Šta trenutno radiš? 13

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Evo da ne kažete da sam stipsa za vas forumska premijera, iz arhive mog drugara, fotkano u rasadniku u Kaću, dobrodošli na budevu. :)))

IMG_20161105_081946.jpg
 
odrasli smo u vremenu gde se sigurnost podrazumevala, pa nam je tesko da se prebacimo na oblik zivljenja u drugacijim uslovima
i ja sam razmisljala o subvenciji koja je drzava nudila pod povoljnim uslovima i predomislila se u poslednjem trenutku
iz ovog ugla sada vidim da je to jako dobra odluka jer ovaj nametnuti stil zivota podrazumeva smanjivanje troskova poslovanja, nikako ulaganja
U kom se to vremenu sigurnost podrazumevala zivota ti, sta napisa sad cu se prekrstim nogom
 
Nije baš tako. Ja nisam odrasla u vremenu gde se sigurnost podrazumevala. Ja sam '90. pošla u školu, pamtim kako mi je mama pravila lepak od brašna jer nije bilo drugog, pamtim da sam nosila platnene patike po zimi jer plata nije vredela ništa, pamtim kako je mama krišom plakala kad sam prerasla jaknu koju sam imala, pamtim disfunkcionalne odnose mojih roditelja i moj strah da će me razdvojiti od brata ako se razvedu... Jbga, pamtim sve, samo ne sigurnost, ali ne bih pišem dalje šta mi se sve dešavalo. Nije meni problem da se borim, ali borim se predugo, pa nekako pucam po šavovima, a to ne mogu tako lako da zakrpim na mašini.
Ali pokušavam da verujem da je sve moralo tako da bude i da će ipak sve biti dobro, pa da ćemo nekad uspeti da povedemo i decu na more... Jednom.
Pa upravo je to problem, dodjes do tacke kad ti se sve skupi, i proslost i sadasnjost, i samo puknes uz pitanje pa dobro dokle vise da me jjebes zivote
Isplaci se, izbesni se, izbaci iz sebe, sve je to ok.... hbg sve je to zivot
Ako imas nekoga u okolini da je psiholog bilo bi super da porazgovaras sa njim, da ti da smernice kako da kanalises frustracije.... ima i online nekih nude se po netu.....nije lako sam sve to obraditi, ponekad je dobro da nas neko poduci kako....
 
U kom se to vremenu sigurnost podrazumevala zivota ti, sta napisa sad cu se prekrstim nogom
Htedoh pitati kako je dasa?
Vidim da si napislaa mini.
Super. :)

Bilo sigurnosti u vreme Tita. Tako kazuju.
Nekom kuratom (ne)srecom ja to nisam dozivela i osetila. :lol:
Pa upravo je to problem, dodjes do tacke kad ti se sve skupi, i proslost i sadasnjost, i samo puknes uz pitanje pa dobro dokle vise da me jjebes zivote
Isplaci se, izbesni se, izbaci iz sebe, sve je to ok.... hbg sve je to zivot
Ako imas nekoga u okolini da je psiholog bilo bi super da porazgovaras sa njim, da ti da smernice kako da kanalises frustracije.... ima i online nekih nude se po netu.....nije lako sam sve to obraditi, ponekad je dobro da nas neko poduci kako....
To sam i ja napisala al mi moki kaze da sam iskopirala iz Glorije... :lol:

Meni zao kad ljudi pucaju, drugarica mi imala napad panike, a nije panicar uopste... pokusala sam pomoci i objasniti ali mislim da ne ide... odmah krece da se obrce to je od stitne, to je od ovog onog...
Ljudi zapostavljaju svoje mentalno zdravlje, a 21.vek je. Prosto neverovatno.
 
Prelepo je Golube.

Meni to treba
Nesto novo, nesto strano, i ljudi i narod i kultura i sve. Da se maknem.

Kad mi kazu obidji srbiju meni se oci tri puta prevrnu
Razumem te da hoćeš da se makneš, ali ne vredi ti ako se makneš a sve svoje tegove poneseš sa sobom. Čile, probaj da isključiš svoj mozak, tačnije onaj racionalni deo i videćeš koliko je i naša zemlja lepa. Pa prošetaj samo pored kanala do Malog Stapara, ali probaj da ga gledaš kao da ga prvi put vidiš.
 
Htedoh pitati kako je dasa?
Vidim da si napislaa mini.
Super. :)

Bilo sigurnosti u vreme Tita. Tako kazuju.
Nekom kuratom (ne)srecom ja to nisam dozivela i osetila. :lol:
Kako da ne, bas je bilo sigurnosti u vreme tita, posebno kad je oduzimao imovinu ljudima, ili kad je slao na goli otok....ma sjajan je bio
Nemoj da povracam

Ovo podneblje nikad nije imalo miran i stalozen zivot, ne umemo mi to, takav nam mentalitet
Uvek nekog diktatora stavimo da nas jjebe kako oce
 
Razumem te da hoćeš da se makneš, ali ne vredi ti ako se makneš a sve svoje tegove poneseš sa sobom. Čile, probaj da isključiš svoj mozak, tačnije onaj racionalni deo i videćeš koliko je i naša zemlja lepa. Pa prošetaj samo pored kanala do Malog Stapara, ali probaj da ga gledaš kao da ga prvi put vidiš.
Volim ja svoju ravnicu. Volim kad puca pogled.
Tu sam odrasla, i proplivala na Malom Staparu.
I pecala duz kanala. I svaki 2.maj bila tamo.
Nisam ja protiv svoje zemlje, ljudi, prirode... ja volim svoje ali bas kad sam ovde svi tegovi su sa mnom.
Kad odem u novo, nevidjeno, nedozivljeno... od novih mirisa, pogleda, ljudi i okoline, dozivim mir... tada svi tegovi ostaju ovde a ono malo dete se u meni budi i zeljno upija svaki novi pogled i dozivljaj, ukus i miris... tada rastem :zaljubljena: ucim, uocavam, sakupljam, uzivam... tada se resetujem.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top