Sta Vama znaci ljubav?

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

 

[gost 359504]

LEPOTA ODRAZA I ODRAZ LEPOTE


Legenda kaže da je nekada davno postojao mladić po imenu Narcis, koji je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio. To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas. Nemezis, boginja Osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera, nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet. Posle Narcisove smrti, došle su Drijade – gorske vile – i videle da se jezero pretvorilo u vrč slanih suza.
„Zašto plačeš?” – pitale su ga.
„Oplakujem Narcisa”, reče jezero.
„Ah, ne čudi nas što oplakuješ Narcisa. Mi smo stalno po šumi trčale za njim, ali ti si jedino imalo prilike da izbliza posmatraš njegovu lepotu.
„Narcis je bio lep?” – upita jezero iznenađeno.
Ko bi to mogao znati bolje od tebe? Na tvoje se obale svakog dana naslanjao”, odgovoriše Drijade. Jezero je na trenutak zaćutalo, a zatim reklo:
„Oplakujem Narcisa, ne zbog njegove lepote, već zato što sam, svaki put kada bi legao na moje obale, mogao da vidim kako se u dubini njegovih očiju oslikava moja vlastita lepota.”

 

[Maha-maja]

Ljubav čini da srce srcem postane
Od srca bez ljubavi samo prah i voda ostane
I nije pravo srce ono što ne gori
Hladno srce u duši tek blato tvori
O Bože, u plamenu moje grudi drži
U grudima srce mi neka sve sprži .

Rumi

 

[Maha-maja]

Zensko srce se ne mijenja tokom vremena, niti se preobrazava s godisnjim dobima.
Zensko srce dugo krvari, ali ne umire.
Zensko srce je nalik na stepu koju covjek uzima kao prostor za svoje ratovanje i klanje i po njoj cupa drvece i spaljuje travu, stijenje joj boji krvlju, zemlju ispunjava kostima i lubanjama, ali ona ostaje mirna i spokojna, ostaje sigurna. Proljece u njoj ostaje proljece, a jesen je i dalje jesen, sve do kraja vremena.
Dakle, sudbina je donijela odluku sto da cinimo? Reci sto da radimo? Kako cemo se rastati i kada cemo se sresti? Mozemo li svoju ljubav smatrati gostom iz tudjine koga nam vecer dovede, a jutro odvede? Mozemo li ove osjecaje smatrati snom koji nam je blago snivanje donijelo, a java skrila? Mozemo li ovu sedmicu smatrati opijenoscu koja se brzo zavrsila otreznjenjem i budnoscu?
Podigni glavu da ti oci vidim ljubavi!
Otvori usne da ti glas cujem.
Progovori i kazi mi nesto.
Hoces li me pamtiti i kad oluja potopi moju ladju?
Hoces li cuti leprsanje krila u nocnome miru? Hoces li cuti kako se moje disanje talasa oko tvoga lica i vrata?
Hoces li osluskivati moje uzdahe sto mi se bolno otimaju, priguseni jecajima?
Hoces li vidjeti moju himeru kako te pohodi s nocnim himerama, a iscezava s jutarnjim izmaglicama?
Reci mi, ljubavi.
Kazi sto cu za tebe predstavljati posto si ti meni svjetlost za oci, pjesma za usi i krila mojoj dusi.

Halil Dzubran - "Slomljena krila"

 

[Vexy]

Za mene je ljubav mir i harmonija

 

[Maha-maja]

 

[Guede]

Za mene je ljubav potpunost, i zaista bih bio sretan da mogu sam ostvariti to stanje. Mogu voljeti ljude, zivotinje, biljke, sva godisnja doba i sve djelove dana, sam zivot i cijeli Svijet, ali opet mi srce ostane tim jednim dijelom koji treba da ispolira to sve, tuzno.

Okrenuti se duhovnosti, meditaciji, postati mnogim cudak i naci svoju pecinu slaveci postojanje i svu ljepotu ? Ne, nije to za mene ... kupanje jedno u drugom, djeljenje ocaranosti u dugim zagrljajima vise mi prilici i treba.

 

[PetarSamotnjak]

Kad je ima, malo je, kad je nema, mnogo je.

 

[Maha-maja]

„Ljubav je strašna stvar. Šta da vam kažem? Na ljubavnom iskustvu drugih ne može se učiti.
Svaki susret između muškarca i žene započinje kao da je to prvi susret na svetu.
Kao da nije bilo od Adama i Eve naovamo milijarde takvih susreta.
A, vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi. To je veliko zlo. I velika sreća. Bog je to tako uredio.
Budite oprezni. Nemojte nikoga povrediti. Ljubavne rane ostaju najdublje urezane u duši.
I nemojte da vam literatura zameni ljubav. I literatura je opasna. Život se ne može zameniti ničim.”
Danilo Kiš
(„Lauta i ožiljci” 1994)

 

[Suljo.L]

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

Ljubav mi reče


Obožavam mjesec.
Pričaj mi o nježnom sjaju svijeće
i kako sladak je moj mjesec.
Ne pričaj mi o žalosti
već o takvom blagu,
ali ako ti je nedokučivo,
onda samo ostani u tišini.
Sinoć mi je stvarnost pobjegla
i prigrlio sam ludost.
Ljubav je to vidjela i reče mi,
Evo me!
Obriši suze i ostani u tišini.
Rekoh joj, Ljubavi,
bojim se,
a to nisi ti.
Ljubav mi reče,
nema toga što ja nisam.
Ostani u tišini.
Na uho ću ti šaptati tajne,
a kada ih prepoznaš ti samo glavom kimni
i ostani u tišini.
A mjesec duše
ukaza se na putanji moga srca.
Toliko je dragocjeno to putovanje.
Rekoh... Ljubavi,
kakav je to mjesec?
Ljubav mi reče,
ne trebaš se to pitati.
Ostani u tišini.
Rekoh... Ljubavi,
je li to lice anđeosko ili ljudsko?
Ljubav mi reče,
ništa što bi tebi bilo poznato.
Ostani u tišini.
Rekoh, molim te objasni mi,
umrijet ću od iščekivanja.
Ljubav mi reče,
tu sam te čekala!
Budi uvijek na rubu
i ostani u tišini.
Ti u ovoj dvorani
prikaza i iluzija stanuješ,
a sada išetaj iz kuće
i ostani u tišini.
Rekoh... Ljubavi,
reci mi...
zna li Gospod da ovako
sa mnom postupaš?
Ljubav mi reče,
o da, On zna...
samo budi potpuno...
potpuno... u tišini.

Mevlana Dželaludin Rumi

 

[PetarSamotnjak]

КАД КАЖЕМ – ЉУБАВ

Кад кажем: љубав
као рат да кажем
јер сваког трена
може почет војна
и на плећа ће
младићка и гојна
хиљаде тежих
ствари лећи.

Стога реч љубав
ја не смем ни рећи.

Кад кажем: љубав,
онда мислим: тајна!
Са нежном мрежом,
тајним додирима.
Кад кажем: љубав,
неко далек има
што чежњив дршће
на мене мислећи.

Стога реч љубав
ја не смем ни рећи.

Кад кажем: љубав
неко далек гори
и прозор отварам
да уђе тај пламен.
Кад љубав кажем
гори дрво, камен

Стога реч љубав
Ја једем ћутећи.

Драгомир Брајковић

 

[Maha-maja]

Волети више

Кад гледам звезде,
знам да није им до мог бола,
што се њих тиче, могу да одем дођавола,
али и земља моја равнодушношћу мери
јад и кончину било човека, било звери.
Како, звездама налик,
ми, људи, да горимо
када повратак страсти никад не изборимо?
Кад узајамност као да и није за људе,
нека у мени самом више љубави буде.
Обожавалац њихов, какав мислим да јесам,
не процењујем звезде с предалеких небеса,
и не могу, сад видим, да кажем за свој план
да намеравам да их жалим по читав дан.
А нестају ли звезде, умре ли њихов род,
ја морам да научим да гледам празан свод
и осетим сублимни апсолут мрачног неба,
мада за ту науку напора и не треба.

Вистан Хју Одн​

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

LJUBAV JE ONA KOJA BIRA

Vjerujem da nema čovjeka kom je nepoznat osjećaj neuzvraćene ljubavi;
kad voliš nekog tko ne uzvraća, ili te je ranije volio, pa prestao i otišao,
a ti stojiš na mjestu i ne znaš kako se osloboditi iz mreže.
Pa misliš na njega, nezvan ti dolazi u snove, i ne možeš se izliječiti jer ne preostaje ništa do strpljive nade da će osjećaj nekad sam od sebe nestati.
Teško je jednosmjerno voljeti, ali jednako je teško i ne moći uzvratiti, jer jednostavno… ne osjećaš.
I nema tu pretvaranja ni nagodbe, nije nimalo lakše ako znam da je taj netko dobar i odan i ljubavi vrijedan ali…
ne drhti ni moje tijelo, ni moj um i čvrsto sam na zemlji, a trebala bih biti na oblaku.
Istina je da se ljubav ne može objasniti, ali ne može se ni pomiješati s nečim drugim, jer kad je u tebi, sve je nepovratno drugačije.
Kad nije, ne zna se kome je teže: onom koji se nada i želi, ili onom koji ne može dati ono što nema.
Žaljenja, tjeskobe, i riječi koje stoje u grlu pa ih je teško oblikovati, jer i kad su najblaže, najbrižljivije odbrane i odmjerene, u prijevodu uvijek znače „ne, ne osjećamo isto“, i na njih će se onaj drugi porezati.
Kad vatra gori samo na jednoj strani taj se plamen sporo gasi, a od njegove hladnoće drhti u noćima ranog proljeća,
ili kad je južina. I nema tu obilaznice, ni pogađanja, to je naprosto staza koju valja prijeći,
strma i često opasna, na njoj je preobražaj jedina izvjesnost.
Ljubav je izvan čovjeka, ne biramo mi nju ni one koje ćemo voljeti, nego ona bira nas.
Nasumce i hirovito povezuje nespojivo, i baš je briga za sve naše razlike kad ona spaja igrajući se, pružajući iluziju da smo u drugom pronašli samog sebe, bar na trenutak, jer kad nas napusti i ode dalje, i svatko opet ostane bez nje, onaj kog smo ljubili čini se veći stranac od nekog koga nikad nismo ni upoznali.
Istina je da će nas ljubav češće razapeti nego što će nas pomilovati, uvijek će tražiti nešto zauzvrat da bi nas oblikovala po svom, a ipak ćemo na svaki trenutak tog nemira spremno i rado pristati, kolika god cijena bila. Možda zato jer ljubav skida sve slojeve i velove koji zastiru tajne vrtove u kojima smo najbliži sebi, a najrazličitiji drugima. Ili zato, jer ionako nema djelotvorne obrane. Slatka svečanost tijela, dragost blizine, na trenutak dokinuta samoća… mamci primamljivi kao svjetlo noćnom leptiru. I možda baš ta sličica ljubav najbolje i objašnjava. Kao čistu ludost. Koja nas čini živima, i na svoj način posebnima, čak i kad su spržena krila jedina uspomenu na plamen.

Edit Glavurtić

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

Колико се сећам, не постоји ни једна реч у Светом Писму у славу интелигенције.
Ипак, реч Љубав је написана 443 пута

 

[Suljo.L]

 

[Maha-maja]

Kada niste nigde usidreni, kada niste ni za sta okovani,
kada se ni malo ne bojite da cete bilo sta izgubiti,
slobodni ste da tečete kao planinski potok,
večito svez, bistar i živ.
Antoni de Melo
Put ljubavi

 

[*pustinjakinja]

Zato sto me volis ja volim sve ostalo, I nikome ne zelim zlo. Moja ljubavi, digla si me toliko visoko Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo! Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima, Da si muskarac imao bih najboljeg druga! Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe, Neka nice drvece koje niko nije posadio. Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica, Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle, Nego kakve god i kolike god hoce, Neka se slonovi uvuku u misje rupe! Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu, Neka najjaci glasovi sruse sve plafone, Neka se nebesa otarase snega i kise, Neka sve ostane cisto i slobodno, Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila, I neka se proglasi ludakom Svako ko pomisli da te vise voli!

M.Beckovic

 

[*pustinjakinja]

"Nije to bila strast, već možda gore od toga: uspomena. Na jednu jedinu ženu u mome životu. Ne znam kako je isplivala ispod naslage godina, nije lijepa kao ova, nije joj ni slična, zašto je jedna dozivala drugu, više me se ne tiče ona daleka koja ne postoji, dvadeset godina je zaboravljam, i pamtim, dolazi u sjećanje kad neću i kad mi ne treba, gorka kao pelin. Dugo je nije bilo u meni, odakle sad da se javi?"

Meša Selimović

 

[*pustinjakinja]

"Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav.
Bolje je otići." ~Selimović