Književnost Šta trenutno čitate - utisci i preporuke II

Knjiga koja je ostavila najjači utisak u ovoj godini je Idiot. Radi se o klasiku pa je možda glupo da preporučujem bilo kome, ali ko nije čitao, svakako bi trebalo da je pročita.

Tri najjača, najintenzivnija momenta mog čitalačkog iskustva su tri scene iz ove knjige. Prvi je onaj kada pred sam kraj prvog dela knjige Nastasja odbija Miškina i odlazi sa Rogožinom u noć. Drugi je onaj u kome Nastasja u venčanici trči Rogožinu. Treći je završni deo knjige, susret Miškina i Rogožina. Mislim da je od svih mogućih samoubistava koja mogu zamisliti Dostojevski za Nastasju izabrao najoriginalnije i najupečatljivije, samoubistvo tuđom rukom, i to čijom. Sećam se da sam bio toliko uzbuđen dok sam čitao neke delove da sam morao, poput deteta, skrivati redove koji slede kako mi oči ne bi letele i čitale na preskoke. Takođe, danima posle završetka romana glavni likovi mog stvarnog života bili su glavni likovi romana, prvenstveno Nastasja i Aglaja. Stotine sam kombinacija u glavi vrteo ne bih li pronašao način da priča dobije srećniji kraj. Na kraju sam shvatio da se sve moralo završiti tako kako se završilo, da nije bilo nikakvog rešenja, jednostavno je uz takav karakter i iskustvo likova priča morala imati i takav kraj. A, tragičan kraj je mnogo jači od srećnog. I, pored toga što sam milion puta poželeo da priču nije pisao Dostojevski već neki holivudski scenarista, mislim da je ovakav kraj najsavršeniji, kako za verodostojnost i ubedljivost, tako i za doživljaj koji ostaje nakon čitanja.

Naravno, nije samo priča fenomenalna. Ovaj roman ima najviše autobiografskog u sebi pa je u njega smešteno mnogo piščevih ideja o značajnim pitanjima poput društvenog uređenja, tradicije, revolucije, evropeizacije, religije, smrtne kazne, epilepsije i slično, a to svakako vredi čitati.

Dobre knjige obično čitam više puta, ali mislim da se Idiotu neću vraćati još dugo. Toliko me je iscrpio da prosto nemam ni snage ni volje prolaziti kroz isti pakao u skorije vreme, barem narednih dvadeset godina. :)
 
Фјодор:
Knjiga koja je ostavila najjači utisak u ovoj godini je Idiot. Radi se o klasiku pa je možda glupo da preporučujem bilo kome, ali ko nije čitao, svakako bi trebalo da je pročita.

Tri najjača, najintenzivnija momenta mog čitalačkog iskustva su tri scene iz ove knjige. Prvi je onaj kada pred sam kraj prvog dela knjige Nastasja odbija Miškina i odlazi sa Rogožinom u noć. Drugi je onaj u kome Nastasja u venčanici trči Rogožinu. Treći je završni deo knjige, susret Miškina i Rogožina. Mislim da je od svih mogućih samoubistava koja mogu zamisliti Dostojevski za Nastasju izabrao najoriginalnije i najupečatljivije, samoubistvo tuđom rukom, i to čijom. Sećam se da sam bio toliko uzbuđen dok sam čitao neke delove da sam morao, poput deteta, skrivati redove koji slede kako mi oči ne bi letele i čitale na preskoke. Takođe, danima posle završetka romana glavni likovi mog stvarnog života bili su glavni likovi romana, prvenstveno Nastasja i Aglaja. Stotine sam kombinacija u glavi vrteo ne bih li pronašao način da priča dobije srećniji kraj. Na kraju sam shvatio da se sve moralo završiti tako kako se završilo, da nije bilo nikakvog rešenja, jednostavno je uz takav karakter i iskustvo likova priča morala imati i takav kraj. A, tragičan kraj je mnogo jači od srećnog. I, pored toga što sam milion puta poželeo da priču nije pisao Dostojevski već neki holivudski scenarista, mislim da je ovakav kraj najsavršeniji, kako za verodostojnost i ubedljivost, tako i za doživljaj koji ostaje nakon čitanja.

Naravno, nije samo priča fenomenalna. Ovaj roman ima najviše autobiografskog u sebi pa je u njega smešteno mnogo piščevih ideja o značajnim pitanjima poput društvenog uređenja, tradicije, revolucije, evropeizacije, religije, smrtne kazne, epilepsije i slično, a to svakako vredi čitati.

Dobre knjige obično čitam više puta, ali mislim da se Idiotu neću vraćati još dugo. Toliko me je iscrpio da prosto nemam ni snage ni volje prolaziti kroz isti pakao u skorije vreme, barem narednih dvadeset godina. :)
Kliknite za proširenje...

Druze, nakon ovog nema potrebe da citam, jer si sve otkrio
Napisi da je spojler kad pises ovakve stvari, ili ih stavi u spojler ;)
 
del piero 10:
Druze, nakon ovog nema potrebe da citam, jer si sve otkrio
Napisi da je spojler kad pises ovakve stvari, ili ih stavi u spojler ;)
Kliknite za proširenje...

Ako misliš da je moguće u jednoj isrpnoj studiji, a pogotovo u jednom postu, otkriti sve i tako obesmisliti čitanje Idiota, onda zaista nipodaštavaš Dostojevskog. Nisam 'spojlovao' završetak knjige Agate Kristi. :) Ali, bez obzira, moja je greška, mislio sam da je dovoljno odvojiti radnju u zaseban pasus.

* * *

Inače, pročitao sam nedavno Biblioteku Zorana Živkovića. Video sam da je prevedena na xy svetskih jezika, između ostalih i na arapski (pored romana Derviš i smrt i Na Drini ćuprija, jedina naša knjiga prevedena na arapski), da je obavezna lektira u nekim državama poput Portugala, da je dobio nagradu za najbolju knjigu fantastike i da je jedan od retkih pisaca sa neengleskog govornog područja koji ju je dobio. Zato sam se i odlučio da je pročitam, a i nije zahtevna, ima tek nešto više od stotinu strana. Međutim, nisam ostao fasciniran, očekivao sam više s obzirom na pomenute kvalifikacije. Nekako, vidi se da je koristio najrudimentarniji jezički izraz ne bi li prevod na engleski i druge jezike bio što bolji i lakši, radnja je prilično jednostavna, likovi bezizražajni, humor bledolik... Čini mi se da je pisao knjigu koja će biti izrazito bleda i prozirna kako bi ta prozirnost, izražena u obliku univerzalnosti, predstavlja njenu najveću vrednost. Ako se knjiga bavi bibliotekom kao glavnom temom, očekivano je da će biti pomenuta barem jedna knjiga ili jedan pisac svetske književnosti. Ali, ne samo da nije pomenuo pisca ili knjigu (osim svoje knjige, Biblioteke, i jedne aluzije na Anu Karenjinu, prilično neistaknute), već nije pomenuo ni grad, državu, godinu ili vek u kome živi, ime nekog lika, naziv ulice, baš ništa. Prema tome, očigledno je da je piščeva namera da knjigu učini vanvremenskom i vanprostornom, tj. nezavisnom od vremena i podneblja, kao i od bilo kog drugog determinantnog elementa, bilo jezičkog, političkog, ideološkog... Uglavnom, iako me nije nešto naročito fascinirao, ne mislim da je knjiga loša i da je ne vredi pročitati.
 
Imate li period kad uzmete nesto da citate, i onda to razvucete na duzi period? Nikako vam se ne da da je dovrsite do kraja kad uzmete da je citate... I onda se to tako razvuce, i na kraju vam je isplatiivije da ispocetka pocnete sa citanjem...

Mene to muci vec par meseci... da li zbog obaveza, relativno loseg raspolozenja i stresa, ne znam...

A nekad prosto uzmem knjigu i letim, ne odvajam se dok je ne zavrsim
 
Poslednja izmena:
miki208:
Imate li period kad uzmete nesto da citate, i onda to razvucete na duzi period? Nikako vam se ne da da je dovrsite do kraja kad uzmete da je citate... I onda se to tako razvuce, i na kraju vam je isplatiivije da ispocetka pocnete sa citanjem...

Mene to muci vec par meseci... da li zbog obaveza, relativno loseg raspolozenja i stresa, ne znam...

A nekad prosto uzmem knjigu i letim, ne odvajam se dok je ne zavrsim
Kliknite za proširenje...

Zločin i kaznu čitam već 5 mjeseci i stigao sam skoro do pola! Obično knjigu pročitam za par sedmica, ali ova se baš odužila. Da stvar bude još bolja, knjiga mi se u suštini jako sviđa, ali šta ćeš kad nemam vremena z:)
 
Фјодор:
Inače, pročitao sam nedavno Biblioteku Zorana Živkovića. Video sam da je prevedena na xy svetskih jezika, između ostalih i na arapski (pored romana Derviš i smrt i Na Drini ćuprija, jedina naša knjiga prevedena na arapski), da je obavezna lektira u nekim državama poput Portugala, da je dobio nagradu za najbolju knjigu fantastike i da je jedan od retkih pisaca sa neengleskog govornog područja koji ju je dobio. Zato sam se i odlučio da je pročitam, a i nije zahtevna, ima tek nešto više od stotinu strana. Međutim, nisam ostao fasciniran, očekivao sam više s obzirom na pomenute kvalifikacije. Nekako, vidi se da je koristio najrudimentarniji jezički izraz ne bi li prevod na engleski i druge jezike bio što bolji i lakši, radnja je prilično jednostavna, likovi bezizražajni, humor bledolik... Čini mi se da je pisao knjigu koja će biti izrazito bleda i prozirna kako bi ta prozirnost, izražena u obliku univerzalnosti, predstavlja njenu najveću vrednost. Ako se knjiga bavi bibliotekom kao glavnom temom, očekivano je da će biti pomenuta barem jedna knjiga ili jedan pisac svetske književnosti. Ali, ne samo da nije pomenuo pisca ili knjigu (osim svoje knjige, Biblioteke, i jedne aluzije na Anu Karenjinu, prilično neistaknute), već nije pomenuo ni grad, državu, godinu ili vek u kome živi, ime nekog lika, naziv ulice, baš ništa. Prema tome, očigledno je da je piščeva namera da knjigu učini vanvremenskom i vanprostornom, tj. nezavisnom od vremena i podneblja, kao i od bilo kog drugog determinantnog elementa, bilo jezičkog, političkog, ideološkog... Uglavnom, iako me nije nešto naročito fascinirao, ne mislim da je knjiga loša i da je ne vredi pročitati.
Kliknite za proširenje...

Pročitaj i Most od Živkovića, sviđa mi se taj nadrealan stil pisanja
 
Poslednja izmena:
Rudjer:
Zločin i kaznu čitam već 5 mjeseci i stigao sam skoro do pola! Obično knjigu pročitam za par sedmica, ali ova se baš odužila. Da stvar bude još bolja, knjiga mi se u suštini jako sviđa, ali šta ćeš kad nemam vremena z:)
Kliknite za proširenje...

Meni se slicno desilo za "Nepodnosljiva lakoca postojanja" od Kundere. Knjiga mi se izuzetno svidela, ali eto, razvukao sam je vise nego sto je trebalo.
Zato sam rekao da cu je sigurno procitati jos jednom, sa vecom koncentracijom nadam se :)
 
meh,odusto sam nakon tridesetak stranica te počeo nešto pametnije i prijemčivije.
nije toliko loš,ima par zanimljivih i dobrih citata i stvari ali je generalno debilan i smara,baš je ko neki emos u depri i slično,uz to je i umnogome kontradiktoran (npr deset strana zagovara ravnodušnost,kako treba biti ravnodušan i to je jedini racionalan stav,da bi ubrzo potom napiso neš na fazon kako mu dodje da plače,kako bi se izvrištao itd itd) i nerazumljiv,baš debilno piše i koristi se nekakvim budibogsnama konstrukcijama i izrazima..mada to je mozda do prevoda..ko zna..u svakom slucaju nisam nešto oduševljen,bolje da sam se zadržo na čitanju nekih njegovih citata preko neta,knjige su skroz suvišne i banalne.
a i meni je delovao baš zanimljivo u početku
 
Sousuke Aizen:
meh,odusto sam nakon tridesetak stranica te počeo nešto pametnije i prijemčivije.
nije toliko loš,ima par zanimljivih i dobrih citata i stvari ali je generalno debilan i smara,baš je ko neki emos u depri i slično,uz to je i umnogome kontradiktoran (npr deset strana zagovara ravnodušnost,kako treba biti ravnodušan i to je jedini racionalan stav,da bi ubrzo potom napiso neš na fazon kako mu dodje da plače,kako bi se izvrištao itd itd) i nerazumljiv,baš debilno piše i koristi se nekakvim budibogsnama konstrukcijama i izrazima..mada to je mozda do prevoda..ko zna..u svakom slucaju nisam nešto oduševljen,bolje da sam se zadržo na čitanju nekih njegovih citata preko neta,knjige su skroz suvišne i banalne.
a i meni je delovao baš zanimljivo u početku
Kliknite za proširenje...
Значи иде на дно листе чекања, читаћу га баш ако не будем имао ништа друго, до тада ћу повремено читати цитате по нету...

Послато са SM-J320FN уз помоћ Тапатока
 
Sousuke Aizen:
haha pa šta ti mene nužno slušaš,možda se tebi svidi,sve je subjektivno..
Kliknite za proširenje...

Matore,nemoj tako s omladinom-treba da ih podstićeš na čitanje...Kaži :Sioran se nalupava,ali vam zato preporučujem tog i tog autora ili tu i tu
autoricu i knjigu...
Kad zađemo u neke-pun nam kufer nazovi mudrijaša...:zroll:
Ali tu našu mrzovolju ne treba da prelivamo na omladinu...Pusti ih nek se...načitaju malo...z;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Da li ste voleli da čitate školsku lektiru ?
2
Odgovora
35
Pregleda
763
Ortak2
Ortak2
Nina
Zdravica i zdravičarenje
Odgovora
4
Pregleda
231
Plant
P
Rogonos
Romani o Kosovu i Metohiji
Odgovora
6
Pregleda
252
mr Kiza
mr Kiza

Back
Top