Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Istrajna ljubav, Ijan Makjuan. Roman mi je preporučen kao štivo koje je toliko uzbudljivo da ne može da se ispusti iz ruku. Medjutim, meni je bio dosadan. Tema neoriginalna - proganjanje: Džo priskače u pomoć pri padu helijumskog balona, i jedan od četvorice ljudi koji su takodje pomagali, Pari, se zaljubljuje u njega i počinje da ga progoni. Piše pisma, zove telefonom, stoji ispred kuće.... Skladan brak Džoa i Klarise je ugrožen, jer i Džo postaje opsednut Parijem. U jednom momentu se čak i pitam da li ga Pari uopšte progoni ili je to njegova uobrazilja. I naravno da nas zanima šta će biti dalje, ali umesto da na svakoj stranici saznajemo nešto o tome, Makjuan radnju prekida i gnjavi o tekstovima koje Džo piše za nučno-publicističke časopise, o istraživanjima njegove žene o nekom engleskom pesniku, i tako sve neke intelektualne stvari koje običnog čitaoca previše opterećuju i zamaraju. Sve u svemu, roman ne da nije ispunio moja očekivanja, nego me je duboko razočarao. Možda je to jedan od onih kojima je pohvalama učinjena kontrausluga. Da sam očekivala nešto "onako, nije loše", možda ne bih bila ovoliko kritična i razočarana. A ovako: žao mi je vremena koje sam potrošila na čitanje ovog romana.
 
Beton ubija direktno u glavu:)

A kako je Ludilo u originalu?

Просветино издање из 1997.
налик овоме су. црни хумор, онај најгрђи. :)
ПРЕВИШЕ
Неки човек, који је деценијама био хваљен као отац са изузетним смислом за породицу, и који је због тога био веома омиљен, једног је суботњег поподнева, мора се признати, при изузетно влажном и тешком времену, убио четворо од своје шесторо деце, а на суду је објашњавао да му се одједном учинило да их је превише.
 
Просветино издање из 1997.
налик овоме су. црни хумор, онај најгрђи. :)
ПРЕВИШЕ
Неки човек, који је деценијама био хваљен као отац са изузетним смислом за породицу, и који је због тога био веома омиљен, једног је суботњег поподнева, мора се признати, при изузетно влажном и тешком времену, убио четворо од своје шесторо деце, а на суду је објашњавао да му се одједном учинило да их је превише.
Mislila sam da pogledas u knjigu pa da mi naslov napises na nemackom. Ja ga eto citam u originalu, ali su prevodi naslova nekada i malo drugaciji.
Ovaj tvoj kratak sadrzaj stvarno je Ludilo, ali tipicno Bernhard:)

Ako ti dodje pod ruku Brisanje obavezno procitaj, za moj ukus mu je to najbolje delo. Tu je sve potkacio, narocito crkvu ( ali direktno Vatikan),
 
Просветино издање из 1997.
налик овоме су. црни хумор, онај најгрђи. :)
ПРЕВИШЕ
Неки човек, који је деценијама био хваљен као отац са изузетним смислом за породицу, и који је због тога био веома омиљен, једног је суботњег поподнева, мора се признати, при изузетно влажном и тешком времену, убио четворо од своје шесторо деце, а на суду је објашњавао да му се одједном учинило да их је превише.

Још ја хтео да купим нешто од њега. Добро упозорење. Ја волим црни хумор, али ово је неукусно и одвратно.
 
Mislila sam da pogledas u knjigu pa da mi naslov napises na nemackom. Ja ga eto citam u originalu, ali su prevodi naslova nekada i malo drugaciji.
Ovaj tvoj kratak sadrzaj stvarno je Ludilo, ali tipicno Bernhard:)

Ako ti dodje pod ruku Brisanje obavezno procitaj, za moj ukus mu je to najbolje delo. Tu je sve potkacio, narocito crkvu ( ali direktno Vatikan),

Е видиш тражио сам на нету, али нисам нашао. Чак са походио и њемачку њикипедију, али авај све.
Књига је у пдф-у, и није написан наслов оригинала.
Хвала на препоруци, ако налетим на сајму узећу, ако не, за месец-два ту је библиотека па ће се читати! :)

- - - - - - - - - -

Још ја хтео да купим нешто од њега. Добро упозорење. Ја волим црни хумор, али ово је неукусно и одвратно.

Свака оштрица има два краја. :)
 
Е видиш тражио сам на нету, али нисам нашао. Чак са походио и њемачку њикипедију, али авај све.
Књига је у пдф-у, и није написан наслов оригинала.
Хвала на препоруци, ако налетим на сајму узећу, ако не, за месец-два ту је библиотека па ће се читати! :)

Ako ti se sviđa Bernhard, ne propusti Gubitnika.
 
Pre par dana sam završila sa čitanjem knjige "Lovac na zmajeve". Više puta me je ostavila bez daha, bez teksta, navela na suze... Toliko realno pripovedanje, priču o "golom" životu, o patnji, sreći, i na kraju svega večnom prijateljstvu, vernosti i kajanju do sada nisam imala prilike da čitam.... Čitaću je sigurno još par puta :-D
 
Још ја хтео да купим нешто од њега. Добро упозорење. Ја волим црни хумор, али ово је неукусно и одвратно.
Ma jok, ali ajde ne moras bas ovu knjigu da citas.
Legao bi tebi Bernahrad kao rosa na travu ( mozda i obrnuto, ja za liriku nemam filing) jer udara bas tamo gde i ti.;)
Nista kod njega nije odvratno, svejedno o cemu pise.
Citaj ovaj Beton ili Brisanje, tu nema ubijanja, eventualno samoubijanja;)
 
Па то би ти, Рајела, могла најбоље да кажеш. Из прве руке.
Pa ne mogu nista slicno da nadjem , a njegovi su naslovi zaista jedinstveni. Medjutim za Ludilo u nemackom ima nekoliko izraza,
a i sam izraz Ludilo moze da se tumaci na mnogo nacina. Bernhard ima najshashavije naslove za svoja dela tipa : Beton, Krechana, Seca Shume
Brisanje
 
Pošto te ona mala u tramvaju osvojila sa Kafkom u krilu, rekao bih da je Kafka Mikijev zabavnik u odnosu na Bernharda.
Ma osvojila ga je zbog onih Rusa, Kafka je tu ispao kolateralna steta:zcepanje:
Nego bas dobro da si pomenuo Kafku u (s)vezi sa Bernhardom.

Kafka pise uopsteno ( i tu je njegova genijalnost), ne znas ni vreme, ni ljude, drzavu, sistem, pa ni jezik, istoriju u kojoj se radnja dogadja
tako da je aktuelan i danas kao i pre sto godina, a Bernhard pa opet samo " u sridu" i iskljucivo i samo o drzavi, drustvu, sistemu, istoriji,
lazi i paralazi drustva, njegove kulture i politikanstva koje je i licno video, doziveo i ziveo u njemu.
Bernhard mrtav ladan navodi i imena politicara ( Kurt Waldheim, Vranitzki, pa i nemackih cuvenih socijalista koji dobise i Nobela za mir),
on je covek bez ikakvih kompromisa, meni je zao sto je umro nekako ipak relativno mlad ( ili ne dovoljno i star) mada je pisao pa nije znao
za dosta.
 
U nekim delima Bernhard podseca malo na Krlezine Glembajeve, nekakvu imitaciju zivota tih lepih, bogatih i kao mudrih koji prave decu sa biskupima,
ili kardinali imaju za ljubavnice neke bogate zene koje im kupuju pizame od prave svile.

Ovo Brisanje me je podsetilo na Povratak Filipa Latinovitcha samo sto je kod Bernharda neki jako vazan lik, kardinal
u pitanju, a ne obican biskup.
 
Pošto te ona mala u tramvaju osvojila sa Kafkom u krilu, rekao bih da je Kafka Mikijev zabavnik u odnosu na Bernharda.

Кафка је мој омиљени писац. По својој генијалности, претекао је и моје најдраже писце, Русе, тако да Рајкина инсинуација гледе колатералне штете не стоји.

Описаћу моменат који ме је доживотно везао за Кафку и устоличио га на пиједестал највећег писца, за моје појмове.

Једно време радио сам, тј. прецизније би било рећи, изигравао сам радника на мртвој стражи, у једној пропалој фирми, коју су, наши неолиберални властодршци, отерали у стечај, иако је то била гигантска фирма која готово да није имала озбиљнију конкуренцију на територији Балкана. Фирма је поседовала силосе, свој ресторан, ко зна колико јутара плодне, обрадиве површине, енорман возни парк и све што једна модерна фирма треба да поседује. Она је смештена неколико километара од периферије града, у средишту ничега, у сабласно окружење, које је идеално за снимање хорор филмова. Напуштена зграде, ветар који не престаје, завијање паса, крцкање старих гвоздених конструкција. Речју, језива атмосфера, од које ме и сад подилазе жмарци . И, кад те живот посади на такво место, мораш му некако доскочити, наћи неки начин којим би сав тај мрак претворио у нешто живо, конструктивно. Првих неколико ноћи, заиста сам био на ивици очаја. Спријатељио сам се са једним псом, с којим сам делио свој оброк и који ме је, за узврат, пратио док сам обилазио сабласно празне просторије, наводно их штитећи од оних који би дошли покрасти, оно што је остало од некад моћне фабрике. Бекство из безнађа пронашао сам у читању књига. Читао сам невероватном брзином. Све оно што сам пропустио у животу, прочитао сам у том периоду. Е, кад је дошао ред на Кафкин Преображај, било је то посебно искуство. Удаљени лавеж и завијање, децембар, ужасна хладноћа, вртложни ветар, снег-идеална атмосфера за читање ремек дела у коме се човек претвара у бубу. Никада, ни пре ни после, нисам осетио, такав наступ грознице за време читања неког текста. Било је то ванвременско искуство, после кога сам схватио да сам и ја, ништа друго, до обична буба, која седи нигде, не ради ништа и очекује још мање. Био је то мој сусрет са сопственим ништавилом. Постао сам свестан чињенице да сам нико. Какво је то било отрежњење. И дан данас сам захвалан Богу што ми је наместио такву животну игру. Та, самопспознаја је на мене деловала покретачки и решио сам да опет, морам извршити трансформацију, али овај пут у супротном смеру-од бубе ка човеку. Данас, истини за вољу, нисам много одмакао од статуса бубе, али тај моменат самоспознаје је нешто што сматрам благословом. А, за ту самоспознају, умногоме је заслужан Кафка.
 
Poslednja izmena:
Зашто се ниподаштава његова књига Лудило. То су врло кратке приче, цртице, које су углавном на пола стране и нису баш тако црне, као што је овде представљено. Има пуно и хумора:

Поштар је, одмах по доласку у лудницу у Шенбергу, замолио да му дају његову поштарску униформу, да не би морао да полуди, како је рекао. (Лудило)

Књижицу препоручујем. :)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top