Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Препорука:

Kako spasiti drvo
Stanka Brdar (autor)
Napomena: Ilustrovao Dušan Pavlić. Za decu od 5 do 7

Ovo je ekološka radna slikovnica koja govori o ugroženosti prirode, a naročito šuma. Glavni junak priče je uplašeno drvo koje, sa svojim prijateljima životinjama, beži pred pošastima savremene civilizacije kao što su: vatra, kisele kiše, smog, preterana seča šuma.


Како говоре психолози деца се васпитавају васпитањем родитеља.
Ако имате малу децу или унуке, па и ако немате купите ову или сличну књигу и поклоните је неком детету вишеструко ће се вратити. Треба од првих дана усађивати деци љубав према природи, како би је касније и чували.
Запањио сам се када сам пре неки дан чуо на радију да је израдом туристичког центра на Старој планини НЕПОВРАТНО уништена шума на њој. Неповратно, јер када се једном посече шума, трава која остане не може да спречи ерозију, вода спере сву земљу и остане само камен на коме ништа више не може да израсте.
:sad2:

''Ко је у стању дрво посећи, од њега се надај свакој несрећи!'' :mrgreen:
 
Situacija je sledeća.
Pošto je došla faza da me slabije rade ruski klasici, feudalni sistemi, kolektivizacija i ostale zajebancije, jel ima neko da mi preporuči nekog modernijeg pisca, ali pisca koji bi mogao da zadovolji moj, kao Velebit veliki intelekt, slovensku dušu, provicljivost, rezonovanje i unikatnost koja me odlikuje u sagledavanju društvene stvarnosti?:D
 
Situacija je sledeća.
Pošto je došla faza da me slabije rade ruski klasici, feudalni sistemi, kolektivizacija i ostale zajebancije, jel ima neko da mi preporuči nekog modernijeg pisca, ali pisca koji bi mogao da zadovolji moj, kao Velebit veliki intelekt, slovensku dušu, provicljivost, rezonovanje i unikatnost koja me odlikuje u sagledavanju društvene stvarnosti?:D

Jesi ti čitao Peljevina?
Em je Rus, em je savremen, em se uklapa u tvoj antikapitalistički weltanschauung.
Ja bih ti preporučio neki od njegovih ranih romana: Čapajev i Praznina, Generacija P, Omon Ra, Život insekata.
 
Situacija je sledeća.
Pošto je došla faza da me slabije rade ruski klasici, feudalni sistemi, kolektivizacija i ostale zajebancije, jel ima neko da mi preporuči nekog modernijeg pisca, ali pisca koji bi mogao da zadovolji moj, kao Velebit veliki intelekt, slovensku dušu, provicljivost, rezonovanje i unikatnost koja me odlikuje u sagledavanju društvene stvarnosti?:D

Прво Хамсун, па модернији писци... :rtfm:
 
Inače, vidim da je i M. Bazdulj u Vremenu otkrio ovu Elenu Ferante o kojoj ja pričam ima dvije godine. Možda je neko i prevede/objavi kod nas sad. Baš da ne čitam i to u engleskom prevodu.

možda negde ime hrvatski prevod, jer guglanjem videh neku najavu prevoda za 2015 i između ostalog Elena Ferrante "Dani zaborava" u prevodu Ane Badurine...
 
možda negde ime hrvatski prevod, jer guglanjem videh neku najavu prevoda za 2015 i između ostalog Elena Ferrante "Dani zaborava" u prevodu Ane Badurine...

Da, da, pominje se ta najava i u Vremenu, ali nikako da izađe, a i cijenim da bi to hrvatsko izdanje koštalo cca. 20 evra.
Mislim, o toj ženi (ako je žena u pitanju, pošto niko ne zna ko se krije iza pseudonima) već godinama se piše. Čudi me da je Geopoetika ili neki sličan izdavač nije objavio kod nas.
 
Г. Г. Маркес - О љубави и другим демонима

Атмосфера и сценографија, карипски градић и његови житељи, њихове страсти и тајне, су у типичном маркесовском фазону. Мени се то поднебље, односно начин на који господин Г. Г. о њему пише, изузетно свиђа. Свиђа ми се и тај његов језик који је сав некако путен и пун неких чулних квалитета, влаге, знојних и узбибаних тјелеса у разноразним заносима. Писац нас кроз причу о дјевојчици Сиерва Марији, наводно опсједнуту демонима, води једном фином линијом на којој се сукобљавају сујевјерје (како афричко, тако и хришћанско) и наука, надреално и реално, не желећи притом да чврсто нагиње ни према чему, осим можда према најмоћнијем демону, који је, вјероватно не без разлога, истакнут у самом наслову.


Хенри Џејмс - Окретај завртња

Ово је ваљда један од оних романа које човјек, између осталог, прочита јер свако мало наилази на референце ту и тамо. Па, иако прилично славно дјелце, нисам сигуран како да се према њему поставим, тј. како да се отргнем утиску да ми дјелује помало застарјело. У поговору издања које сам читао (хрватско издање из 2005. године) је наведено да је "Окретај завртња" једно од дјела гдје се могу примијетити Џејмсове модернистичке тежње да уздрма вјеродостојност догађаја користећи оквир приповједне свијести, као нечег што је субјективно и самим тим несигурно и подложно тумачењу. Уважавајући историјски значај литерарног поступка, ипак не могу да не примијетим да су за сто и кусур година од објављивања "Окретаја" многи (од тога многи бољи) писци разрадили сам поступак и идеју на милион (од тога много бољих) начина.

Уза све то, имао сам повремених проблема са конфузним реченицама, што сам приписао нешто лошијем преводу. Међутим, наишао сам на пар сличних опаски људи којима је енглески матерњи језик, на чудне језичке конструкције у којима сва сила интерпункције створи поприличну забуну.
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top