Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[quentin]

Ja sam pisao taj obični dnevnik od 1990. negdje to 2000. Sramota me kad pogledam kakve su to gluposti. Umjesto da sam više pisao o stvarima koje su se tada dešavale oko mene, ja sam se bavio svojim pubertetskim i mladalačkim mušicama. Sklonost introspekciji uopšte nije dobra stvar!

- - - - - - - - - -

Започео Прољећа Ивана Галеба од Деснице. (Пре)задовољан досад прочитаним.

A tebe na Književnosti nema oko 100 godina! Dobro došao nazad.

 

[Direkt]

Umjesto da sam više pisao o stvarima koje su se tada dešavale oko mene, ja sam se bavio svojim pubertetskim i mladalačkim mušicama. Sklonost introspekciji uopšte nije dobra stvar!

Ja pokušavam da nađem neku zlatnu sredinu Al' mi je krivo što nisam ranije stvorio tu naviku

 

[wild_child]

Ja sam pisao taj obični dnevnik od 1990. negdje to 2000. Sramota me kad pogledam kakve su to gluposti. Umjesto da sam više pisao o stvarima koje su se tada dešavale oko mene, ja sam se bavio svojim pubertetskim i mladalačkim mušicama. Sklonost introspekciji uopšte nije dobra stvar!

- - - - - - - - - -



.

Ja sam svoje stare dnevnike pobacala, previse me je bilo sramota napisanih gluposti

Elem, slabo cituckam u poslednje vreme...Kortasarove Skolice nisam ni procitala , vratila sam ih u biblioteku neprocitane zbog selidbe a istekla mi i clanska tamo u NS.
Sad kad sam zvanicno beogradjanka, prvi dan dodjoh i nakupovah knjizice kod ulicnih prodavaca, u biblioteku se nisam uclanila jos, tek kad dodje prva plata ali iovako se maltene sve strucnom literaturom bavim...tako da sad natenane citam Filozofiju Heraklita mracnog, Miroslava Markovica

 

[Наутилус]

tako da sad natenane citam Filozofiju Heraklita mracnog, Miroslava Markovica

У многоме је битан превод:

Све што будни видимо јесте смрт, све што видимо спавајући јесте сан.
(Из Антологије хумана Беле Хамваша)

То исто код Марковића:
Што будни видимо јесте смрт,
Што у сну видимо јесте јава (живот).

 

[Rayela]

Ja sam pisao taj obični dnevnik od 1990. negdje to 2000. Sramota me kad pogledam kakve su to gluposti. Umjesto da sam više pisao o stvarima koje su se tada dešavale oko mene, ja sam se bavio svojim pubertetskim i mladalačkim mušicama. Sklonost introspekciji uopšte nije dobra stvar!

- - - - - - - - - -



A tebe na Književnosti nema oko 100 godina! Dobro došao nazad.

Meni je besmisleno to zapisivanje i evidencija procitanih knjiga, pohujalih ljubavi i ne znamm sta vec sve cega.

Ja nikada ne pisem nista o svojim putovanjimma ( a putujem i to onako bash, bash), a i ne fotografisem nista.
Mozda tu i tamo samo sebe u nadi da su lepota i mladost neprolazni

Tvoj dnevnik citanja je savrsen, jedino tako i ima smisla zapisivati knjige, emocije, licno vidjenje procitane knjige.
Ali to ne ume svako

 

[Direkt]

Ja nikada ne pisem nista o svojim putovanjimma ( a putujem i to onako bash, bash), a i ne fotografisem nista.

Kako to Ja poludim od besa ako ne uslikam novorođenu ružu jer već sutradan nije ista xD

 

[Yersinia]

A tebe na Književnosti nema oko 100 godina! Dobro došao nazad.

Факултетске обавезе су, ипак, претежније.

 

[MathPhysics]

Umjesto da sam više pisao o stvarima koje su se tada dešavale oko mene, ja sam se bavio svojim pubertetskim i mladalačkim mušicama. Sklonost introspekciji uopšte nije dobra stvar!

Valjda ću i sam jednom doći do istog saznanja.
Mada kod mene nije naglasak na introspekciji radi spoznaje sebe, već spoznaja sebe radi spoznaje čoveka.

Čitam sada Selimovića po ko zna koji put, i po ko zna koji put se oduševljavam.
Veliki je to pisac bio.

 

[Isus33]

Ja sam pisao taj obični dnevnik od 1990. negdje to 2000. Sramota me kad pogledam kakve su to gluposti. Umjesto da sam više pisao o stvarima koje su se tada dešavale oko mene, ja sam se bavio svojim pubertetskim i mladalačkim mušicama. Sklonost introspekciji uopšte nije dobra stvar!

- - - - - - - - - -





A tebe na Književnosti nema oko 100 godina! Dobro došao nazad.

Prvih par godina vodjenja dnevnika (1992/93.) pisao sam o opstim stvarima u zemlji i svijetu a to je bilo uzbudljivo vrijeme. Kod nas u Bosni bio rat u svojoj najkrvavijoj fazi, tako da sam detaljno zapisivao sve informacije koje su dolazile do mene, to jest, tok ratnih operacija, imena poginulih poznanika, komsija, rojdaka..., tok pregovora u Zenevi, Briselu, Parizu... ali i nas svakodnevni zivot bez struje, vode, telefona, hrane... A onda sam krajem devedesettrece i sam otisao u soldate pa sam iz objektivnih razloga prekinuo piskaranje da bi mu se vratio po okoncanju rata ali sada vec u introspektivnom obliku i tako sve do 2005. kada sam konacno bacio pisanje.

 

[Linejna]

dobro, ali dnevnik citanja bi, po mom misljenju, trebalo da obuhvata i utiske o knjizi, ne samo puko nabrajanje procitanih knjiga.

Naravno.

 

[quentin]

Erlend Lu: Dopler

Prije par godina, svojim norveškim Lovcem u raži (Naivan. Super) Erlend Lu me pred kraj čitanja bio uspio malo zainteresovati, ali ipak sam sljedeću njegovu knjigu otvorio tek prije neki dan, privučen praktično malim brojem strana i ohrabren s nekoliko dobrih preporuka koje sam tokom godina čuo.
Meni je iz perspektive balkanskog blata, haosa i siromaštva Norveška uvijek izgledala kao gotovo savršena zemlja – idealan spoj ekonomskog razvoja i uvažavanja humanističkih vrijednosti i obzira prema prirodi – tako da mi je malo smetalo što Doplera, jednu žestoku pobunu protiv samozadovoljnog kapitalizma, pritiska na pojedinca da u svemu bude najbolji, otuđenosti i, uopšte rečeno, svake modernosti, nije napisao neki Amerikanac, Francuz ili Rus. S druge strane, zašto da ne – možda su Norvežani riješili sve male probleme, pa sad jasnije vide one velike?
Dopler je priča o čovjeku koji smoren pomenutim strahotama života među ljudima današnjice osjeti da neko vrijeme mora provesti sam u šumi. Možemo ga posmatrati kao nekog anti-Robinzona (dobrovoljnog izgnanika koji prirodu ne želi potčiniti sebi, nego se u njoj utopiti), ili čitavu knjigu shvatiti kao novo čitanje Toroovog Voldena, ali čitalac će često zbog svedenog teksta, škrtog jezika i uzdržanog neemotivnog stila imati utisak da propušta ključni simbol ili važnu poruku priče. Mada, kad bolje razmislim, možda je pisac želio da se čitalac baš tako osjeća.

 

[robert v.]

Prvih par godina vodjenja dnevnika (1992/93.) pisao sam o opstim stvarima u zemlji i svijetu a to je bilo uzbudljivo vrijeme. Kod nas u Bosni bio rat u svojoj najkrvavijoj fazi, tako da sam detaljno zapisivao sve informacije koje su dolazile do mene, to jest, tok ratnih operacija, imena poginulih poznanika, komsija, rojdaka..., tok pregovora u Zenevi, Briselu, Parizu... ali i nas svakodnevni zivot bez struje, vode, telefona, hrane... A onda sam krajem devedesettrece i sam otisao u soldate pa sam iz objektivnih razloga prekinuo piskaranje da bi mu se vratio po okoncanju rata ali sada vec u introspektivnom obliku i tako sve do 2005. kada sam konacno bacio pisanje.

Ja sam počeo da vodim dnevnik od oktobra '91 kad sam izašao iz vojske i dolaskom u Krajinu kao izbeglica. Vodim ga i dan danas, ne sistematski, skribomanski, iz dana u dan kako sam nekad činio, nego ponekad, kad mi dođe, kad nemam kome da kažem neke stvari. To je dobar (terapeutski) način da smanjim napetost u nekim trenucima. Mislim da je dobro staviti misli na papir. Mogu jasnije da sagledam što imam u glavi.
I ja sam vodio svaštaru. Od crnog kursa, političkih vesti, saveta kako da nešto očistim, recept za pasulj i baklavu (šta ćete, svako piše što želi u svoj dnevnik) do dubokih ispovedi samom sebi. Voditi dnevnik predstavlja i poraz za čoveka, da može sam u sebi da reši problem, a i blagoslov da je pronašao način da sebi olakša vlastite muke. Neko pije, neko diže tegove do besvesti, ja volim da idem od misli do misli, od emocije do emocije i slažem ih u dnevnik. Neko svoj unutrašnji svet, protokom vremena, doživljava sa distance, sudi mu. Ja ne. Volim da čitam svoje zapise. Što veća glupost to bolje. A i vodim urednu evidenciju onih koji su mi stali na žulj, što je odlično za zlopamtila sa slabim pamćenjem. A i dobro je, za one koji su zaljubljive prirode (kao ja) kad nakon nekog vremena čitaju o tuzi i nemirima zbog neuzvraćene ljubavi, zbog izvesne Vesne, a da sad uopšte ne mogu da se setim ko je ta Vesna, kako je izgledala, ni bilo čega drugog. Muška posla.

 

[goxy]

Ja sam počeo da vodim dnevnik od oktobra '91 kad sam izašao iz vojske i dolaskom u Krajinu kao izbeglica. Vodim ga i dan danas, ne sistematski, skribomanski, iz dana u dan kako sam nekad činio, nego ponekad, kad mi dođe, kad nemam kome da kažem neke stvari. To je dobar (terapeutski) način da smanjim napetost u nekim trenucima. Mislim da je dobro staviti misli na papir. Mogu jasnije da sagledam što imam u glavi.
I ja sam vodio svaštaru. Od crnog kursa, političkih vesti, saveta kako da nešto očistim, recept za pasulj i baklavu (šta ćete, svako piše što želi u svoj dnevnik) do dubokih ispovedi samom sebi. Voditi dnevnik predstavlja i poraz za čoveka, da može sam u sebi da reši problem, a i blagoslov da je pronašao način da sebi olakša vlastite muke. Neko pije, neko diže tegove do besvesti, ja volim da idem od misli do misli, od emocije do emocije i slažem ih u dnevnik. Neko svoj unutrašnji svet, protokom vremena, doživljava sa distance, sudi mu. Ja ne. Volim da čitam svoje zapise. Što veća glupost to bolje. A i vodim urednu evidenciju onih koji su mi stali na žulj, što je odlično za zlopamtila sa slabim pamćenjem. A i dobro je, za one koji su zaljubljive prirode (kao ja) kad nakon nekog vremena čitaju o tuzi i nemirima zbog neuzvraćene ljubavi, zbog izvesne Vesne, a da sad uopšte ne mogu da se setim ko je ta Vesna, kako je izgledala, ni bilo čega drugog. Muška posla.

Sećanje je varljivo...Pisao sam dnevnik kao dečak više u vezi sa nekim mojim istraživanjima šuma i prirode i maštanjem nego sa spoljašnjim svetom...Mada je to u to vreme bilo i jednako...Skupljao sam koru sa drveća i stavljao unutra, još uvek ga imam...

 

[robert v.]

Sećanje je varljivo...Pisao sam denvnik kao dečak više u vezi sa nekim mojim istraživanjima šuma i prirode i maštanjem nego sa spoljašnjim svetom...Mada je to u to vreme bilo i jednako...Skupljao sam koru sa drveća i stavljao unutra još uvek ga imam...

Uspomene iz detinjstva imaju posebnu vrednost kad čovek dođe u određene godine, ali samo ako prežive pubertet i adolescenciju. A to teško mogu bez male pomoći. Ja sam kao klinac skupljao lišće i stavljao ga u herbarij. Na žalost, ostao je u staroj kući.

 

[Alaba]

Trenutno čitam Braću Karamazove od Dostojevskog i još jednom je pokazao da je dobar psiholog ruskog čoveka bez obzira na poreklo,karakter i temperament.Jedino što je stvarno težak i nije ga lako čitati pogotovu dijaloge

 

[Alaba]

A zadnje sam pročitao Dnevnik o Čarnojeviću,koja govori o mladom vojvođanskom Srbinu u Prvom svetskom ratu.Snažna knjiga u kojoj je Crnjanski istinito opisao ovaj rat kao i ponaašanje i život mladog čoveka u njemu.

 

[Isus33]

Uspomene iz detinjstva imaju posebnu vrednost kad čovek dođe u određene godine, ali samo ako prežive pubertet i adolescenciju. A to teško mogu bez male pomoći. Ja sam kao klinac skupljao lišće i stavljao ga u herbarij. Na žalost, ostao je u staroj kući.

Ja sam svoj herbar sacuvao iako sam promijenio nekoliko adresa od 1987. kada sam ga pravio za skolske potrebe pa do danas. I on je negdje na tavanu zajedno sa dnevnicima i slikovnicama iz 1981/82. sa kojima sam poceo svoju citalacku karijeru.

 

[krasuljak]

Kako to Ja poludim od besa ako ne uslikam novorođenu ružu jer već sutradan nije ista xD

Šta ti je umetnička duša...

 

[Assamica]

Anthony Horowitz-Kuća svile
Posle veoma dugog vremena,proteklog leta i eto u prvim jesenjim danima,čitam krimiće! Odgovara mi štivo ,u ovom trenutku.
Anthony Horowitz,uz odobrenje "čuvara"lika i dela Artura Conana Doylea,napisao je ovaj krimić,potpuno u duhu originalnih priča o Holmsu.Sam Horowitz je poznat i kao scenarsit za neke od najboljih britanskih krimi serija"Ubistva u Midsomeru","Foyleov rat",a adaptirao je i krimiće Agathe Christie o Porotu za tv....

 

[Assamica]

Autorka je istoričarka umetnosti: Alex Connor- Rembrandtova tajna
Sinoć sam je završila.Svidja mi se,dinamika i stil.Lakoća i užitak obzirom da je puna novih podataka.Zadovoljava moje interesovanje!

Svi koji su saznali istinu umrli su. Prva je žrtva bila prisiljena progutati kamenje. Druga je nasmrt išibana. Trećoj je probodeno srce. Što tjera nemilosrdnog serijskog ubojicu da sije smrt interpretirajući svojim zločinima remek-djela Rembrandta van Rijna Sat anatomije, Kamenovanje svetog Stjepana i Lukrecijino samoubojstvo?

 

[lamar]

Biblija otrovne masline – Barbara Kingsolver, Laguna 440 str. 10/10

Ova knjiga se izdvaja po tome što se vidi da je pisao neko ko je živeo na tim prostorima i dobro poznaje prirodu, ljude, događaje…
Kroz Ne idimo noćas psima i ovu knjigu ja sam „videla“ Afriku

 

[gost 340638]

Prvi put sam ga čitala i oduševio me.
Čudna knjiga poprilično, na jednoj stranici eksplicitni opisi, a već na drugoj filozofske rasprave ili neke analize iz biomolekularne nauke.
Mada naizgled hladna i poprilicno tmurna knjiga, ne mogu reći da sam imala takav osećaj po završetku čitanja, naprotiv,više me ispunila nečim toplim iznutra nego što me ispraznila.

Elementarne čestice - Michel Houellebecq

 

[*moonlight*]

Meni je besmisleno to zapisivanje i evidencija procitanih knjiga, pohujalih ljubavi i ne znamm sta vec sve cega.

Ja nikada ne pisem nista o svojim putovanjimma ( a putujem i to onako bash, bash), a i ne fotografisem nista.
Mozda tu i tamo samo sebe u nadi da su lepota i mladost neprolazni

Tvoj dnevnik citanja je savrsen, jedino tako i ima smisla zapisivati knjige, emocije, licno vidjenje procitane knjige.
Ali to ne ume svako

Rayeli malo-malo pa nešto besmisleno.

Svako ume da vodi dnevnik, i neka ga, ako mu se vodi, vodi po svom osećaju i poimanju.Najbolje svako za sebe zna kako mu se najlakše beleži makar kakva informacija, impresija.

Inače, milion, doslovno milion godina ne pisah na ovoj temi.

A čitala sam podosta.
Pripovetke Tomasa Mana, eseje Sartrove neke nanovo, Eseje Kišove, Rane jade nanovo, Baštu, pepeo sada trenutno i takođe Glad Knuta Hamsuna.
Čitala sam Floberov Novembar.

 

[Наутилус]

Препоручене књиге у 2013. години:

Harper Li – Ubiti pticu rugalicu
Priča o problemu rasizma u Americi ispričana od strane jedne djevojčice.
Meša Selimović – Tvrđava
Roman o tome kako ostati moralno čist u zlom svijetu.
Haled Hoseini – Lovac na zmajeve Roman o prijateljstvu, izdaji, kajanju i drugoj šansi smeštena u ratni i nesrećni Avganistan u periodu 1975-2001.
Ivo Andrić – Na Drini ćuprija
Meša Selimović – Derviš i smrt Možda i najbolja knjiga koju sam ikad pročitao. Nezaboravna priča o nepravdi, pravdi, dobru, zlu, moći, nemoći, usponima i padovima...
Franc Kafka – Proces Knjiga nad kojom se čovjek duboko zamisli.
Džon Stajnbek – Istočno od raja Priča o borbi dobra i zla, sa mnogim biblijskim paralelama, smještena na kraj 19. i početak 20. vijeka.
Džerom D. Selindžer - Lovac u žitu Burne adolescentske godine glavnog junaka naišle su na simpatije mnogih čitalaca širom svijeta, a sam junak romana postao idol mladih ljudi.
Emili Bronte – Orkanski visovi Mračna, ali uzbudljiva priča, pripovjedana na vrhunski način.
Erih M. Remark – Vreme života i vreme smrti Rat nikome nikad ništa nije dobro donio! Lagana za čitanje, knjiga ostavlja vrlo snažan utisak na čitaoce.
Frensis S. Ficdžerald – Veliki Getsbi Neveliki roman posle kojeg postajemo bolji ljudi (najvjerovatnije).
Ernest Hemingvej – Sunce se ponovo rađa
"ZATVORENO OSTRVO" Denis Lihejn
"KRALJICA JUGA" Arturo Peres-Reverte
Isijavanje - Stiven King
Cannery road , ali i Plodovi zla
O miševima i ljudima, Crveni poni i Keneri Rou
O miševima i ljudima, Crveni poni i Keneri Rou su sve kratki romani ili novele i zapravo, ne zna se koja je bolja od koje
Erskina Koldvela Duvansk put i Malu Bozju njivu
Ja bih da preporucim Pismo nepoznate zene - Johana Cvajga
Herman Hese-"Sidarta".....moj omiljeni "zan
Preporučujem Obojenu pticu od Kosinskog
Izgubljeni simbol" Dena Brauna...fenomenalna je...toplo je preporucuje
" Sasvim jednostavno "- Piter Džejms
Šervud Anderson: Vajnsburg, Ohajo
Cehov, Mopasan, Edgar Alan Po
Majkl Bejdžent, Ričard Li i Henri Linkoln
SVETA KRV, SVETI GRAL
"Звезде гледају са неба" - Арчибалд Кронин
Knjga o Tabuu koji nas sprecava da saznamo ko smo Alan Wa
Indija, 1947.Autorka bestselera El Njumark
" Винчанска Стара Европа и Срби"- Драгољуб Антић.
Knjiga o Milutinu Danko Popović
"Долази нешто" - Србољуб Илић
Životinjska farma - Džordž Orvel
erlend lu – dopler
Knut Hamsun, Krug se zatvara, Knut, Pan
Oldus Haksli... Bilo sta
Alberto Manguel: History of Reading
Šandor Marai - Sveće gore do kraja
Jednodimenzionalan čovek -Herbert Marcuse i Geometrija božanske iskre - Serena Alba
haruki murakami - sputnik ljubav
Procitaj od Karlosa Ruisa Safona-Senke vetra i tri knjige iz triologije magle (Septembarska svjetla,Ponocna palata,Princ magle -za mladju publiku)
Paklena pomorandza! Entoni Bridzis
Златарово злато – Шеноа
-Tvrđava- (Меша)
Krug i Ostrvo
Selimović, srpski Dostojevski.
Travnička hronika je vrh Andrićevog pripovedačkog umeća. Za mene bolja od "Drine".
Meni se naročito sviđaju Andrićeve pripovjetke
U pravu si. Moj sin je upravo odneo na poklon drugu koji je danas diplomirao Novele o ženi
Последњи Стипанчићи - Новак
Хрватски бог Марс – Крлежа
комплет Јована Дучића.
Fizičari - Direnmat
''Malterego'- -Marko Šelić Marčelo
Пси у трговишту – Аралица
Davida Ickea- Beskrajna Ljubav
Moramo da razgovaramo o Kevinu- Lajonel Srajver Neko je rekao :"Surovo iskrena knjiga!"
Girl of Kosovo – Alice Mead
Дон Ригобертове бележнице од Љосе
Vidosave Raič "Tišina duha"
Homo Faber, Max Frisch
Srpska devojka,, Siegfried Lenz
Poslednja Geteova ljubav, Martin Walser
Siegfried Lenz i Martin Walser smatraju se najboljim nemackim (zivim) autorima.
Preporujem knjigu Koza, Kurcio Malaparte. Vatikan je stavio na crnu listu, znaci , dobra je
Anita Diamant - Crveni šator;
Poremecenost sveta - Amin Maluf
Okean more - Alesandro Bariko
Mreže, autor Erih Koš mjenjam mišljenje i ocjenu na 10/10!
" Razgovori u Parizu " od Branke Bogavac
A da li si čitao: Samarkand-Amin Maluf
"Pripovetke" -- Kočić (ima dobrih, i onih manje dobrih, nezanimljvih...)
"Travnička hronika" -- Andrić (Jedan od najboljih pripovedača na koje sam nailazio do sada, preporuka ko nije..)
"Pripovetke" -- Kafka (mukotrpan, mada se može probrati)
"Bakonja fra Brne" -- Matavulj (zanimljiv Simin roman pisan dalmatinskim jezikom)
"Njujorške priče" -- O Henri (Izvanredne priče, sjajan zaplet i još bolji rasplet)
"Niko i ništa u Parizu i Londonu" -- Orvel (prvi Orvelov roman, odličan prikaz slike i prilike prosjaka, perača sudova, u P i L....
Sioran je pravi sagovornik za te teme, mada se zna šta on ima da kaže. Posebno o smrti, pa i religiji mislim, ko je pročitao Razgovore, Pad u vreme, ili bar Silogizme gorčine <3
Knjiga zadušnica - Brana Crnčević
Charlotte Rogan:U čamcu
Daleki paviljoni 1. i 2. deo od Meri Margaret Kej. Istorijska drama o engleskom oficiru Eštonu
Alice Hoffman - Plavi dnevnik
"Život je tako kratak(Vita brevis) Aurelije
Leonida Andrejeva "Dani našeg života". To je zbrka njegovih drama
Prometej u traganju za vatrom – Nada Marinkovic
KĆI ČUVARA USPOMENA - Kim Edwards
Johan Bojer : " Krivac ".za ljubitelje norveške književnosti!
Исијавање” од Стивена Кинга
Tereza Raken, Zola
Autorka je istoričarka umetnosti: Alex Connor- Rembrandtova tajna
Elementarne čestice - Michel Houellebecq

Како вам се чини квалитет пепоручених књига?

 

[krasuljak]

Na to pitanje bi trebalo ti da odgovoriš, kad te već nije mrzelo da sve ovo kopiraš. Dobro, ne moraš...sarkazam je očigledan.
Ovako date preporuke s brda, s dola, meni slabo znače. Više volim da znam KO mi je nešto preporučio, pod uslovom da poznajem njegov ukus, senzibilitet, pa i starost.

PS
Prepao si me, dok nisam shvatila da kopiraš, najpre ukusom, a onda i latinicom. Kad si počeo da ređaš one lektire, pomislih da si jedan moj kolega početnik, s kojim putujem...