Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[lamar]

Ja licno planiram ovaj put iskljucivo zbog osecaja koji cu imati: da sam obisla ceo svet, i vratila se kuci

Jer cu citati knjoge O nekoj zemlji (odnosno da je radnja smestena u odredjenu zemlju - nece mi biti bitno odakle je pisac).
I to cu pratiti na karti.

Meni je citanje veliko zadovoljstvo, pa ne zelim da mi ista osim njega diktira: izbor knjige, rok za citanje…tako da se ne bih ni na sta obavezivala.
Ali cu ako se otvori tema, rado ucestvovati

 

[Nora Barnacle]

To je najteza varijanta.
A ja nisam ni na tren pomislila da ces se ti latiti bilo koje osim najteze

Ali kad stignes u Burundi, javi se da nam kazes kako ces naci pisca koji pise o svojoj zemlji
Mada… ne moras bas preko Burundija… Mozes i preko Ruande…pa u... Tanzaniju
Salim se naravno, sigurno postoji putanja po kojoj je moguce ici na ovaj tvoj odabrani nacin. (Al’ malo sutra

)


A ja predlazem da recimo ti otvoris ovu temu na knjizevnosti.
Ja nisam u mogucnosti da prosirujem svoje aktivnosti na forumu, a ne znam ni kada bih tacno pocela sa citanjem po ovom planu.
Uostalom, ideja da se ovakva tema otvori bas ovde je tvoja od starta.
Ja cu svakako ucestvovati kada resim da krenem na put

Trudiću se da većinu čitam na srpskom, ali, ako baš ne može, smisliću nešto. Sad me malo uplaši. Stvarno misliš da je nemoguće?
Mislila sam da počnem iz Danske (izvesno hoću), ali ne mogu da nađem Tišinu u oktobru, pa moram da smišljam nešto drugo.

Samo da malo razradim strategiju, pa ću otvoriti temu.

 

[Net & Neta]

Aleksandar Beljajev-Covek koji je nasao svoje lice ..a trenutno: Sećaš me se? -Sofi Kinsela,

 

[lamar]

Trudiću se da većinu čitam na srpskom, ali, ako baš ne može, smisliću nešto. Sad me malo uplaši. Stvarno misliš da je nemoguće?
Mislila sam da počnem iz Danske (izvesno hoću), ali ne mogu da nađem Tišinu u oktobru, pa moram da smišljam nešto drugo.

Samo da malo razradim strategiju, pa ću otvoriti temu.

Salila sam se malo, mada ne znam da li je nemoguce. Ali je svakako vrlo zahtevno.

Ova devojka upravo cita 82. knjigu i zavrsava putovanje, i kaze da nije bilo lako (i bez tog uslova da pisac bude iz zemlje o kojoj pise).
Ona je procitala zapravo 82 knjige jer je kroz neke zemlje morala da se vraca (prolazila je 2X ).
Vecinu je citala na srpskom, a nekolicinu na engleskom.

Ja se jos nisam udubila sasvim u to pa ne mou da ti kazem nista pouzdano iz licnog iskustva.

PS. Tisina u oktobru mi je na spisku odavno.
I pokazace mi se odlicnom za Dansku

 

[lamar]

Otvori slobodno.
Tu bi mogli da preporučujemo dela iz raznih zemalja, a svako neka sebi napravi maršutu. Shvatila sam da je za neke zemlje jako teško naći knjigu prevedenu kod nas. Šta ćemo mi koji čitamo samo na srpskom?

Pa prolazicemo kroz neke zemlje 2X kao Kanela

 

[Nora Barnacle]

Salila sam se malo, mada ne znam da li je nemoguce. Ali je svakako vrlo zahtevno.

Ova devojka upravo cita 82. knjigu i zavrsava putovanje, i kaze da nije bilo lako (i bez tog uslova da pisac bude iz zemlje o kojoj pise).
Ona je procitala zapravo 82 knjige jer je kroz neke zemlje morala da se vraca (prolazila je 2X ).
Vecinu je citala na srpskom, a nekolicinu na engleskom.

Ja se jos nisam udubila sasvim u to pa ne mou da ti kazem nista pouzdano iz licnog iskustva.

PS. Tisina u oktobru mi je na spisku odavno.
I pokazace mi se odlicnom za Dansku

Moraću da razmislim. Na kraju svih krajeva, uvek postoje makar bajke neke zemlje i makar na engleskom. Tu najpre mislim za Zimbabve i te Egzotike. Uostalom, ako ja sama biram zemlje i ako mogu da letim, a ne idem isključivo kopnom, biraću pažljivije.

A taj metod mi se čini najzanimljivijim zato što sam shvatila da mnogo više naučim o nekoj zemlji ili gradu (politika, kultura, mentalitet i ostalo) ako čitam pisca koji je u njoj rođen. Na primer (širim malo temu, znam): o Dablinu znam svašta zbog Džojsa, o Lisabonu zbog Saramaga. Ni Pekić, ni Crnjanski, na primer, mi o Londonu nisu rekli koliko Dikens, iako opisuju sasvim druga, meni bliža vremena i što sam ih čitala u originalu. Naravno, ne mislim da je to pravilo, tj. sigurno ima primera koji dokazuju suprotno (npr. Nabokov). Mislila sam da, kad mi nestane autohtonih autora, iskoristim mogućnost sa Goodreadsa - da je pisac makar godinu dana živeo zemlji o kojoj piše.

Što se Tišine tiče, ako je ne nađem, uzeću Luku, istog autora.

 

[lamar]

Moraću da razmislim. Na kraju svih krajeva, uvek postoje makar bajke neke zemlje i makar na engleskom. Tu najpre mislim za Zimbabve i te Egzotike. Uostalom, ako ja sama biram zemlje i ako mogu da letim, a ne idem isključivo kopnom, biraću pažljivije.

A taj metod mi se čini najzanimljivijim zato što sam shvatila da mnogo više naučim o nekoj zemlji ili gradu (politika, kultura, mentalitet i ostalo) ako čitam pisca koji je u njoj rođen. Na primer (širim malo temu, znam): o Dablinu znam svašta zbog Džojsa, o Lisabonu zbog Saramaga. Ni Pekić, ni Crnjanski, na primer, mi o Londonu nisu rekli koliko Dikens, iako opisuju sasvim druga, meni bliža vremena i što sam ih čitala u originalu. Naravno, ne mislim da je to pravilo, tj. sigurno ima primera koji dokazuju suprotno (npr. Nabokov). Mislila sam da, kad mi nestane autohtonih autora, iskoristim mogućnost sa Goodreadsa - da je pisac makar godinu dana živeo zemlji o kojoj piše.

Što se Tišine tiče, ako je ne nađem, uzeću Luku, istog autora.

Koja slucajnost, ja upravo citam Zimbabve Knjiga se zove Ne idimo nocas psima.
Pisac je Zimbabveanka tako da zadovoljava i taj tvoj kriterijum.
Pri kraju sam, pisacu uskoro njoj. Dobra je.

E, a to si se za bajke dobro setila kad zaskripi Meni nisu pale na pamet.

A ja sam odlucila da necu da letim

jer se plasim letenja, nego cu ici samo kopnom

i morem

 

[Nora Barnacle]

Koja slucajnost, ja upravo citam Zimbabve Knjiga se zove Ne idimo nocas psima.
Pisac je Zimbabveanka tako da zadovoljava i taj tvoj kriterijum.
Pri kraju sam, pisacu uskoro njoj. Dobra je.

E, a to si se za bajke dobro setila kad zaskripi Meni nisu pale na pamet.

A ja sam odlucila da necu da letim

jer se plasim letenja, nego cu ici samo kopnom

i morem

Pa, eto, sad ću to da upišem za Zimbabve (ako je i radnja tamo). Jao, što je to neka super igrica

Počinje mi se odmah sutra (taman bi mi bio i 1. u mesecu), ali imam neke dosadnosti koje moram da završim.

 

[111111]

Čitam "Odbrana i poslednji dani" Borislava Pekića

 

[lamar]

Ne idimo nocas psima – Aleksandra Fuler, Laguna, 300 str. 10/10

Prava pravcata africka knjiga.
Odlicna je, mada se tome nisam nadala.

Radnja je smestena u Zambiju, Malavi i Zimbabve (Rodeziju) najvecim delom. Sama autorka je tamo zivela, i to su njena secanja na detinjstvo i mladost. Prava i autenticna slika tog zivota. Nekako je malo kao dokumentarna, malo je kao roman. Kao one stare emisije o Africi.
Ali sa svom lepotom i opasnostima, koje odlikuju to vreme (1966-2000) i taj zivot na tom mestu.
Priroda, ratovi, siromastvo, istorija, porodica, crnci, belci…
Svako poglavlje pocinje jednom crno-belom fotografijom koja je vlasnistvo autorke i njene porodice, i gde su oni sami cesto na tim fotografijama. A na samom pocetku knjige je geografska karta tog dela Afrike, pa ne moram svaki cas da ustajem po atlas.

Mislim da ako hocete celu, tu crnu Afriku u komadu, to vam je to.
Manje-vise, to bio zivot u bilo kojoj od tih africkih zemalja.
I sad mi nesto pade na pamet, godinama hocu da odem u africki muzej pa nikako.
Mislim da ce mi ova knjiga biti podsticaj

 

[lamar]

Pa, eto, sad ću to da upišem za Zimbabve (ako je i radnja tamo). Jao, što je to neka super igrica

Počinje mi se odmah sutra (taman bi mi bio i 1. u mesecu), ali imam neke dosadnosti koje moram da završim.

Jeste, radnja se desava u Zimbabveu.
A pisac je belkinja koja je samo poreklom Engleskinja, a inace od svoje druge godine je zivela u Zimbabveu.
Ovo su moglo bi se reci, njeni memoari.

I mene je ideja-igrica odmah "kupila"

 

[Nora Barnacle]

Jeste, radnja se desava u Zimbabveu.
A pisac je belkinja koja je samo poreklom Engleskinja, a inace od svoje druge godine je zivela u Zimbabveu.
Ovo su moglo bi se reci, njeni memoari.

I mene je ideja-igrica odmah "kupila"

Mačkice, darlin' Sa tim Zimbabveom sam na 8 u Africi.
Mislim da sam sastavila više od 70% spiska (makar prvu verziju) i to sve na srpskom. Malo škripi oko Australije, ostalo je relativno lako naći.
E, sad: regije na Goodreadsu su North America, the Caribbean, Latin America, Europe, Africa, the Middle East, Asia, and Oceania/Australia. Pridržavaću se svega, ali ću Aziju uzeti kao kontinent (a ne kao dve oblasti) i neću Karibe (šta tu, uopšte mogu da nađem?!). Trudim se da svuda imam po 10 knjiga (u Aziji 20), a gde ne bude moglo, dodaću Evropi. Ne bi verovala kako je zabavno (i kako me boli kičma od sedenja).

 

[lamar]

Sad se baci malo na

i kicma ce biti ok

PS. Jeste, i meni su ti Karibi bzvz

 

[Nora Barnacle]

Sad se baci malo na

i kicma ce biti ok

PS. Jeste, i meni su ti Karibi bzvz

Sve ja to podvela pod Amerike, pa šta se kome zalomilo (prema zvaničnoj podeli na kontinente). Najgora je Australija

 

[lamar]

Sedam Sunaca i Sedam Mesecina – Zoze Saramago, Lingva Franka, 320 str.
Odustala.

Umes li da cuvas tajnu – Sofi Kinsela, Laguna, 350 str.
Odustala.

 

[Nora Barnacle]

Sedam Sunaca i Sedam Mesecina – Zoze Saramago, Lingva Franka, 320 str.
Odustala.

Zašto? (Mislila sam da čitam, pa bi mi svaka informacija bila korisna)

 

[lamar]

Pa evo da iskopiram sa jedne druge teme zasto:

"Sedam Sunaca i Sedam Mesecina – Zoze Saramago, Lingva Franka, 320 str.

Uh, ne ide meni taj srednji vek, inkvizicija, fratri, beda, prljavstina… I onda u tome svemu ljubav.
Ne mogu ja to. Ja bih to prvo sve malo pospremila, pa onda moze ljubav.
Trebaju mi neki preduslovi. Ne mogu da se volim u prljavstini srednjovekovnog grada pa to ti je
Stil mi se dopao, ali sama tema i ambijent su me odbili. Odustala sam."

I ponovo da dodam da mi se stil bas dopao, ali eto nije mi bio dovoljan.

 

[Mensch-Maschine]

James G. Ballard, ''Sudar''

Nadrealna(?) priča o fetišu automobila i, posebno, automobilskih sudara. Premisa možda zvuči nategnuto, ali Balardovo opsesivno, detaljno (ponekad, doduše, i malo repetitivno) oslikavanje događaja i ambijenata vrlo brzo vas uvuče u taj svet i učini ga čak logičnim, na neki bizaran način. Postoji stalan osećaj napetosti, koji proizilazi delom od seksualnog naboja interakcije između ljudi i automobila, delom od frustracije koju likovi u romanu osećaju, nemoćni da uspostave željeno potpuno jedinstvo sa mašinom.
Sve u svemu, roman nije prijatan, ali jedno je od najupečatljivijih stvari koje sam ikad pročitao.

 

[quentin]

James G. Ballard, ''Sudar''

Nadrealna(?) priča o fetišu automobila i, posebno, automobilskih sudara. Premisa možda zvuči nategnuto, ali Balardovo opsesivno, detaljno (ponekad, doduše, i malo repetitivno) oslikavanje događaja i ambijenata vrlo brzo vas uvuče u taj svet i učini ga čak logičnim, na neki bizaran način. Postoji stalan osećaj napetosti, koji proizilazi delom od seksualnog naboja interakcije između ljudi i automobila, delom od frustracije koju likovi u romanu osećaju, nemoćni da uspostave željeno potpuno jedinstvo sa mašinom.
Sve u svemu, roman nije prijatan, ali jedno je od najupečatljivijih stvari koje sam ikad pročitao.

O Balardu sam mnogo dobrog čuo, ovu knjigu je i Bodrijar hvalio, ali nikako da ga počnem čitati. Ova knjiga, posebno poslije ovih tvojih utisaka, djeluje mi odbojno. Jesi li čitao nešto drugo od njega?

 

[Mensch-Maschine]

O Balardu sam mnogo dobrog čuo, ovu knjigu je i Bodrijar hvalio, ali nikako da ga počnem čitati. Ova knjiga, posebno poslije ovih tvojih utisaka, djeluje mi odbojno. Jesi li čitao nešto drugo od njega?

Čitao sam ''Potopljeni svet'', davno, koji mi se do pola svideo, a od pola nimalo.
Zbirku priča ''Četvorodimenzionalni košmar'', koja je odlična.
NISAM čitao ''Carstvo sunca'', koje se nekako uvek prvo spomene... A rekao bih, po tematici, da je dosta drugačija od većine njegovih drugih dela.

Balard ima specifičan stil, koji verovatno mnogima ne prija (pored ''Balardovske'' atmosfere). Neki bi rekli da je ''hladan'', ali ''precizan'' je reč koju bih ja upotrebio. Kao da je svaka rečenica hirurškim skalpelom isečena i postavljena tačno gde treba.

 

[Mrs.Bi]

James G. Ballard, ''Sudar''

Nadrealna(?) priča o fetišu automobila i, posebno, automobilskih sudara. Premisa možda zvuči nategnuto, ali Balardovo opsesivno, detaljno (ponekad, doduše, i malo repetitivno) oslikavanje događaja i ambijenata vrlo brzo vas uvuče u taj svet i učini ga čak logičnim, na neki bizaran način. Postoji stalan osećaj napetosti, koji proizilazi delom od seksualnog naboja interakcije između ljudi i automobila, delom od frustracije koju likovi u romanu osećaju, nemoćni da uspostave željeno potpuno jedinstvo sa mašinom.
Sve u svemu, roman nije prijatan, ali jedno je od najupečatljivijih stvari koje sam ikad pročitao.

Po toj knjizi je Dejvid Kronenberg snimio istoimeni film sa Džejmsom Spajderom i Holi Hanter, za koji ja znam odavno, a nisam znala da je po knjizi.
Ne znam da li bi mi se svidela knjiga, ali volim kad je nešto originalno, a ovo očigledno jeste.

 

[mmaher]

chitam "Korene" i prepoznajem neke persone iz stvarnosti...

 

[111111]

Po toj knjizi je Dejvid Kronenberg snimio istoimeni film sa Džejmsom Spajderom i Holi Hanter, za koji ja znam odavno, a nisam znala da je po knjizi.
Ne znam da li bi mi se svidela knjiga, ali volim kad je nešto originalno, a ovo očigledno jeste.

Džejms Spejder

 

[Rudjer]

chitam "Korene" i prepoznajem neke persone iz stvarnosti...

Ako je od Ćosića, ja sam takođe prepoznao na hiljade stvarnih likova.

 

[Mensch-Maschine]

Po toj knjizi je Dejvid Kronenberg snimio istoimeni film sa Džejmsom Spajderom i Holi Hanter, za koji ja znam odavno, a nisam znala da je po knjizi.
Ne znam da li bi mi se svidela knjiga, ali volim kad je nešto originalno, a ovo očigledno jeste.

Prvi put sam pročitao ''Sudar'' godinu-dve pre nego što se pojavio film i bio sam savršeno zadovoljan kako je priča prenesena na platno (što nije čest slučaj). Ne znam koji bi režiser bolje preneo tu ideju u film. Roman kao da je pisan za Kronenberga.