Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
ja cu onu prvu ,bez poveza
-
- Popularno:
- Zasto je Srbija trebala da se otkaci od...
- Studenti 44 %, Vučić 32 %
- Cene registracija skupe ko djavo - sto...
- Zašto se Vučić toliko boji Rusa?
- Pripremite se za reprizu!
- Aci Srbinu okrenuli leđa EU, Ameri...
- Stanje u kulturi u Srbiji (2025.)
- Skandalozna izjava Vučićeve savetnice:...
- Istraživanje Crte: Za studentsku listu...
- Zašto su neki ljudi gej
Sta Vama znaci ljubav?
- Začetnik teme Maha-maja
- Datum pokretanja
- Poruka
- 37.740
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Ljudi koji traže savršenstvo su ljudi koji ne vole , to su neurotični ljudi.
Volite obične ljude...Običnim ljudima ništa ne fali...Obični ljudi su neobični.. !
Osho
- Poruka
- 37.740
John_McClane
Aktivan član
- Poruka
- 1.065
Spremnost da za nekoga, bez da smo ikakvom, sem onom samo nama znanom silom gonjeni, uradimo sve ono iracionalno i nerazumno, zbog čega bi se nekom drugom smejali ... Obzirom da ovo prilično "smrducka" na zaljubljenost, recimo da je ljubav ... pažnja, strepnja, istrajnost, tolerancija, strepnja, poštovanje i oproštaj ... ljubav je bre ljubav i ona je jako obična i dosadna, i svuda je oko nas i ja sam poslednji koji je za njenu definiciju pozvan ...
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
- Poruka
- 37.740
"Jesam li ti rekao koliko te volim?
- Nisi.
Onda ti necu ni reci.
-Zasto?
Ne umem ja s recima.
-Svi umeju s recima.
A znas li koliko te volim, ako ti ne kazem?"
-Ne znam.Volela bih znati.
Zagrlicu te.Onda ces znati."
- Nisi.
Onda ti necu ni reci.
-Zasto?
Ne umem ja s recima.
-Svi umeju s recima.
A znas li koliko te volim, ako ti ne kazem?"
-Ne znam.Volela bih znati.
Zagrlicu te.Onda ces znati."
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
John_McClane
Aktivan član
- Poruka
- 1.065
Vama sam gospodine veceras vec dao repku
Duša je neprolazna, a novac, lepota i sve druge trivijalnosti jesu!!!
- Poruka
- 37.740
"Voleti se moze na bezbroj nacina, a samo jednim se meri snaga ljubavi.
Meri se kolicinom svetlosti u ocima kad samo pomislimo na onog nekog, nama posebnog.
Ne mora ta misao cak biti ni lepa, opet ce svetlost biti razlicita
od svake druge misli.
Broj iskri, taman i iskri besa, veci je od svakog obicng, toplog pogleda u nesto manje nama blisko.
Voleti se moze bilo ko i bilo sta, ali samo misao boje Ljubavi
u nasim ocima zasvetli hiljadama neugasivih lampiona.
Samo jedno lice ima odraz Sunca u nasim ocima.I to lice je -
Lice Ljubavi."
Meri se kolicinom svetlosti u ocima kad samo pomislimo na onog nekog, nama posebnog.
Ne mora ta misao cak biti ni lepa, opet ce svetlost biti razlicita
od svake druge misli.
Broj iskri, taman i iskri besa, veci je od svakog obicng, toplog pogleda u nesto manje nama blisko.
Voleti se moze bilo ko i bilo sta, ali samo misao boje Ljubavi
u nasim ocima zasvetli hiljadama neugasivih lampiona.
Samo jedno lice ima odraz Sunca u nasim ocima.I to lice je -
Lice Ljubavi."
- Poruka
- 37.740
"U ljubavi je kao i u ratu.Ili si pokojnik, ili pukovnik.
Jer, ljubav ne mozes poraziti, mozes je samo ubiti.
Ljubav ne mase bijelom zastavom, ne krije se po rovovima i ne predaje se.
Kad ne moze da pobijedi, ona stane mirno pred streljacki vod, nasmijesi se, prosapce ime svog ubice, pozeli mu srecu...i nestane, negdje u vasioni, jer...ona nikad zaista ne umre.
Ostane na nekoj Zvijezdi da bdi nad onim zbog koga je tamo dospjela.
Ipak, ako sretnete Ljubav, nemojte je ubijati.Ne ratujte sa njom.
Kao sto rece Djole, Ljubav ne pobjedjuje, ali je nepobjediva. "
Jer, ljubav ne mozes poraziti, mozes je samo ubiti.
Ljubav ne mase bijelom zastavom, ne krije se po rovovima i ne predaje se.
Kad ne moze da pobijedi, ona stane mirno pred streljacki vod, nasmijesi se, prosapce ime svog ubice, pozeli mu srecu...i nestane, negdje u vasioni, jer...ona nikad zaista ne umre.
Ostane na nekoj Zvijezdi da bdi nad onim zbog koga je tamo dospjela.
Ipak, ako sretnete Ljubav, nemojte je ubijati.Ne ratujte sa njom.
Kao sto rece Djole, Ljubav ne pobjedjuje, ali je nepobjediva. "
- Poruka
- 37.740
LJUBAVI
Ljubavi, od zrna do zrna, od planete do planete,
mreža vjetra sa svojim sjenovitim mjestima,
rat sa svojim cokulama krvavim,
ili dan i noć klasa.
Kuda prođosmo, otoci, mostovi ili zastave,
violine prolazne jeseni izbodene,
radost je ponavljala usne kaleža,
bol nas je zaustavljala svojom lekcijom plača.
U svim republikama razvijao je vjetar
svoju neporočnu zastavu, svoju ledenu kosu
i zatim se vratio cvijet svome cvjetanju.
Ali jesen u nama nikada nije ovapnjela.
U našoj domovini stalnoj nicala je i rasla
ljubav sa svim zakonima rose.
Pablo Neruda
Ljubavi, od zrna do zrna, od planete do planete,
mreža vjetra sa svojim sjenovitim mjestima,
rat sa svojim cokulama krvavim,
ili dan i noć klasa.
Kuda prođosmo, otoci, mostovi ili zastave,
violine prolazne jeseni izbodene,
radost je ponavljala usne kaleža,
bol nas je zaustavljala svojom lekcijom plača.
U svim republikama razvijao je vjetar
svoju neporočnu zastavu, svoju ledenu kosu
i zatim se vratio cvijet svome cvjetanju.
Ali jesen u nama nikada nije ovapnjela.
U našoj domovini stalnoj nicala je i rasla
ljubav sa svim zakonima rose.
Pablo Neruda
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
KAKO SE PODVEZUJE IŠČUPANO SRCE
Dragi lepi svete moj,
U Austrougarskoj, u selu Stenje Vid je bio kujundžija. Kamen na kamenu, kamen povrh kamenja, kuća kamena, dva brata i otac i majka. Nešto blaga u toru. Malo šume. Ruke zlatne.
Natalija, trgovačka jedinica, Sarajka. Poslali je u Pariz da uči za zubara. Naučila.
Sreli se na Baščaršiji. On prodavao, ona kupovala. Uhvatio joj ruku u svilenoj rukavici. Ona ruku istrgla, a rukavica ostala. Okrenula se i nestala, samo joj šlep haljine prašinu podigao.
Lako je bilo u Saraju saznati čija je. On rukavicu u svilen papir, pa malom Jusufu da odnese. Napisao ime i poruku. Jusuf vratio odgovor. On pisao ponovo. I tako četiri dana. Petog dana ona u pokrivenom fijakeru na Vrelo Bosne. On čekao. Ona njemu vezenu maramu. On njoj zlatnu iglu sa žar-pticom. Ptica imala plavi safir oko. Natalija imala oči kao žar-ptica.
Velika sramota bi. Velika bi i ljubav. Otac je istera. Odreče joj sve. Majka joj skoči u Miljacku. Našli je tek posle sedam dana.
U Stenju je dočekala dva devera Mladen i Milan, svekar i svekrva. Zuba nije bilo za popravljati, berber ih vadio. Ona šila. Malo po malo, šila kao da slika. Rodila Miloša, za njim Nikolu, a za njim Ljubicu. Svekar i svekrva nosili na pijacu sir, mleko i skorup. Vid kujundžijski zanat od mesta do mesta širio.Deveri odoše preko Italije i Španije za Ameriku. Vid osta na ognjištu.
Braća pisala. On mislio. Dugo. Ne previše dugo.
"Poslaću po tebe i decu. Da deca rastu u velikoj zemlji. Da nam bude bolje. Da se spasimo."
Pisao je. Prve godine četiri pisma i u njima dolari. Druge godine tri pisma i poruka da je Mladenu balvan na dokovima glavu razbio. Nema Mladena. Treće godine dva pisma, o Božiću i na Đurđevdan.Četvrte godine stiže samo jedno i vest da je Milan nestao negde na Aljasci. Nema čoveka. Led ga pokrio. Peta prođe. I još tri za njom.
Kad se navrši i deveta, svekrva obuče crninu i oglasiše zvona mrtvog Vida.
Natalija nije plakala. Znala je da je istina. I da nije. I da je sve moguće. I da više ništa nije moguće. Milošu tek jednaesta. Nikoli jedva deset. Ljubica devet napunila. Nju ni video nije. Kažu joj babe, posmrče si, otac te živ mrtav napravio. Natalija nije znala kako je to živ mrtav biti, ali je znala da ona mora biti samo živa. Života radi.
"Idi u Zagreb. Mi ćemo decu čuvati, a ti kad se snađeš dođi po njih. Ovde ti nema života." rekla je svekrva. I sanduk joj spakovala.
Primili je za švalju u gospodskom salonu. Umela je da iz glave nacrta i napravi. Volela je gospođa. Pa je tako jednog dana pošalje kod plemenite Vaganšek da joj u njenoj kući negde na Tuškancu haljinu šije za božićni bal. Šila je i bisere utkivala, parala, produžavala, puštala i nabirala. Gospođa je gledala sliku carice Žozefine Bonaparta - takvu hoću, rekla je. Takvu joj je i sašila.
Iz druge sobe u salon je gledao mlad čovek. Antun plemeniti Vaganšek. Inženjer za šume. Gledao danima i nedeljama. A onda čekao pred šnajderajem. Ona se pravila da ga ne vidi. Sklanjala. Bežala. On čekao. Pisma slao. U zimu ostavljao hrizanteme na pragu. U leto bele i crrvene sitne ruže. Uporno. Celu godinu.
Onda je zalupao zvekirom na vrata. Natalija otvorila.
" Ili ti ili ni jedna", rekao je.
"Imam troje dece."
"Neka ih je i tridest i troje."
"Imam mrtvog muža, a ne znam da li je mrtav."
"Sad je umro."
"Pravoslavne sam vere."
" Ja sam one koju kažeš da jesam ako si moja."
Puče bruka velika. Treslo se nebo i zemlja. Otac ga se odreče. Jedinac. Vinogradi. Voćnjaci. Letnjikovac kod Šibenika. Majka sve dala crkvi.
"Venčaće nas u svetom Franji." Nisu hteli.
"Venčaće nas u crkvi arhangela Gavrila." Nisu hteli.
"Ko će nas venčati?", pitala je.
" U džamiji će, u sinagogi." Nisu hteli.
Venčali su se u opštini, pred pisarom i sudijom, 12. decembra. Otišli po decu. Antun starce u ruku poljubio. Oni ih blagoslovili. I plakali za Natalijom, za decom. Natalija nije plakala.
U Gracu se skućili. Antun putovao po austrijskim šumama. Ona decu gajila i rađala novu - Antonija, Marka, Viktoriju, Ljubomira i Novaka. Deca rasla, ratovi došli i prolazili, poženili ih i poudavali, unuke dočekali.
Deca se razišla - što u Bosnu, što u Hrvatsku, što u Srbiju.Stari pomrli. I plemeniti. I Natalijini. I Vidovi. Nije znala. Od Vidovih joj ostala kuća kamena i 12 velikih napoleona. Poslali joj napoleone. Kuću poklonila sirotinji.
U zimu 1945 godine osta živo troje dece Natalije, Vida i Antuna. Natalija i Antun umrli zajedno u snu iste noći na dan kada su se i venčali - 12. decembra.
Jedno od dece moja je čukunbaba po ocu. I sačuvala je pismo koje joj je majka pratila na put kada je iz Graca krenula:
"...Ako ti se, kćeri, učini da nema izlaza, da su se svi putevi zatvorili, da ni jedna molitva više ne pomaže, da Boga nema i da Bog ne čuje, ako pomisliš da ti je srce iščupano i vucima bačeno, nemoj da se ogrešiš o moju ljubav i u ljubav da ne veruješ. Uvek će se naći onaj koji ima ključ za vrata, onaj koji put raskrči, onaj koji ume da moli jače i bolje i više od tebe za tebe, onaj koji ume da srce iščupano rukama podveže. Svoja budi, kćeri, uvek svoja da bi ljubav ako nemaš šta drugo poklonila takovomu koji ume da srce veže i dušu da opoje i krsti ponovo kojim god krstom nebeskim to činio. Jer ko svoj nije ni drugome ne valja, a ko ljubav prodaje tom se ljubav nikad neće kusurati i dužan će ostati dok je veka i sveta.Svoja,kćeri, da bi sebe mogla da daš."
I ja se svojom čuvam od kusura i svaka mi je kuća hram i svaki mi je dan Natalijin, jer je istina da se iščupano srce može oteti od vukova ako vas ljubav uči da sebe same poklonite ako ništa drugo nije na svetu ostalo. Onom ko ima ključ, onom ko zna put, onom ko moli jače i bolje, onom koji srce vrati na njegovo mesto biće to jedini potreban putokaz.
Biljana Popovic
Dragi lepi svete moj,
U Austrougarskoj, u selu Stenje Vid je bio kujundžija. Kamen na kamenu, kamen povrh kamenja, kuća kamena, dva brata i otac i majka. Nešto blaga u toru. Malo šume. Ruke zlatne.
Natalija, trgovačka jedinica, Sarajka. Poslali je u Pariz da uči za zubara. Naučila.
Sreli se na Baščaršiji. On prodavao, ona kupovala. Uhvatio joj ruku u svilenoj rukavici. Ona ruku istrgla, a rukavica ostala. Okrenula se i nestala, samo joj šlep haljine prašinu podigao.
Lako je bilo u Saraju saznati čija je. On rukavicu u svilen papir, pa malom Jusufu da odnese. Napisao ime i poruku. Jusuf vratio odgovor. On pisao ponovo. I tako četiri dana. Petog dana ona u pokrivenom fijakeru na Vrelo Bosne. On čekao. Ona njemu vezenu maramu. On njoj zlatnu iglu sa žar-pticom. Ptica imala plavi safir oko. Natalija imala oči kao žar-ptica.
Velika sramota bi. Velika bi i ljubav. Otac je istera. Odreče joj sve. Majka joj skoči u Miljacku. Našli je tek posle sedam dana.
U Stenju je dočekala dva devera Mladen i Milan, svekar i svekrva. Zuba nije bilo za popravljati, berber ih vadio. Ona šila. Malo po malo, šila kao da slika. Rodila Miloša, za njim Nikolu, a za njim Ljubicu. Svekar i svekrva nosili na pijacu sir, mleko i skorup. Vid kujundžijski zanat od mesta do mesta širio.Deveri odoše preko Italije i Španije za Ameriku. Vid osta na ognjištu.
Braća pisala. On mislio. Dugo. Ne previše dugo.
"Poslaću po tebe i decu. Da deca rastu u velikoj zemlji. Da nam bude bolje. Da se spasimo."
Pisao je. Prve godine četiri pisma i u njima dolari. Druge godine tri pisma i poruka da je Mladenu balvan na dokovima glavu razbio. Nema Mladena. Treće godine dva pisma, o Božiću i na Đurđevdan.Četvrte godine stiže samo jedno i vest da je Milan nestao negde na Aljasci. Nema čoveka. Led ga pokrio. Peta prođe. I još tri za njom.
Kad se navrši i deveta, svekrva obuče crninu i oglasiše zvona mrtvog Vida.
Natalija nije plakala. Znala je da je istina. I da nije. I da je sve moguće. I da više ništa nije moguće. Milošu tek jednaesta. Nikoli jedva deset. Ljubica devet napunila. Nju ni video nije. Kažu joj babe, posmrče si, otac te živ mrtav napravio. Natalija nije znala kako je to živ mrtav biti, ali je znala da ona mora biti samo živa. Života radi.
"Idi u Zagreb. Mi ćemo decu čuvati, a ti kad se snađeš dođi po njih. Ovde ti nema života." rekla je svekrva. I sanduk joj spakovala.
Primili je za švalju u gospodskom salonu. Umela je da iz glave nacrta i napravi. Volela je gospođa. Pa je tako jednog dana pošalje kod plemenite Vaganšek da joj u njenoj kući negde na Tuškancu haljinu šije za božićni bal. Šila je i bisere utkivala, parala, produžavala, puštala i nabirala. Gospođa je gledala sliku carice Žozefine Bonaparta - takvu hoću, rekla je. Takvu joj je i sašila.
Iz druge sobe u salon je gledao mlad čovek. Antun plemeniti Vaganšek. Inženjer za šume. Gledao danima i nedeljama. A onda čekao pred šnajderajem. Ona se pravila da ga ne vidi. Sklanjala. Bežala. On čekao. Pisma slao. U zimu ostavljao hrizanteme na pragu. U leto bele i crrvene sitne ruže. Uporno. Celu godinu.
Onda je zalupao zvekirom na vrata. Natalija otvorila.
" Ili ti ili ni jedna", rekao je.
"Imam troje dece."
"Neka ih je i tridest i troje."
"Imam mrtvog muža, a ne znam da li je mrtav."
"Sad je umro."
"Pravoslavne sam vere."
" Ja sam one koju kažeš da jesam ako si moja."
Puče bruka velika. Treslo se nebo i zemlja. Otac ga se odreče. Jedinac. Vinogradi. Voćnjaci. Letnjikovac kod Šibenika. Majka sve dala crkvi.
"Venčaće nas u svetom Franji." Nisu hteli.
"Venčaće nas u crkvi arhangela Gavrila." Nisu hteli.
"Ko će nas venčati?", pitala je.
" U džamiji će, u sinagogi." Nisu hteli.
Venčali su se u opštini, pred pisarom i sudijom, 12. decembra. Otišli po decu. Antun starce u ruku poljubio. Oni ih blagoslovili. I plakali za Natalijom, za decom. Natalija nije plakala.
U Gracu se skućili. Antun putovao po austrijskim šumama. Ona decu gajila i rađala novu - Antonija, Marka, Viktoriju, Ljubomira i Novaka. Deca rasla, ratovi došli i prolazili, poženili ih i poudavali, unuke dočekali.
Deca se razišla - što u Bosnu, što u Hrvatsku, što u Srbiju.Stari pomrli. I plemeniti. I Natalijini. I Vidovi. Nije znala. Od Vidovih joj ostala kuća kamena i 12 velikih napoleona. Poslali joj napoleone. Kuću poklonila sirotinji.
U zimu 1945 godine osta živo troje dece Natalije, Vida i Antuna. Natalija i Antun umrli zajedno u snu iste noći na dan kada su se i venčali - 12. decembra.
Jedno od dece moja je čukunbaba po ocu. I sačuvala je pismo koje joj je majka pratila na put kada je iz Graca krenula:
"...Ako ti se, kćeri, učini da nema izlaza, da su se svi putevi zatvorili, da ni jedna molitva više ne pomaže, da Boga nema i da Bog ne čuje, ako pomisliš da ti je srce iščupano i vucima bačeno, nemoj da se ogrešiš o moju ljubav i u ljubav da ne veruješ. Uvek će se naći onaj koji ima ključ za vrata, onaj koji put raskrči, onaj koji ume da moli jače i bolje i više od tebe za tebe, onaj koji ume da srce iščupano rukama podveže. Svoja budi, kćeri, uvek svoja da bi ljubav ako nemaš šta drugo poklonila takovomu koji ume da srce veže i dušu da opoje i krsti ponovo kojim god krstom nebeskim to činio. Jer ko svoj nije ni drugome ne valja, a ko ljubav prodaje tom se ljubav nikad neće kusurati i dužan će ostati dok je veka i sveta.Svoja,kćeri, da bi sebe mogla da daš."
I ja se svojom čuvam od kusura i svaka mi je kuća hram i svaki mi je dan Natalijin, jer je istina da se iščupano srce može oteti od vukova ako vas ljubav uči da sebe same poklonite ako ništa drugo nije na svetu ostalo. Onom ko ima ključ, onom ko zna put, onom ko moli jače i bolje, onom koji srce vrati na njegovo mesto biće to jedini potreban putokaz.
Biljana Popovic
Poslednja izmena:
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Kada te "trivijalnosti" prodju,ostaje ti duša za uživanje u nekom gerontološkom centruVama sam gospodine veceras vec dao repku
Duša je neprolazna, a novac, lepota i sve druge trivijalnosti jesu!!!
- Poruka
- 37.740
Da li je ljubav bolest? Jeste, al’ neprelazna.
Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju.
Duško Radović
Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju.
Duško Radović
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
- - - - - - - - - -
John_McClane
Aktivan član
- Poruka
- 1.065
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Jeste 
SVE 
SVE
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
JESTE bas sve je LJUBAV 
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Poslednja izmena:
- Poruka
- 10.864
Ljubav prema deci ..... sreću
Ona druga, kad tad izazove samo bol, tako da se ne isplati ....
Ona druga, kad tad izazove samo bol, tako da se ne isplati ....
