Šta trenutno radiš 18

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Софија:
Ali šta da primetiš pa da pomisliš da će napraviti masakr?
Ni stručnjaci nemaju iskustva s tim.
Kliknite za proširenje...
Svi su stava da su roditelji morali zapaziti.
Moj utisak je da je to potreba covjeka da se utjesi i ulije sebi nadu da bi on nesto primijetio i da je ovo nesto sta njemu nikako ne bi moglo da se desi.
Recimo jutros kaze zena koja je psiholog ili slicno, da je majka morala da vidi taj spisak. Kako moze toliko dugo da ima spisak a ona ne vidi i ne pita sta je to.
Meni to djeluje toliko naivno.
Nije dovoljno zapaziti.
Zapaziti-adekvatno odreagovati-dobiti pomoc.
A po emisijama govore da je mali dva puta prosao procjenu psihologa. Znaci on je vodjen. Procjena je bila da je pametno i zdravo dijete.
Jedna od informacija je bila da je izjavio da ga majka nije razumjela i da je zelio da je vidi kako pati.
Citav slucaj je toliko bolesno slican romanu Moramo da razgovaramo o Kevinu.
Od oca koji da momku oruzje u ruke. Zlocina. Fiksacije ka izazivanju odredjene reakcije kod majke.
 
Poslednja Igra Leptira:
Svi su stava da su roditelji morali zapaziti.
Moj utisak je da je to potreba covjeka da se utjesi i ulije sebi nadu da bi on nesto primijetio i da je ovo nesto sta njemu nikako ne bi moglo da se desi.
Recimo jutros kaze zena koja je psiholog ili slicno, da je majka morala da vidi taj spisak. Kako moze toliko dugo da ima spisak a ona ne vidi i ne pita sta je to.
Meni to djeluje toliko naivno.
Nije dovoljno zapaziti.
Zapaziti-adekvatno odreagovati-dobiti pomoc.
A po emisijama govore da je mali dva puta prosao procjenu psihologa. Znaci on je vodjen. Procjena je bila da je pametno i zdravo dijete.
Jedna od informacija je bila da je izjavio da ga majka nije razumjela i da je zelio da je vidi kako pati.
Citav slucaj je toliko bolesno slican romanu Moramo da razgovaramo o Kevinu.
Od oca koji da momku oruzje u ruke. Zlocina. Fiksacije ka izazivanju odredjene reakcije kod majke.
Kliknite za proširenje...
А ја опет имам имам утисак да родитељи проблематичне деце траже изговоре за своје пропусте.
То сам приметила апсолутно код свих из моје околине. И код бабе, маме мога оца. И код бившег свекра. И код баке и деде за неке мамине грешке. И код других родитеља посматрајући са стране.
Родитељска улога је апсолутно најважнија у животу. И могу чак и да разумем ту потребу да се човек оправда, да није омануо баш у томе што је најбитније. Када дете оде странпутицом сви други успеси су небитни и падају у воду.
Моја бивша свекрва је у том смислу изузетак, изузетно реална, објективна и спремна да стане пред огледало и да се суочи прво сама са собом. За то је потребна невероватна снага и суштинско поштење из дубине бића.

Када родитељ не примети, ма колико дете било мудро, лукаво, манипулативно... а неки се рађају зли (нису сва деца ни лепа ни добра) опет је до њега. До њега је толико што није изградио такав однос да прво њему дође. Да му дом буде уточиште.
Слушам... нека деца су затворена, повучена, неке је срамота... Да, али не пред нама, ако смо их ослушкивали и нашли жицу. А ко ће ако ми нећемо!?
 
Poslednja Igra Leptira:
Svi su stava da su roditelji morali zapaziti.
Moj utisak je da je to potreba covjeka da se utjesi i ulije sebi nadu da bi on nesto primijetio i da je ovo nesto sta njemu nikako ne bi moglo da se desi.
Recimo jutros kaze zena koja je psiholog ili slicno, da je majka morala da vidi taj spisak. Kako moze toliko dugo da ima spisak a ona ne vidi i ne pita sta je to.
Meni to djeluje toliko naivno.
Nije dovoljno zapaziti.
Zapaziti-adekvatno odreagovati-dobiti pomoc.
A po emisijama govore da je mali dva puta prosao procjenu psihologa. Znaci on je vodjen. Procjena je bila da je pametno i zdravo dijete.
Jedna od informacija je bila da je izjavio da ga majka nije razumjela i da je zelio da je vidi kako pati.
Citav slucaj je toliko bolesno slican romanu Moramo da razgovaramo o Kevinu.
Od oca koji da momku oruzje u ruke. Zlocina. Fiksacije ka izazivanju odredjene reakcije kod majke.
Kliknite za proširenje...

Igrom slucaja se te knjige secam iako sam je citala pre deceniju i kusur. Istraumirana sam bila nakon nje.

Slicnost je sokantna. I mladja sestra i naivan otac koji retko sta vidi...
Ali, majka je u knjizi videla, ako pamtis, videla je odmah u porodilistu, u momentu kada je novorodjence sa gadjenjem odbilo dojku.
Zato je valjda majku izjedala griza savest jer je oduvek zapravo znala i krivila sebe jer nije zelela da bude majka. Ona je odbijala ideju majke a dete je odbilo nju.

To je u romanu, naravno. Za ovaj slucaj nemam pojma ali na vesticama je ekspertiza mada imam osecaj da ce politizovati a mi cemo znati odabrane sekvence.
Najtezu cenu ce u narednom periodu platiti decica koja malo odstupaju od proseka, da li zbog faze ili razlicitosti, buduci da ce sada kao kobci vrebati svakog van proseka. To ce biti gadan pritisak.

Tek toliko o simbolima, stvarno je neverovatno da i vecerasnja pesma na Evroviziji govori o hipnotisanoj deci u nekom drugom svetu, sa onim zlom robotom nalik na Motmana iza.
Ili sam ja toliko osetljiva sada da u svemu vidim simboliku...
 
86bogomoljka:
А ја опет имам имам утисак да родитељи проблематичне деце траже изговоре за своје пропусте.
То сам приметила апсолутно код свих из моје околине. И код бабе, маме мога оца. И код бившег свекра. И код баке и деде за неке мамине грешке. И код других родитеља посматрајући са стране.
Родитељска улога је апсолутно најважнија у животу. И могу чак и да разумем ту потребу да се човек оправда, да није омануо баш у томе што је најбитније. Када дете оде странпутицом сви други успеси су небитни и падају у воду.
Моја бивша свекрва је у том смислу изузетак, изузетно реална, објективна и спремна да стане пред огледало и да се суочи прво сама са собом. За то је потребна невероватна снага и суштинско поштење из дубине бића.

Када родитељ не примети, ма колико дете било мудро, лукаво, манипулативно... а неки се рађају зли (нису сва деца ни лепа ни добра) опет је до њега. До њега је толико што није изградио такав однос да прво њему дође. Да му дом буде уточиште.
Слушам... нека деца су затворена, повучена, неке је срамота... Да, али не пред нама, ако смо их ослушкивали и нашли жицу. А ко ће ако ми нећемо!?
Kliknite za proširenje...

Roditelji nisu za sve odgovorni. Nikada nisam odlazila roditeljima. Uvek sam delovala mirno a neretko vrila u sebi.

Pamtim, kao juce da je bilo, kao malecka sam letovala na Bolu. I postojala je neka slika mene na nekoj klupi u Splitu. Tada sam bila nezno detence sa ogromnim osmehom.
I par godina kasnije, tokom svega, mama place i kaze nesto u stilu da je moja nasmejana slika tacno ispred Lore.
Ja sam se toliko potresla da do dana danasnjeg nikada nisam otisla u Hrvatsku, presla granicu ni u tranzitu, gumama.
Mislis da je ona znala da ce se dete preseci? Pojma nije imala.

Otac je kasnije video i kazao mi je da treba da odem do Rovinja, eto, bas lici na mene. Ali meni je tamo Minotaur.
Postoje razliciti karakteri, ne dodju svi kod roditelja. Ona nikada nije shvatila jer to nije bilo nista bitno spolja gledano.

Nikada ne znamo sta je u tudjoj dusi.
Neretko ni ta osoba ne zna, narocito ako je dete. Mislim, ni sada ne znam, to je nesto iznad mene, kao od vode. Sto se plasim vode, otkud znam...da li moji to znaju, nemaju pojma jer im nikada nisam kazala...ako ima potrebu da sakrije dete ce sakriti...a zasto, ko zna...sta sam ja prespojila pa je puklo na Hrvatskoj...i to ja nisam nikakav nacionalista.
Psiha je kao ledeni breg, deo vani a ogroman deo pod vodom.
 
**Freya**:
Igrom slucaja se te knjige secam iako sam je citala pre deceniju i kusur. Istraumirana sam bila nakon nje.

Slicnost je sokantna. I mladja sestra i naivan otac koji retko sta vidi...
Ali, majka je u knjizi videla, ako pamtis, videla je odmah u porodilistu, u momentu kada je novorodjence sa gadjenjem odbilo dojku.
Zato je valjda majku izjedala griza savest jer je oduvek zapravo znala i krivila sebe jer nije zelela da bude majka. Ona je odbijala ideju majke a dete je odbilo nju.

To je u romanu, naravno. Za ovaj slucaj nemam pojma ali na vesticama je ekspertiza mada imam osecaj da ce politizovati a mi cemo znati odabrane sekvence.
Najtezu cenu ce u narednom periodu platiti decica koja malo odstupaju od proseka, da li zbog faze ili razlicitosti, buduci da ce sada kao kobci vrebati svakog van proseka. To ce biti gadan pritisak.

Tek toliko o simbolima, stvarno je neverovatno da i vecerasnja pesma na Evroviziji govori o hipnotisanoj deci u nekom drugom svetu, sa onim zlom robotom nalik na Motmana iza.
Ili sam ja toliko osetljiva sada da u svemu vidim simboliku...
Kliknite za proširenje...
Јој, ово је најтужнија истина.
Десило се нешто језиво. Да ли је узрок дете или неки пројекат или, или... Мислим да је најважније не паничити. Надам се да смо бар то протекле 2-3 године научили.
 
86bogomoljka:
А ја опет имам имам утисак да родитељи проблематичне деце траже изговоре за своје пропусте.
То сам приметила апсолутно код свих из моје околине. И код бабе, маме мога оца. И код бившег свекра. И код баке и деде за неке мамине грешке. И код других родитеља посматрајући са стране.
Родитељска улога је апсолутно најважнија у животу. И могу чак и да разумем ту потребу да се човек оправда, да није омануо баш у томе што је најбитније. Када дете оде странпутицом сви други успеси су небитни и падају у воду.
Моја бивша свекрва је у том смислу изузетак, изузетно реална, објективна и спремна да стане пред огледало и да се суочи прво сама са собом. За то је потребна невероватна снага и суштинско поштење из дубине бића.

Када родитељ не примети, ма колико дете било мудро, лукаво, манипулативно... а неки се рађају зли (нису сва деца ни лепа ни добра) опет је до њега. До њега је толико што није изградио такав однос да прво њему дође. Да му дом буде уточиште.
Слушам... нека деца су затворена, повучена, неке је срамота... Да, али не пред нама, ако смо их ослушкивали и нашли жицу. А ко ће ако ми нећемо!?
Kliknite za proširenje...
То је Боги идеализација односа родитељ-дете.
Нису родитељи увек компатибилни са децом 100% и то се и не може замерити. Рађамо се различити.
Модерна наука је убогог човека, нарцисоидног и умишљеног убедила да све зависи од њега.
Не зависи.
Деца нам се рађају са комбинацијама гена које не можемо замислити.
А тек што нам није јасно је то како један исти ген при експресији ради и прави зло, а код неког другог не ради ништа.
Примера ради, једна те иста мутација код неког човека узрокује парализу, док је други, истовремено, врхунски спортиста.
Гледам то свакодневно.
Гледам колико појма немамо али ми је савршено јасно да свако од нас носи одређене међузависности које наука не уме да објасни. Али се та иста наука опасно погордила и неке не претерано мислеће људе ради.
Какав то родитељ мора бити да би од њега зависила демонизација детета од непуних 14 година? Како се то очитава? Неуклопљеношћу? Повученошћу? Бахатошћу?
Нека деца расту у тешким неусловима, рањавана са разних страна, од најближих, вољених, па не помисле ништа слично.
Утицај средине је покретач нечега што је већ присутно или контролор, али само делимично.
Толико је примера.
 
Софија:
То је Боги идеализација односа родитељ-дете.
Нису родитељи увек компатибилни са децом 100% и то се и не може замерити. Рађамо се различити.
Модерна наука је убогог човека, нарцисоидног и умишљеног убедила да све зависи од њега.
Не зависи.
Деца нам се рађају са комбинацијама гена које не можемо замислити.
А тек што нам није јасно је то како један исти ген при експресији ради и прави зло, а код неког другог не ради ништа.
Примера ради, једна те иста мутација код неког човека узрокује парализу, док је други, истовремено, врхунски спортиста.
Гледам то свакодневно.
Гледам колико појма немамо али ми је савршено јасно да свако од нас носи одређене међузависности које наука не уме да објасни. Али се та иста наука опасно погордила и неке не претерано мислеће људе ради.
Какав то родитељ мора бити да би од њега зависила демонизација детета од непуних 14 година? Како се то очитава? Неуклопљеношћу? Повученошћу? Бахатошћу?
Нека деца расту у тешким неусловима, рањавана са разних страна, од најближих, вољених, па не помисле ништа слично.
Утицај средине је покретач нечега што је већ присутно или контролор, али само делимично.
Толико је примера.
Kliknite za proširenje...

Večita priča oko genetike i sredine.
Dosta sam čitala na temu gena i kriminalnog ponašanja (trebalo mi je za ispit :mrgreen: ) i nikada nigde nisu uspostavili jasnu vezu, a ozbiljne studije su rađene (zanemarimo one priče nisko/visoko čelo i slično).
Takođe imam dosta iskustva u radu sa romima, tu sam se tek svačega nagledala, kako nečija volja i odlučnost prevazilazi okvire karton naselja, udaje u 14 godina, pa i kriminalnog ponašanja. Ono što jeste neka konstanta u tim slučajevima je što su te osobe imale podršku nekog člana porodine.
I dalje mislim da je sistem podrške ključ - paraplegičar neće prohodati ali može da poboljša svoje motoričke sposobnosti - da od gena koje nosimo kroz uticaj sredine (koji može biti i pozitivan i negativan) izvučemo ono najbolje.
Pročitaj ovo:
https://www.najzena.rs/porodica/ves...upornosti-on-hoda-prica-i-trenira-karate/vest
Ja sam ovog klinca spremala za konjičko takmičenje, osvojio je prvo mesto. Ali znaš kako njegovi roditelji grizu za njega (a i svi oko njega).
 
Сетила сам се јутрос оне серије "Несташне године", аустралијске. Ја сам била тада 5.-6. основне. Нисмо трептали када иде. Сви смо је обожавали. Али нисмо могли да верујемо да се ђаци тако понашају у школи, да имају такав однос према наставницима. Било нам је миљама далеко такво понашање. А сада, ево, и код нас. Урлање, измицање столице, отимање...
Нисмо били цвеће. Било је и туча, и пушења иза школе... Један друг је надуван пао са крова зграде и погинуо, било је свега. Али је наставник био ауторитет.
 
Poslednja izmena:
Kod nas nisu bili nikakav autoritet, '94. je pokojnik iz razreda duvao lepak na časovima. Dete iz imućne novosadske porodice. Maltretirao pola razreda, jednom me je na času istorije šutnuo u glavu, istoričarka mene napala što sam pala sa stolice.
Jedina osoba koja je ikad reagovala na njegov teror i prosto joj se fućkalo za njegove roditelje sponzore, direktorku i ostale ***** od nastavnika je bila geografičarka Radmila Miškov, grozan nastavnik, solidno loš i nezainteresovan pedagog ali jedina koja je stala u odbranu ostale dece.
 
Planirala sam da napravim veliko spremanje, da sve bude tip top, al sam počela da radim u vrtiću, znači sekund odmora nemam, plus sam dlakavo dete vozila na kastraciju a veliko dete je bolesno evo već deset dana, ne znam nisam još jedino probala da ga podojim, ništa nisam stigla tako da sam rešila velikodusno sve da im prepustim, nek spremaju i zgražavaju se, briga me
 
Regina Mills:
Večita priča oko genetike i sredine.
Dosta sam čitala na temu gena i kriminalnog ponašanja (trebalo mi je za ispit :mrgreen: ) i nikada nigde nisu uspostavili jasnu vezu, a ozbiljne studije su rađene (zanemarimo one priče nisko/visoko čelo i slično).
Takođe imam dosta iskustva u radu sa romima, tu sam se tek svačega nagledala, kako nečija volja i odlučnost prevazilazi okvire karton naselja, udaje u 14 godina, pa i kriminalnog ponašanja. Ono što jeste neka konstanta u tim slučajevima je što su te osobe imale podršku nekog člana porodine.
I dalje mislim da je sistem podrške ključ - paraplegičar neće prohodati ali može da poboljša svoje motoričke sposobnosti - da od gena koje nosimo kroz uticaj sredine (koji može biti i pozitivan i negativan) izvučemo ono najbolje.
Pročitaj ovo:
https://www.najzena.rs/porodica/ves...upornosti-on-hoda-prica-i-trenira-karate/vest
Ja sam ovog klinca spremala za konjičko takmičenje, osvojio je prvo mesto. Ali znaš kako njegovi roditelji grizu za njega (a i svi oko njega).
Kliknite za proširenje...
Стоји.
Као што рекох, бројне међузависности које нити смо открили, нити ћемо.

Имамо бројне примере који указују да је свако од нас непоновљив експеримент. Два неуротика одгоје нормално дете. Како? Па лако, дете је развило механизам превазилажења негативног утицаја средине? Како? Дететова индивидуалност.
Чиме је она условљена?
Ко зна чиме све.
 
tara:
Ode stitna, dobro, ne cela, ode pola stitne

I evo tri dana pokusavam da shvatim sta navede zdravu osobu da ode da operise sise, dupe, sta god, msm da se izlaze celom tom procesu zarad lepse dojke, nou vej
Kliknite za proširenje...
Verovala ili ne, isto sam se zapitala posle svoje operacije štitne.
Pritom, uopšte nisam imala bolove posle operacije, niti mi je sama operacija traumatično iskustvo. Ali pripreme, intenzivna nega, bolnica, sve to me je navelo da se pitam zašto bi se neko zdrav operisao.
Brz oporavak ti želim.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top