Književnost Šta trenutno čitate - utisci i preporuke II

[Džudi S]

Čitam zbirku tekstova i kolumni Aleksandra Tijanića " Ja. I niko moj".

Odavno sam kupila ovu knjigu ali mi je bilo potrebno vreme da počnem sa čitanjem. Volela sam i mnogo poštovala Tijanića.

Ovog novinara britkog pera ljudi su ili mrzeli ili voleli. Ja spadam u ovu drugu grupu.

 

[mr Kiza]

Off topic, ali moram, bez obzira sto se @Džudi S nece sloziti.
Meni je Tijanic bio paradigma za onu narodnu "Sviram Titu, sviram i Drazi, sviram svakom ko zatrazi".
Slihtao se svakoj vlasti redom, kod svakog imao neku bitnu funkciju, od Mirinog ministra informisanja, do Borisovog urednika RTSa. Nadmeno i vulgarno se javno bahatio, secam se da je bio neki skandal nakon sto je odrzao neko predavanje studentima na FPN. Njegov je bese bio tekst "Ako Djindjic prezivi, Srbija nece", objavljen na mesec-dva pred ubistvo premijera (ne znam da li se javno tuzilastvo pozabavilo time), primitivno otrcavao svakog ko bi imao suprotan stav od njegovog, od politicara do sportskih radnika.
Kako i zbog cega je takva osoba dobila ulicu u Beogradu, ni najmanje mi nije jasno, i to bi neke buduce gradske vlasti morale da isprave.

 

[Džudi S]

Off topic, ali moram, bez obzira sto se @Džudi S nece sloziti.
Meni je Tijanic bio paradigma za onu narodnu "Sviram Titu, sviram i Drazi, sviram svakom ko zatrazi".
Slihtao se svakoj vlasti redom, kod svakog imao neku bitnu funkciju, od Mirinog ministra informisanja, do Borisovog urednika RTSa. Nadmeno i vulgarno se javno bahatio, secam se da je bio neki skandal nakon sto je odrzao neko predavanje studentima na FPN. Njegov je bese bio tekst "Ako Djindjic prezivi, Srbija nece", objavljen na mesec-dva pred ubistvo premijera (ne znam da li se javno tuzilastvo pozabavilo time), primitivno otrcavao svakog ko bi imao suprotan stav od njegovog, od politicara do sportskih radnika.
Kako i zbog cega je takva osoba dobila ulicu u Beogradu, ni najmanje mi nije jasno, i to bi neke buduce gradske vlasti morale da isprave.

Poštujem tvoje mišljenje iako se ne slažemo.

 

[Наутилус]

Чупе, како то да те не занимају књиге у вези са психологијом – видим, модератор си тамо. Има баш добрих књига. Ево, препоручујем новелу Градива Вилхелма Јенсена; у истој књизи је и анализа тј. интерпретација новеле (постоји и филм, јако добар).

 

[Džudi S]

Чупе, како то да те не занимају књиге у вези са психологијом – видим, модератор си тамо. Има баш добрих књига. Ево, препоручујем новелу Градива Вилхелма Јенсена; у истој књизи је и анализа тј. интерпретација новеле (постоји и филм, јако добар).

Čitala sam pre mnogo godina "Moć podsvesti 1", "Moć podsvesti 2", Knjigu o Setu, "Put kojim se ređe ide".

Hvala na preporuci.

 

[prsho]

Zapis o pronicljivosti

Žoze Saramago (autor)

Svojevrstan nastavak Slepila, Saramagov roman Zapis o pronicljivosti smešten je u istu zemlju u kojoj je četiri godine ranije vladala epidemija obnevidelosti, ali sada počinje jednim neobičnim političkim a ne medicinskim fenomenom: na parlamentarnim izborima većina populacije ostavlja nepopunjene glasačke listiće. Priča se plete oko borbe vlade i njenih zvaničnika i ministara da pojme i, istovremeno, unište taj amorfni antipokret neopredeljenih glasača. U drugom delu ovog romana pojavljuju se likovi iz Slepila, uključujući doktora i doktorovu ženu, za koju sumnjaju da je vođa ovog antipokreta, i tada zaplet počinje...
.......
Ladno je optuze za ubistvo u zatvoru tokom slepila I da je vodjom belih listica....

 

[Наутилус]

Džudi S​

Пропустио сам да напишем да је новелу анализирао Фројд: Лудило и снови у Јенсеновом делу 'Градива'. Мислио сам да си завршила психологију, видим да ниси, извини. Од поменутих књига читао сам само Пут којим се ређе иде (Пек Скот), такође одавно.

 

[prsho]

 

[VranV]

Arundati Roj - Bog malih stvari (ponovo)
Vladimir Nobakov - Lolita (pokušaj iznova)

 

[iamnotentirelyhere]

 

[VranV]

 

[Rogonos]

triler koji se odvija od 8. decembra 1941. godine, dana nakon bombardovanja Perl Harbora, do badnjeg večeri, nekoliko nedelja kasnije. triler je drugačija stvar od istorijskog romana. ali Martin kao da uživa u njemu. to je nekoliko razigranih, bučnih nedelja koje prate nemačkog špijuna koji namerava da ubije predsednika Frenklina Delana Ruzvelta (i kao neočekivani bonus, Čerčila) na ceremoniji paljenja božićne jelke na travnjaku bele kuće na badnje veče. roman je pun nemačkih simpatizera, preopterećenog FBI-ja, momaka i lutki iz tog holivudskog doba, budućih glumica, ubilačkog putovanja kroz zemlju legendarnim vozom Super Čifa, ubistava i haosa i intimnih detalja života i kulture. nema prevoda na srpskom

 

[Džudi S]

Pročitala sam "Komo" Srđana Valjarevića, po drugi put. Ponovo me je oduševio.

Počinjem da čitam zbirku pripovedaka "BG blues" Aleksandra Saše Ignjatovića.

 

[Наутилус]

Читам Носталгију Картарескуа. Пријатно изненађен: више ми се свиђа од Лепих странкиња што сам једино његово читао.
Последње прочитао Марш усамљених Сергеја Довлатова. Није богзна шта али има пуно симпатичних места:

Како је речено код Блока:
... Али и таква, Русијо моја, од свих си крајева најдража ми ...

На неком пријему у Пољској министар Громико седи на отвореном у башти хотела, у једном тренутку устаје и пита писца Ружицког:

- Извињавам се, где бих могао да обавим малу нужду?
- Ви? – упитао је Ружицки. Затим је устао, раширио руке и гласно узвикнуо:
- Ви?! Било где!

 

[Edmund]

Lolita

Pročitao pre 2 godine
Naterao sam se
Dobar je roman ali jeste dosta dugačak

 

[Edmund]

Završio Hodočašće Arsenija Njegovana od Pekića
Dovršavam Paradise lost Paradise regained od Miltona
Započeo Tvrđavu od Meše Selimovića, predivna knjiga

 

[VranV]

Zar je to čovek - Primo Levi

 

[Harvat]

Kad dovršim, javim ...

 

[Harvat]

Prošao Moodyevu zadnju knjigu, 2023., Dokaz zagrobnoga života.
Moody, osnivać područja NDE pred pola stoljeća, očito ima kasno paljenje. Kad sam pročitao Bljeskovi vječnosti/Glimpses of Eternity, rekao sam- to ti je glavna stvar, ta dijeljena iskustva/shared experiences, kad rodbina i drugi oko postelje umiruće osobe vide svašta i dožive svašta. Dakle-normalni ljudi, a ne biokemijski procesi u traumatiziranom mozgu.

Moody ima kasno paljenje jer je to spoznao sa skoro 15 godina zakašnjenja.

Inače imate :

1. prva kultna knjiga u prijevodu: https://www.ivantic.info/Ostale_knjiige/Raymond Moody - Zivot poslije zivota.pdf

2. Bljeskovi, kratki dio: https://www.izvorznanja.com/teaser/473.pdf

3. Moody, dokaz na eng: https://libgen.li/edition.php?id=148402064

 

[Italijanski Pastuv]

Procitao "Crni Obelisk" od Remarka.. odlicno kao i uvek

Citam "A fine dark line" od Lensdejla

 

[Ortak2]

Mihail Epstejn - Blud rada
Irving Stoun- Zudnja za zivotom
Oto Vajninger- O krajnjim zivotnim svrhama
Rade Drainac- Novele
Rumena Buzarovska- Nikuda ne idem

Oto Vajninger definitivno №1

 

[quentin]

Kad dovršim, javim ...

He, ti očito i dalje ne možeš da čitaš beletristiku...

A ja se baš dugo nisam javljao na ovoj temi. Od maja, koliko vidim.

Gogolj: Mrtve duše - Klasična satira. Čičikov je nezaoboravan književni zloćo.
Patricia Highsmith: Strangers on a Train - Valjda nešto strašno bitan psihološki krimić, ali mene uopšte nije impresionirao.
M. Proust: Swann's Way: In Search of Lost Time, Vol. 1 - Čitao prve dvije knjige Prusta na našem dva puta. Ovaj novi prevod na engleskom natjerao me da se bolje koncentrišem na tekst.
Jonathan Lethem: The Arrest - Polukomična postapokalipsa na Letemov način.
Milo Dor: Sva moja braća - Sjajan istorijski roman, ujedno romansirana biografija Stefana Zanovića. Nisam do sada čitao našeg Austrijanca Dora, ovo je za svaku preporuku.
Richard Ford: The Lay of the Land - Vjerovatno najbolji Fordov roman o Frenku Baskombu.
Svetislav Basara: Minority Report - Poslije dosta godina sam čitao Basaru - standardna njegova tema: pogubnost srpske nacionalne paradigne kroz stilizovani apsurd i grotesku.
David Means: Two Nurses: Smoking - Jedna priča zove se The Eros of Grief, a mogla bi se čitava zbirka tako zvati: osjećanja ljudi koji su doživjeli formativan gubitak i njihove reakcije koje su često u emocionalno-tjelesnom domenu.
Franja Petrinović: Konačni izveštaji o ravnoteži - Melanholična priča o emocionalnim i ideološkim gubitnicima tranzicije uobličena prilično sofisticiranim literarnim stilom i nelinearnom strukturom kojom povremeno nedostaje koherentnosti.

 

[Ortak2]

He, ti očito i dalje ne možeš da čitaš beletristiku...

A ja se baš dugo nisam javljao na ovoj temi. Od maja, koliko vidim.

Gogolj: Mrtve duše - Klasična satira. Čičikov je nezaoboravan književni zloćo.
Patricia Highsmith: Strangers on a Train - Valjda nešto strašno bitan psihološki krimić, ali mene uopšte nije impresionirao.
M. Proust: Swann's Way: In Search of Lost Time, Vol. 1 - Čitao prve dvije knjige Prusta na našem dva puta. Ovaj novi prevod na engleskom natjerao me da se bolje koncentrišem na tekst.
Jonathan Lethem: The Arrest - Polukomična postapokalipsa na Letemov način.
Milo Dor: Sva moja braća - Sjajan istorijski roman, ujedno romansirana biografija Stefana Zanovića. Nisam do sada čitao našeg Austrijanca Dora, ovo je za svaku preporuku.
Richard Ford: The Lay of the Land - Vjerovatno najbolji Fordov roman o Frenku Baskombu.
Svetislav Basara: Minority Report - Poslije dosta godina sam čitao Basaru - standardna njegova tema: pogubnost srpske nacionalne paradigne kroz stilizovani apsurd i grotesku.
David Means: Two Nurses: Smoking - Jedna priča zove se The Eros of Grief, a mogla bi se čitava zbirka tako zvati: osjećanja ljudi koji su doživjeli formativan gubitak i njihove reakcije koje su često u emocionalno-tjelesnom domenu.
Franja Petrinović: Konačni izveštaji o ravnoteži - Melanholična priča o emocionalnim i ideološkim gubitnicima tranzicije uobličena prilično sofisticiranim literarnim stilom i nelinearnom strukturom kojom povremeno nedostaje koherentnosti.

"Mrtve duše"

 

[Harvat]

He, ti očito i dalje ne možeš da čitaš beletristiku...

Pokušavam bar knjige o knjigama. Budući da ne trpim Nabokova, tražim tko ga je sve prezirao.

A ja se baš dugo nisam javljao na ovoj temi. Od maja, koliko vidim.

Gogolj: Mrtve duše - Klasična satira. Čičikov je nezaoboravan književni zloćo.

Meni je ostalo vrlo mutno. Osjećaj nekakve ruskosti ali i nadrealne univerzalnosti. Nedvojbeno ispred svog vremena u novelama i pripovijestima.

Patricia Highsmith: Strangers on a Train - Valjda nešto strašno bitan psihološki krimić, ali mene uopšte nije impresionirao.

Naravno čuo, ali od nje ništa pročitao.

M. Proust: Swann's Way: In Search of Lost Time, Vol. 1 - Čitao prve dvije knjige Prusta na našem dva puta. Ovaj novi prevod na engleskom natjerao me da se bolje koncentrišem na tekst.

Stvar ovisi o temperamentu. Znam da daje ekspoziciju za cijeli roman, no meni je bio dosadan pa sam prvo pročitao 2. roman, "U sjeni procvalih djevojaka", koji je očaravajuća slika djetinjstva-puberteta (što inače ne fermam, no ovdje je magija riječi i metafora). Sve onda ide jačim tempom, do usporavanja mudrosne 5. i 6., no ona je isto vrhunska. Inače prijevod Montcrieffa je kanonski, a Kilmartin je dotjerani Montcrieff. Proust je odobravao Montcrieffa i dopisivao se s njim, no kasnije su izašli korektniji izvornici, i to pred 30 i nešto godina, pa se nešto i mijenjalo. 1. knjigu sam pročitao na kraju, ali i onda uz manji napor. Na engleskom sam pročitao 6., The Fugitive, da vidim hoću li osjetiti razliku u odnosu na domaći. Da i ne, ostaje raznolikost u jezicima- zvonkost engleskoga, bolja uraslost u domaći leksik hrvatskoga i srpskoga, no zadnji je utisak uglavnom isto.

Jonathan Lethem: The Arrest - Polukomična postapokalipsa na Letemov način.

Ne znam.

Milo Dor: Sva moja braća - Sjajan istorijski roman, ujedno romansirana biografija Stefana Zanovića. Nisam do sada čitao našeg Austrijanca Dora, ovo je za svaku preporuku.

Od njega sam nešto i čitao, u izdanju Crnkovićeve Hit bibliioteke, no zaboravio sam.

Richard Ford: The Lay of the Land - Vjerovatno najbolji Fordov roman o Frenku Baskombu.

Špansko selo.

Svetislav Basara: Minority Report - Poslije dosta godina sam čitao Basaru - standardna njegova tema: pogubnost srpske nacionalne paradigne kroz stilizovani apsurd i grotesku.

Dobar je koliko sam ga imao, no to postaje kolotečina. No to je valjda kod svih.
Mann je mijenjao teme, ostali nisu.

David Means: Two Nurses: Smoking - Jedna priča zove se The Eros of Grief, a mogla bi se čitava zbirka tako zvati: osjećanja ljudi koji su doživjeli formativan gubitak i njihove reakcije koje su često u emocionalno-tjelesnom domenu.

?

Franja Petrinović: Konačni izveštaji o ravnoteži - Melanholična priča o emocionalnim i ideološkim gubitnicima tranzicije uobličena prilično sofisticiranim literarnim stilom i nelinearnom strukturom kojom povremeno nedostaje koherentnosti.

?

Zadnje o beletristike ili blizu njoj- Godina magijskog mišljenja od one poznate Amerikanke o gubitku muža i kćeri. Dobro, no zašto svi anglosferoidi moraju sve o sebi da cijeli svijet zna ...

Tu i tamo prođem dijelove Maughama 10 novels i dalje mislim kako su superiorni bili ti pisci i kritičari 50ih i 60ih, dok ova postmodernistička relativizacija ne dovodi ni do kakve spoznaje.

 

[Harvat]

GPT nije loš za neka pitanja. Iz književnosti ga pitam i daje dobre odgovore za i protiv (Nabokov + i -, Biblija vs. grčka književnost (moja teza- Biblija inferiorna), Dostojevski + i -, Kafka + i -).

Na metafizike mulja, npr. advaida vedanta i zen budizam mulja li mulja, kad ga se pritisne neugodnim pitanjima ponavlja njihove dogme i vidi se da su to kule u zraku i lingvističke perverzije, kao marksizam i ostali burgijaši.