- Poruka
- 37.740
"Ništa od nje nisam zapamtio, nijednu crtu, nijedan izraz, ne znam čak ni da li je lijepa, niti je to važno.
Ona je više od ljepotice: Ljubav!" ~ Meša Selimović
Ona je više od ljepotice: Ljubav!" ~ Meša Selimović
-
- Popularno:
- Zasto je Srbija trebala da se otkaci od...
- Prestaje podrška za Windows 10: Šta...
- Zašto su neki ljudi gej
- Dani Stojkove poezije - medjunarodna...
- Srbija poklonila 5000000e Rusiji
- "ŠKOLA JE POD OPSADNIM STANJEM" Peta...
- Dodik predložio treći entitet za Hrvate...
- Skandalozna izjava Vučićeve savetnice:...
- Istraživanje Crte: Za studentsku listu...
- Zašto se Vučić toliko boji Rusa?
Sta Vama znaci ljubav?
- Začetnik teme Maha-maja
- Datum pokretanja
PetarSamotnjak
Starosedelac
- Poruka
- 178.319
Tren za večnost, večnost trena...
- Poruka
- 37.740
"Niste spavali, ustali ste na levu nogu, dan je siv...nije strašno.
Postoji lek za sve sive dane i sumorna jutra.
Svima je dostupan i ništa ne košta.
Lek se zove - LJubav.
Uzimati po potrebi i bez potrebe.
Kontraidikacije nisu pronađene.
Za sve informacije obratite se - svome srcu."
Postoji lek za sve sive dane i sumorna jutra.
Svima je dostupan i ništa ne košta.
Lek se zove - LJubav.
Uzimati po potrebi i bez potrebe.
Kontraidikacije nisu pronađene.
Za sve informacije obratite se - svome srcu."
- Poruka
- 37.740
"Zvijezde izvan tebe su lijepe, ali one nisu ništa u poređenju sa ljubavlju.
Ljubav je najsjajnija zvijezda, ona je sunce.
Ljubav je duša tvog svijeta, njegov izvor.
Nađi je i podijeli je sa drugima." – Ošo
Ljubav je najsjajnija zvijezda, ona je sunce.
Ljubav je duša tvog svijeta, njegov izvor.
Nađi je i podijeli je sa drugima." – Ošo
- Poruka
- 37.740
"Pitao je jednom koliko ga voli.
Više od Ljubavi, odgovorila je.
Da li je znao koliko je to?"
Više od Ljubavi, odgovorila je.
Da li je znao koliko je to?"
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Nevina je.
Ni izdaleka u onom uvredljivom i moralnom značenju koje ima u filozofiji morala,
niti u onom brutalno irealnom smislu kojim se lekari služe.
Nevinost nije fiziološko stanje, i ne zavisi od bilo kakve promene.
Tamo gde postoji nevinost ona se ne može oduzeti, niti se može izgubiti.
Kako li se može u ljubavi izgubiti? Gubi se upravo ako nema ljubavi. Nema nevine ljubavi?
Sveže i bezbrižne. Jednostavne i čiste.
Čistota može biti i telesna. Jer nije istina da su bogovi od mramora, od tvrdog, blistavog, belog kamena sve do svoje unutrašnjosti.
Prava nevinost nije čistota mramora. Samo živo telo može biti nevino, ono koje daje čiste sokove, čiste niti, čisto meso, čistu krv, čistu kosu, čistu kožu živeti čista srca, to je ono što mudraci misle a još mudriji čine.
Zadržala je čistotu rađanja, podojila čistotu majčinog mleka, uzela je čistotu lica koja se na nju smeše, sunca, vazduha, vode, hleba, ljubavi dragog, svoje dece, bogova i čistotu smrti. Kad bi je neko zapitao šta je to nevinost, pogledala bi ga kao ptica ili zvezda.
Ako bi se tako pogledala bića na zemlji, samo bi postojala čista srca.
Svet je proziran kao staklo, samo što je to staklo meko i toplo i živo, toliko živo da bi nepodnošljivo bilo kad se ne bismo mogli smešiti.
Tamo gde izvire život je čist i sladak - uživanje koje je u životu samom. Ne otići od izvora znači ostati nevin.
Bela Hamvaš
Ni izdaleka u onom uvredljivom i moralnom značenju koje ima u filozofiji morala,
niti u onom brutalno irealnom smislu kojim se lekari služe.
Nevinost nije fiziološko stanje, i ne zavisi od bilo kakve promene.
Tamo gde postoji nevinost ona se ne može oduzeti, niti se može izgubiti.
Kako li se može u ljubavi izgubiti? Gubi se upravo ako nema ljubavi. Nema nevine ljubavi?
Sveže i bezbrižne. Jednostavne i čiste.
Čistota može biti i telesna. Jer nije istina da su bogovi od mramora, od tvrdog, blistavog, belog kamena sve do svoje unutrašnjosti.
Prava nevinost nije čistota mramora. Samo živo telo može biti nevino, ono koje daje čiste sokove, čiste niti, čisto meso, čistu krv, čistu kosu, čistu kožu živeti čista srca, to je ono što mudraci misle a još mudriji čine.
Zadržala je čistotu rađanja, podojila čistotu majčinog mleka, uzela je čistotu lica koja se na nju smeše, sunca, vazduha, vode, hleba, ljubavi dragog, svoje dece, bogova i čistotu smrti. Kad bi je neko zapitao šta je to nevinost, pogledala bi ga kao ptica ili zvezda.
Ako bi se tako pogledala bića na zemlji, samo bi postojala čista srca.
Svet je proziran kao staklo, samo što je to staklo meko i toplo i živo, toliko živo da bi nepodnošljivo bilo kad se ne bismo mogli smešiti.
Tamo gde izvire život je čist i sladak - uživanje koje je u životu samom. Ne otići od izvora znači ostati nevin.
Bela Hamvaš
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
O blizanačkim plamenovima i njihovoj ljubavi
Ljubav među braćom i sestrama po duhu je snažna, neporeciva i delatna. Ona se ne rađa, već postoji. Kada se braća i sestre prvi put sretnu u novim ličostima, ona odmah počinje da struji u oba pravca, jer već postoji, samo sada postaje aktivna, izlazi iz stanja mirovanja. Nevezana je za pol, starost, životni ili duhovni put; tako se vole braća i sestre.
Naše telo, po prirodi, ima samo jednu čakru koja i bez obuke može, ume i čak je sklona da propušta jake energije, a to je druga čakra.
Kod plemenitih, onih koji su očistili svoj duh i telo, tako je i sa srčanom čakrom. Međutim, funkcija ljubavi između braće i sestara po duhu nije da bude upotrebljena za emotivnu ili seksualnu vezu. To je strašan blud protiv prirode, i to suštinske prirode svemira.
Braća i sestre su tu da pruže podršku jedno drugom, njihova ljubav je "sigurno mesto".
Braća i sestre mogu da se viđaju svaki dan, ili da se ne viđaju uopšte;
mogu da imaju slične životne vrednosti, ili sasvim različite; mogu da budu na jednom istom životnom putu, ili na potpuno oprečnim putevima;
to je sve potpuno nebito za funkciju njihove ljubavi i nema ama baš nikakvog uticaja na nju.
Ono što ne smeju, to je da pokušaju da upotrebe tu ljubav, koja dolazi iz njihovog doma, za realizaciju mašte ličnosti. To je pokušao romantizam, što je dovelo do velikih ratova, razbijanja porodice i, uopšte, do ljudske nesreće i propadanja. Ličnosti je dato da od malena fantazira o onom pravom, odnosno o onoj pravoj, jer na taj način žudnju iz sveta duše prevodi na sebi razumljiv jezik. U izgradnji tih fantazija učestvuju prihvaćena estetika, porodično obrazovanje i uopšte socijalni uslovi i sl. Kada se sretnu duhovna braća i sestre veoma različite starosti, ili istog pola, onda ta energija uglavnom ne pobudi drugu čakru. Ali, kada se sretnu brat i sestra otprilike istih gdina, druga čakra automatski počne da funkcioniše, zajedno sa srčanom. Ali, bratsko-sestrinska ljubav uopšte ne spada u njenu nadležnost. Tada treba da stupi na snagu inteligencija. Da prepozna šta se dešava i da preuzme kontrolu.
O telesnoj čistoti
Ovde neću govoriti o čistoti msli, mada su i misli sačinjene od fine materije, već samo o higijeni grubotvarnog tela.
Grubotvarno telo je naš nosilac, koji ostalim aspektima čoveka može da poruči svoje potrebe i preferencije, da bi svi zajedno usklađeno funkcionisali. To jest, grubotvarno telo nešto voli, a nešto ne voli. Kada se pri tom vodi svojom inteligencijom – inteligencijom tela, sve je u redu. Nevolja nastaje kada ego preuzme komandu i telu daje zamenu za ono što mu je potrebno, “nešto slično”, a inteligencija tela od neupotrebe prestane da funkcioniše.
Na primer, instant snaga iz mesa životinje koja je ubijena u lovu, kad je ta snaga imala maksimum delatnosti, osnažuje iscrpljeno telo. Međutim, čovek jede leševe pobijenog roblja sa farme i dobija iluziju snage sa upakovanim porcijama straha i kukavičluka, koje ne primeti, ali unese u sebe. Zatim strah i kukavičluk, koji su živi entiteti kao i sve drugo i teže samoodržanju, traže još sebi slične hrane.
Najopasniji od tih surogata je alkohol. Mnogo opasniji od droge, jer kod droge nema iluzije da je bezopasna.
Alkohol je zamena za muževnost – bilo da se radi o potrebi da se muževnost koju čovek poseduje upotrebi, bilo da se radi o potrebi da se ona primi. Civilizovan život je osakatio delatnost muževnosti i ona ostaje u nedelatnom višku, koji traži da se ispolji. Ograničivši prostor za njeno ispoljavanje, civilizovan život je strašno umanjio mogućnost i da se dela muževnosti dobiju, da se stupi u interakciju s njom. Alkohol daje lažno rešenje u oba slučaja. Kad kažem « civilizovan život », ne mislim na novi vek, nego na ljudsku civilizaciju, od početka. Ključ opstanka divljeg čoveka i njegove porodice je u muževnosti. Matrijarhat je vladavina nad muževnošću, upotreba muževnosti. Čim civilizacijski tokovi menjaju sistem vrednosti, muževnost je prva koja gubi svoju ulogu.
Međutim, zašto je alkohol tako opasan ? Zato što se zamena za muževnost postiže uvećavanjem ega. Ego postaje vođa, procenitelj vrednosti, istinitosti itd. Kao glavnokomandujući, on dobija moć da preinači i moral i da, bez griže savesti, sve više darove koristi za sebe. Samim tim postaje najveća prepreka duhovnom razvoju.
U malim, veoma malim količinama, za osobu koja se podvrgla potpunom podvižništvu (postu, apstinenciji itd), alkohol čini dobro, jer vraća snagu egu koji ta osoba ubija svojim praksama, a još uvek ne može da živi bez njega. Ali tu je reč o veoma malim količinama i o posebnoj grupi ljudi. Redovno uzimanje alkohola i najinteligentnijeg čoveka pretvara u budalu.
Kao osnovno sredstvo za održavanje čistote tela data je supstanca od koje je ono u najvećem procentu i sačinjeno – voda. Ne postoji prevelika količina vode. Pranje vodom, spolja i iznutra, čisti organizam bez štetnih posledica.
O braku
Ne najbolji, već jedini način da čovek raste jeste da sebe posmatra kroz oči drugog. To brak omogućuje. Omogućuje da se želje, potrebe, sistemi vrednosti drugog iskreno stave iznad svojih – ako ne za stalno, onda u trenucima.
Sa decom je drugo, priroda je sredila da roditelj instinktivno bude u funkciji deteta i čineći tako, čovek se ne produhovljuje, već samo obavlja svoju prirodnu funkciju. Davanje u braku je svesno i slobodnom voljom. Dve osobe pomažu jedna drugoj da rastu. Taj rast se odvija u fazama, kao spirala. Kada dođu do kraja jedne faze, obe osobe moraju da pređu u drugu.
Ono što zovemo « kriza srednjih godina » u stvari je odbjanje da se pređe u sledeću fazu. Čovek počine da oseća intenzivno svoje nerealizovane delove, želje, snove, jer oseća da se bliži kraj njihovom životnom prostoru. Međutim, ako ponovo pokuša da ostvari isto ono što je želeo i u mladosti i na isti način, vraća se na početak kruga spirale na kome je već. Vrti se u krug.
Neostvarene želje i snovi ne moraju da se napuste, već se prelaskom na viši nivo spontano transformišu. Ali, to je timski rad – ne može jedna osoba da povuče oboje na sledeći nivo, već to moraju da čine zajedno. Ako svako od njih dela na dobro onog drugog, ceo put je lak, a veza sve intenzivnija. Ako, međutim, vagaju, koliko je ko dobio a koliko dao, ostaće zaglavljeni pred preprekom koju neće preći. Ni jedno s drugim, niti s nekim drugim, sve dok ne nauče da drugog posmatraju više nego sebe. Makar tog jednog drugog, koga su odabrali.
Milica Cincar- Popovic
Ljubav među braćom i sestrama po duhu je snažna, neporeciva i delatna. Ona se ne rađa, već postoji. Kada se braća i sestre prvi put sretnu u novim ličostima, ona odmah počinje da struji u oba pravca, jer već postoji, samo sada postaje aktivna, izlazi iz stanja mirovanja. Nevezana je za pol, starost, životni ili duhovni put; tako se vole braća i sestre.
Naše telo, po prirodi, ima samo jednu čakru koja i bez obuke može, ume i čak je sklona da propušta jake energije, a to je druga čakra.
Kod plemenitih, onih koji su očistili svoj duh i telo, tako je i sa srčanom čakrom. Međutim, funkcija ljubavi između braće i sestara po duhu nije da bude upotrebljena za emotivnu ili seksualnu vezu. To je strašan blud protiv prirode, i to suštinske prirode svemira.
Braća i sestre su tu da pruže podršku jedno drugom, njihova ljubav je "sigurno mesto".
Braća i sestre mogu da se viđaju svaki dan, ili da se ne viđaju uopšte;
mogu da imaju slične životne vrednosti, ili sasvim različite; mogu da budu na jednom istom životnom putu, ili na potpuno oprečnim putevima;
to je sve potpuno nebito za funkciju njihove ljubavi i nema ama baš nikakvog uticaja na nju.
Ono što ne smeju, to je da pokušaju da upotrebe tu ljubav, koja dolazi iz njihovog doma, za realizaciju mašte ličnosti. To je pokušao romantizam, što je dovelo do velikih ratova, razbijanja porodice i, uopšte, do ljudske nesreće i propadanja. Ličnosti je dato da od malena fantazira o onom pravom, odnosno o onoj pravoj, jer na taj način žudnju iz sveta duše prevodi na sebi razumljiv jezik. U izgradnji tih fantazija učestvuju prihvaćena estetika, porodično obrazovanje i uopšte socijalni uslovi i sl. Kada se sretnu duhovna braća i sestre veoma različite starosti, ili istog pola, onda ta energija uglavnom ne pobudi drugu čakru. Ali, kada se sretnu brat i sestra otprilike istih gdina, druga čakra automatski počne da funkcioniše, zajedno sa srčanom. Ali, bratsko-sestrinska ljubav uopšte ne spada u njenu nadležnost. Tada treba da stupi na snagu inteligencija. Da prepozna šta se dešava i da preuzme kontrolu.
- Kao prvo, nema mesta za strah - ljubav neće ni nestati, ni smanjiti se, ona ne zavisi od spoljnih faktora.
- Kao drugo, ona ne služi za zadovoljavanje romantičarskih fantazija i želja ličnostI.
- Kao treće, ona ne zavija životni put individue, već ga osvetljava.
O telesnoj čistoti
Ovde neću govoriti o čistoti msli, mada su i misli sačinjene od fine materije, već samo o higijeni grubotvarnog tela.
Grubotvarno telo je naš nosilac, koji ostalim aspektima čoveka može da poruči svoje potrebe i preferencije, da bi svi zajedno usklađeno funkcionisali. To jest, grubotvarno telo nešto voli, a nešto ne voli. Kada se pri tom vodi svojom inteligencijom – inteligencijom tela, sve je u redu. Nevolja nastaje kada ego preuzme komandu i telu daje zamenu za ono što mu je potrebno, “nešto slično”, a inteligencija tela od neupotrebe prestane da funkcioniše.
Na primer, instant snaga iz mesa životinje koja je ubijena u lovu, kad je ta snaga imala maksimum delatnosti, osnažuje iscrpljeno telo. Međutim, čovek jede leševe pobijenog roblja sa farme i dobija iluziju snage sa upakovanim porcijama straha i kukavičluka, koje ne primeti, ali unese u sebe. Zatim strah i kukavičluk, koji su živi entiteti kao i sve drugo i teže samoodržanju, traže još sebi slične hrane.
Najopasniji od tih surogata je alkohol. Mnogo opasniji od droge, jer kod droge nema iluzije da je bezopasna.
Alkohol je zamena za muževnost – bilo da se radi o potrebi da se muževnost koju čovek poseduje upotrebi, bilo da se radi o potrebi da se ona primi. Civilizovan život je osakatio delatnost muževnosti i ona ostaje u nedelatnom višku, koji traži da se ispolji. Ograničivši prostor za njeno ispoljavanje, civilizovan život je strašno umanjio mogućnost i da se dela muževnosti dobiju, da se stupi u interakciju s njom. Alkohol daje lažno rešenje u oba slučaja. Kad kažem « civilizovan život », ne mislim na novi vek, nego na ljudsku civilizaciju, od početka. Ključ opstanka divljeg čoveka i njegove porodice je u muževnosti. Matrijarhat je vladavina nad muževnošću, upotreba muževnosti. Čim civilizacijski tokovi menjaju sistem vrednosti, muževnost je prva koja gubi svoju ulogu.
Međutim, zašto je alkohol tako opasan ? Zato što se zamena za muževnost postiže uvećavanjem ega. Ego postaje vođa, procenitelj vrednosti, istinitosti itd. Kao glavnokomandujući, on dobija moć da preinači i moral i da, bez griže savesti, sve više darove koristi za sebe. Samim tim postaje najveća prepreka duhovnom razvoju.
U malim, veoma malim količinama, za osobu koja se podvrgla potpunom podvižništvu (postu, apstinenciji itd), alkohol čini dobro, jer vraća snagu egu koji ta osoba ubija svojim praksama, a još uvek ne može da živi bez njega. Ali tu je reč o veoma malim količinama i o posebnoj grupi ljudi. Redovno uzimanje alkohola i najinteligentnijeg čoveka pretvara u budalu.
Kao osnovno sredstvo za održavanje čistote tela data je supstanca od koje je ono u najvećem procentu i sačinjeno – voda. Ne postoji prevelika količina vode. Pranje vodom, spolja i iznutra, čisti organizam bez štetnih posledica.
O braku
Ne najbolji, već jedini način da čovek raste jeste da sebe posmatra kroz oči drugog. To brak omogućuje. Omogućuje da se želje, potrebe, sistemi vrednosti drugog iskreno stave iznad svojih – ako ne za stalno, onda u trenucima.
Sa decom je drugo, priroda je sredila da roditelj instinktivno bude u funkciji deteta i čineći tako, čovek se ne produhovljuje, već samo obavlja svoju prirodnu funkciju. Davanje u braku je svesno i slobodnom voljom. Dve osobe pomažu jedna drugoj da rastu. Taj rast se odvija u fazama, kao spirala. Kada dođu do kraja jedne faze, obe osobe moraju da pređu u drugu.
Ono što zovemo « kriza srednjih godina » u stvari je odbjanje da se pređe u sledeću fazu. Čovek počine da oseća intenzivno svoje nerealizovane delove, želje, snove, jer oseća da se bliži kraj njihovom životnom prostoru. Međutim, ako ponovo pokuša da ostvari isto ono što je želeo i u mladosti i na isti način, vraća se na početak kruga spirale na kome je već. Vrti se u krug.
Neostvarene želje i snovi ne moraju da se napuste, već se prelaskom na viši nivo spontano transformišu. Ali, to je timski rad – ne može jedna osoba da povuče oboje na sledeći nivo, već to moraju da čine zajedno. Ako svako od njih dela na dobro onog drugog, ceo put je lak, a veza sve intenzivnija. Ako, međutim, vagaju, koliko je ko dobio a koliko dao, ostaće zaglavljeni pred preprekom koju neće preći. Ni jedno s drugim, niti s nekim drugim, sve dok ne nauče da drugog posmatraju više nego sebe. Makar tog jednog drugog, koga su odabrali.
Milica Cincar- Popovic
- Poruka
- 37.740
"Kazu - sve prave su ljubavi tuzne.
Niko me nikad nece uveriti u tu teoriju.
Sve prave Ljubavi su vecen,
sve prave Ljubavi greju svojom toplinom i onda,
kad hladni mermer svoju pricu ispisuje.
Ne, nikad me niko nece uveriti da su prave Ljubavi tuzne.
Prave Ljubavi su srecne.Srecne i Vecne.
Sve ostalo je - samo prazno slovo, puste reci.
Sve ostalo je zbir zabluda i skup losih opravdanja.
Sve ostalo je pola zivota, pola od pola nicega.
Ne, nikada necu verovati u to da Ljubav boli.Nikada.
Ljubav je melem.Ljubav je lek.Ljubav je svetlost."
Niko me nikad nece uveriti u tu teoriju.
Sve prave Ljubavi su vecen,
sve prave Ljubavi greju svojom toplinom i onda,
kad hladni mermer svoju pricu ispisuje.
Ne, nikad me niko nece uveriti da su prave Ljubavi tuzne.
Prave Ljubavi su srecne.Srecne i Vecne.
Sve ostalo je - samo prazno slovo, puste reci.
Sve ostalo je zbir zabluda i skup losih opravdanja.
Sve ostalo je pola zivota, pola od pola nicega.
Ne, nikada necu verovati u to da Ljubav boli.Nikada.
Ljubav je melem.Ljubav je lek.Ljubav je svetlost."
- Poruka
- 37.740
"Ljubav pozove i kada telefon cuti.
Poziv koji nijedno srce ne odbija.
Broj koji se pamti i kad se obrise.
Kad Ljubav pozove - Ljubav na poziv odgovori.
I kada ne zelis okrenuti broj, Ljubav je broj koji se sam okrece. "
Poziv koji nijedno srce ne odbija.
Broj koji se pamti i kad se obrise.
Kad Ljubav pozove - Ljubav na poziv odgovori.
I kada ne zelis okrenuti broj, Ljubav je broj koji se sam okrece. "
- Poruka
- 37.740
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
"Ljubav nije navika, obaveza ili dug.
Nije ono čemu nas uče romantične pesme:
Ljubav jeste. Bez definicija. Voli i ne postavljaj puno pitanja. Samo voli....."
P.Koeljo
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
- Poruka
- 10.864
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
- Poruka
- 37.740
"Kada bi se razum i srce uvek slagali i bili u stalnoj ravnotezi,
kada bi dusa prihvatala tu ravnotezu uma i srca,
da li bi tad postojala ljubav - Ljubav cijim imenom zovemo
i juce, i danas, i sutra..."
kada bi dusa prihvatala tu ravnotezu uma i srca,
da li bi tad postojala ljubav - Ljubav cijim imenom zovemo
i juce, i danas, i sutra..."
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
- - - - - - - - - -
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Poslednja izmena:
- Poruka
- 10.864
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
- Poruka
- 37.740
'Kad covjek voli zenu...
nosi je u svojim ocima...
ogrtac mu je njena sjenka...
Kad covjek voli zenu...zena je beskrajno lijepa ne zeljom prirode vec snagom kojom je voljena...ljubavlju kojom je stvorena...
Kad covjek voli zenu...on ne pita...on zna sta ona zeli, misli, osjeca...
Kad covjek voli zenu...za njega ne postoji ni jedna prepreka...'
nosi je u svojim ocima...
ogrtac mu je njena sjenka...
Kad covjek voli zenu...zena je beskrajno lijepa ne zeljom prirode vec snagom kojom je voljena...ljubavlju kojom je stvorena...
Kad covjek voli zenu...on ne pita...on zna sta ona zeli, misli, osjeca...
Kad covjek voli zenu...za njega ne postoji ni jedna prepreka...'
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.466
Ljudi u nasim godinama - Pera Zubac
Ljudi u nasim godinama
ulaze u ljubav oprezno,
kao neplivaci u plitku vodu,
kao politicari u kombinacije,
iz cistog straha od ponovnog voljenja,
iz nesigurnosti,
a oni su zanate ljubavi
vec dobrano izucili
i mogli bi biti od slatke
pouke neiskusnima,
no ostace zavatreni
a sigurni i uspravni na ulici,
medj ljudima,
samo ce u hladnim nocima,
sami i prepoznati odjednom,
izaci na zacudjen sneg
i glasno zaplakati.
Ljudi u nasim godinama
ulaze u ljubav oprezno,
kao neplivaci u plitku vodu,
kao politicari u kombinacije,
iz cistog straha od ponovnog voljenja,
iz nesigurnosti,
a oni su zanate ljubavi
vec dobrano izucili
i mogli bi biti od slatke
pouke neiskusnima,
no ostace zavatreni
a sigurni i uspravni na ulici,
medj ljudima,
samo ce u hladnim nocima,
sami i prepoznati odjednom,
izaci na zacudjen sneg
i glasno zaplakati.
- Poruka
- 10.864
- Poruka
- 37.740
"Ne volis me.
Nije to nista.
Umem ja voleti za oboje.
To ne mozes ni ti da mi oduzmes."
Nije to nista.
Umem ja voleti za oboje.
To ne mozes ni ti da mi oduzmes."
Suljo.L
Legenda
- Poruka
- 59.504
- Poruka
- 37.740
"...kao dve kutijice,
jedna s otrovom , jedna s lekom...pa šta te zapadne ( s povezom na očima )..."
jedna s otrovom , jedna s lekom...pa šta te zapadne ( s povezom na očima )..."
