Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Verwest :)]

Završila
Irvin D. Jalom - Problem Spinoza
Počinjem
M. Selimović - Tvrđava

 

[gost 248950]

pročitah Radnici umiru pevajući, dramu Olge Dimitrijević (a predstavu nikako da pogledam ).
Fenomenalno, brehtovski, možda nešto najupečatljivije kod nas u poslednje vreme.

 

[canadaboy]

Zavrsio: Irvin Jalom - Kad je Niče plakao
Počinjem: Irvin Jalom - Problem Spinoza

 

[robert v.]

Majkl Koneli:"Crna kutija"

Konelija su, u zadnjih desetak godina, u Srbiji objavljivala dva izdavača, Narodna knjiga i Laguna i u tom periodu izašlo je šest, sedam knjiga sa Harijem Bošom kao glavnim junakom. Sad se tom nizu pridružio i Evro Giunti kome je ovo prvi roman sa tim junakom. U međuvremenu su preskočili par romana i Hari je sad detektiv u penziji, sa ugovororom o obavljanju poslova u odseku za nerešene slučajeve. Koristeći priliku, otvara nerešen slučaj devojke ubijene u vreme rasnih nereda u LA nakon premlaćivanja Rodnija Kinga, i polako, od jedne o druge indicije gradi slučaj i odmotava to ubistvo. Pri tome, u tradiciji dobrih detektivskih romana, ratuje sa policijskom birokratijom i pokvarenim šefovima. Problematične odnose sa ženama zamenjuje harmoničnim, koliko to mže biti kod policajca, odnosom sa ćerkom.
Sve u svemu, Koneli je napisao fin, pitak, gotovo porodični krimić. Nema dokazivanja, prekomplikovanih obrta, nemogućih rešenja, psihopata. Hari je toliko opisivan da nema potrebe da ulazi u njegov mračan svet, samo ga pušta da vozi prema logičnom kraju slučaja. Podsetio me na stare krimiće iz sedamdesetih i početka osamdesetih, pre tehno trilera i Hanibala Lektora.

 

[Verwest :)]

Zavrsio: Irvin Jalom - Kad je Niče plakao
Počinjem: Irvin Jalom - Problem Spinoza

Knjiga je odlična.
Ipak, Kad je Niče plakao mi se najviše sviđa.
Onda ide Lečenje Šopenhauerom.
Ova je tek na trećem mestu.

 

[krasuljak]

Konačno sam pronašla famoznu knjigu s brojem u naslovu za kojom tragam od letos. To je Moskva 2042 Vladimira Vojnovića. Samo još da mi se dopadne koliko i gospđi koja mi je preporučila u vozu.

 

[Rayela]

Konačno sam pronašla famoznu knjigu s brojem u naslovu za kojom tragam od letos. To je Moskva 2042 Vladimira Vojnovića. Samo još da mi se dopadne koliko i gospđi koja mi je preporučila u vozu.

Ne mogu da verujem To ona preporuka iz voza od letos od fine gospodje cija je cerka citala tu knjigu?

 

[AnchiVp]

Ja konacno uze Rat i mir da procitam. Izbegavala sam ovaj roman, a ni sama ne znam sto.

 

[Rayela]

Ja konacno uze Rat i mir da procitam. Izbegavala sam ovaj roman, a ni sama ne znam sto.

Pa saznaces kada procitas jedno 100 stranica. Ima delova u kojima do tancina i sa sto hiljada detalja opisuje bitke, ali ja sam to preskakala.

 

[krasuljak]

Ne mogu da verujem To ona preporuka iz voza od letos od fine gospodje cija je cerka citala tu knjigu?

Taaa...

Spojler

Sa onim skupljačima izmeta... Videh u predgovoru. Burleska.

- - - - - - - - - -

Pa saznaces kada procitas jedno 100 stranica. Ima delova u kojima do tancina i sa sto hiljada detalja opisuje bitke, ali ja sam to preskakala.

Baš si originalna... A ko nije? Jedino mazohiste.

 

[Велебит]

Поздрав другари. Надам се да је све под контролом

Читао сам Повратак српском становишту од Мила Ломпара, тренутно најјачег интелектуалца у Србији. Укратко, његова теза је да ми немамо своје, већ само титоистичко становиште које је много блиско хрватском националном програму, а да је интенција ,,секуларног свештенства" да све српско сведе на србијанско, како би све оно што је ван географских граница Србије, остало ван српскоог културноисторијског наслеђа (Његош, Андрић, Селимовић итд.). Бриљантни закључци, пластични примери и академска искреност која превазилази баруштину дневнополитичких трвења и расправа.

 

[Glint]

Distant Star, Roberto Bolaño

Sa kakvom "lakocom" Bolaño prica o nestajanju ljudi u Cileu (1973.).
Bez drame i halabuke, samo blago zaljenje, laka melankolija i tuga za one kojih nema.
Ipak, sav taj otrov vremena i mjesta na kojem je rodjen unistava dusu...

 

[Seljak Onaj Najgori]

Zavrsio ovde nedelje Sidartu od Hesea. Zadovoljan sam veoma, sa zadovoljstvom sam citao. Verovatno ste svi citali tako da preporuke nisu preko potrebne. Iz moje prespektive, divna knjiga.

Zapoceo sam
Ji Djing-knjiga promena
Sto godina samoce, znate od koga

Dobio sam dobre preporuke za knjugu promena. Prvih 50 stranica deluju obecavajuce

 

[Shade]

Konačno sam pročitala Fukoovo klatno - u životu ništa duže nisam čitala,
mislim, vremenski.
Razlog je što sam morala malo da obnavljam gradivo, a neke stvari i da naučim.
Knjiga je izuzetno naporna zbog milion referenci (znanih i neznanih) ali mi se
ipak dopala.

Sad čitam Noću pod kamenim mostom Lea Peruca i mnogo mi se sviđa. Posle
Eka ovo je čista rekreacija. Peruc je jako dobar pripovedač, uvlači u priču, a stil
me podseća na Singera (verovatno zbog tematike), mada je mnogo lepršaviji.

Glede Eka, Ime ruže sam pročitala tri puta i svaki put se iznova oduševila.
Nije mi bila ni teška ni naporna jer mi je tematika (van osnovne triler priče)
bila bliska pa sam sa svakim novim čitanjem uživala u novim otkrićima.

Klatno me je namučilo jer me misterije i okultizam nikad nisu privlačili.

Ako bi trebalo da u najkraćim crtama okarakterišem knjigu, rekla bih da
je to komprimovana istorija tajnih društava, okultizma i teorija zavere ili,
još kraće - ljudskih zabluda.

Ovako ili onako, priča se vrti oko Frensisa Bekona i njegovih "idola" kao
izvora zabluda; na par mesta se referira i na Novi organon, kao i na njegovu
navodnu povezanost sa tajnim društvima i poznatu tezu da je Šekspir
bio zapravo Bekonov paravan.

Bekonovo ime se u knjizi pominje na x mesta, tako da bismo, mirne duše,
mogli da kažemo da je on glavni junak.

Sve ovo gorenavedeno je upakovano u triler priču koja je pomalo razbijena
jer je ispresecana flešbekovima glavnog junaka, izvodima iz spisa drugih
likova i prilično neprirodnim dijalozima koji veoma često liče na beskrajne
solilokvije jednog od likova, za koje mu drugi daju samo šlagvort.

Za knjigu je potrebna žešća koncentracija jer ćete se, u nedostatku iste,
načisto pogubiti. Iz tog razloga sam neka poglavlja čitala i po tri puta.

Ko god je odustao od ove knjige, potpuno ga razumem. Ja sam je sto puta
započinjala i ostavljala, a sad sam se zainatila i konačno doterala do kraja.

 

[Велебит]

Значи, ја стварно не знам зашто сам цео живот подцењивао Толстоја. Ево, сад читам Козаке и стварно ми не иде у главу зашто сам га стављао у други план, готово целу своју читалачку каријеру. Можда зато што ме је у средњој убио са Рат и Мир, и што тада, иако сам се својски трудио, још нисам био у стању да се одупрем западним моделима и западњачкој површности. Е, али зато сад уживам и баш ме брига.

 

[Rayela]

Значи, ја стварно не знам зашто сам цео живот подцењивао Толстоја. Ево, сад читам Козаке и стварно ми не иде у главу зашто сам га стављао у други план, готово целу своју читалачку каријеру. Можда зато што ме је у средњој убио са Рат и Мир, и што тада, иако сам се својски трудио, још нисам био у стању да се одупрем западним моделима и западњачкој површности. Е, али зато сад уживам и баш ме брига.

Rat i Mir nas je sve od reda ubijao. Ti bi trebalo ponovo sada da ga citas jer te zanimaju te bitke, formacije, logistike, a tu je Tolstoj jedan od najvecih genija.

I ja sam mnogo kasnije dosla na ukus i razumevanje Tolstoja i zaista je genijalan. Trebalo bi samo procitati njegovu Krojcerovu sonatu i Vaskrsenje
i odmah pocnes da ga volis i da uzivas u njegovim mislima i reneicama.

 

[quentin]

Значи, ја стварно не знам зашто сам цео живот подцењивао Толстоја. Ево, сад читам Козаке и стварно ми не иде у главу зашто сам га стављао у други план, готово целу своју читалачку каријеру. Можда зато што ме је у средњој убио са Рат и Мир, и што тада, иако сам се својски трудио, још нисам био у стању да се одупрем западним моделима и западњачкој површности. Е, али зато сад уживам и баш ме брига.

Fino što ti uživaš u Tolstoju, ali prije nego što počneš da pišeš o negativnom uticaju zapadnih modela i zapadnjačkoj površnosti, trebalo bi da znaš da je Tolstoj u zapadnom svijetu mnogopoštovan i uticajan pisac. Uopšte, između ruske, njemačke, francuske, engleske i drugih književnosti bar posljednjih 150-200 godina postoje intenzivna prožimanja i međusobni uticaji.

Svaki čitalac ima omiljene pisce i one koje ne voli da čita, ali povlačenje neke oštre granice između Rusa i ostalih - što ti, kako vidim, u posljednje vrijeme činiš - nema nikakvog smisla.

 

[Rayela]

Fino što ti uživaš u Tolstoju, ali prije nego što počneš da pišeš o negativnom uticaju zapadnih modela i zapadnjačkoj površnosti, trebalo bi da znaš da je Tolstoj u zapadnom svijetu mnogopoštovan i uticajan pisac. Uopšte, između ruske, njemačke, francuske, engleske i drugih književnosti bar posljednjih 150-200 godina postoje intenzivna prožimanja i međusobni uticaji.

Svaki čitalac ima omiljene pisce i one koje ne voli da čita, ali povlačenje neke oštre granice između Rusa i ostalih - što ti, kako vidim, u posljednje vrijeme činiš - nema nikakvog smisla.

Pa nije to onaj stari Velebit, ovo je neki drugi, nov

Slazem se s tobom da je danas, svejedno gde zivis ( barem u Evropi i USA) Dostojevski, Cehov ili Tolstoj isto sto i Stendal, Man ili Fokner.
Knjizevnost se nikako ne deli na Nato i Varsavski pakt, nikada se nije delila.

 

[Велебит]

Е квентине, упознат сам с тим да је толстој поштован на западу, али само зато што никад нису схватали Достојевског, хаха

Шалим се мало, али видим да је тема некако мртвељава, па рекох да изазовем реакцију.хаха
Нисам мислио на западне писце у претходном посту, него западни петооктобарски систем вредности.

 

[quentin]

Е квентине, упознат сам с тим да је толстој поштован на западу, али само зато што никад нису схватали Достојевског, хаха

Шалим се мало, али видим да је тема некако мртвељава, па рекох да изазовем реакцију.хаха
Нисам мислио на западне писце у претходном посту, него западни петооктобарски систем вредности.

Da, dobro je da se tema malo prodrma.
Inače, zaista ne znam šta je to zapadni petooktobarski sistem vrijednosti. Ako misliš na ovaj ovdašnji peti oktobar, od 2000 godine, ne znam kakve on ima veze sa čitanjem beletristike, klasične ili savremenije, ruske ili neke druge.

 

[Rayela]

Е квентине, упознат сам с тим да је толстој поштован на западу, али само зато што никад нису схватали Достојевског, хаха

Шалим се мало, али видим да је тема некако мртвељава, па рекох да изазовем реакцију.хаха
Нисам мислио на западне писце у претходном посту, него западни петооктобарски систем вредности.

Cenis da su citaoci promenili sistem vrednosti od kako im se dogodio taj peti oktobar? Citaju sada samo Sekspira i Servantesa?

 

[Велебит]

@Квентине, није лако то објаснити, па зато често и поједноставим и промашим изразе, али када кажем тај западњачки модел, не мислим ни на књижевност западну, ни на западну филозофију, него на један тренд који се болесно агресивно ширио, баш кад сам ја био у средњошколским данима, а то је менталитет потрошачког друштва. Ово говорим са аспекта специфичног социјалног миљеа у коме сам се кретао, али који је касније постао општеприхваћени став. Тај став почива на Рокију, на Рамбу, на Форест Гампу, на матрици све западно је врх, све источно је срањње. И, онда и несвесно под утицајима таквих ликова који су испливали на површину тог 5. октобра, и који су најниже западне приземности, којих се и на западу гнушају истински слободни људи, издигли на ниво националног интереса, и мени су Руси били некако тешки. Дакле, ја сам тражење сопственог ја, имао у тешко време по здраворазумско расуђивање. Један део тог приземног ми је несвесно ушао под кожу и ја сам га са гнушањем одбацио чим сам био спреман да га одбацим.

Дакле, то је више један лични однос, који се рефлектује на све животних области..

Значи, презир није упућен западним писцима, већ доминантној, неоколонијалној, глобализационој, транснационалној, либерално капиталистичкој матрици која од људи прави гмо кретене.

Што се тиче Колинде, какав год јој је сексуални живот, политички јој се своди на усташтво, и то отворено и огољено...

 

[del piero 10]

Bas sam hteo da napisem da si verovatno tih godina bio u dobu adolescencije jos uvek bez dovoljno zivotnog iskustva i bez formiranih stavova i zivotnih nacela!
Mogu samo da potvrdim tvoju prciu. Nema tu nista oko sam eknjizevnosti koliko su se svi redom sa svih strana sjatili kod nas da nam objasne kako smo se oslobodili i kako moramo da tezimo zapadu i da prihvatamo sve otuda. Odjednom je krenulo sa kampanjama: sve je tudje lepse i bolje, mi i ovi sa istoka smo stoka. I tako je bilo u svim sferama zivota, nametanje novih navika, trendova.... Ovi matoriji su to verovatno lakse podneli nego mi koji smo tada jos uvek pronalazili sebe na zivotnoj mapi!

Tako da...eto ja razumem sta hoces da kazes..ako ti ista znaci

 

[Велебит]

Да, што се тиче западних писаца, велики број ценим, али, што би рекао један наш човек, Европа, Гетеа, Игоа, Стендала, Мана, Золе итд, није исто што и Европа, Оли Рена, Солане, Јапа Де Хопс Хефера, Карла Билта или шаргарепе од 9 цм...

Знам да сам све мало измешао, али то је мој допринос уснулој теми

 

[quentin]

@Велебит, del piero 10

Ne bih da vam objašnjavam šta treba da osjećate, ali gledajući sa ove male distance, ja političku i kulturnu elitu u Srbiji ne doživljavam kao naročito prozapadnu, posebno ne proameričku. To je jasno kad se Srbija uporedi sa bilo kojom bivšom komunističkom državom izvan SSSR, a i sa mnogim bivšim sovjetskim republikama.

Ovo nije mjesto za političke eksplikacije, pa ću se zadržati na kulturi, a dominantni model i za popularnu i za visoku kulturu Srbije nikad ne bih opisao na Velebitov način ("sve zapadno je vrh, sve istočno je sranje"). Tamo negdje krajem osamdesetih godina u kulturi je bilo mnogo više prozapadnih stremljenja nego danas. Tada se to prodavalo kao neki subverzivni, antikomunistički stav, ali nije moglo biti govora o disidentstvu, jer su skoro sve kulturne institucije i popularni mediji forsirali iste forme nastale prema zapadnim obrascima.
Od početka ratova i otvorene konfrontacije između Srbije i zapada, i elitna i popularna kultura mnogo više se oslanjaju na tradicionalne forme i mnogo više gledaju prema istoku, nego prema zapadu. Od tog famoznog petog oktobra ja nikakve bitne promjene u kulturi nisam zapazio: narod i dalje sluša iste narodne pjevačice, gleda iste domaće serije i mahom čita knjige koje romantizuju nacionalnu istoriju i tradiciju.

Uz puno poštovanje za vaše stavove i emocije, čini mi se da se kroz antizapadni patos uglavnom projektuju frustracije zbog opšteg nezadovoljstva životom u haosu ekonomske tranzicije i posljedicama izgubljenih ratova. Svako od nas se sa mukama stvarnosti nosi kako zna i umije, ali šteta je kad velike književnosti ostaju kolateralna šteta u borbi pojedinca sa smutnim istorijskim prilikama.