna Volja i vaskrsava Duhovno telo.

Nisam pre cula za ovu terminologiju o cetiri tela ali nisam ni strucnjak tako da bi bilo lepo kada bi ovo malo pojasnio.

 

[anajade]

Izgleda da verski stručnjaci sa Krste nisu upoznati sa hrišćanskom terminologijom o 4 tela u čoveku.
Ali to je velika i teško razumljiva tema za njih.

Uzgred, pustos je u pravu, na krstu se stiče Slobodna Volja i vaskrsava Duhovno telo.

i ti verujes u duhove..

 

[gost 401905]

Čekaj, ti veruješ da Pavle o tome govori? Ili ti to tako veruješ?

Kao drugo kako zamišljaš to "duhovno telo"? Je li to neki "bestelesan duh" ili neka "duša besmrtna"? Ako možeš ovo da mi pojsaniš, voleo bih da razumem o čemu govoriš preciznije.

Ja ne verujem, a Pavle ne govori o telesnom vaskrsu, vec naglasava da postoje razlicita tela.

Drugi delovi NZ govore, ali treba uzeti u obzir da su pisani posle Pavlovih poslanica i iskazuju stav koji ce postati pravoslavni.

Pavla sam pomenuo, jer je postavljac teme pomenuo Ratcingera, koji se poziva na Pavla i daje interpretaciju koja odudara od fizickog vaskrsa.

 

[Dе Sisti]

Заиста постоји дилема да ли ће васкрсење доживети тело које сада имамо или ћемо добити ново тело.

У том смислу, приложио бих додатнa размишљања.
Опет, Сава Јањић, игуман дечански

Елем, новији римокатолички теолози који покушавају да се дистанцирају од средњовековне јуридичко-моралистичке теологије и сами су покушали да помире своја учења, која су још остали догма Римокатоличке цркве, са извесним Лутеровим размишљањима. Међу њима треба поменути Rahnerа (посебно у свом тексту о Чистилишту 1984. и чланку о Привременом стању 1981.), Pohierа, Greshakeа, Lohfinkа) и друге. Њихово полазиште је у томе да ће Господ помирити, искупити и преобразити човека као целину, као тело и душу са свим чулима. Овде се они одвајају од веровања о душама, којима ће се Васкрсењем бити придодати васкрсла тела и показују да је човек целина душе и тела, чиме се додатно одступа од хришћанског платонизма. У том контексту спасење није више томистичко блажено виђење Бога, него васкрсење човека као целине и не само човека ,већ и васцеле твари која ће васкрснути и бити обновљена. Овде једна индивидуална есхатологија, до тада тако карактеристична за Запад, постаје универзална и козмичка. Ово је јако важно јер их приближује православним богословима. Код нас православних, спасење није само спасење човека као индивидуе, већ васцеле твари (макрокозмоса) и то кроз човека који је микрокозмос - пре свега Христа Богочовека који је васпоставио палу људску природу у ипостасној заједници са божанском природом. И твар ће бити обожена кроз Христа Богочовека, а не само преображена. Чистилиште и антропоцентричне сличне теорије потпуно занемарују овај аспект, иако су Св. Оци, нарочито Св. Максим посебно овоме придавали пажњу. У тумачењима римокатоличких богослова васкрсење тела није васрксење оних истих телесних елемената, већ заправо васкрсење нових бића. Ово стоји и биолошки. Наша тела се мењају по хемијском саставу у одређеном броју година. Старост биолошки није старост ћелија, већ по најновијим теоријама њихова раслабљеност услед вишеструког копирања и сталног обнављања организма. У вези релативно новијих размишљања римокатоличких теолога на ову тему у „Новој књизи веровања - Das Neue Glaubensbuch” из 1973 каже се да „појединачно васкрсење из мртвих бива у тренутку смрти“. По тој теорији Последњи дан није само хронолошки последњи дан календара светске историје, већ есхатолошки Дан Божији и Дан свих Дана, дан када ће мртви васкрснути и њега ће сви покојиници доживети у истом тренутку без обзира када су умрли. Пошто за Бога не вреде земаљска правила времена, када год неко умре Бога ће срести у истом тренутку, у Божијом присуству вечности. Овим савремени западни богослови превазилазе проблем између „бесмртности душе“ и васкрсења из мртвих и цела прича о бестелесним душама у чистилишту постаје излишна. Lohfink је чак отишао у правцу хилијастичких тумачења говорећи да ће васкрснути само верни, док ће остали остати у смрти, опасно се приближивши протестантским учењима. Наравно, Римокатоличлка Црква ова прилично слободна богословска размишљања није прихватила као званично учење, па је Конгрегација за доктрину вере својим писмом 1979. године одбацила идеју „васкрсења одмах након смрти“. Карл Ранер ипак мисли да није јерес веровати да се оцелотворење душе и тела дешава одмах након смрти и да васкрсење тела и општи суд бивају „паралелно“ са текућом историјом света. Ранер је озбиљан мислилац и теолог, али очигледно његове идеје отишле су предалеко за званично учење Римске Цркве (не само у овом питању, додуше).

И од Шмемана из исте серије текстова чије одломке смо већ постављали

Ali, onda se, možda, mora reći i obrnuto: nije telo tamnica duše, već je telo – sloboda duše, jer telo je duša kao ljubav, duša kao opštenje, duša kao život, duša kao kretanje. I zato duša, gubeći telo, odvajajući se od tela, u suštini, gubi život, umire, čak, i ako to umiranje duše nije potpuno iščeznuće, već uspenje ili san.
No, zaista, svaki san, a ne samo san smrti, jeste izvesno umiranje organizma, jer u snu spava i ne dejstvuje upravo telo i tada [za čoveka] nema života, osim onog prizračnog i nestvarnog, nema ničega osim sna. Ako je tako, onda Hrišćanstvo – kada govori o oživljenju tela, ne govori o oživljenju kostija i mišića kao takvih, jer su kosti i mišići i sva materija materija, i sve tkivo našega sveta sastavljeni tek od nekoliko osnovnih elemenata i, u krajnjem ishodu, od atoma, a u atomima nema ničeg specifično ličnoga, ničega večno moga.
Hrišćanstvo govori o obnovljenju života kao opštenja, ono govori o onom telu duhovnom koje smo mi sami tokom čitavog svog života sazdali sebi ljubavlju, brigom za drugoga, opštenjem, izlaženjem iz sebe. Hrišćanstvo ne govori o večnosti materije, već o njenom konačnom oduhovljenju, o svetu koji će potpuno postati telo čovekovo, a to znači – život i ljubav čovekova; o svetu koji će potpuno postati priopštenje Životu.