Šta su Srbi propustili?

[вук са Авале]

Francuska koja je postotno izgubila znatno manje od Srbije je okupirala (a ne pripojila!) područje koje je bilo znatno manje od same Francuske, za razliku od onoga što bi Srbija pripojila (a ne okupirala!).

A шта је то Србија припојила?
Колико је мени познато Србији су се припојили Срем 24. новембра, Војводина ( Банат, Бачка и Барања) 25. новембра и Краљевина Црна Гора 26. новембра.

Krajevi izvan uže Srbije bili su nezadovoljni i u Jugoslaviji u kojo su Srbi(janci) imali jaču opoziciju i ukojoj su njihovi potezi bili ipak u određenoj mjeri ograničeni. Bez zajedničke države i jače opozicije dolazi i do jače samovolje, jača samovolja rezultira i jačim nezadovoljstvom onih na čiji račun se ona provodi.

Је л' теби јасно да је на изборима Самостална демократска странка /односно њени кандидати/, која се налазила на Мачековој, опозиционој листи донела укупно 128.198 гласова, а само Југословенска радикална заједница је у Приморској бановини добила 42.403 гласа, а у Врбаској 108.071.

Meni je srpska demagogija fascinantna.Prekroji granice,stvori većinu i onda tu većinu uzmi kao argument

Ovako je realno stanje:
Privremena skupština zakazala je izbore za 28. novembar 1920. godine. Za 63 poslanička mjesta, koliko ih je bilo određeno za Bosnu i Hercegovinu, mandate su osvojile: Jugoslavenska muslimanska stranka (24), Savez težaka (12), Narodna radikalna stranka (11), Hrvatska težačka stranka (7), Komunistička partija Jugoslavije (4), Hrvatska pučka stranka (3) i Demokratska stranka (2).


A ovako je kada se prekroje granice:
U oktobru 1929. godine kralj je donio Zakon o preimenovanju Kraljevine SHS u Kraljevinu Jugoslaviju i podjelu na upravna područja. Prekrajanjem unutrašnjih granica formirano je devet banovina i Uprava grada Beograda, kao deseta upravna jedinica. Kao i druge jugoslavenske zemlje i Bosna i Hercegovina je ovom podjelom izgubila svoju historijski jedinstvenu teritorijalnu cjelovitost, bila je podijeljena između četiri banovine: Vrbaske, Zetske, Primorske i Drinske. Administrativni centri dvije banovine bili su u Bosni i Hercegovini: Sarajevo Drinske i Banja Luka Vrbaske banovine, a ostale dvije izvan Bosne i Hercegovine: Primorske u Splitu i Zetske u Cetinju. To se značajno odrazilo i na nacionalnu strukturu stanovništva jer su u Vrbaskoj i Drinskoj većinu stanovništva činili Srbi, u Zetskoj Srbi i Crnogorci, a u Primorskoj Hrvati, odnosno ovakvom podjelom Muslimani su ostali manjina u sve četiri banovine.

Zahtjevi iz rezolucije Seljačko-demokratske koalicije, koju su činile Hrvatska seljačka stranka i Samostalna demokratska zajednica, od 7. novembra 1932. godine, poznatiji kao "Zagrebačke" i "Mačekove" punktacije, o ukidanju srbijanske prevlasti u Kraljevini izazvalo je reakciju Demokratske stranke koja je u januaru 1933. godine objavila "Pismo prijateljima", poznato kao "Davidovićeve punktacije", sa zahtjevom za preuređenje države tako što bi je činile četiri federalne jedinice, a Bosna i Hercegovina bila bi jedna od njih.
O tom pitanju odredio se i vođa Jugoslavenske muslimanske organizacije dr. Mehmed Spaho koji je putem "Sarajevske punktacije" osudio centralističko uređenje i zahtijevao poštivanje ravnopravnosti historijsko-političkih jedinica među kojima i Bosne i Hercegovine kao ravnopravne članice.

ХАХАХАХАХАХАХАХАХА!!!!!!!


Мајке ти, где си то покупио?

Па када су уведене бановине, била је заведена диктатура, ''укинут је посредник између Краља и Народа'', тј. парламент.
Нема избора...

И какве везе имају границе са бројем гласова у Врбаској бановини?

А до 1929. били су избори и 1923.

А на њима су радикали у Босни и Херцеговини добили 92.623 гласова ( 24,4% изашлих бирача), демократе 13.681 ( 3,6%) и самосталне демократе 58.562 гласа ( 15,4%)


И били избори 1925:

а на њима радикали у Босни и Херцеговини добили 158.308 ( 37,1%), демократе 4.871 (1,2%), савез-земљорадника 26.326 (6,2%), самосталне демократе 20.533 ( 4,8%).



И били избори 1927:

а на њима радикали у Босни и Херцеговини добили 111.671 ( 27,5%), демократе 6.436 ( 1,6%), земљорадници 56.688 ( 13,9%), а самосталци 24.407 ( 6%)...а тек након ових избора, када је испао из комбинација краља Александра, Прибићевић је од Савла постао Павле.

П.С.

Тај Савез тежака, ће касније , стопити са ''србијанским'' Савезом земљорадника.

И је л' , је ли ти познато да на изборима 1938, Стојадиновићеву листу, ЈРЗ, су чинили још Југословенска муслиманска организација и Словенска људска странка?

Корошец, Стојадиновић, Спахо

 

[zlatko01]

Koliko je Srba zivelo na teritorijama u odnosu na druge narode koji bi joj pripali po LU . Moje misljenje je da sa Bugarskom nije moguc nikakav dogovor , oni nisu ispunili obaveze tokom prvog balkanskog rata i po tome uopste nisu osteceni . Napominjem da su bugarske prethodnice izbile na obalu Bosfora i da je nastala panika u Carigradu , sto znaci da su oni imali svoje ratne ciljeve mimo saveznika .

 

[mupi]

A шта је то Србија припојила?
Колико је мени познато Србији су се припојили Срем 24. новембра, Војводина ( Банат, Бачка и Барања) 25. новембра и Краљевина Црна Гора 26. новембра.



Је л' теби јасно да је на изборима Самостална демократска странка /односно њени кандидати/, која се налазила на Мачековој, опозиционој листи донела укупно 128.198 гласова, а само Југословенска радикална заједница је у Приморској бановини добила 42.403 гласа, а у Врбаској 108.071.





ХАХАХАХАХАХАХАХАХА!!!!!!!


Мајке ти, где си то покупио?

Па када су уведене бановине, била је заведена диктатура, ''укинут је посредник између Краља и Народа'', тј. парламент.
Нема избора...

И какве везе имају границе са бројем гласова у Врбаској бановини?

А до 1929. били су избори и 1923.

А на њима су радикали у Босни и Херцеговини добили 92.623 гласова ( 24,4% изашлих бирача), демократе 13.681 ( 3,6%) и самосталне демократе 58.562 гласа ( 15,4%)


И били избори 1925:

а на њима радикали у Босни и Херцеговини добили 158.308 ( 37,1%), демократе 4.871 (1,2%), савез-земљорадника 26.326 (6,2%), самосталне демократе 20.533 ( 4,8%).



И били избори 1927:

а на њима радикали у Босни и Херцеговини добили 111.671 ( 27,5%), демократе 6.436 ( 1,6%), земљорадници 56.688 ( 13,9%), а самосталци 24.407 ( 6%)...а тек након ових избора, када је испао из комбинација краља Александра, Прибићевић је од Савла постао Павле.

П.С.

Тај Савез тежака, ће касније , стопити са ''србијанским'' Савезом земљорадника.

И је л' , је ли ти познато да на изборима 1938, Стојадиновићеву листу, ЈРЗ, су чинили још Југословенска муслиманска организација и Словенска људска странка?


]

Šta si ti meni argumentirao?

Govorimo o 1918 godini i ja ti pokažem raspoloženje naroda u BiH što se vidi po izborima novembra 1920.

Nakon toga se prekrajaju granice BiH ,stvaraju se nove ustrojene jedinice,priključuju se susjednim teritorijima da bi se dobila srpska većina.
Onda ti meni daješ te "prekrojene" rezultate u kojima Srbi imaju većinu kao dokaz da bi se u BiH nitko ili vrlo malo ljudi bunili pripojenju Srbiji.

Najvećoj budali je jasno,područja gdje su Srbi u većini bi pristali na "prisajedinjenje",gdje su druga dva naroda bila bi pobuna.

A ti mi kao dokaz stavljaš jugoslovensku muslimansku organizaciju čiji su članovi i glasači samo 2 godine poslje bile najžešče ustaše.Ili slovenci kojima je također obećana banovina.

Stvarno je šteta po slijedeće generacije što obračun nije usljedio te 1918 godine.
Ali onda ne bi crnogorci (koji su hrabro jurišali na Dubrovnik 1991),
muslimani (pogotovo Prijedora,Kozarca što su se junačili na prilazima Pakracu ,Lipiku da bi samo godinu poslje prošli kao oni u Srebreneci)
ili makedonci,mađari (pripadnici JNA)
bili na srpskoj stran kao što su bili 1991 godine.

U Enciklopediji Jugoslavije iz 1953. godine, primjerice, pod natuknicom Srijem čita se kako (i tada) više od jedne njegove trećine pripada NR Hrvatskoj (36,5 %), te kako tu spadaju i gradovi: Ilok, Vukovar, Vinkovci i Županja.
Kada su ova 4 grada donijela odluku o pripojenju Srbiji?

Syrmia

1910 census population by language:

* Serbian = 183,109 (44.20%)
* Croatian = 106,198 (25.64%)
* German = 68,086 (16.44%)
* Hungarian = 29,522
* Slovakian = 13,841
* Russniak = 4,642

http://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_the_Kingdom_of_Hungary#Syrmia


5.novembra 1918 odrzan je skup hrvatskih i srpskih prvaka u Subotici i ustrojena narodna garda (s casnicima ukupno 354 momka), 10. novembra odrzan je veliki narodni zbor (preko 10.000 sudionika), a mladi Gavro Covic je u velikoj povorci ponio do Gradske vijecnice hrvatski barjak i izvjesio ga ondje na visokom tornju.

Hrvatska stranka (Bunjevacko-sokacka), utemeljena 15. septembra 1920. odrzala svoj veliki zbor (5000 ljudi) 10. oktobra 1920. u Subotici na kojem su sudionici trazili autonomiju Backe, Baranje i Banata ili, kako su neki kasnije govorili, Vojvodine. Dogodilo se to 3-4 mjeseca nakon potpisanog Trianona.

 

[вук са Авале]

Šta si ti meni argumentirao?

Govorimo o 1918 godini i ja ti pokažem raspoloženje naroda u BiH što se vidi po izborima novembra 1920.




Nakon toga se prekrajaju granice BiH ,stvaraju se nove ustrojene jedinice,priključuju se susjednim teritorijima da bi se dobila srpska većina.
Onda ti meni daješ te "prekrojene" rezultate u kojima Srbi imaju većinu kao dokaz da bi se u BiH nitko ili vrlo malo ljudi bunili pripojenju Srbiji.

Шта булазниш?


Какво расположење?


Територијална организација земље успостављена Видовданским уставом је остала на снази све до октобра 1929.
У Босни и Херцеговини српске партије су добијале 44-50% гласова.

Najvećoj budali je jasno,područja gdje su Srbi u većini bi pristali na "prisajedinjenje",gdje su druga dva naroda bila bi pobuna.

А мајке ти, како си успео да утврдиш?

Можда, тиме што је ЈМО гласала за Видовдански устав?

A ti mi kao dokaz stavljaš jugoslovensku muslimansku organizaciju čiji su članovi i glasači samo 2 godine poslje bile najžešče ustaše.Ili slovenci kojima je također obećana banovina.

Да, извади се Куленовић из плакара, и ето доказа...усташе су били само Срби и Муслимани.
А Хрвати патизани.

Stvarno je šteta po slijedeće generacije što obračun nije usljedio te 1918 godine.
Ali onda ne bi crnogorci (koji su hrabro jurišali na Dubrovnik 1991),
muslimani (pogotovo Prijedora,Kozarca što su se junačili na prilazima Pakracu ,Lipiku da bi samo godinu poslje prošli kao oni u Srebreneci)
ili makedonci,mađari (pripadnici JNA)
bili na srpskoj stran kao što su bili 1991 godine

.


Да, истинска штета.


Пошто не би било ни Јадовна, ни Јасеновца, ни разно-разних голубњача.

Била би само српско/црногорско/-талијанска граница код Заре.

U Enciklopediji Jugoslavije iz 1953. godine, primjerice, pod natuknicom Srijem čita se kako (i tada) više od jedne njegove trećine pripada NR Hrvatskoj (36,5 %), te kako tu spadaju i gradovi: Ilok, Vukovar, Vinkovci i Županja.
Kada su ova 4 grada donijela odluku o pripojenju Srbiji?

Syrmia

1910 census population by language:

* Serbian = 183,109 (44.20%)
* Croatian = 106,198 (25.64%)
* German = 68,086 (16.44%)
* Hungarian = 29,522
* Slovakian = 13,841
* Russniak = 4,642

http://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_the_Kingdom_of_Hungary#Syrmia

Можда , у Руми, у кући доктора Жарка Миладиновића.

5.novembra 1918 odrzan je skup hrvatskih i srpskih prvaka u Subotici i ustrojena narodna garda (s casnicima ukupno 354 momka), 10. novembra odrzan je veliki narodni zbor (preko 10.000 sudionika), a mladi Gavro Covic je u velikoj povorci ponio do Gradske vijecnice hrvatski barjak i izvjesio ga ondje na visokom tornju.

Hrvatska stranka (Bunjevacko-sokacka), utemeljena 15. septembra 1920. odrzala svoj veliki zbor (5000 ljudi) 10. oktobra 1920. u Subotici na kojem su sudionici trazili autonomiju Backe, Baranje i Banata ili, kako su neki kasnije govorili, Vojvodine. Dogodilo se to 3-4 mjeseca nakon potpisanog Trianona.

БУАХАХАХАХАХАХА!!!!


Је л' то оно Мачеково или Павелићево Бачка је хрватска?

П.С.када смо код Војводине

Жалосно је да су 1945. колективну кривицу за дела неких 25-30.000 сународника ( од којих је већина, сем неких 4.000, била мобилисана) сносио један читав народ, Подунавске Швабе, и ако се ти злочини не могу упоредити са Глином, Јадовном, Јасеновцем...
Исто онако као што су настрадали Талијани у Истри , Фијуми и Зари, који су позавршавали по разним фојбама.

 

[Лекизан]

Zašto u vrijeme inteneta dozvoliš da netko pravi budalu od tebe?
Jel u orginalu piše hrvatski nogometni klub Hajduk ?
jel ovo 1914 godina,jel vidiš ustaški grb?

Мислиш тај неко који до сада на том интернету ништа смислено није написао, знамо ко је!
Па да постоје оригинална документа Хајдук би успео да наплати она 3 милиона евра колико УЕФА даје клубовима који су навршили 100 година постојања.
Хајдук и није основан у Задру већ у Прагу а видимо да су га основали Срби, додуше оне којима имена не личе баш на србска су Хрвати оставили, док су ове друге пребрисали као да не постоје, шта су аустроугарске власти касније писале је већ друга ствар.
Углавном основати србски ногометни клуб у сред Аустроугарске и то у сред анти-србске пропаганде пред велики рат, а да званичне власти то прихвате наравно да није могло баш тако да прође.

Jel ovo 1926 godina,ja vidim ustaški grb
orginal izdanje operete iz 1926 godine

Свакако да су постојала и хрватска спортска друштва али ја њих помињао нисам већ Хајдук.
Да, крадемо вам наше клубове, крадемо вам наше хајдуке, крадемо вам наше ускоке, крадемо вам наш језик, крадемо вам наше гусле, украли смо вам и Николу Теслу, па стварно како нас није срамота!
Јел истог оног Калитерне кога аустроугарске власти прогањају и затварају због великосрбске пропаганде:

.Стварно срамота мупирани оваквог си човека нашао да фалсификујеш.
Све је то лепо нашарао Јурица Гиздић у својој књизи "100 година Хајдука", али као што новинар Прлић рече то је само једна прича из ове књиге коју овај преноси, прича....басна...бајка........
Баш су Далматинци памтили неког разбојника Шимића који се појавио крајем 19 века, и прославио се крађама по Аустроугарској па га ови после и скембали, када су хајдуци већ одавно нестали са историјске сцене, пре него Јанковић Стојана, Смиљанић Илију, Сељанин Ива који су остали у сећању сваког Далматинца па и код професора Барача.Иначе једна од опција за име клуба је било и Ускок.Само још један више него бедан покушај да се префабрикују историјске чињенице.
Затим једни од првих дресова јесу били штрафтасти црвено бели али по угледу на мађарске боје а не хрватске, да не напомињем да се због немаштине и то мењало.
Оста наш мупи гологуз поново..........

Problem je što Srbi u svome genocidu nisu izgubili većinu u nijednome gradu ili selu na prostoru NDH.Još nezabilježeni tip genocida.
Svi redom Hrvati stanovnici Drvara,Udbine,Zrina,Kupresa,Borićevca su bili ustaše i zlikovci te im je iz toga razloga zatro sjeme.Koja bolesna logika.

То је зато што су Хрвати за време НДХ довлачили црнце из Конга па их ликвидирали у Јасеновцу, Јадовном и другим логорима и јамама, како ти то није било јасно до сада!
Зрин и Купрес су ти били усташка легла.

 

[mupi]

Територијална организација земље успостављена Видовданским уставом је остала на снази све до октобра 1929.
У Босни и Херцеговини српске партије су добијале 44-50% гласова.

Да, извади се Куленовић из плакара, и ето доказа...усташе су били само Срби и Муслимани.
А Хрвати патизани.

л' то оно Мачеково или Павелићево Бачка је хрватска?
.

Jesi li ti normalan? Gdje ti ovde vidiš 44/50% srpskih glasova u BiH?

Aktom ujedinjenja i stvaranjem Centralne vlade u Beogradu počele su pripreme za održavanje izbora za prvu Ustavotvornu skupštinu (konstituantu) Kraljevine SHS, koja nije sazvana neposredno nakon proglašenja ujedinjenja zbog nepostojanja izbornog zakona. Centralna vlada je dekretom od 24. februara 1919. godine odredila da Privremena skupština ima 296 članova, s tim da u njoj budu zastupljene sve stranke i političke grupacije, srazmjerno njihovom broju, u svakoj pokrajini posebno. Narodno vijeće za Bosnu i Hercegovinu izabralo je 42 člana iz stranaka zastupljenih u ovom vijeću. Do kraja septembra 1920. godine Narodno vijeće prestalo je raditi i sva vlast u Bosni i Hercegovini prešla je na organe Centralne vlade u Beogradu.
Privremena skupština zakazala je izbore za 28. novembar 1920. godine. Za 63 poslanička mjesta, koliko ih je bilo određeno za Bosnu i Hercegovinu, mandate su osvojile: Jugoslavenska muslimanska stranka (24), Savez težaka (12), Narodna radikalna stranka (11), Hrvatska težačka stranka (7), Komunistička partija Jugoslavije (4), Hrvatska pučka stranka (3) i Demokratska stranka (2).

Novi izborni zakon donesen je 21. juna 1922. godine i s nekim izmjenama ostao je do uvođenja šestojanuarske diktature.

U oktobru 1929. godine kralj je donio Zakon o preimenovanju Kraljevine SHS u Kraljevinu Jugoslaviju i podjelu na upravna područja. Prekrajanjem unutrašnjih granica formirano je devet banovina i Uprava grada Beograda, kao deseta upravna jedinica. Kao i druge jugoslavenske zemlje i Bosna i Hercegovina je ovom podjelom izgubila svoju historijski jedinstvenu teritorijalnu cjelovitost, bila je podijeljena između četiri banovine: Vrbaske, Zetske, Primorske i Drinske. Administrativni centri dvije banovine bili su u Bosni i Hercegovini: Sarajevo Drinske i Banja Luka Vrbaske banovine, a ostale dvije izvan Bosne i Hercegovine: Primorske u Splitu i Zetske u Cetinju. To se značajno odrazilo i na nacionalnu strukturu stanovništva jer su u Vrbaskoj i Drinskoj većinu stanovništva činili Srbi, u Zetskoj Srbi i Crnogorci

ŠTA SE PREKRAJALA BiH KADA SU SRBI UVIJEK IMALI 44/50%?

Kažeš nisu muslimani bili u ustašama?
Ibrahim Pirić-Pjanić (Soko kraj Gračanice 1896. - München 1977.), ustaški pukovnik, zapovjednik XXV. ustaške bojne i pripadnik hrvatske emigracije.
Avdagac Hasić ustaški pukovnik ,jedan oz ustaških zapovjwednika u zadnjoj bici 2WW bitki za Odžak
Ustaška udarna jedinica, koja je kasnije dobila ime “Crna legija”, osnovana je u Sarajevu odmah po proglašenju Nezavisne Države Hrvatske pod nazivom “Sarajevski ustaški logor”.Za prvog zapovjednika izabran je Bećir Lokmić, a prvo vatreno krštenje jedinica je imala u srpnju 1941. na željezničkoj postaji na Palama braneći je od četničkih napada. Poslije Lokmićeve pogibije u borbama protiv četnika kod Doboja u rujnu 1941. za zapovjednika dolazi Jure Francetić, a poslije njegove smrti koncem prosinca 1942., Rafael Boban.

Fazlagića Kula bijaše opkoljena i poslan je zahtjev zapovjedniku Mešagi Džuburu da se preda. Poziv je glasio ovako: ˝Predaj se Mešaga. Pala ti NDH.˝
Mešaga je odgovorio:˝Kako bolan pala, još se drži Fazlagića Kula!
Zabilježeno je i pismo koje je upućeno poglavniku Anti Paveliću krajem 1944, u kome, između ostalog, stoji: „Poglavniče, ukoliko ti nije sigurno u Zagrebu, dođi među svoje u Kulu Fazlagića.”Na čelu Kule Fazlagića stajao je starina Memišaga Džubur, a zapovjednikom vojnice bio je pričuvni zastavnik Ćamil Krvavac. Za obskrbu se brinuo Džemal Tanović.

general Jusuf AJANOVIĆ rođen je 5. 10. 1890. u Žepču, BiH, završio je Školu za pričuvne časnike u Budimpešti, nakon službovanja u austrougarskoj i jugoslavenskoj vojsci priključio se Hrvatskome domobranstvu, u kojemu je najprije bio zapovjednik samovoznih bojni, zatim u SS-u kod njemačkog redarstva u Hrvatskoj, potom zapovjednik 3. gorskog zdruga i na kraju zapovjednik 12. imotske divizije HOS-a.

Salko ALIKADIĆ rodio se u Kladnju u BiH 8. 3. 1896., završio je školu za pričuvne časnike u Budimpešti, a Oružanim snagama NDH pristupio je u činu potpukovnika. Organizator je ustaških postrojba u Bugojnu, Vakufu, Kupresu i Prozoru, te zapovjednik 14. pohodnog bataljuna. Poginuo je kao zapovjednik 3. bojne 2. pješačke pukovnije kod Doboja 16. studenoga 1941. (pojedini autori navode rujan), te posmrtno promaknut u čin generala.

general Muhamed HROMIĆ rođen je u Sarajevu 6.10. 1893., bio je časnik u austrougarskoj vojsci i kapetan bojnoga broda u Kraljevini Jugoslaviji. U NDH postavljen je za zapovjednika Mornarskoga zbora, zatim za nadstojnika u Izvještajnom odjelu, te pomoćnik glavara Upravnog ureda Ministarstva oružanih snaga NDH. Od studenoga 1944. časnik je za vezu Hrvatske vlade kod Zapovjedništva 13. SS (Handžar) divizije. Britanske ga vojne vlasti zarobljavaju u Austriji nakon povlačenja, izručen je jugoslavenskim vlastima koje ga osuđuju na smrt 19. 9. 1945. te je pogubljen u Beogradu 24. 9. iste godine.

Muslimani su imali i svoje vjerske službenike od kojih je jedan bio u činu muftije-pukovnika u najelitnijoj postrojbi Ustaške vojnice pukovnik-muftija Akif Handžić - Poglavnikovom tjelesnom zdrugu,
muslimanski časnici u ustaškoj vojnici su izmeđuostalih bili Zaim Kapetanović,Nešad Topčić,Mehmed Riđanović

 

[mupi]

Мислиш тај неко који до сада на том интернету ништа смислено није написао, знамо ко је!
Па да постоје оригинална документа Хајдук би успео да наплати она 3 милиона евра колико УЕФА даје клубовима који су навршили 100 година постојања.
Хајдук и није основан у Задру већ у Прагу а видимо да су га основали Срби, додуше оне којима имена не личе баш на србска су Хрвати оставили, док су ове друге пребрисали као да не постоје, шта су аустроугарске власти касније писале је већ друга ствар.
Углавном основати србски ногометни клуб у сред Аустроугарске и то у сред анти-србске пропаганде пред велики рат, а да званичне власти то прихвате наравно да није могло баш тако да прође.

Кажем да на дресовима Хајдук није имао никакав грб, и не само Хајдук то је случај са скоро свим клубовима тога доба.
Ако мени не верујеш:
http://hajduk.hr/povijest/1921-1930
А то што су Хрвати писали оперете и изводили манифестације на терену Хајдука и лепили шаховнице где год су стигли такође је друга прича.( мада ми није јасно како то усред србске тортуре над јадним хрватским народом у краљевини СХС да се то деси)
Добијају грб тек са бановином:


И тако настаде данашњи хрватски фудбалски клуб Хајдук.Бу.

Свакако да су постојала и хрватска спортска друштва али ја њих помињао нисам већ Хајдук.
Да, крадемо вам наше клубове, крадемо вам наше хајдуке, крадемо вам наше ускоке, крадемо вам наш језик, крадемо вам наше гусле, украли смо вам и Николу Теслу, па стварно како нас није срамота!
Јел истог оног Калитерне кога аустроугарске власти прогањају и затварају због великосрбске пропаганде:
Pogledajte prilog 334971
.Стварно срамота мупирани оваквог си човека нашао да фалсификујеш.
Све је то лепо нашарао Јурица Гиздић у својој књизи "100 година Хајдука", али као што новинар Прлић рече то је само једна прича из ове књиге коју овај преноси, прича....басна...бајка........
Баш су Далматинци памтили неког разбојника Шимића који се појавио крајем 19 века, и прославио се крађама по Аустроугарској па га ови после и скембали, када су хајдуци већ одавно нестали са историјске сцене, пре него Јанковић Стојана, Смиљанић Илију, Сељанин Ива који су остали у сећању сваког Далматинца па и код професора Барача.Иначе једна од опција за име клуба је било и Ускок.Само још један више него бедан покушај да се префабрикују историјске чињенице.
Затим једни од првих дресова јесу били штрафтасти црвено бели али по угледу на мађарске боје а не хрватске, да не напомињем да се због немаштине и то мењало.
Оста наш мупи гологуз поново..........

.

Vratio nam se lakrdijaš

ne postoje orginalna dokumenta,
o osnivanju srpskog kluba,
u pragu,
od velikosrba kaliterne,
koji je igrao u srpskim bojama crveno plavo bijelo,
bez ikakvoga klupskog grba i zastave
do ustroja banovine hrvatske 1939 godine



Delegaciju Hajduka primio Michel Platini - Nogomet / Novi list
www.novilist.hr/Sport/.../Delegaciju-Hajduka-primio-Michel-Platini
9. stu 2011. - Osim posebno uvezane monografije kluba „100 godina Hajduka„ predsjednik ... SPLIT - U središtu UEFA-e u Nyonu delegaciju Hajduka koju je ... je iznenadio odličnim poznavanjem povijesti Hajduka, čestitao nam je stoti ...


Maleš i Sapunar u društvu Platinija! Predsjednik UEFA-e ...
www.jutarnji.hr › Sport
9. stu 2011. - Predsjednik UEFA-e čestitao 100. obljetnicu! ... od strane nekog kluba i imao je samo riječi hvale za monografiju „100 godina Hajduka“.

Platini je ugostio Hajdukove čelnike i čestitao 100.rođendan
cro.time.mk/cluster/.../males-pozvao-platinija-u-split-fotogalerija.html
9. stu 2011. - Predstavnike Hajduka danas će u Nyonu, središtu UEFA-e, primiti Michel Platini ... Hajduk daruje Platiniju monografiju "100 godina Hajduka" ...

kako ovi u Novom Sadu znaju koji je grb Hajduka, a još nije banovina,verovatno neki ustaša proturio

]

[/IMG][/

 

[dirigent_]

Ne znam zašto bi se brojka od 50% uopće trebala činiti velikom.
To ostavlja možda milijun ljudi koji su protiv

Ako uzmemo popis stanovnika 1931. (granice banovina). Velika Srbija bi okvirno zauzimala područje svih banovina osim Dravske i Savske. Broj stanovnika tog područja bio je oko 10 000 000.
Na tom području je živjelo oko 2 000 000 katolika i 1 500 000 muslimana. Trećina stanovnika potencijalno nezadovoljna.
Da od tog broja pripojimo 1 500 000 Srbima. Još uvijek ostane 20% potencijalno nezadovoljnih.
Ovo je samo grubo premetanja brojaka, ali vjerujem da razumijete što želim reći.


Što se tiče Bačka, Srijema i Banata. Vijeće koje je izglasalo pripojenje Srbiji nije odražavalo etnički sastav tih područja.

 

[mupi]

Ne znam zašto bi se brojka od 50% uopće trebala činiti velikom.
To ostavlja možda milijun ljudi koji su protiv

Ako uzmemo popis stanovnika 1931. (granice banovina). Velika Srbija bi okvirno zauzimala područje svih banovina osim Dravske i Savske. Broj stanovnika tog područja bio je oko 10 000 000.
Na tom području je živjelo oko 2 000 000 katolika i 1 500 000 muslimana. Trećina stanovnika potencijalno nezadovoljna.
Da od tog broja pripojimo 1 500 000 Srbima. Još uvijek ostane 20% potencijalno nezadovoljnih.
Ovo je samo grubo premetanja brojaka, ali vjerujem da razumijete što želim reći.


Što se tiče Bačka, Srijema i Banata. Vijeće koje je izglasalo pripojenje Srbiji nije odražavalo etnički sastav tih područja.

Kako ti nije jasno, tih 2 000 000 katolika su Srbi katolici,a muslimani su ionako u koaliciji sa Stojadionovićom.Nema nikih problema.

Jesi ti ikada čuo za Srbe Mijata Tomića ili Ivana Rošu Bušića?

 

[вук са Авале]

Jesi li ti normalan? Gdje ti ovde vidiš 44/50% srpskih glasova u BiH?

Aktom ujedinjenja i stvaranjem Centralne vlade u Beogradu počele su pripreme za održavanje izbora za prvu Ustavotvornu skupštinu (konstituantu) Kraljevine SHS, koja nije sazvana neposredno nakon proglašenja ujedinjenja zbog nepostojanja izbornog zakona. Centralna vlada je dekretom od 24. februara 1919. godine odredila da Privremena skupština ima 296 članova, s tim da u njoj budu zastupljene sve stranke i političke grupacije, srazmjerno njihovom broju, u svakoj pokrajini posebno. Narodno vijeće za Bosnu i Hercegovinu izabralo je 42 člana iz stranaka zastupljenih u ovom vijeću. Do kraja septembra 1920. godine Narodno vijeće prestalo je raditi i sva vlast u Bosni i Hercegovini prešla je na organe Centralne vlade u Beogradu.
Privremena skupština zakazala je izbore za 28. novembar 1920. godine. Za 63 poslanička mjesta, koliko ih je bilo određeno za Bosnu i Hercegovinu, mandate su osvojile: Jugoslavenska muslimanska stranka (24), Savez težaka (12), Narodna radikalna stranka (11), Hrvatska težačka stranka (7), Komunistička partija Jugoslavije (4), Hrvatska pučka stranka (3) i Demokratska stranka (2).

Је л' се ти правиш да си глуп, или шта?

Приликом избора за Конституанту примењен је пропорционални изборни систем, са изборним јединицама које су бирале између 3 и 10 посланика.

Пропорционални систем са тако малим изборним јединицама има обичај приказивања ''искривљене'' слике бирачког тела.
Срби су добили 25 посланика ( односно 40,6% од националних станака), Муслимани 24, Хрвати 10, комунисти ( на својим првим и последњим изборима за Скупштину) 4.

Novi izborni zakon donesen je 21. juna 1922. godine i s nekim izmjenama ostao je do uvođenja šestojanuarske diktature.

U oktobru 1929. godine kralj je donio Zakon o preimenovanju Kraljevine SHS u Kraljevinu Jugoslaviju i podjelu na upravna područja. Prekrajanjem unutrašnjih granica formirano je devet banovina i Uprava grada Beograda, kao deseta upravna jedinica. Kao i druge jugoslavenske zemlje i Bosna i Hercegovina je ovom podjelom izgubila svoju historijski jedinstvenu teritorijalnu cjelovitost, bila je podijeljena između četiri banovine: Vrbaske, Zetske, Primorske i Drinske. Administrativni centri dvije banovine bili su u Bosni i Hercegovini: Sarajevo Drinske i Banja Luka Vrbaske banovine, a ostale dvije izvan Bosne i Hercegovine: Primorske u Splitu i Zetske u Cetinju. To se značajno odrazilo i na nacionalnu strukturu stanovništva jer su u Vrbaskoj i Drinskoj većinu stanovništva činili Srbi, u Zetskoj Srbi i Crnogorci

'оћеш ли да објасниш ту везу бановина и изборног закона донешеног пуних пет година након формирања бановина, и који је те исте бановине делио на изборне јединице које су бирале између 5 и 12 посланика ?

ŠTA SE PREKRAJALA BiH KADA SU SRBI UVIJEK IMALI 44/50%?

Територијална подела Краљевине СХС

Љубодраг Димић, Историја српске државности,књига III, Нови Сад 2001, 120

Ибид, 128

Ибид, 131

Kažeš nisu muslimani bili u ustašama?
Ibrahim Pirić-Pjanić (Soko kraj Gračanice 1896. - München 1977.), ustaški pukovnik, zapovjednik XXV. ustaške bojne i pripadnik hrvatske emigracije.
Avdagac Hasić ustaški pukovnik ,jedan oz ustaških zapovjwednika u zadnjoj bici 2WW bitki za Odžak
Ustaška udarna jedinica, koja je kasnije dobila ime “Crna legija”, osnovana je u Sarajevu odmah po proglašenju Nezavisne Države Hrvatske pod nazivom “Sarajevski ustaški logor”.Za prvog zapovjednika izabran je Bećir Lokmić, a prvo vatreno krštenje jedinica je imala u srpnju 1941. na željezničkoj postaji na Palama braneći je od četničkih napada. Poslije Lokmićeve pogibije u borbama protiv četnika kod Doboja u rujnu 1941. za zapovjednika dolazi Jure Francetić, a poslije njegove smrti koncem prosinca 1942., Rafael Boban.

Fazlagića Kula bijaše opkoljena i poslan je zahtjev zapovjedniku Mešagi Džuburu da se preda. Poziv je glasio ovako: ˝Predaj se Mešaga. Pala ti NDH.˝
Mešaga je odgovorio:˝Kako bolan pala, još se drži Fazlagića Kula!
Zabilježeno je i pismo koje je upućeno poglavniku Anti Paveliću krajem 1944, u kome, između ostalog, stoji: „Poglavniče, ukoliko ti nije sigurno u Zagrebu, dođi među svoje u Kulu Fazlagića.”Na čelu Kule Fazlagića stajao je starina Memišaga Džubur, a zapovjednikom vojnice bio je pričuvni zastavnik Ćamil Krvavac. Za obskrbu se brinuo Džemal Tanović.

general Jusuf AJANOVIĆ rođen je 5. 10. 1890. u Žepču, BiH, završio je Školu za pričuvne časnike u Budimpešti, nakon službovanja u austrougarskoj i jugoslavenskoj vojsci priključio se Hrvatskome domobranstvu, u kojemu je najprije bio zapovjednik samovoznih bojni, zatim u SS-u kod njemačkog redarstva u Hrvatskoj, potom zapovjednik 3. gorskog zdruga i na kraju zapovjednik 12. imotske divizije HOS-a.

Salko ALIKADIĆ rodio se u Kladnju u BiH 8. 3. 1896., završio je školu za pričuvne časnike u Budimpešti, a Oružanim snagama NDH pristupio je u činu potpukovnika. Organizator je ustaških postrojba u Bugojnu, Vakufu, Kupresu i Prozoru, te zapovjednik 14. pohodnog bataljuna. Poginuo je kao zapovjednik 3. bojne 2. pješačke pukovnije kod Doboja 16. studenoga 1941. (pojedini autori navode rujan), te posmrtno promaknut u čin generala.

general Muhamed HROMIĆ rođen je u Sarajevu 6.10. 1893., bio je časnik u austrougarskoj vojsci i kapetan bojnoga broda u Kraljevini Jugoslaviji. U NDH postavljen je za zapovjednika Mornarskoga zbora, zatim za nadstojnika u Izvještajnom odjelu, te pomoćnik glavara Upravnog ureda Ministarstva oružanih snaga NDH. Od studenoga 1944. časnik je za vezu Hrvatske vlade kod Zapovjedništva 13. SS (Handžar) divizije. Britanske ga vojne vlasti zarobljavaju u Austriji nakon povlačenja, izručen je jugoslavenskim vlastima koje ga osuđuju na smrt 19. 9. 1945. te je pogubljen u Beogradu 24. 9. iste godine.

Muslimani su imali i svoje vjerske službenike od kojih je jedan bio u činu muftije-pukovnika u najelitnijoj postrojbi Ustaške vojnice pukovnik-muftija Akif Handžić - Poglavnikovom tjelesnom zdrugu,
muslimanski časnici u ustaškoj vojnici su izmeđuostalih bili Zaim Kapetanović,Nešad Topčić,Mehmed Riđanović

А ја би сада требао да реплицирам са муслиманима четницима од 1905. до 1945, је л'?

Само ми није јасно какве они имају везе са Југословенском муслиманском организацијом?
Гласали су за њих?

 

[вук са Авале]

Ne znam zašto bi se brojka od 50% uopće trebala činiti velikom.
To ostavlja možda milijun ljudi koji su protiv

Ako uzmemo popis stanovnika 1931. (granice banovina). Velika Srbija bi okvirno zauzimala područje svih banovina osim Dravske i Savske. Broj stanovnika tog područja bio je oko 10 000 000.
Na tom području je živjelo oko 2 000 000 katolika i 1 500 000 muslimana. Trećina stanovnika potencijalno nezadovoljna.
Da od tog broja pripojimo 1 500 000 Srbima. Još uvijek ostane 20% potencijalno nezadovoljnih.
Ovo je samo grubo premetanja brojaka, ali vjerujem da razumijete što želim reći.


Što se tiče Bačka, Srijema i Banata. Vijeće koje je izglasalo pripojenje Srbiji nije odražavalo etnički sastav tih područja.

Али је зато етнички састав одражавало Народно вијеће из Загреба?

Ено, дао сам табеле, па се види како се гласало и у Војводини.

Подунавске Швабе, трећа по величини етничка скупина у Војводини ( око 30%) су на међуратним изборима се углавном изјашњавале за српске странке.

 

[Лички гусар]

Nezadovoljstvo Hrvata.
Vjerojatno i nezadovoljstvo Muslimana. U SHS su Srbi muslimanima davali neke ustupke kako bi ih pridobili na svoju stranu. U Srbiji vjerojatno toga ne bi bilo. Nezadovoljstvo Mađara. Niti Nijemci ne bi bili sretni.

Хм, зашто би било? Хрвати су Далмацији су 1918. године пришли Србији, исто ко и Срби Далмације (погледај стање у Далматинском сабору у то вријеме). Рјетки су били противници томе. Такође и Хрвати у Босни и Херцеговини,није било неки посебни проблема.
Муслиманима је свака власт била неомиљена у то вријеме која није била исламска. Али и поред тога, није било готово никакви проблема. Проблеме у Далмацији и Босни и Херцеговини је створила "југославија".
Не само код Хрвата и муслимана, него и код Срба! Скроз нездрави односи, ненормално политичко стање, усљед чега је трпила држава на свим нивоима, посебно економски.

Ja opet pitam gdje se to u tekstu Londonskog ugovora spominje Slavonija?

Спомиње се код амбасадора, представника Енглеске, Русије, Француске... Сазонова, Греја, Лојда Џорџа итд. Није ни морала бити цијела Славонија, али свакако дјелови Славоније ђе живе Срби.

Zar ne uviđaš da su tu jugoslavensku državu Srbi smatrali svojom državom. Ako su ju tražili za nju onda su ju tražili za sebe.
Slično kao što su tražili područja Ugarska na kojima su Srbi bili u manjini.

Ово није тачно. Да су је сматрали својом, борили би се за њу, а видили смо како су се сви борили у априлу 1941. год. Хрвати су отворено прешли на страну непријатеља, а ни Срби се нијесу претргли бранећи је.
Срби нијесу били у мањини. Срба је било 30%, Мађара 23% и Њемаца 27%. Остале двије значајне групе су били Румуни са 5.5% који су као православни били наклоњени Србима. И 7% Буњевци и Шокци, који такође могу се у то вријеме придодати Србима.
Са Мађарима и Њемцима исто тако није било некакви велики проблема. Поготово Њемци, који је добар број био и у самој Краљевини Србији, који су дошли као стручњаци и тамо остали.

Italija je bila važan faktor, ali! ostale sile nisu blagonaklono gledale na njezine zahtjeve. Italiju nije bilo briga praktički za ništa osim za svoje vlastite dobitke. Njezini zahtjevi su se temeljili na londonskom ugovoru i načelu jao pobjeđenima, a bili su u suprotnosti u odnosu na ono što je dala u ratu (gledište koje obara pretenzije na temelju LU) i u suprotnosti na samoodređenu naroda (što je bio princip na kojem se trebala raditi nova Europa).
Uostalom, kada gledamo kontekst rasapda A-U možemo vidjeti da je SAD njezinim narodima jamčio(?) samoodređenje. Kakvog bi smisla bilo to samoodređenje ako bi se ogroman dio tog teritorija pripojio Italiji? Vjerujem da bi se dao izvući i neki citat o bezobrazluku Talijana.
Tko je to točno mislio da rat nije završen i na temelju čega. Rat je bio gotov i to je bilo sigurno.
Uostalom, Italija je poslije primirja zauzela velika područja A-U koja joj nisi bila priznata zbog kombinacije dva faktora. Srbije kao članice Antante i Hrvata koji nisu željeli u Italiju (samoodređenje je trebalo biti temelj nove Europe, a ne tajni ugovori). Da je Hrvatima bilo makar svejedno, Italija bi zauzela daleko veća područja.

Италија је жртвовала 650 000 своји људи за те добитке. Материјални губитци Италије у Првом свјетском рату су подмирени тек 1980. године. Отприлике тако је било, тачно је то што су написао.
Србија, манипулација са самоодређењем, и на крају непоштење Енглеза, Француза и Американаца, да признају Талијанима оно што су обећали. Што је касније довело до фашизма у Италији и приласка Италије Хитлеру.

 

[Лекизан]

Vratio nam se lakrdijaš
ne postoje orginalna dokumenta,
o osnivanju srpskog kluba,
u pragu,
od velikosrba kaliterne,
koji je igrao u srpskim bojama crveno plavo bijelo,
bez ikakvoga klupskog grba i zastave
do ustroja banovine hrvatske 1939 godine
Delegaciju Hajduka primio Michel Platini - Nogomet / Novi list
www.novilist.hr/Sport/.../Delegaciju-Hajduka-primio-Michel-Platini
9. stu 2011. - Osim posebno uvezane monografije kluba „100 godina Hajduka„ predsjednik ... SPLIT - U središtu UEFA-e u Nyonu delegaciju Hajduka koju je ... je iznenadio odličnim poznavanjem povijesti Hajduka, čestitao nam je stoti ...
Maleš i Sapunar u društvu Platinija! Predsjednik UEFA-e ...
www.jutarnji.hr › Sport
9. stu 2011. - Predsjednik UEFA-e čestitao 100. obljetnicu! ... od strane nekog kluba i imao je samo riječi hvale za monografiju „100 godina Hajduka“.
Platini je ugostio Hajdukove čelnike i čestitao 100.rođendan
cro.time.mk/cluster/.../males-pozvao-platinija-u-split-fotogalerija.html
9. stu 2011. - Predstavnike Hajduka danas će u Nyonu, središtu UEFA-e, primiti Michel Platini ... Hajduk daruje Platiniju monografiju "100 godina Hajduka" ...

Наравно мупирани Аустроугари сматрају да Калитерна шири великосрбску пропаганду замисли, рачунам да ти њима верујеш ипак су они главни ту да се питају.
Честитао мупирани честитао али паре није дао.
Него где је та шаховница на дресу а мупи нису стигли да залепе, а то што су их лепили по неким разгледницама и честиткама то ти је нормална појава за рватску мегаломанију, лепе их и данас али џабе појаве се тако неки Аустроугари па поквате планове, ту ни разбојник Шимић не помаже.
Епа тако мупи Срби су га основали а ви сад славите само пази да ти не припадне мука:

 

[Лички гусар]

Problem je što Srbi u svome genocidu nisu izgubili većinu u nijednome gradu ili selu na prostoru NDH.Još nezabilježeni tip genocida.

Svi redom Hrvati stanovnici Drvara,Udbine,Zrina,Kupresa,Borićevca su bili ustaše i zlikovci te im je iz toga razloga zatro sjeme.Koja bolesna logika.

Већ сам ти објаснио како је било. Након хрватски покоља над Србима, већина тих Хртвата је страдала у устанку. Но нијесу сви побијени, највећи дио је побјегао јер је знао шта их чека након онога шта су радили. Нема ту никакве "болесне логике".
Кад некоме побијеш фамилију и родбину, не очекуј милост.
Један дио тих Хрвата је колонизован у Славонију од хрватски власти. Неке фамилије су се послије рата хтјеле вратити (нпр. Борићевац), али су то комунистичке власти забраниле. Борићевац је цијели био у усташама. И не само војска, него су и цивили ишли за војском и пљачкали српску имовину.

 

[Лички гусар]

Ne znam previše o stradanju Srbije u ratu, znam da je lički gusar na ovoj temi zaključio da je slično bilo i u području države SHS. Ukoliko je to istina, onda nema smisla previše isticati srpsko stradanje. Ukoliko to nije istina onda se otvara opet tema kako bi Srbija koja je izgubila 62% radno sposobnog muškog stanovništva (što bi vjerojatno značilo i vojno?!) i kojoj je uništena privreda apsorbirala tolike teritorijalne dobitke. Osobito ako su na tom području živjeli oni kojima se ne bi svidjela srpska (srbijanska) politika koja bi uslijedila. Ovdje ne mislim samo na nacionalnu već i gospodarsku. npr. gospodarsko iskorištavanje prečanskih Srba za obnovu uže Srbije.

Nemam namjeru dodatno širiti temu i izgubiti se u pojašnjavanju srpske dominacije. Možda to zaslužuje vlastitu temu?

Не. Него се мој одговор односио да је по уједињењу Србија била неразвијена и никаква, а крајеви у Аустро-Угарској тобоже супер развијени и супер богати. Србија је имала огромне губитке у рату војника и цивилног становништва.
Но с друге стране у дјеловима Аустро-Угарске, који су припали послије рата такозваној "југославији", војни и цивилни губитци су били пола милиона. Иако није било ратних разарања као у Србији, економски су ти крајеви били скроз пропали.
Једва нешто мање него Србија.
Аустро-Угарска је у циљу финансирања рата покупила сав капитал и све што је вриједило, да се посље завршеног рата намири (што се никад није десило, јер је пропала). Мој прађед је био на талијанском фронту као подофицир у Аустро-Угарској војсци и задње двије године рата су малтене цркавали од глади.
Кували су коре од кромпира, опасаче, кожу угинули коња, и глодали, само да преживе.

 

[Лички гусар]

Ne znam zašto bi se brojka od 50% uopće trebala činiti velikom.
To ostavlja možda milijun ljudi koji su protiv

Ako uzmemo popis stanovnika 1931. (granice banovina). Velika Srbija bi okvirno zauzimala područje svih banovina osim Dravske i Savske. Broj stanovnika tog područja bio je oko 10 000 000.
Na tom području je živjelo oko 2 000 000 katolika i 1 500 000 muslimana. Trećina stanovnika potencijalno nezadovoljna.
Da od tog broja pripojimo 1 500 000 Srbima. Još uvijek ostane 20% potencijalno nezadovoljnih.
Ovo je samo grubo premetanja brojaka, ali vjerujem da razumijete što želim reći.


Što se tiče Bačka, Srijema i Banata. Vijeće koje je izglasalo pripojenje Srbiji nije odražavalo etnički sastav tih područja.

У само српској држави православни би чинили 65% а у "југославији" су чинили једва преко 40%. Муслимани би чинили 15%, а римокатолици 19%. Хрвати би били 8-10% зависно од територије која би припала коме (Хрватској, Италији, Србији).
Бар трећина босанско-херцеговачки и санџачки муслимана би се изјаснила као Срби (чак 1948. године, њих 100 000 се изјаснило као Срби).

Узмимо за примјер предратну Краљевину Србију. У њој је било и доста становништва несрпског поријекла, које се с временом асимилирало (својом вољом). А тако би био случај и са увећаном државом која је почивала на истим принципима.

 

[Лички гусар]

Koliko je Srba zivelo na teritorijama u odnosu na druge narode koji bi joj pripali po LU . Moje misljenje je da sa Bugarskom nije moguc nikakav dogovor , oni nisu ispunili obaveze tokom prvog balkanskog rata i po tome uopste nisu osteceni . Napominjem da su bugarske prethodnice izbile na obalu Bosfora i da je nastala panika u Carigradu , sto znaci da su oni imali svoje ratne ciljeve mimo saveznika .

65% православни, 15% муслимана и 19% римокатолика. Вјерска подјела јер су православни били наклоњени Србима. А и добар дио муслимана и римокатолика. Са Њемцима и Мађарима није било никакви проблема.
Као ни са Буњевцима и Шокцима.
Једини озбиљан проблем би било Арбанаси, и то не сви, али један дио свакако.

Са Бугарском је договор био могућ да се поштовало оно што је договорено. Колко год то било незгодно за прогутати, Бугари су требали добити свој дио Маћедоније, тј. дио који је ионако био наклоњен Бугарима а никад Србима...
Иза леђа једни другима су радили сви, не само Бугари. Зато је и дошло до Другог балканског рата.
Србија је зајебала Бугаре, тако што је сматрала да је мало добила ратом, кад је морала вратити Скарад и сјеверну Арбанију. Па је то надмирили код Бугара. Глупа политика која се Србима три пута скупо и прескупо обила о главу.

 

[Лички гусар]

Да је постигнут људски договор са Талијанима, они би били Србима савезник бољи него иједан други. Животни интереси и једни и други су то налагали. Са Мађарима би се опет могао постићи договор, да не би били непријатељи, ако не пријатељи а оно бар неутрални.
Са Румунима и Грцима су односи могли бити само још бољи.
Бугари, ако се не би хтјели договорити, би били изоловани и спутани да стварају проблеме.
Са Албанијом би исто било лако постићи договор јер је обострани интерес то налагао, а ту је била и Италија.

 

[Лекизан]

Србија је зајебала Бугаре, тако што је сматрала да је мало добила ратом, кад је морала вратити Скарад и сјеверну Арбанију. Па је то надмирили код Бугара. Глупа политика која се Србима три пута скупо и прескупо обила о главу.

Србија није хтела да да Бугарима Македонију, што је било договорено, зато што на другој страни није добила ништа, а исто је било договорено, сем КиМ и мало Рашке области, а ослободила је све то уз целу Македонију и Дримску област још послала појачање Бугарима за Једрене.И сад ми ћемо да поштујемо договор па да дамо Бугарима Македонију, али по истом договору нећемо добити Дримску област и излаз на море!!!!!!!Изем ти ја тај договор.
Наравно да је Аустријски притисак и формирање Албаније покренуо домино ефекат али зар и Бугари нису могли мало да се стисну.

 

[dirigent_]

Али је зато етнички састав одражавало Народно вијеће из Загреба?
.

Za ovo znam da nije odražavalo etnički sastav, ako imaš slične informacije za ono u Zagrebu slobodno podijeliš sa nama

Хм, зашто би било? Хрвати су Далмацији су 1918. године пришли Србији, исто ко и Срби Далмације (погледај стање у Далматинском сабору у то вријеме). Рјетки су били противници томе. Такође и Хрвати у Босни и Херцеговини,није било неки посебни проблема.

Zato jer se vodila jugoslovenska politika.
Nije bilo ni nekih posebnih problema u Hrvatskoj i Slavoniji, pa su opet usprkos tome i usprkos načelnoj jugoslovenskoj politici svi oni vrlo brzopostali nezadovoljni

Муслиманима је свака власт била неомиљена у то вријеме која није била исламска. Али и поред тога, није било готово никакви проблема. Проблеме у Далмацији и Босни и Херцеговини је створила "југославија".
Не само код Хрвата и муслимана, него и код Срба! Скроз нездрави односи, ненормално политичко стање, усљед чега је трпила држава на свим нивоима, посебно економски.

Smatram da bi u jače izraženoj srpskoj dominaciji bio i lošiji odnos prema manjinskim narodima. To bi dovodilo do većeg nezadovoljstva tih naroda.
Jugoslavija bi bila riješenje u kojoj nitko nije bio sretan, kako bi onda tek bilo neSrbima u Velikoj Srbiji.
Naravno postoji mogućnost da bi Srbija vodila politiku koja bi davala puna prava tim narodima i ne bi nikako sputavala njihov poseban razvitak.

Спомиње се код амбасадора, представника Енглеске, Русије, Француске... Сазонова, Греја, Лојда Џорџа итд. Није ни морала бити цијела Славонија, али свакако дјелови Славоније ђе живе Срби.

Ove izvore je dosta teško (ako je uopće moguće) pronaći online. (U svakom slučaju u Londonskom ugovoru to ne stoji.)

Ово није тачно. Да су је сматрали својом, борили би се за њу, а видили смо како су се сви борили у априлу 1941. год. Хрвати су отворено прешли на страну непријатеља, а ни Срби се нијесу претргли бранећи је.
Срби нијесу били у мањини. Срба је било 30%, Мађара 23% и Њемаца 27%. Остале двије значајне групе су били Румуни са 5.5% који су као православни били наклоњени Србима. И 7% Буњевци и Шокци, који такође могу се у то вријеме придодати Србима.
Са Мађарима и Њемцима исто тако није било некакви велики проблема. Поготово Њемци, који је добар број био и у самој Краљевини Србији, који су дошли као стручњаци и тамо остали.

Ne možeš situaciju 1918. procjenjivati na temelju događaja iz 1941. Kao što ni ne možeš mišljenje elite koja odlučuje u političkim odlukama pripisivati svakom pojedincu. Jednako kao što ni ne možeš stav kod podjele plijena uspoređivati sa stavom kad se treba žrtvovati.
Ako se ne varam, Srbi su željeli i neka područja Ugarske koja su na kraju ostala u Mađarskoj. Vjerojatno, između ostaloga, zato jer je tamo bilo uvjerljivo više Mađara.

Италија је жртвовала 650 000 своји људи за те добитке. Материјални губитци Италије у Првом свјетском рату су подмирени тек 1980. године. Отприлике тако је било, тачно је то што су написао.
Србија, манипулација са самоодређењем, и на крају непоштење Енглеза, Француза и Американаца, да признају Талијанима оно што су обећали. Што је касније довело до фашизма у Италији и приласка Италије Хитлеру.

Talijanima su obećali Englezi i Francuzi. Oni su im čak i željeli dati obećano (makar su smatrali da se situacija promijenila i da Italija više ne bi smjela zahtijevati obećano). Amerikanci nisu ništa obećali, a upravo su Amerikanci bili ti koji su prevagnuli u ratu i koje se najviše pitalo poslije rata.
Ako je bilo manipulacija sa samoodređenjem onda su dolazile isključivo sa strane Talijana koji su ga priznavali samo za Talijane na spornom području.
.

Jedva nešto manje nego Srbija.

Ako su ekonomski propali jedva nešto manje nego Srbija, onda ponavljam da nema smisla isticati srpske gubitke.
Osim ako ovo jedva nešto manje zapravo znači ali ipak znatno manje.
Čak i u bijedi može postojati velika razlika.

Узмимо за примјер предратну Краљевину Србију. У њој је било и доста становништва несрпског поријекла, које се с временом асимилирало (својом вољом). А тако би био случај и са увећаном државом која је почивала на истим принципима.

Asimilirali ili odselili.
Stvar je u tome što to ne možeš takvom sigurnošću tvrditi.
Poanta cijele ove priče je da Velika Srbija nije nikakva garancija da bi se stvari za Srbe odigravali bolje. Gledano s ove strane možda šanse i jesu nešto veće, ali nije nikakva garancija. Zajednička država nije bila neka ogromna kocka, a Velika Srbija karta na koju ne možeš izgubiti. Postojali su ogromni rizici i u tom stvaranju Velike Srbije.
Nezadovoljstvo Hrvata izvan i unutar države ne bi magično nestalo. Mađari ne bi magično zaboravili da su izgubili Vojvodinu, makar dobili i cijelu Slavoniju. Talijani ne bi prestali željeti cijelu istočnu obalu, makar dobili i cijelo Hrvatsko primorje. Bugari bi i dalje ostali neprijateljski raspoloženi. itd itd.

Zar ne bi bilo najbolje za Srbe (a i za Hrvate) da su se s Hrvatima dogovorili 20 godina ranije. Jasna podjela na slovenski, hrvatski i srpski dio. Slovencima Dravska banovina, Hrvatima Banovina Hrvatska, Srbima ostalo.

 

[zlatko01]

Kljuc je bio dogovor sa Italijom , posle toga sa Madjarima . U S.Albaniji je doslo do ustanka veceg dela Miridita koji su bili spremni da udju u sastav Srbije pod uslovom da se postuje njihovo versko pravo, ovde je italijanski faktor bio odlucujuci . Cak i pitanje Temisvara je moglo da se odradi u nasu korist , jer Rumuni su prosli mnogo bolje nego sto su i oni sami ocekivali . Ali prvi uslov je bio da Srbi gledaju srpske interese , a ne Jugoslavija . Drugi uslov , dogovor sa Italijom .

 

[Лички гусар]

Србија није хтела да да Бугарима Македонију, што је било договорено, зато што на другој страни није добила ништа, а исто је било договорено, сем КиМ и мало Рашке области, а ослободила је све то уз целу Македонију и Дримску област још послала појачање Бугарима за Једрене.И сад ми ћемо да поштујемо договор па да дамо Бугарима Македонију, али по истом договору нећемо добити Дримску област и излаз на море!!!!!!!Изем ти ја тај договор.
Наравно да је Аустријски притисак и формирање Албаније покренуо домино ефекат али зар и Бугари нису могли мало да се стисну.

Погрешна одлука која је стајала превише српских живота.
Дјелови Маћедоније који су требали припасти Србима су имали становништво које је било наклоњено Србима. Колко год то за Србе било незгодно, ту није било превише избора.И Бугарима се ту море штошта замјерити, али тврдити да Бугари нијесу испунили свој дио договора је само изговор да се не испуни договорено и надокнаде губитци на другој страни.
Премда су Срби добро се показали у Првом балканском рату, без Бугара и Грка то не би било могуће.
Бугари су везали за себе велике турске снаге, таман довољно да се Турци поразе на српском дјелу фронта.

Код Куманова је за длаку фалило да се изгуби битка.
Углавном, на дуже стазе погрешна одлука, коју су Срби скупо платили, губитком огромног броја живота и територије.

 

[Лички гусар]

Zato jer se vodila jugoslovenska politika.
Nije bilo ni nekih posebnih problema u Hrvatskoj i Slavoniji, pa su opet usprkos tome i usprkos načelnoj jugoslovenskoj politici svi oni vrlo brzopostali nezadovoljni

У Далмацији су биле друге прилике. Далмација је имала свој сабор и своју политику. Касније незадовољство је расло свуда, не само међу Хрватима, него и међу Србима. Посебно у Далмацији.
И једни и други су били разочарани.
Болесне политичке прилике су се одразиле на све видове живота, посебно на економију.

Smatram da bi u jače izraženoj srpskoj dominaciji bio i lošiji odnos prema manjinskim narodima. To bi dovodilo do većeg nezadovoljstva tih naroda.
Jugoslavija bi bila riješenje u kojoj nitko nije bio sretan, kako bi onda tek bilo neSrbima u Velikoj Srbiji.
Naravno postoji mogućnost da bi Srbija vodila politiku koja bi davala puna prava tim narodima i ne bi nikako sputavala njihov poseban razvitak.

Баш то. Није било времена да се нормализује живот. Није било политичке стабилности. И у Краљевини Србију нијесу само Срби били, него и други народи, и били су једнаки пред законом ко и Срби.

Ove izvore je dosta teško (ako je uopće moguće) pronaći online. (U svakom slučaju u Londonskom ugovoru to ne stoji.)

Има тога. Видићу шта могу наћи.

Ne možeš situaciju 1918. procjenjivati na temelju događaja iz 1941. Kao što ni ne možeš mišljenje elite koja odlučuje u političkim odlukama pripisivati svakom pojedincu. Jednako kao što ni ne možeš stav kod podjele plijena uspoređivati sa stavom kad se treba žrtvovati.
Ako se ne varam, Srbi su željeli i neka područja Ugarske koja su na kraju ostala u Mađarskoj. Vjerojatno, između ostaloga, zato jer je tamo bilo uvjerljivo više Mađara.

Нико није могао све добити. Мађари би били задовољни да су добили ту и тамо још понешто.

 

[Лекизан]

Погрешна одлука која је стајала превише српских живота.
Дјелови Маћедоније који су требали припасти Србима су имали становништво које је било наклоњено Србима. Колко год то за Србе било незгодно, ту није било превише избора.И Бугарима се ту море штошта замјерити, али тврдити да Бугари нијесу испунили свој дио договора је само изговор да се не испуни договорено и надокнаде губитци на другој страни.
Премда су Срби добро се показали у Првом балканском рату, без Бугара и Грка то не би било могуће.
Бугари су везали за себе велике турске снаге, таман довољно да се Турци поразе на српском дјелу фронта.
Код Куманова је за длаку фалило да се изгуби битка.
Углавном, на дуже стазе погрешна одлука, коју су Срби скупо платили, губитком огромног броја живота и територије.

Нисам ја ни мислио да Србија не сноси никакву одговорност али такође одговорност сноси и Бугарска.
Ако узмемо да је прављене Југославије и југословенска идеја уопште највећа грешка у историји србског народа, што се мислим слажемо, јер испоставило се ништа Србима није донела, онда је почињање другог балканског рата од стране Бугара највећа грешка у њиховој историји без икакве дилеме, прво су покварили односе са свим суседима, затим су изгубили велике делове данашње Грчке тј. Тракије и излаз на Егејско море, затим су дозволили Турцима да поврате делове изгубљене у првом балканском рату западно од линије Енос-Мидија све до Марице укључујући Једрене, од Румуна су изгубили Добруџу, све због претензија на део Македоније око кога су морали бити конструктивнији због новонастале ситуације.

 

[Marin80]

нијесу сви побијени, највећи дио је побјегао јер је знао шта их чека након онога шта су радили. Нема ту никакве "болесне логике".
Кад некоме побијеш фамилију и родбину, не очекуј милост..

To znas iz prve ruke 1995.