U dahu pročitan Fante Puna života.
Drag roman. Jaki autobigrafski elementi kao i najopsesivnija, najvatrenija Fanteova ljubav prema supruzi Džojs.
Posvećenost, i večita dragost u njemu ka Džojs ne jenjava ni kada ona u trudnoću postane pomalo gorka, otresita, gruba, i ljubomorna usled gojenja. Veran joj je do poslednje kapi krv, posvećen, za nju postoji.
Sa druge strane, tu je i Džonov otac, sjajna, i tvrda figura Fanteovog odrastanja. Građevinar, strog, hladan, ali topao, i itekako privržen.
Otac koji nije za uzor, nije onaj koji pruža ljubav, mada ju oseća.
Otac kakav Džon Fante nipošto ne želi da bude.
Nežno tkanje. Toplo, znalačko. Ne naročito divno koje bi se ubrizgalo u venu, i večito pamtilo, ali šansa za upoznavanje Fantea. Kao umetnika, i Čoveka koji voli, pripada bez ostatka.
Bila sam u biblioteci maločas. Uh, šta sam sve uzela:
Bernard Šlink Gordijev čvor. Jedno ne baš dopadljivo delo poput Vikenda od Šlinka nipošto me sasvim ne udaljava od autora. Volim da ga isprobam u dosta knjiga, kako bih upotpunila dojam.
Odri Nifeneger Vremeplovčeva žena.
Dugo čekah ovu knjigu. Strašno je hvaljena, ali nisam još uvek sigurna, mada je držim u rukama da će mi se dopasti koliko i drugima koji je toliko hvale. Ipak, sinopsis deluje zanimljivo.Prepustiću joj se.
Pol Oster Čovek u mraku.
Priče kojima se čovek prepušta kao načinu osvetljenja kada zamrači. Recimo da sinopsis deluje i više nego divno. Jedva čekam da pročitam.
Vida Ognjenović Otrovno mleko maslačka-zbirka pripovedaka.
Pročitala sam njenu dramu: Maj nejm iz Mitar, oduševila me je, kao i roman Kuća mrtvih mirisa. Žena piše znalački. Toplo, ali svesvno, snažno, stil je toliko briljantan da bih ako bih je srela Vidi potrčala u zagrljaj i grlila do jutra.
Takođe sam uzela i Vidinu dramu Mileva Ajnštajn. Čula sam da je fascinantna. Da Milevu prikazuje u jednom realnom, tragičnom svetlu žene talenta, ali žene u senci. Nju ću, čini mi se, odmah danas da uzmem i pročitam.
Da ukompletiram sa potonje navedenom dramom, uzeh i Ljubavna pisma: Albert Ajnštajn I Mileva Marić u periodu od 1897.do 1903.
Teško mi je bilo kada sam negde naišla, čitajući o Ajnštajnu kako je bio sklon preljubi (uzalud mu ta genijalnost kada nema ljudskosti) i da je jednom, ljubavnici koja se ustručavala i nećkala oko preljube rekao kao vid ohrabrenja: Ne možeš ti Milevi da otmeš ono što ona nema.
Muž joj je, dakle, ali joj nije veran, niti sa njom oseća sklad, niti pripadanje. Takav tretman, složićete se, Mileva nije zaslužila.
Eh, da. Uzeh i Ožiljci slatkog raja, biografija Dženis Džoplin.
pa duhovno uvek pobedi materijalno (ili nisam dovoljno gladna bila) 
jedno, znas li to?
