Književnost Šta trenutno čitate - utisci i preporuke II

1720079772710.png

koga zanima grčka mitologija biće mu zanimljivo, koga ne, smoriće se...
 
Читам Рат и Мир у три тома, и то по први пут, што је за мене који сам прочитао гомилу свачега помало чудно, али изгледа да је морао сачекати свој ред. На крају сам прве књиге и јако сам задовољан. Заиста нисам читао много од Толстоја, "Васкрсење" пре годину дана и "Ану Карењину" у средњој школи, али иако волим и Шолохова, и Гогоља, и Чехова и Тургењева, Толстој претендује да буде мој омиљени Рус. Достојевског намерно нисам поменуо, читао сам га доста и поштујем то што пише, али је у неким тренуцима превише тежак за мене. Понекад, кад се зажелим,прочитам и нешто његово. Дакле, Лав толстој - најквалитетнији руски класик!
 
Počeo sam juče da čitam ovu knjigu:

https://www.laguna.rs/n6055_knjiga_via_acquarossa_laguna.html

Informacija o piscu:

https://www.laguna.rs/a1120_autor_mario_liguori_laguna.html

Pročitao sam od njega "Napuljskog diplomatu" kao elektronsku knjigu. Sviđa mi se kako piše. Gledao sam ga u emisiji "Da sam ja neko". Priča srpski kao mi.
Danas sam završio čitanje ove knjige (Mario Liguori - Vila Akvarosa). Iskreno očekivao sam malo više. Više mi se svidjela njegova knjiga "Napuljski diplomata".

Počeo sam čitati knjigu "Grčki mitovi". Ima malo više od 100 stranica. Kao za srednju školu je. Hoću da se upoznam sa svim grčkim bogovima.
 
zulejha_otvara_oci-guzelj_jahina_v.jpg


Autorka romana Deca Volge i Vozom za Samarkand

Dobitnica priznanja Velika knjiga, Jasna Poljana i Nagrada za najbolje prozno delo godine

Zulejha živi u tatarskom selu Julbaš. Udata je veoma rano. Vaspitana da bude pokorna i da služi, pokušava da preživi torture surovog supruga i pakosne svekrve. Iako trpi i trudi se da ispuni očekivanja, sudbina joj samo zadaje nove udarce.
U zimu 1930. godine Zulejhinog muža ubijaju komunisti pod optužbom da je kulak, a ona biva prognana u Sibir. Prisiljena je da se prilagodi strašnim životnim uslovima tajge uz obalu reke Angare. Začudo, novi uslovi izgledaju joj kao blagodet u odnosu na prethodni život. Logor u Sibiru postaće mesto gde će prvi put osetiti ljubav muškarca, gde će podići sina, gde će ostati.

„Roman Zulejha otvara oči poseduje odliku prave književnosti – pogađa direktno u srce. Priča o sudbini glavne junakinje, tatarske seljanke iz doba raskulačivanja, odiše takvom originalnošću, verodostojnošću i magijom na koje se retko nailazi u poslednjim decenijama u ogromnoj bujici savremene proze. Autorka vraća čitaoca u umetnost preciznog posmatranja, tananu psihologiju i, što je najbitnije, u onu ljubav bez koje se čak i najtalentovaniji pisci pretvaraju u hladne beležnike bolesti vremena. Izraz ’ženska književnost’ nosi u sebi nijansu potcenjivanja – uglavnom po milosti muške kritike. Roman Guzelj Jahine – van svake sumnje – jeste ženski. O ženskoj snazi i ženskoj slabosti, o svetom materinstvu, ne na fonu engleske dečje književnosti već na fonu radnog logora, paklenog rezervata koji je smislio jedan od najvećih zlotvora čovečanstva. I za mene ostaje zagonetka kako je mlada autorka uspela da stvori tako moćno delo koje proslavlja ljubav i nežnost u paklu… Od sveg srca čestitam autorki na veličanstvenoj premijeri, a čitaocima – na velikoj prozi. Ovo je blistavi početak.“

– Ljudmila Ulicka

Pročitao sam njene knjige "Deca Volge" i "Vozom za Samarkand". Odlične knjige! Nadam se da i ova neće biti ništa slabija.
 
Завршио "Рат и мир" неки дан. Нећу рећи ништа ново али ћу свакако рећи! Одличан. Имао сам дилему да ли да наставим са Толстојем, имам неке приповетке од њега, или да начнем Достојевског. Пар пута сам узимао "Приповетке" у руку, али никако да кренем, и јутрос се ипак одлучим за Достојевског, "Понижени и увређени"! Прочитао тек десетак страна, али прави Достојевски. Влажан, мемљив стан, приповедач у грозници, болест напредује, опис одрпаног старца и његовог још одрпанијег пса... Биће то добро искуство.
 
...sad iscitavam D.S.Mereskovskog
Atlantida / Evropa /
...ne znam zasto sam izbjegavao citati ruske Bogotragaoce
zasto sam zaobilazio rusku filosofiju ,
moguce da je to nesretno doba socijalizma ali,
N. Milosevic i nije potpuno i smjelo otvarao te autore
mada je ukazivao pokusavao i sigurno je zaustavljan kao sto je on zaustavio
da Sreten Maric dodje iz Pariza u Beograd umjesto u Novi Sad...
Mereskovski tako duboko zalazi u Antiku , mitologiju, legende
i razotkriva te rane "pozajmice" iz tih riznica i to Velikana...
...no, zasto zamjeriti nekom i ako je Miltona cesce prelistavao
...
 
Завршио "Рат и мир" неки дан. Нећу рећи ништа ново али ћу свакако рећи! Одличан. Имао сам дилему да ли да наставим са Толстојем, имам неке приповетке од њега, или да начнем Достојевског. Пар пута сам узимао "Приповетке" у руку, али никако да кренем, и јутрос се ипак одлучим за Достојевског, "Понижени и увређени"! Прочитао тек десетак страна, али прави Достојевски. Влажан, мемљив стан, приповедач у грозници, болест напредује, опис одрпаног старца и његовог још одрпанијег пса... Биће то добро искуство.
Ko jos nije pao u depresiju neka cita Dostojevskog! 🙂
 
Овај Јунгов цитат са задовољством посвећујем нашем модератору Бодријару, великом љубитељу хорора и крими прича.

По правилу, само људи који су и сами повређени или мучени повређују или муче друге: повређујући друге покушавају да ублаже властите патње, јер тако осећају да бол није само у њима. Видите, то је као да нам потајно прети невидљива присутност злочинца у нама самима, па жудимо да злочин почини неко други и тиме нам омогући да кажемо: ''Ах, Богу хвала, ено га тамо, тај злочинац, ено тамо тог зла.'' То донекле објашњава зашто волимо криминалистичке приче и исцрпне извештаје црне хронике у новинама; за нас је од највећег интереса да сазнамо где заправо почива зло. ''Какав монструм!'', узвикујемо, и похлепно гутамо такве ствари јер у нама обитава незадовољен злочиначки нагон. Читава наша респектабилна заједница постаје, дакле, све сабласнија: ако се ништа не дешава, сви почињу д агледају једни друге са страхом и мржњом. Јеси ли ти тај који ће нас све ослободити терета? Да ли сам то ја? Да ли ћу ја бити тај који ће започети с тим? Јесам ли ја тај који ће убити? А онда изненада стиже вест: неко је починио убиство. ''Хвала небесима!'' (Јунг: Ничеов Заратустра, том II, стр. 672.)
:hahaha1:
 
Овај Јунгов цитат са задовољством посвећујем нашем модератору Бодријару, великом љубитељу хорора и крими прича.

По правилу, само људи који су и сами повређени или мучени повређују или муче друге: повређујући друге покушавају да ублаже властите патње, јер тако осећају да бол није само у њима. Видите, то је као да нам потајно прети невидљива присутност злочинца у нама самима, па жудимо да злочин почини неко други и тиме нам омогући да кажемо: ''Ах, Богу хвала, ено га тамо, тај злочинац, ено тамо тог зла.'' То донекле објашњава зашто волимо криминалистичке приче и исцрпне извештаје црне хронике у новинама; за нас је од највећег интереса да сазнамо где заправо почива зло. ''Какав монструм!'', узвикујемо, и похлепно гутамо такве ствари јер у нама обитава незадовољен злочиначки нагон. Читава наша респектабилна заједница постаје, дакле, све сабласнија: ако се ништа не дешава, сви почињу д агледају једни друге са страхом и мржњом. Јеси ли ти тај који ће нас све ослободити терета? Да ли сам то ја? Да ли ћу ја бити тај који ће започети с тим? Јесам ли ја тај који ће убити? А онда изненада стиже вест: неко је починио убиство. ''Хвала небесима!'' (Јунг: Ничеов Заратустра, том II, стр. 672.)
:hahaha1:
Ne bih se složio sa ovim, pre svega ovde govori o stvarnim događajima koji se nalaze u crnim hronikama.
Umetnička pa i žanrovska proza nema nikakve veze sa tim.
 

Back
Top