Često se previđa da ovo nije bilo najbolje rješenje za Hrvate! Kako teritorijalno tako ni politički. Teritorijalno se nije poštivalo samoodređenje na cijelom području - tako je Istra pripala Italiji!
Ono što se politički previđa da je stvaranje Kraljevstva SHS zapravo bila politička podjela Srbije! Hrvati, a osobito Jugoslavenski odbor, borili su se da se nova država ustroji na ravnopravnim osnovama. Protiv toga se u procesu pregovora i stvaranja borila Srbija. Tako imamo povlačenje Pašićevog potpisa sa Ženevske deklaracije.
Nova država je, koliko god Srbi danas na nju gledali negativno, bila upravo ono što su oni tada željeli. Bar ogromna većina političke elite! Ravnopravnost je određena samo pro forme. Jer je u prvoprosinačkom aktu određeno da dolazi do ujedinjenja, a ne do pripajanja. Ono što je uslijedilo pokazalo je srpsku (ili kako bi Pribičević rekao Srbijansku!) dominaciju.
Устројава се на равноправним основама, само тамо ђе се РАВНОПРАВНО УЧЕСТВОВАЛО у крви и парама са обе стране. Хрватски поглед на ствари је био тај, да поред тога што су И КРВ И ПАРЕ БИЛЕ СРПСКЕ, ајмо дјелити све по пола.
Пашић се ставио потпис у Женеви против своје воље, по налогу Александра ("Ако нећеш ти, наћу оног ко оће!" - чиме би Пашићева политичка каријера била завршена, а што је њему било лично важније од живота).
Потпис у Женеви је била својеврсна капитулација Србије пред Хрватима. Таква историјска глупост и шепртљанство није забиљежена у историји политике и рата.
Слажем се за србијанску доминацију. Но, она је била из тога што су Србијанци за нову државу дали и КРВИ И ПАРЕ. Хрвате она није коштала готово ништа, осим што су се против "уједињења" борили цијели рат.
Србијанска доминација није само била над Хрватима, него и над Србима из свију крајева око Србије.
У свакоме случају, цијели тај експеримент није ваљао од првога дана, нити је икоме ишта добро донио све до данашњег дана. Поготово Србима је нанио само штету. А и Хрватима, јер би и Хрвати данас далеко боље стајали и били бољи народ, да није било "југославије".
Ako su Hrvati toliko vjerno služili novoj državi, kako to da ona nije mogla kontrolirati okolici Zagreba? Malo dosljednosti molim.
Досљедност имаш код хрватски повјесничара (Шишић и други) о хаосу који је владао посвуда на територији Аустро-Угарске по распаду, поготово на дјелу територија који је проглашен Државом СХС.
Разбојници на све стране. Хајдучија, зелени кадар, дезертери и распуштена војска Аустро-Угарске, наоружани до зуба, пљачка,убиства, свако безакоње на све стране. То је био други разлог (поред Италије) зашто су Хрвати позвали у помоћ Српску војску (само привремено).
Kontekst ustanka je u tome što se onda ne bi mogli usredotočiti na slamanje Crne Gore i Makedonije. Sada bi u isto vrijeme nezadovoljstvo raslo i u Srijemu, Dalmaciji, BiH, možda i još na nekim područjima. To sve treba riješiti u isto vrijeme.
Па и рјешено је. И то под далеко горим условима него да је створена српска држава и Српска војска. Оно што ти зовеш "устанком" су групице разбојника, Арбанаса и Бугара, подрђаване од Италије и Бугарске.
Не знам какво би незадовољство било у Сријему, Далмацији и Босни и Херцеговини. За разлику од југо државе, која је од свог првог дана била у политичкој агонији (а што се цијело вријеме њезиног постојања одразило на сва поља живота и свуда наносило штету), тога не би било у случају српске државе.
Neke stvari će biti puno lakše kad shvatiš da nisu Srbi ništa tražili za Hrvate i Slovence već i za sebe. Druga stvar je u tome što je to kasnije pripalo Hrvatima i Slovencima. Tada ta veza nije bila poznata.
Kad ovako postaviš stvari predstavljaš Italiju kao nekog veoma važnog faktora. Da je ona bila toliko važna ona bi dobila puno više. Nije dobila ni ono što joj je obećato LU zato jer se smatralo da je razočarala u ratu i zato jer su njezini zahtjevi bili u suprotnosti sa načelom samoodređenja. Italija nije bila ni najmanje omiljena na mirovnoj konferenciji! Dakle, moglo bi se pričati o talijanskom bezobrazluku.
Ako je ovo spomenuto bio hrvatski bezobrazluk, onda je jednako bio i srpski bezobrazluk.
Срби нијесу били у позицији ДА ТРАЖЕ незајажљиво, ово и оно. Могли су тражити само оно на шта су имали права, а то је Босна и Херцеговина, дио Јадранске обале и Славонију,
тј. територије које им није спорио нико и по Лондонском уговору и ван њега.
На то долази и самоопредјељење становништва, а ту сумњам да би се Срби ђе су год били у већини, одлучили за било чију другу власт осим српске.
Наравно да су тражили за Хрвате и Словенце, у циљу стварања југословенске државе. За себе то тражити, то је био један сулуди и самоубиствени политички потез, јер тиме су се на врат Србима товарили сви могући непријатељи јер се задирало у њихове националне интересе.
Италија јест била важан фактор. Чланица Антанте која је дигла пет милиона војника за Антантину ствар и изгубила 650 000. Дакле, за такву жртву Италија је требала добити и компензацију?
То је можда за Хрвата безобразлук, мођда и за неког приглупог Србина, али за никога више. Италија није добила оно што јој је припадало, јер је рат ЗАВРШЕН ПРИМИРЈЕМ, и нико није било сигуран да се поново неће наставити, а пријетио је рат између двије чланице Антанте због тога.
А Французима и Енглезима је био пун к.... да због таквих глупости угрозе полођај Антанте. Па је нађено компромисно рјешење, а то је да дође до нове подјеле, при чему је Италија прошла лоше.
Наравно да је то све био и СРПСКИ БЕЗОБРАЗЛУК, још више него хрватски, јер су Срби довели Хрвате тамо ђе им није мјесто, да они диктирају услово као поражена страна, другој чланици Антанте, српском савезнику.
Велика српска брука.
Ово су му оснивачи: Фабијан и Лука Калитерна , Луцијан Стела, Вјекослав Иванишевић, Иван Шакић, Блажо Приморац, Борислав Приморац, Ђорђе Матавуљ, Никола Матановић, Павле Јанковић, Филип Радовић, Филип Јанковић, Јован Дивац, Новица Давнић, Бранко Вуковић.Финансијску помоћ клуб је у почетку добио од организације "Србска Зора" а један од првих председника је био Будислав Анђелиновић.
, јеси ли ти нормалан, а кршевиту планинску Далмацију вероватно је тешко бранити! 
