Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Rayela]

Da, da, pominje se ta najava i u Vremenu, ali nikako da izađe, a i cijenim da bi to hrvatsko izdanje koštalo cca. 20 evra.
Mislim, o toj ženi (ako je žena u pitanju, pošto niko ne zna ko se krije iza pseudonima) već godinama se piše. Čudi me da je Geopoetika ili neki sličan izdavač nije objavio kod nas.

Ja procitah dve njene knjige, prva je bila bas dobra, druga kao da citas Danijelu Stil, ali sa malo vise stila.
Prva je valjda bila Zena u tami
[/I
Posle citanja odmah sam je i prodala ( malo se stampa pa je potraznja velika), ali je ja nikada vise ne bih citala.
Klasika je to, muz se zaljubljuje, ( u prvom romanu zena) ne znaju sta ce i kako ce s decom, a imaju fine i sigurne poslove, znaci finansijski problemi
su nula. sanjaju o nekim neostvarenim ljubavima, ne, nije to za mene.
Svi su "ostvareni", malo im je dosadno, kao da gledas neku americku seriju.

 

[quentin]

Хенри Џејмс - Окретај завртња

Ово је ваљда један од оних романа које човјек, између осталог, прочита јер свако мало наилази на референце ту и тамо. Па, иако прилично славно дјелце, нисам сигуран како да се према њему поставим, тј. како да се отргнем утиску да ми дјелује помало застарјело. У поговору издања које сам читао (хрватско издање из 2005. године) је наведено да је "Окретај завртња" једно од дјела гдје се могу примијетити Џејмсове модернистичке тежње да уздрма вјеродостојност догађаја користећи оквир приповједне свијести, као нечег што је субјективно и самим тим несигурно и подложно тумачењу. Уважавајући историјски значај литерарног поступка, ипак не могу да не примијетим да су за сто и кусур година од објављивања "Окретаја" многи (од тога многи бољи) писци разрадили сам поступак и идеју на милион (од тога много бољих) начина.

Уза све то, имао сам повремених проблема са конфузним реченицама, што сам приписао нешто лошијем преводу. Међутим, наишао сам на пар сличних опаски људи којима је енглески матерњи језик, на чудне језичке конструкције у којима сва сила интерпункције створи поприличну забуну.

Šta znam, Okretaj zavrtnja svakako nije knjiga zbog koje ćeš naglas da vrištiš iz oduševljenja ili da najboljeg prijatelja zoveš u tri ujutro da mu kažeš da mora da je pročita. Opet, ima tu dosta zanimljivih stvari, u postupku uglavnom. Da li je u pitanju prava priča o duhovima (neka metafora ili naprosto horor), ili je dadilja šizofreničarka, pa je u pitanju tehnika nepouzdanog pripovjedača.
A ta komplikovana rečenica je Džejmsova rečenica, on je tako pisao.

 

[Rayela]

Ja sam nedavno zavrsila ( ali s mukom) Portret jedne ledi, neodoljivo me je knjiga podsecala na romane Engleskinja ( Dzej Ostin i kompanija).
Ambasadore sam citala odavno i cinilo mi se da mi se bas dopalo.
Necu ga vise citati.

 

[Bettencourt]

Šta znam, Okretaj zavrtnja svakako nije knjiga zbog koje ćeš naglas da vrištiš iz oduševljenja ili da najboljeg prijatelja zoveš u tri ujutro da mu kažeš da mora da je pročita. Opet, ima tu dosta zanimljivih stvari, u postupku uglavnom. Da li je u pitanju prava priča o duhovima (neka metafora ili naprosto horor), ili je dadilja šizofreničarka, pa je u pitanju tehnika nepouzdanog pripovjedača.
A ta komplikovana rečenica je Džejmsova rečenica, on je tako pisao.

Без обзира на становиту репутацију, нисам имао нека велика очекивања (пун интенд'д ), мада нисам ни разочаран књигом. Просто сам стекао утисак да је књига славнија због иновативности и самог поступка који си споменуо (непоуздани приповједач, више могућности/немогућност тумачења), него стварне релевантности данас. Некако је то чест случај са "оригиналима" који су имали одличне и нове идеје, али сами по себи нису врхунска књижевна остварења - касније то неки други људи направе много боље. И кад се сретнеш лицем у лице с "оригиналом", дјелује неубједљиво и млако.

Мада та његова реченица не одузима од коначног утиска (није ми много сметала), знало се на моменте десити да се у неким дужим "примјерцима" тако лијепо изгубим, да немам појма о коме се на крају у реченици уопште ради

 

[Vrela Cica]

Primetila sam da ovde na ovom forumu ima nekih ljudi, koji jako vole da se prave pametni i skrecu paznju na sebe. Pri tom, oni ostavljaju neke duge komentare o nekim knjigama i pokusavaju da se predstave pametni. U toj svojoj umisljneosti, oni se raspisu i to pisu neke gluposti i daju neke "strucne" analize i zauzimaju prostor ljudima, koji imaju da kazu SVOJ utisak, SVOJIM recima i to kratko i sazeto. Onda neko ne moze da nadje svoj dogovor i vidi da li mu je neko odgovorio, jer se taj neko raspisao i umislio da je Isidora Bjelica.
Molim vas, da komentari ne budu besmisleni i dugi. Pa, moramo i mi normalni nesto da napisemo.
Hvala!

 

[del piero 10]

Amin!
Sta bre tu pisete neke utiske u 10 recenica. Kratko i jednostavno brate: knjiga je glupa. Kniga je dosadna. Knjiga mi je dobra. Kraj.
I obavezno subjekat uvek da bude knjiga, da bi recenica bila sto prostija i sto razumljivija!

Da li si ti svesna da ovo sto neki odavde pisu veoma znaci svima koji zaista vole citanje i knjige? Jedno od retkih mesta na netu gde svakodnevno se mogu procitati utisci i preporuke.
Bolje razmisli o tome da si mozda ti ta koja obesmisljava ovu temu i siluje je spamovima o bibliji, blogu, izmisljenim momcima iz celog sveta itd. Ja volim da citam analize drugih, narocito jer je rec o nacitanim ljudima po cijim preporukama sma kupio par knjiga i notirao par zanimljivih autora!

 

[quentin]

Ja predlažem da se zabrani navođenje imena pisca kad se pominje neka knjiga, a da se utisci o pročitanoj knjizi svedu na maksimalno jedan smajli. Oni baš elokventni mogu da napišu Super!!! ili Oduševljena!!!, ali da ni slučajno ne napišu šta je tako dobro u toj knjizi. Ko prekrši, predlažem trajni ban, blokiranje IP adrese i prijavu Upravi za borbu protiv elektronskog kriminala.

Elem, šalu na stranu, kao i svakoga ostalog, i Cicu treba znati čitati.

 

[Rayela]

@Cico

Ja to nisam primetila. Primecujem da zadnjih nekoliko mseci ( cast izuzecima) niko i ne ostavlja nikakve komenare o i na procitanu knigu.
Mni samo nije jasno sta ti citas ( izuzev Biblije) zadnjih 5-6 godina.

 

[krasuljak]

Elem, šalu na stranu, kao i svakoga ostalog, i Cicu treba znati čitati.

Tako je.
Često pomislim da je naša Cica Milomir Marić lično...

 

[Rayela]

Tako je.
Često pomislim da je naša Cica Milomir Marić lično...

Ona je carica, a posto njeni oni menadjeri to ne shvataju, eto mi to razumemo i znamo da cenimo

 

[Vrela Cica]

Amin!
Sta bre tu pisete neke utiske u 10 recenica. Kratko i jednostavno brate: knjiga je glupa. Kniga je dosadna. Knjiga mi je dobra. Kraj.
I obavezno subjekat uvek da bude knjiga, da bi recenica bila sto prostija i sto razumljivija!

Da li si ti svesna da ovo sto neki odavde pisu veoma znaci svima koji zaista vole citanje i knjige? Jedno od retkih mesta na netu gde svakodnevno se mogu procitati utisci i preporuke.
Bolje razmisli o tome da si mozda ti ta koja obesmisljava ovu temu i siluje je spamovima o bibliji, blogu, izmisljenim momcima iz celog sveta itd. Ja volim da citam analize drugih, narocito jer je rec o nacitanim ljudima po cijim preporukama sma kupio par knjiga i notirao par zanimljivih autora!

Znaci i ti si primetio da ljudi pisu svasta? Mene to smaram.
Ja sam svesna da mnogima znaci da cuju MOJE misljenje o knjizi, pa zato ga i napisem, a ne volim da se raspisem, pa u kratkoj formi kazem sustinu. Tako ljudi znaju da ne treba da kupuju tu knjigu. Eto, ti si tako zahvaljujuci nekima, a pretpostavljam MENI, posto sam JA ovde najpreciznija u opisima odlucio da kupis, odn. ne kupis neke knjige.

Ja predlažem da se zabrani navođenje imena pisca kad se pominje neka knjiga, a da se utisci o pročitanoj knjizi svedu na maksimalno jedan smajli. Oni baš elokventni mogu da napišu Super!!! ili Oduševljena!!!, ali da ni slučajno ne napišu šta je tako dobro u toj knjizi. Ko prekrši, predlažem trajni ban, blokiranje IP adrese i prijavu Upravi za borbu protiv elektronskog kriminala.

Elem, šalu na stranu, kao i svakoga ostalog, i Cicu treba znati čitati.

Ja sam da se sto manje ljudi raspilavljuju. Pisu tu eseje, a nisu shvatili knjigu ni pisca. Ja sam vec pricala o tumacenju, odn. hermeneutici knjizevnih dela.
Iskreno, mislim da je sasvim dovoljno da se citaju MOJA dela, pored Biblije. Ja sam ipak sveobuhvatna, tako da sve sto treba mozes naci u mojim delima. I ti si pisao blog, ja pisem blog, pa znas kako je.

@Cico

Ja to nisam primetila. Primecujem da zadnjih nekoliko mseci ( cast izuzecima) niko i ne ostavlja nikakve komenare o i na procitanu knigu.
Mni samo nije jasno sta ti citas ( izuzev Biblije) zadnjih 5-6 godina.

Ma, kako ne primecujes?! Pa raspisu se ljudi, kao da samo oni znaju da drze knjigu. Pricaju svasta i hvale se ovde brojem procitanih knjiga i pokusavaju da se uslihtaju autorima.
Meni je Biblija knjiga, koju uvek citam na bilo kom jeziku. Ja uvek napisem Biblija. U pazuama svasta citam, ali uglavnom ozbiljnu literaturu, pa po mom stilu vidite da sam ja kao neka klasicarka. Ipak, ja ne volim da s enamecem mojim knjigama i izborom, pa onda navedem samo Bibliju i u poslednje vreme moj popularni blog.

Tako je.
Često pomislim da je naša Cica Milomir Marić lično...

Ja ne pratim njegov rad, ali sam cula da je popularan. Da li to da shvatim kao kompliment? I u cemu je njegov kvalitet?

Ona je carica, a posto njeni oni menadjeri to ne shvataju, eto mi to razumemo i znamo da cenimo

Moj menidjer za stampu i knjizevnost shvata, ali moj muzicki menidjer je potpuno cudan. Pisala sam na LJiS, kako sam dobila ponudu za saradnju sa jednim francuskim didjejem, mada bi on da saradjujemo jos negde. A sladak je, iako je 19 godina stariji od mene. Znate da se ti haus didjejevi ponasaju i oblace kao klinci, tako je i ovaj.

 

[krasuljak]

Ja ne pratim njegov rad, ali sam cula da je popularan. Da li to da shvatim kao kompliment? I u cemu je njegov kvalitet?

Naravno. Za tebe i tvoj rad imam samo komplimente.
Naime, danas pročitah u Blicu interesantnu kolumnu o MM, gde ga autor (R.P.) citira: "Ja sam samo pred Srbiju postavio ogledalo."
Slažem se.

 

[Glint]

Pisala bih ja o utiscima, al' ne zelim Cicu nervirat'.
Dovoljno je vec to sto su svi oni bajni filmski kriticari i eksperti iz svijeta filma, stavili Apocalypse Now
na cetrnaesto mjesto The Top 50 Greatest Films of All Time.
Strasno, strasno. : )

 

[SUPERKULER]

Tako je.
Često pomislim da je naša Cica Milomir Marić lično...

Mene insekt nikad ne vara-Cicojla je žemsko i ende!
Za Marićem se ne bih ni okrenuo-badžugavi muški...

 

[Vrela Cica]

Mene insekt nikad ne vara-Cicojla je žemsko i ende!
Za Marićem se ne bih ni okrenuo-badžugavi muški...

Sta je bitno, ko sam sta sam. Za nauku je nevazno ko donosi otkrica, kao i za knjzevnu kritiku. JA knjizi pristupam kao naucnica i kriticarka.

- - - - - - - - - -

Pisala bih ja o utiscima, al' ne zelim Cicu nervirat'.
Dovoljno je vec to sto su svi oni bajni filmski kriticari i eksperti iz svijeta filma, stavili Apocalypse Now
na cetrnaesto mjesto The Top 50 Greatest Films of All Time.
Strasno, strasno. : )

To dovoljno govori o njima i njihovoj strucnosti. Ja sam izazvala da me neko opovrgne za ono sto sam iznela o tom glupom filmu. Samo jedan mi je nesto odgovorio, sto opet nije bilo tacno. Napisala sam mu odgovor za sve sto je napisao, ali su mi obrisali post. Posle me je mrzelo da pisem isto.

 

[Rayela]

Sta citam?
Citam knjigu koj sam zelela vec valjda 15 godina da citam al eto yebavam, al ne postzavam, a knjiga je samo jedna biografija, nema veze s kjizevnoscu,
ali je autor moj najomiljeniji knjizevni kriticar, sve sto je on rekao ja sam to kao Cica Biblliju razumela
Rekao je da je Gras nula ( ne bas tako ali sada simplifikujem) i ja Grasa ne citam. Bernhard mu je bio ikona moderne knjizevnosti,
Man naravno idol i sinonim za knjizevost. Mana ja volim jos iz dana stdija tada nisam ni znala za ovog kriticara, ali je zaista mnogo uticao
na moj ukus, hvala Bogu da se bavio samoknjizevnicima na nemackom, nije zalazio u britanske, franncuske, ili americke vode.
Tek sada videh da je ta njegova biografija prevedena i kod nas ( cudi me jer za njega ziv covek nije cuo) pa zato postavljam jedan fin izvod iz nedeljnika



Vreme:
Marsel Rajh-Ranicki najznačajniji je nemački književni kritičar druge polovine XX veka; bezbroj je dokaza da je tome tako: to što Peter Handke o njemu misli sve najgore, samo je jedan od njih. Iako je Jevrejin, odavno je prozvan "papom nemačke kritike", a "kardinali" mogu samo da mu pljunu pod prozor... No, nakon nekoliko decenija suverenog i autoritativnog "arbitriranja" o delima drugih, a već u poodmakloj starosti, Rajh-Ranicki uviđa da je došlo vreme i za njegovu Životnu Priču – i to kakvu! Moj život (ponovo: Stylos, Novi Sad 2005; ponovo: preveo Života Filipović) veličanstvena je tačka i na jedno ljudsko bivanje na zemlji i na jedan samorodan intelektualni opus. Tja, ko bi rekao da će se jedno poljsko jevrejsko dečače, viđeno za anonimnost i za smrt, ratom zauvek onemogućeno čak i da studira (slušaonicu će, kaže, "upoznati samo sa katedre"), dogurati do germanskog književnog Olimpa?!

Moj život je moguće, ovlašno, podeliti u četiri celine: prvi deo čini odrastanje u Poljskoj, a potom u Nemačkoj, prvo vajmarskoj, potom nacističkoj; od jedne "tipične građanske priče" Moj život sve više menja žanr ka nekakvom polit-hororu, kako nacističko besnilo sve više uzima maha. Drugi deo čini ratna priča, deportacija u Poljsku, nezaboravno svedočanstvo o životu (i smrti, sveprisutnoj) u Varšavskom getu. Pročitali smo ponešto, pa smo skloni nadobudno misliti da "znamo sve bitno o tome": Rajh-Ranicki nas spušta na zemlju ovim impresivno dočaranim Paklom, prema kojem onaj Danteov izgleda kao bezvezna video-igrica; potom bekstvo sa suprugom iz Geta pred deportaciju u krematorijum, uspelo tek ludom srećom, i dugo skrivanje, sve do kraja rata, kod poljskog neznanca Boleka i njegove žene, a Bolek će izgovoriti ključnu rečenicu ove knjige: "Adolf Hitler, najmoćniji čovek Evrope, odlučio je: Ovih ovde dvoje treba da umru. A ja, mali slagač iz Varšave, odlučio sam: Treba da žive. Pa sad da vidimo ko će pobediti". Taj je drugi deo knjige u svakom pogledu antologijske vrednosti, podjednako kao Književnost i kao Svedočanstvo. Treći deo Mog života povratak je u Poljsku, uranjanje u novu, jedva podnošljiviju, boljševičku tamnicu, mukotrpno sticanje nekakve književne, uglavnom germanističke "karijere" u jednom neslobodnom društvu; slikoviti paradoksi i apsurdi tog vremena nisu nam nepoznati, mada ih nismo iskusili u tako drastičnom vidu. Četvrti deo: emigracija u SR Nemačku, napuštanje socijalističkog "veštačkog raja", trajno opredeljivanje za nemačku literaturu kao najveću strast njegovog života, postepeni uspon kroz zamršene koridore nemačke medijsko-književne scene... I ova poglavlja bez sumnje imaju antologijsku vrednost: Rajh-Ranicki se, s jedne strane, beskrajno pronicljivo, oštro, ali nezlobivo, udubljuje u posleratnu nemačku društvenu scenu, osobito u onaj najosetljiviji i najkontroverzniji odnos, onaj prema nacističkom "nasleđu", holokaustu, masovnom nemačkom "neznanju" o tome; na drugoj strani, oštroumno, ironično i duhovito, Rajh-Ranicki razmatra poziciju kritičara, te dežurne bokserske vreće po kojoj udaraju povređene sujete i genija i šarlatana podjednako... Kada bih hteo da držim nešto na zidu, opredelio bih se da uramim ovaj zaključak Rajh-Ranickog: "Radio sam već dovoljno dugo u našoj branši pa nisam gajio iluzije: znao sam da odnos nekog autora prema njegovom kritičaru skoro uvek zavisi od jedne jedine okolnosti – naime od toga kako je kritičar tretirao toga autora, pogotovo (to je naročito važno) njegovu najnoviju knjigu". Mislim, šta reći...

Moj život Marsela Rajh-Ranickog po svemu je jedna od najvažnijih i intelektualno najpodsticajnijih prevedenih knjiga koje su se ovde poslednjih godina pojavile. To što ona tako ugluho prolazi (primetio sam samo prikaz Mihajla Pantića) o njoj ne govori ama baš ništa, ali nam kazuje ponešto bitno o jednom jadnom stanju duhova, o jednom indolentnom ignorantstvu i vrednosnoj pometnji koja je odavno drugo ime za Ovo U Čemu Živimo.

Teofil Pančić
[/B
Ranicki je obozavao Kisha ( pa i Tishmu), a njegvi hvalospevi o Kishu zaista su legendarni.

 

[krasuljak]

U potrazi za tim tvojim Ranickim, pronađoh ovo.
Logično, prvi put čujem za njega, ali, interesantan čova je bio...

 

[Vrela Cica]

A, gde je moj post, sto sam odgovorila Rayeli?

 

[Molotov]

Džon Fauls: Kolekcionar. Priča o iskompleksiranom tipu koji kidnapuje studentkinju umetnosti i pokušava da je natera da ga zavoli u zatočeništvu. Roman je pisan u prvom licu tako što je u prvom delu prikazan otmičarev doživljaj situacije a u drugom doživljaj otete devojke. Po meni odličan roman.

 

[Dušica D.]

Ćao svima, ja ovde nova.
Ovih dana sam završila Markesovih "Sto godina samoće" i ne umem da saberem utiske. Sve mi nekako liči na apokalipsu, a opet sve je tako nadrealno i nestvarno. Da li bi neko samnom podelio svoje utiske o ovoj knjizi?

 

[Vrela Cica]

Džon Fauls: Kolekcionar. Priča o iskompleksiranom tipu koji kidnapuje studentkinju umetnosti i pokušava da je natera da ga zavoli u zatočeništvu. Roman je pisan u prvom licu tako što je u prvom delu prikazan otmičarev doživljaj situacije a u drugom doživljaj otete devojke. Po meni odličan roman.

Citala sam. Glupa knjiga.

 

[Dušica D.]

Citala sam. Glupa knjiga.

Prosto ne mogu da verujem da si ti ovo čitala. Ako ti je ovo glupa knjiga, ne mogu da verujem da i t ti vrediš više od "Vendi" i njima sličnih, baš strašno, ja mislila da ovde mogu da razmenim mišljenje o knjigama, a ono knjige ni u naznaci, no samo starlete i njima slične, jaooooojjjjjjjjjjjjj, "ma di smo, ni za dismo nismo"

 

[Mrs.Bi]

Ćao svima, ja ovde nova.
Ovih dana sam završila Markesovih "Sto godina samoće" i ne umem da saberem utiske. Sve mi nekako liči na apokalipsu, a opet sve je tako nadrealno i nestvarno. Da li bi neko samnom podelio svoje utiske o ovoj knjizi?

Meni je to jedna od omiljenih knjiga. Čitala sam je više puta i nameravam ponovo, ali se malo pribojavam kakav će utisak sada ostaviti na mene više od 30 godina posle prvog čitanja. Sećam se da me je u početku, kao verovatno i sve, nerviralo što se svi isto zovu - Aurelijano Buendija i Hose Arkadije Buendija. Pa sam pisala ko je ko, ali nije mi mnogo pomoglo. Onda sam se prepustila i prosto uživala u svom tom nadrealnom magičnom realizmu, pamtila poneke detalje i nisam se trudila da shvatim i objasnim niti da nadjem neku logiku.
Nisam mnogo vična analizama, objašnjenjima i tumačenjima. U romanima ili uživam ili ne. U ovom jesam!

 

[Vrela Cica]

Prosto ne mogu da verujem da si ti ovo čitala. Ako ti je ovo glupa knjiga, ne mogu da verujem da i t ti vrediš više od "Vendi" i njima sličnih, baš strašno, ja mislila da ovde mogu da razmenim mišljenje o knjigama, a ono knjige ni u naznaci, no samo starlete i njima slične, jaooooojjjjjjjjjjjjj, "ma di smo, ni za dismo nismo"

IZvini, je l' svima mora sve da se svidja? Kakvo je to napadanje? Ne mozemo svi da volimo sve. Nekom lezi ovaj pisac, nekom onaj. Nekom ovaj stil pisanja, nekom onaj. JA sam do sada dozivela samo da se svima svidja moj blog, inace, ili svi ponavljaju kao papagaji jedno te isto, na primer: "Dostojevski je najdublje usao u coveciju dusu" ili pricaju o necemu sto nisu procitali. JA, za razliku od ostalih, cenim tudje misljenje. Nisi samo ti pismena, znam i ja slova i da citam, pa mogu da citam tu gore pomenutu baljezgariju. Da, cak sam morala da se vratim i vidim koja je knjiga.

 

[Rayela]

Prosto ne mogu da verujem da si ti ovo čitala. Ako ti je ovo glupa knjiga, ne mogu da verujem da i t ti vrediš više od "Vendi" i njima sličnih, baš strašno, ja mislila da ovde mogu da razmenim mišljenje o knjigama, a ono knjige ni u naznaci, no samo starlete i njima slične, jaooooojjjjjjjjjjjjj, "ma di smo, ni za dismo nismo"

Pa nema potrebe da se bavis Cicom i njenim ukusom i misljenjem.
Cista je slucajnost da se ona javlja zadnjih dana.
Koga zanima knjizevnost i knjige naci ce ovde ono sto trazi.
Ja konkretno ovu knjigu nisam citala, a i nikada i nisam cula za nju.

100 godina samoce bila je i moja omiljena knjiga dok sam bila mlada, nevina i naivna. Usput i neiskusna
Danas vise nije, nekako sam izgubila "filinge" za taj magici realizam.