Велебит
Domaćin
- Poruka
- 3.009
Ima ovde vrlo cesto puno pametnih stvari da se procita kako kritika tako i hvalospeva. Nekad su argumentovni nekad bas i ne...ali da li je moguce da je neko sklon generalizaciji samo na osnovu toga ko sta cita?
Mislim, gnusam se generalizovanja bilo kakvog (najvise ovog u Srbiji najzastupljenijeg: svi amerikanci su glupani i g.vna) ali kako moze neko biti sklon da kaze da svi koji citaju Murakamija su zatucani i intelektualno nedorasli klinci i zene? I sta sad, to znaci da sa sprdnjom treba posmatrati i te ljude i samog pisca?
Takvi stavovi mogu i znatnoj meri da formiraju misljenje o nekom autoru/delu. Tako svi pljuju po Koelju jer su culi da je sad malo vise in prozivati ga nego priznati da ga citas a kao argument navedes: ma daj vidi ko sve njega cita, nepismene pevacice i fudbaleri. Ja ga ne volim al znam razloge!
Знаш који је мој механизам да избегнем такве ствари као што су генерализације? (Поставићу себи питање и затим сам одговорити на њега. Научио сам од једног човека да је то права ствар)
Постоји глобална америчка политика која генерално гледано рушилачка, деструктивна и монструозна. С друге стране, постоје Американци, људи, појединци, којих као и свих других народа на свету, има и оваквих и онаквих, с том особеном цртом да је форсирање и ложење на american way of life, сам по себи индикатор идиотизма. Дакле, у односу на рецимо, шведског дебила, амерички дебил ми је ипак, мало одвратнији управо због тог веј оф лајфа. А српски дебил, на пример, постаје комплетан дебил, тек кад на своје змијско тело надене мајицу са америчком заставом и посети КФЦ. Дакле, у мојим очима, истински дебил, мора да има и неко америчко обележје.


Иако сам начелно против генерализација, ипак постоје ситуације када су предрасуде и генерализација оправдане, чак и пожељне.