gost 183655
Veoma poznat
- Poruka
- 11.300
...slazem se, mafija je vazda bila fino organizovana i brutalna.
-
- Popularno:
- Kako će Putin stići do Budimpešte?
- Blokaderi sa fakulteta poručili...
- Да ли мислите да ће опет доћи до...
- Očekuju se milioni na protestima protiv...
- Vučić baba roga a narod stado bez...
- Sveštenik Dušan blagoslovio Srbina da...
- Proračunate prođu bolje?
- Gradiće se TUNEL Tramp-Putin na...
- Neiživljena devojka
- Drzavni i nacionalni interesi ne...
Sta sprecava vojsku Srbije da brani Sever Kosova???
- Začetnik teme Rotflajver
- Datum pokretanja
...slazem se, mafija je vazda bila fino organizovana i brutalna.
- Poruka
- 15.396
Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
.. заборавио си да кажеш да од тих два милиона, милион се доселио јуче( '99- те), од оне преостале половине и више од пола је дошло у последњих педесет година, о чему ти причаш???
Droid
Legenda
- Poruka
- 51.849
Evo s kojim zastavama oni masu
a mi sa ruskim
pa posto su Rusi nezainteresovani za nas..
Predlazem da masemo zastavama istocnog bloka mozda nam se odatle posreci neka podrska ..
a mi sa ruskim
pa posto su Rusi nezainteresovani za nas..
Predlazem da masemo zastavama istocnog bloka mozda nam se odatle posreci neka podrska ..
Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
.. ма нека, неће ни њина до зоре и ти УСрА- ни морају једаред да оду, пак ћемо ондаК да видимо, у оваквој консталацији, са нато-ом за вратом можемо само да ****мо...
Svjatogor
Aktivan član
- Poruka
- 1.806
Pa to su i tvoje omiljene zastave ujkiceEvo s kojim zastavama oni masu
a mi sa ruskim
pa posto su Rusi nezainteresovani za nas..
Predlazem da masemo zastavama istocnog bloka mozda nam se odatle posreci neka podrska ..
kanarinka
Elita
- Poruka
- 16.443
Evo s kojim zastavama oni masu
a mi sa ruskim
pa posto su Rusi nezainteresovani za nas..
Predlazem da masemo zastavama istocnog bloka mozda nam se odatle posreci neka podrska ..
Obrazovani,u svojoj zemlji"mase"se smo sopstvenom zastavom!Tako barem rade patriote,a bezmudasi masu tudjim zastavama!
Droid
Legenda
- Poruka
- 51.849
Ovaj Kantrimen prica srpski ?!
Stroncijum
Elita
- Poruka
- 15.164
Nemoj tako
On jeste bio to sto je bio, ali je takodje bio i narednik Legije Stranaca, izvandredno obucen i profesionalan u tome sto je radio na terenu
I u tom maniru je obucio svoju jedinicu, sto je doprinelo efikasnim akcijama i malim gubicima
Dakle, probaj da odvojis Lukovica kriminalca i Ulemeka odlicnog vojnika, koji je te i takve zadatke savrseno obavljao
Kapetan Dusan Radovic
Domaćin
- Poruka
- 4.644
Da, legija je bio i pas i covek!
Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
.. а ти не знаш да је тетејац 7,62...
jomini®
Elita
- Poruka
- 16.801
Pa ne zna ni Tihi, kao ni za M70, a on je taj koji se puva.
bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
ŽELJKO CVIJANOVIĆ: DA LI JE BORIS TADIĆ U PARLAMENTU SRBIMA OBJAVIO RAT
ponedeljak, 01 avgust 2011
On je od slomljenog političara postao svesni saučesnik svih koji veruju da je slamanje Srbije formula svetske stabilnosti
Poraz njegove politike - kosovske i svake druge - dogodio se 9. septembra prošle godine u Ujedinjenim nacijama. Šta je urađeno tog dana, videćemo posle male inventure šta je urađeno pre toga? Slobodan Milošević - koga, za razliku od većine savremenika, nisam sklon da optužim kao glavnog krivca za teritorijalni gubitak Kosova, doduše njegove naslednike još manje - nastupio je 90-tih sa idejom da se Kosovo ima braniti po svaku cenu uključujući i rat. Za to vreme žive su bile inicijative intelektualaca, poput akademika Ćosića i Despića, da se Kosovo podeli sa Albancima i da se nevolja teritorijalno amputira. Ne znam da li je Milošević ikada o tome razmišljao i koliko ozbiljno, ali i ako jeste, moralo je da ga prođe čim je video papir iz Rambujea. Jer, ko god je tada pomenuo Kosovo, taj je mislio na Srbiju. Kartografija je samo zavodila naivne: rambuješki papir, istorijski najsličniji austrougarskom ultimatumu iz 1914, nije govorio o otcepljenju Kosova, on je sadržao snažne elemente okupacije Srbije. Tako da, ako ne bih ulazio u cenu koju je Srbija 1999. godine platila, ne bih rekao da je Milošević ratovao sasvim uzalud. Uostalom, ostavio je iza sebe rezoluciju 1244 kao komad daske na pučini za koji su se pridržavale sve vlade posle njega uključujući i Tadićevu.
Padajući u ekonomsku krizu, Tadić se odriče međunarodnog balansa između Istoka i Zapada, ključne stvari koja mu je davala snagu, i sve adute baca na EU. Zapad to, naravno, prati, pomaže mu u beslovesniom zaduživanju, gradi mrežu oko njega i, svestan da je potpuno u njoj, od njega zahteva napuštanje kosovske politike. To se, naravno, nije dogodilo odlukom MSP, koja i nije bila toliko strašna, koliko je bilo strašno ono što je usledilo. Srpski predlog rezolucije za Generalnu skupštinu UN, koju je usvojio srpski parlament, zapadne zemlje doživljavaju kao neprijateljski čin Srbije. Niko se više ne seća onog da se oko Kosova „slažemo da se ne slažemo" i Tadić praktično tog 9. septembra biva konačno slomljen prihvatajući da mu rezoluciju pišu zemlje sponzori nezavisnog Kosova. Šta se dogodilo tog trenutka? Dakle, dok je Milošević branio Kosovo svim sredstvima, pa i ratom; dok je Koštunica branio Kosovo svim sredstvima osim rata - Tadić je tog dana pristao da Kosovo brani svim sredstvima koja mu dozvoljava Zapad. Stvar je utoliko tragičnija što se radi - videlo se i tada a danas još više - o zemljama koje svim silama insistiraju ne samo na kosovskoj nezavisnosti već i na jednoj specifičnoj vrsti srpskog političkog, ekonomskog i identitetskog sloma kao uslova za nastavak puta Beograda ka EU. Tog trenutka poražena je srpska politika na Kosovu, tog trenutka poražena je svaka srpska politika.
Poraz Tadićeve kosovske politike se dakle desio prošle godine. A šta se desilo sad? Ako pogledamo Tadićevu deklaraciju o Kosovu, ona je od poslanika zahtevala podršku kosovskoj politici koju trenutno vodi. Nema tu ničega izvan statusa quo, politike za koju smo konstatovali da je propala. Ničeg novog, nikakvog diskontinuiteta, nijedne promene. Tu zapravo nema nikakve politike, i tu je jedina politička konstanta činjenica da će Tadić braniti Kosovo i Srbiju onoliko koliko mu to dozvole zapadne zemlje. Kako je onda moguće da su, podržavajući deklaraciju, tu politiku podržale sve srpske stranke osim DSS i LDP? Kako je moguće da su i opozicione stranke konstatovale Tadićev poraz i dale mu amin da nastavi s tim? Da li to znači da će i one ubuduće braniti Kosovo samo onoliko koliko im to dozvole?
Pre svega, odricanjem od borbe za Kosovo, otvaraju se novi teritorijalni problemi, pre svih Vojvodina i Sandžak, i svaki podsmeh pred ovom tezom pada pred činjenicom da su ti procesi uveliko započeli, i to uz učešće ovdašnje političke i intelektualne elite. Ako je smisao odricanja od Kosova ulazak Srbije u EU, ako je, kako Tadić i njegovi tvrde, ta integracija spas Srbije, kako je onda moguće da je Srbija najbliža Evropi danas, kada je privredno sasvim opustošena, kada petini stanovništva preti glad, kada je moralno i politčki najponiženija u svojoj istoriji?
Da li Srbija mora da umre, da bi se očišćena rodila na devetom nebu Evropske unije? Da li su danas te integracije samo varijanta onog čuvenog pokliča Karla Krausa uoči Prvog svetskog rata „Serbien muss sterbien" (Srbija mora da umre). Da, Srbija mora da umre, dragi moji, da bi ono što se ovde zove region bilo stabilno; ona mora da bude baš takva raskomadana da u vizuri naših zapadnih prijatelja prestane da bude opasnost i da postane prihvatljiva. Od toga se Srbija danas štiti svojom idejom o odbrani Kosova, ali, naravno, ne idejom da će ga braniti samo onoliko koliko joj to dozvole naslednici Krausovog pokliča. Zato je danas srpska integracija u EU zapravo ideja o zagrobnom životu - umri da bi živeo. I pitam se da li bi Tadić i njegovi prijatelji danas pristali da sebi ispale metak u glavu ako bi im neko obećao da će se probuditi i večno živeti na nekom boljem mestu? Ne bi! Zašto? Zato što ne veruju u ta sranja! A zašto onda veruju da je za Srbiju dobro ono što ne bi bio dobro za njih? Računam da će to jednom utvrditi istraga.
Uostalom, pogledajte kako tu tezu simpatično, potpuno nesvesno i brilijantno brani sam Boris Tadić. On kaže: Srbija neće ratovati. Pretpostavljam da je mislio Srbija neće ratovati za Zubin Potok. To je lepa mirovna poruka, koju će u svetu svakako znati da cene. Pitam se, međutim, hoće li Srbija ratovati za, recimo, Prokuplje? Ili za Tadića razlozi za ratovanje počinju tek negde od Čačka ili Kragujevca. Ili možda od Žarkova? Ali zašto bi onaj ko se kune da neće ratovati za Zubin Potok ratovao za Beograd? Da li je po Tadiću Beograd više Srbija od Zubinog Potoka? Ili, ako neće ratovati ni za jedno, ni za drugo, ni za treće, zašto rasipa onolike pare za vojsku? Šta će mu vojska; da bi svoju ideju večnog mira širio po svetu sa NATO trupama? Ili da bi je iskoristio u zemlji protiv onih koji misle da na svetu ima i stvari za koje vredi ratovati? Ako je toliko dosledan u svom pacifizmu, zašto se Tadić onda uopšte zamajava integracijama, zar ne bi bilo mudrije da raspiše tender za humanog okupatora Srbije, verujem da bi se mnoge dobre zemlje prijavile, čak i iz samog regiona? Ili bi ga on možda i raspisao, ali je u nedoumici da ga raspiše sa Kosovom ili bez njega?
ZLOČINAČKI PACIFIZAM Sve je to, naravno, smešno, ali nisam siguran da će vam ostati smešno kada provalite stvarni razlog tolikog Tadićevog zaklinjanja da neće ratovati - faktički njegove jedine poruke sa parlamentarne rasprave o Kosovu. Naime, ta poruka jeste važna promena u Tadićevoj politici. Onaj ko je do sada pominjao Kosovo više nego što je pristojno po Tadić-Šaperovom bontonu; onaj ko je video da ima nekog sistema u žutom rasturanju privrede i uvođenju gladomora u Srbiju; onaj ko je verovao da budućnost Srbije treba graditi na institucionalnom jačanju države - taj je do sada uglavnom bio kvalifikovan kao protivnik EU integracija, mračnjak zagledan u prošlost, čijem slepilu promiče svetlo na horizontu budućnosti. Rečju, za Kosovo su protivnici progresa. Ali u međuvremenu Srbima su te stvari oko Evrope postale jasnije, pa su prestali da se lože na to, i sve je teže naći nekoga ko će svoj lični boljitak vezati za EU a da nije zaposlen kod Bože Đelića ili Milice Delević.
A Srbi koji su se ohladili od Evrope jesu pretnja. Na primer, tako što će, ako ne sanjaju Evropu, opet početi da sanjaju Kosovo, ako su ikad i prestali. ***** EU, kaže i Boris menjajući svoj retorički registar. Onaj ko mu od danas pomene Kosovo, onaj ko mu samo pisne da je gladan, taj nije samo protv EU, taj je za rat. Taj je za nova stradanja, kaže Boris, pun poverenja u činjenicu da Srbi bar rat nisu zaboravili. Na pitanje a ko je to za rat, koji je to poslanik na raspravi uopšte zagovarao rat, odgovorio je Borisov vojvođanski Sančo Pansa objašnjavajući za govornicom da se u raspravi o Kosovu odlučuje da li će se živeti u Evropskoj uniji (EU) ili ginuti zbog srednjovekovnog mita. Nema trećeg.
Kada život počne da liči na umetnost, to se redovno događa u istom ključu: rđav život liči na dobru umetnost. Otuda je Boris, preteći Srbima ratom u vreme kada ratovi nisu na dnevnom redu, zapravo Drug Crni iz Kusturičinog „Podzemlja", tip koji godinama posle Drugog svetskog rata drži u nekom podrumu sve one za koje veruje da bi mu mogli kvariti zemne poslove i ubeđuje ih decenijama da gore rat još uvek besni. Šta to znači? Ako je ideja kojom su Borisovi protivnici do sada bili proglašavani protivnicima EU i boljitka bila odvratna manipulacija, ideja da su njegovi protivnici i oni koji bi se borili za Kosovo zapravo zagovornici rata jeste zločinačka ideja. Zašto? Zato što svaka politička logika nalaže da je na kraju te ideje faktička militarizacija žute podele srpskog društva - ili na srpskom - jedan domaći građanski rat. Za taj rat, za koji je retorička priprema počela, biće odgovoran upravo ovaj čovek koji se iz slabog politički slomljenog lidera transformisao u ojačanog promotera ideje da Srbija mora da bude slomljena. I to je stvar o kojoj bi morali da razmisle i oni koji ga danas slede, srećni što još nije uveo zakone kojima će se svaki pomen Kosova smatrati pozivom na rat; i onaj deo opozicije koji je podigao ruku za njegovu promenu političkog registra; i oni koji se zovu intelektualcima i koji o ovome ne žele da misle; i oni koji u medijima tupavo zevaju nad ovim verujući da oni ni za šta nisu krivi.
Boris je svojim pacifizmom Srbima objavio rat. On je time postao svesni saučesnik svih onih koji veruju da je slamanje Srbije formula svetske stabilnosti, i oni koji to ne žele da vide od noći sa subote na nedelju počeli su da se upisuju u saradnike zločina. Amin!
Novi Standard
ponedeljak, 01 avgust 2011
On je od slomljenog političara postao svesni saučesnik svih koji veruju da je slamanje Srbije formula svetske stabilnosti
Poraz njegove politike - kosovske i svake druge - dogodio se 9. septembra prošle godine u Ujedinjenim nacijama. Šta je urađeno tog dana, videćemo posle male inventure šta je urađeno pre toga? Slobodan Milošević - koga, za razliku od većine savremenika, nisam sklon da optužim kao glavnog krivca za teritorijalni gubitak Kosova, doduše njegove naslednike još manje - nastupio je 90-tih sa idejom da se Kosovo ima braniti po svaku cenu uključujući i rat. Za to vreme žive su bile inicijative intelektualaca, poput akademika Ćosića i Despića, da se Kosovo podeli sa Albancima i da se nevolja teritorijalno amputira. Ne znam da li je Milošević ikada o tome razmišljao i koliko ozbiljno, ali i ako jeste, moralo je da ga prođe čim je video papir iz Rambujea. Jer, ko god je tada pomenuo Kosovo, taj je mislio na Srbiju. Kartografija je samo zavodila naivne: rambuješki papir, istorijski najsličniji austrougarskom ultimatumu iz 1914, nije govorio o otcepljenju Kosova, on je sadržao snažne elemente okupacije Srbije. Tako da, ako ne bih ulazio u cenu koju je Srbija 1999. godine platila, ne bih rekao da je Milošević ratovao sasvim uzalud. Uostalom, ostavio je iza sebe rezoluciju 1244 kao komad daske na pučini za koji su se pridržavale sve vlade posle njega uključujući i Tadićevu.
Padajući u ekonomsku krizu, Tadić se odriče međunarodnog balansa između Istoka i Zapada, ključne stvari koja mu je davala snagu, i sve adute baca na EU. Zapad to, naravno, prati, pomaže mu u beslovesniom zaduživanju, gradi mrežu oko njega i, svestan da je potpuno u njoj, od njega zahteva napuštanje kosovske politike. To se, naravno, nije dogodilo odlukom MSP, koja i nije bila toliko strašna, koliko je bilo strašno ono što je usledilo. Srpski predlog rezolucije za Generalnu skupštinu UN, koju je usvojio srpski parlament, zapadne zemlje doživljavaju kao neprijateljski čin Srbije. Niko se više ne seća onog da se oko Kosova „slažemo da se ne slažemo" i Tadić praktično tog 9. septembra biva konačno slomljen prihvatajući da mu rezoluciju pišu zemlje sponzori nezavisnog Kosova. Šta se dogodilo tog trenutka? Dakle, dok je Milošević branio Kosovo svim sredstvima, pa i ratom; dok je Koštunica branio Kosovo svim sredstvima osim rata - Tadić je tog dana pristao da Kosovo brani svim sredstvima koja mu dozvoljava Zapad. Stvar je utoliko tragičnija što se radi - videlo se i tada a danas još više - o zemljama koje svim silama insistiraju ne samo na kosovskoj nezavisnosti već i na jednoj specifičnoj vrsti srpskog političkog, ekonomskog i identitetskog sloma kao uslova za nastavak puta Beograda ka EU. Tog trenutka poražena je srpska politika na Kosovu, tog trenutka poražena je svaka srpska politika.
Poraz Tadićeve kosovske politike se dakle desio prošle godine. A šta se desilo sad? Ako pogledamo Tadićevu deklaraciju o Kosovu, ona je od poslanika zahtevala podršku kosovskoj politici koju trenutno vodi. Nema tu ničega izvan statusa quo, politike za koju smo konstatovali da je propala. Ničeg novog, nikakvog diskontinuiteta, nijedne promene. Tu zapravo nema nikakve politike, i tu je jedina politička konstanta činjenica da će Tadić braniti Kosovo i Srbiju onoliko koliko mu to dozvole zapadne zemlje. Kako je onda moguće da su, podržavajući deklaraciju, tu politiku podržale sve srpske stranke osim DSS i LDP? Kako je moguće da su i opozicione stranke konstatovale Tadićev poraz i dale mu amin da nastavi s tim? Da li to znači da će i one ubuduće braniti Kosovo samo onoliko koliko im to dozvole?
Pre svega, odricanjem od borbe za Kosovo, otvaraju se novi teritorijalni problemi, pre svih Vojvodina i Sandžak, i svaki podsmeh pred ovom tezom pada pred činjenicom da su ti procesi uveliko započeli, i to uz učešće ovdašnje političke i intelektualne elite. Ako je smisao odricanja od Kosova ulazak Srbije u EU, ako je, kako Tadić i njegovi tvrde, ta integracija spas Srbije, kako je onda moguće da je Srbija najbliža Evropi danas, kada je privredno sasvim opustošena, kada petini stanovništva preti glad, kada je moralno i politčki najponiženija u svojoj istoriji?
Da li Srbija mora da umre, da bi se očišćena rodila na devetom nebu Evropske unije? Da li su danas te integracije samo varijanta onog čuvenog pokliča Karla Krausa uoči Prvog svetskog rata „Serbien muss sterbien" (Srbija mora da umre). Da, Srbija mora da umre, dragi moji, da bi ono što se ovde zove region bilo stabilno; ona mora da bude baš takva raskomadana da u vizuri naših zapadnih prijatelja prestane da bude opasnost i da postane prihvatljiva. Od toga se Srbija danas štiti svojom idejom o odbrani Kosova, ali, naravno, ne idejom da će ga braniti samo onoliko koliko joj to dozvole naslednici Krausovog pokliča. Zato je danas srpska integracija u EU zapravo ideja o zagrobnom životu - umri da bi živeo. I pitam se da li bi Tadić i njegovi prijatelji danas pristali da sebi ispale metak u glavu ako bi im neko obećao da će se probuditi i večno živeti na nekom boljem mestu? Ne bi! Zašto? Zato što ne veruju u ta sranja! A zašto onda veruju da je za Srbiju dobro ono što ne bi bio dobro za njih? Računam da će to jednom utvrditi istraga.
Uostalom, pogledajte kako tu tezu simpatično, potpuno nesvesno i brilijantno brani sam Boris Tadić. On kaže: Srbija neće ratovati. Pretpostavljam da je mislio Srbija neće ratovati za Zubin Potok. To je lepa mirovna poruka, koju će u svetu svakako znati da cene. Pitam se, međutim, hoće li Srbija ratovati za, recimo, Prokuplje? Ili za Tadića razlozi za ratovanje počinju tek negde od Čačka ili Kragujevca. Ili možda od Žarkova? Ali zašto bi onaj ko se kune da neće ratovati za Zubin Potok ratovao za Beograd? Da li je po Tadiću Beograd više Srbija od Zubinog Potoka? Ili, ako neće ratovati ni za jedno, ni za drugo, ni za treće, zašto rasipa onolike pare za vojsku? Šta će mu vojska; da bi svoju ideju večnog mira širio po svetu sa NATO trupama? Ili da bi je iskoristio u zemlji protiv onih koji misle da na svetu ima i stvari za koje vredi ratovati? Ako je toliko dosledan u svom pacifizmu, zašto se Tadić onda uopšte zamajava integracijama, zar ne bi bilo mudrije da raspiše tender za humanog okupatora Srbije, verujem da bi se mnoge dobre zemlje prijavile, čak i iz samog regiona? Ili bi ga on možda i raspisao, ali je u nedoumici da ga raspiše sa Kosovom ili bez njega?
ZLOČINAČKI PACIFIZAM Sve je to, naravno, smešno, ali nisam siguran da će vam ostati smešno kada provalite stvarni razlog tolikog Tadićevog zaklinjanja da neće ratovati - faktički njegove jedine poruke sa parlamentarne rasprave o Kosovu. Naime, ta poruka jeste važna promena u Tadićevoj politici. Onaj ko je do sada pominjao Kosovo više nego što je pristojno po Tadić-Šaperovom bontonu; onaj ko je video da ima nekog sistema u žutom rasturanju privrede i uvođenju gladomora u Srbiju; onaj ko je verovao da budućnost Srbije treba graditi na institucionalnom jačanju države - taj je do sada uglavnom bio kvalifikovan kao protivnik EU integracija, mračnjak zagledan u prošlost, čijem slepilu promiče svetlo na horizontu budućnosti. Rečju, za Kosovo su protivnici progresa. Ali u međuvremenu Srbima su te stvari oko Evrope postale jasnije, pa su prestali da se lože na to, i sve je teže naći nekoga ko će svoj lični boljitak vezati za EU a da nije zaposlen kod Bože Đelića ili Milice Delević.
A Srbi koji su se ohladili od Evrope jesu pretnja. Na primer, tako što će, ako ne sanjaju Evropu, opet početi da sanjaju Kosovo, ako su ikad i prestali. ***** EU, kaže i Boris menjajući svoj retorički registar. Onaj ko mu od danas pomene Kosovo, onaj ko mu samo pisne da je gladan, taj nije samo protv EU, taj je za rat. Taj je za nova stradanja, kaže Boris, pun poverenja u činjenicu da Srbi bar rat nisu zaboravili. Na pitanje a ko je to za rat, koji je to poslanik na raspravi uopšte zagovarao rat, odgovorio je Borisov vojvođanski Sančo Pansa objašnjavajući za govornicom da se u raspravi o Kosovu odlučuje da li će se živeti u Evropskoj uniji (EU) ili ginuti zbog srednjovekovnog mita. Nema trećeg.
Kada život počne da liči na umetnost, to se redovno događa u istom ključu: rđav život liči na dobru umetnost. Otuda je Boris, preteći Srbima ratom u vreme kada ratovi nisu na dnevnom redu, zapravo Drug Crni iz Kusturičinog „Podzemlja", tip koji godinama posle Drugog svetskog rata drži u nekom podrumu sve one za koje veruje da bi mu mogli kvariti zemne poslove i ubeđuje ih decenijama da gore rat još uvek besni. Šta to znači? Ako je ideja kojom su Borisovi protivnici do sada bili proglašavani protivnicima EU i boljitka bila odvratna manipulacija, ideja da su njegovi protivnici i oni koji bi se borili za Kosovo zapravo zagovornici rata jeste zločinačka ideja. Zašto? Zato što svaka politička logika nalaže da je na kraju te ideje faktička militarizacija žute podele srpskog društva - ili na srpskom - jedan domaći građanski rat. Za taj rat, za koji je retorička priprema počela, biće odgovoran upravo ovaj čovek koji se iz slabog politički slomljenog lidera transformisao u ojačanog promotera ideje da Srbija mora da bude slomljena. I to je stvar o kojoj bi morali da razmisle i oni koji ga danas slede, srećni što još nije uveo zakone kojima će se svaki pomen Kosova smatrati pozivom na rat; i onaj deo opozicije koji je podigao ruku za njegovu promenu političkog registra; i oni koji se zovu intelektualcima i koji o ovome ne žele da misle; i oni koji u medijima tupavo zevaju nad ovim verujući da oni ni za šta nisu krivi.
Boris je svojim pacifizmom Srbima objavio rat. On je time postao svesni saučesnik svih onih koji veruju da je slamanje Srbije formula svetske stabilnosti, i oni koji to ne žele da vide od noći sa subote na nedelju počeli su da se upisuju u saradnike zločina. Amin!
Novi Standard
- Poruka
- 3.892
Da li je ?
Objavio je rat još pre nego što je prvi put biran za predsednika , dok je bio ministar odbrane i u dosluhu sa Crnogorcima rasprodao Ratnu Mornaricu .Doduše , tad to niko nije shvatao ozbiljno , jer zaboga šta će nama Ratna Mornarica ? 
Svaki narod ima vlast koju zaslužuje . Lično mi ne bi bilo krivo da smo izabrali nekog veštog i lukavog demagoga koji bi nas prevario , jer to se dešavalo i većim i jačim narodima . Ali , kad narod izabere očigledno retardiranu osobu i to dva puta , onda se može reći da je zaslužio ovo što mu se dešava .
Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
.. а колико се ја сећам Косово и Метохија су продати још '74- те, од стране ћопавог друга, је6ем му семе и племе, а сви добро знамо да је гудрица у оно време била индустрија у ехпанзији, али не знамо да ли је он већ тада имао неки дил са УСрА- ма, са шипцима, дефинитивно, јесте!!!
gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
.. отпиши одмах В- 92, јер они говоре оно што им је "неко" други написао, отпиши ЛДрП, јер они говоре оно што им је "неко" други наредио, отпиши велике ТВ куће, јер они, такође, говоре оно што им је "неко" наредио... и шта нам преостаје??
Guru 42
Veoma poznat
- Poruka
- 13.322
.. зар постоји неко ко је веровао у , нешто, супротно??
nebi bila bas neka opcija......a i koja vojska.
alex_delarge
Primećen član
- Poruka
- 514
poenta je u svim ostalim stavkama koje neoborivo dokazuju sprecenost da dejstvujemo. mada je bzvz dokazivati ocigledno.
svejedno je da li ima 2, 1, 0.5 miliona albanaca. svejedno je da li su se doselilili u zadnjih 50 godina. neko ko ima 20 i nesto godina a 10 i nesto je na tom prostoru i pustio je korene(osnovao familiju)-taj prostor je za njega dom. za 50 godina bar su se dve generacije promenile. mi smo bili u mnogo vecem broju na kosovu pre 100 ili 200 godina, ali ti ljudi nisu medju zivima. dom je mesto gde zivi ljudi grade svoje zivote.
Poslednja izmena:
M-1980
Iskusan
- Poruka
- 6.821
Evo s kojim zastavama oni masu
a mi sa ruskim
pa posto su Rusi nezainteresovani za nas..
Predlazem da masemo zastavama istocnog bloka mozda nam se odatle posreci neka podrska ..
to je ujedno i jedino sto nam preostaje...
cinjenica je da je za nas nezamisivo da udjemo u NATO bilo i pre ovoga, a sada je nezamislivost poprimila oblik beskonacnog...
EU je kao brod koji tone, kao sto je neko napisao...i nema nekog smisla upinjati se po svaku cenu, a pogotovo po cenu kaja je nama pomudjena da se u nju udje.
ostaju Rusija i Kina, a mi smo po svakom osnovu blizi Rusiji... to je ta matematika.
