Šta slavimo 15. i 16. februara?

[Nina]

Srbija danas obeležava Dan državnosti - Sretenje, u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, odnosno začetak novovekovne srpske države. Današnji dan poseban je i zbog toga što se u narodu veruje da se na Sretenje sreću i zima i leto i da je to trenutak od koga dani, po narodnom verovanju, postaju topliji.

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine
Naime, dva događaja se vezuju za ova dva datuma. Jedan je dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa. Drugi, dan kada je u Kragujevcu 1835. godine usvojen i zakletvom potvrđen prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kneževine Srbije.

Ono što je istorijiski za nas važno je da je na Sretenje 1804. godine, pre 220 godina, grupa istaknutih srpskih prvaka sa prostora tadašnjeg Beogradskog pašaluka, zvanično Smederevskog sandžaka, izabrala je Karađorđa, Đorđa Petrovića, za vožda, predvodnika.

Na zboru je odlučeno da se podigne buna protiv dahija, četvorice samovoljnih gospodara u pašaluku u to vreme. Njihov položaj zapravo nije bio legalan ni sa stanovišta vlasti na Bosforu, ali je uglavnom nevoljno tolerisan.Samovoljno, neodgovorno ponašanje dahija izazvalo je široko nezadovoljstvo, ne samo kod Srba. Nezadovoljni su bili i razumniji Turci.

Pošto su dahije započele uklanjanje viđenijih i preduzimljivijih među Srbima, nesumnjivo u nadi da će tim putem obezglaviti potencijalni bunt i sveopšte nezadovoljstvo, usledila je reakcija, otpor.Snaga i opseg tog otpora, Karađorđeve bune, danas znane kao Prvi srpski ustanak, iznenadiće savremenike, ne samo turske vlasti, ili njihove zvaničnike na terenu, nego umnogome i onovremenu Evropu.

Srpska revolucija jednaka ratu za nezavisnost u SAD ili Francuskoj revoluciji

Leopold Ranke, veliki nemački istoričar, i jedan od očeva te nauke u modernom smislu te reči, događaje započete u Srbiji na Sretenje 1804. godine, nazvao je Srpska revolucija, smestivši ih u rang sa velikim pokretima tadašnjeg sveta poput Američke revolucije, odnosno rata za nezavisnost SAD, ili Francuske revolucije.

Ranke je nesumnjivo imao u vidu da preobražaj započet Karađorđevom bunom, a uobličen tridesetih godina 19. veka, merama do kojih je postupno i mudro doveo knjaz Miloš Obrenović, nije bio samo krupna politička promena nego i potpuni društveni preobražaj, kraj feudalnih normi u oslobođenom delu Srbije, odnosno stidljivi začetak građanskog društva.Bila je to takođe izgradnja nacionalne države, što je za Nemce Rankeovog vremena bilo veoma važno. Nadalje, Srpska revolucija poslužiće kao predložak, uzor, i drugima narodima Jugoistoka Evrope, posebno Grcima.

Neposredan povod za zbor u Marićevića jaruzi, kod Orašca, bili su događaji znani kao Seča knezova, ubistva istaknutijih Srba, počev od ugledne valjevske kuće Nenadovića.Namera dahije bila je da, pored brojnih drugih, bude uklonjen i sam Karađorđe.
Zbor u Marićevića jaruzi kod Orašca, u središtu Šumadije, doneo je odluku o neminovnosti bune, odlučnog otpora, kao i dobro promišljen izbor Karađorđa za vožda.
Njegov izbor izvesno je bio posledica sasvim osobenog ugleda koji je uživao. Važio je za žustrog, preduzimljivog, oštrog i odlučnog, ali i čoveka britke pameti. Bio je takođe vešt trgovac, stokom. Pretežni izvor znatnijih prihoda onovremenih Srba sa prostora Beogradskog pašaluka bio je izvoz stoke u Austriju.

Bila je to, pokazaće se, sasvim izuzetna ličnost, kakve se u istoriji retko pojavljuju. Istina, poznato je bilo i da ne trpi neposlušnost, da je katkad prek, pa i da lako poteže oružje.Imao je takođe, što je bilo veoma važno u datim okolnostima, ratno iskustvo. Vojevao je u austrijskim frajkorima 1788/1791 do Svištovskog mira.

Freikorps, od nemačkog "slobodni korpusi", izvorno, Freie Regimenter, u značenju "slobodni puk" tadašnje države Habzburga uglavnom su, prema Turskoj, popunjavali Srbi. Pretpostavljeni su im najčešće bili graničarski oficiri. Upamćeni su njihovi zapovednici tog vremena, kao pukovnik Mihailo Mihaljević ili kapetan Koča Anđelković, o kom su ispevane pesme.

Teror dahija je tada umesto da sputa buntovnost Srba nasuprot njihovim uverenjima doveo do rasplamsavanja bune. Situacija je bila utoliko teža što je među Srbima postojalo živo sećanje na vreme Hadži Mustafa paše koji je iz Beograda upravljao 1793/1801.

Bila je to, kako se činilo godinama docnije, podnošljiva vlast. Mustafa pašu dahije su ubile decembra 1801, od kada se samovolja, koja je prerasla u teror, samo uvećavala.Buna se, zahvaljujući odlučnosti Karađorđa, brzo širila. Podigavši se na oružje, u čemu je Karađorđe imao mnogo muke, srpski ustanici oslobodili su veći deo pašaluka, počev od Kolubare, preko Šumadije, potom istočnih krajeva, Pomoravlja, Podrinja, odakle su buna nadalje širila prema jugu.

 

[Nina]

Pad Beograda
Kada je njihov položaj postao nemoguć, a pad Beograda bio nadomak, dahije su pokušale beg niz Dunav. Prethodni pokušaj pregovora, čemu su se dosetli pošto se buna rasplamsala, Srbi nisu prihvatili.Posekao ih je vojvoda Milenko Stojković, jula 1804, na dunavskom ostrvu Ada Kale, u Đerdapu, koje su tada nastanjivali Turci. Odstranjivanje dahija dogodilo se uz podršku predstavnika legitimnih vlasti na Bosforu.

Pošto namera primirivanja ustanika autoritetom Bećir paše, iz Bosne, nije donela rezultate, Sultan na Srbe šalje Hafiz pašu. Bio je to prelomni moment.
Do tada je postojala predstava da se ustanici bore protiv uzurpatora, koje je nastojala da ukloni ili prethodno urazumi i Visoka Porta. Od poraza Hafiz paše na Ivankovcu, postaje nesumnjivo da su Srbi u ustanku protiv turske vlasti uopšte.

Posle Boja na Ivankovcu, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805, slede pobede Srba na Mišaru, avgusta 1806, i na Deligradu, septembra.

Na Sretenje i prvi ustav Knjažestva Srbije
Na Sretenje je 1835. donet je i prvi, kratkotrajni ustav Knjažestva Srbije. Njegov tvorac Dimitrije Davidović, prethodno je u Beču, gde je studirao medicinu, osnovao 1813. "Novine serbske".
Uređivao ih je i vodio zajedno a Dimitrijem Frušićem, takođe studentom. Obojica su bili Sremci. List je ugašen februara 1822, usled finansijskih nedaća.
Davidović je potom prešao u Srbiju knjaza Miloša gde nastavlja da objavljuje novine, ali obavlja i brojne druge zvanične funkcije, između ostalog piše i ustav.
Ustrojen po uzoru na najslobodoumnija ustavna rešenja onovremenog sveta, poput Francuske, odnosno Belgije, Davidovićev ustav, iako usvojen, ostao je formalno na snazi svega 55 dana.Većina zemalja ondašnje Evrope nije ni imala ustave, pa ni ni Austrija, Turska i Rusija, koje su izdejstvovale njegovo povlačenje.

Uslediće pregovori, tokom leta i jeseni te godine, znani kao Ičkov mir, kojima je trebalo da se postigne obostrano prihvatljivo mirovno rešenje.
Problem će međutim biti zahtevi Rusije da Srbi nastave borbe pošto je Rusija zaratila sa Turskom.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je tokom 1807. godine. Konačnu sudbinu Prvog srpskog ustanka odrediće ishod Rusko turskog rata, pošto su Rusija i Osmanska Turska potpisali mir u Bukureštu 1812. Rusija se tada, suočena sa Napoleonovom invazijom, okreće ratu protiv Francuza i široke koalicije koju su oni predvodili.
Turska je Karađorđev ustanak ugušila 1813. Usledio je egozodus ustaničkih prvaka, i samog Karađorđa, potucanje "od nemila do nedraga" po Austriji i Rusiji. U Srbiji, Turci u to vreme sprovode strahovit, neopisiv teror.

Drugi srpski ustanak u Takovu
Dogodiće se potom neuspela Hadži Prodanova buna 1814, takođe ugušena u krvi, a zatim Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.
Knjaz Miloš Obrenović koji ga je predvodio, pokazaće se ne samo kao vešt ratnik nego, još važnije, kao mudar i vešt pregovarač. Upravo on je, postupno, izdejstvovao povlačenje Turaka, osim iz utvrđenih gradova, podelu zemlje seljacima i dalje tiho oslobađanje.

Iako ugušena brutalno, Karađorđeva buna postavila je temelje nove srpske države.Takođe, Srpskom revolucijom započinje proces oslobađanja hrišćanskih naroda Jugoistočne Evrope od Turske. Ustanak Grka 1821. usledio je po srpskom uzoru.
Istina, Grcima je uspelo da potpunu samostalnost izvojuju bitno pre Srba, čemu je pomogla njihova široka popularnost, uglavnom zbog antičkog nasleđa. Takođe i činjenica da je među njima bilo mnogo preduzimljivih, dobrostojećih ljudi, trgovaca, sa jakim vezama u evropskim prestonicama.

Srbi tako nešto nisu imali. Karađorđevi ustanici dobijali su pomoć samo od Srba sa prostora Austrije, uglavnom potonje Vojvodine, odakle su pristigli prvi učeni ljudi poput Dositeja Obradovića, Ivana Jugovića, Mihaila Filipovića, pisari, nastavnici Velike škole, školovani oficiri, naoružanje, municija. Iz okrilja karlovačkog mitropolita Stratimirovića potekla su i prva heraldička znamenja, oblikovana po evropskim standardima, ali oslonjena na srpske tradicije, koja će ustanici usvojiti.

Sretenović: Srbi još pre 200 godina razvijali svoju državnost na osnovama dostignuća tadašnje Evrope
Istoričar Stanislav Sretenović ocenio je da Dan državnosti - Sretenje povezuje ključne momente srpske istorije koji simbolišu borbu za slobodu, ustavnost, državnost kao i za tekovine evropske civilizacije.

"Ove godine 15. februara slavimo 220. godišnjicu od izbijanja Prvog srpskog ustanka 1804. godine, ali u isto vreme slavimo i 189. godišnjicu od usvajanja prvog srpskog ustava 1835. To su dva ključna momenta srpske istorije, jer simbolišu borbu za slobodu, posle viševekovnog ropstva pod Osmanskim carstvom, a u isto vreme simbolišu i borbu za državnost, za ustavnost i za neke tekovine koje su bile ugrađene u evropsku civilizaciju", rekao je Sretenović za Tanjug.
On je objasnio da je Prvi srpski ustanak važan i zbog toga što je pokazao da su ustanici, odnosno mlada srpska država u rađanju, bili u stanju da izgrade institucije.
"To su prva ministarstva, upraviteljstva, Sovjet koji je trebalo da bude neka vrsta prve vlade. Prvi srpski ustanak je veoma važan i u ekonomskom smislu, jer je srpskog seljaka, koji je predstavljao više od 90 odsto celokupnog stanovništva tadašnje države, oslobodio od nameta, od kmetstva, od feudalnog sistema koji je smatran kao najzatvoreniji i najteži u tadašnjoj Evropi", objašnjava Sretenović.

Sretenović je podstio da Davidović piše dokument, koji se danas naziva Sretenjski ustav, a koji je u to vreme smatran jednim od najdemokratičnijih i najliberalnijih ustava.
"On je rađen po modelu Belgijskog ustava, tada najnaprednijeg, i Švajcarskog ustava, a koreni Sretenjskog ustava se nalaze i u dostignućima Francuske revolucije", rekao je Sretenović.Podsetio da je Sretenjski ustav važio kratko vreme i da ga je knez Miloš Obrenović pod pritiskom stranih sila, prvenstveno Rusije, Austrije i Turske, ukinuo posle samo nekoliko nedelja.
"Simbolički, on nama danas puno znači zato što pokazuje da su Srbi još pre 200 godina, razvijali svoju državnost na osnovama dostignuća tadašnje Evrope", ističe Sretenović.
Ocenio je da su ideje i dostignuća Sretenjskog ustava veoma važna u današnje vreme, kada je srpska državnost, kako je rekao, osporavana od dela međunarodne zajednice.
"Mislim da je Narodna skupština dobro uradila 2001. godine kada je usvojila Zakon o državnom prazniku Sretenju, koji je prvi put proslavljan 15. februara 2002. godine", rekao je istoričar.On ističe da se u Sretenju sreće i važna narodna tradicija koja je simbolizovana i kroz hrišćansku tradiciju.

"U narodu se smatra da se na Sretenje spajaju zima i leto i da je to trenutak od koga dani po narodnom verovanju postaju topliji", rekao je Sretenovi i naglašava da kod hrišćanskog verovanja Sretenje opisuje trenutak kada je 40 dana posle rođenja Hrista, odnosno Božića, Marija odvela mladog Hrista u Jerusalimski hram, gde su velikodostojnici u njemu prepoznali Božijeg čoveka.

"I taj trenutak takođe simboliše nešto lepo. On je vezan za ljubav, za razvoj, za nešto pozitivno. Tako da se na te dve tradicije praktično nadovezuje datum kada proslavljamo Dan državnosti", zaključio je Sretenović.

Perišić: Sretenje je dan koji simbolizuje sve što danas imamo - državu Srbiju
Direktor Državnog arhiva Miroslav Perišić rekao je juče na otvaranju izložbe "Ustavi Kneževine i Kraljevine Srbije" da je Sretenje dan kada srpski narod treba da zastane i da razmisli šta taj dan simbolizuje, jer upravo on, kako je rekao, predstavlja našu državu Srbiju, a da arhiv njenu istoriju čuva već 125 godina.

"To je onaj dan kada imamo potrebu da podsetimo i da naglasimo koliko je važno držati do istorijskog pamćenja. Sretenje je dan koji simbolizuje sve presudne događaje iz teške istorije ovog prostora, a ne samo dva događaja na koja se konkretno odnosi. Simbolički spaja u sebi sve ono što su nekadašnje generacije svojom žrtvom, znanjem, diplomatskom umešnošću ugradile u ono što imamo danas - državu Srbiju", rekao je Perišić.

On je dodao da su od juče izloženi ustavi iz perioda Kneževine Srbije i Kraljevine Srbije.
"Sretenjski ustav iz 1835. Zatim Ustavi 1838. poznati pod nazivom Turski, pa Namesnički 1869. Ustav iz 1888. godine, zatim Ustav iz 1901. i Ustav iz 1903. godine. Mogli bismo da ih nazovemo i velika dokumenta koja su stvarala Srbiju, jer sadašnjost nikada ne može da se objasni sadašnošću. Zato nam je potrebna istorija, dokumenti, ustavi, zato su nam potrebni i arhivi, čuvari prošlosti, ali i čuvari budućnosti. Arhivi su savest svakog društva", poručio je on.

Perišić je podsetio da Srbija ima svoj državni arhiv od 19. veka i da je to isti vek u kojem su upravo nastajali i srpski ustavi.
link