Барышников
Poznat
- Poruka
- 9.040
https://www.danas.rs/vesti/politika/sa-cime-se-srbija-usaglasila-tekst-deklaracije-iz-tirane/
foto
Samit EU – Zapadni Balkan
Deklaracija iz Tirane, 6. decembar 2022. godine
Mi, lideri Evropske unije (EU) i njezinih država članica, uz konsultovanje sa liderima Zapadnog Balkana, i u prisustvu regionalnih i međunarodnih zainteresovanih strana, danas smo održali ovaj Samit, po prvi puta u regionu Zapadnog Balkana, i zaključili smo sledeće:
1. Eskalacija agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine ugrožava evropski i globalni mir i bezbednost te ističe značaj strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadni Balkan.
2. EU ponovo potvrđuje svoju potpunu i nedvosmislenu opredeljenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu verodostojnih reformi partnera, korektnog i rigoroznog uslovljavanja i principa sopstvenih zasluga, što nam je u uzajamnom interesu. Ona pozdravlja napredak koji su napravili partneri sa Zapadnog Balkana na njihovim putovima ka EU od Samita EU – Zapadni Balkan u Brdu u oktobru 2021. godine. EU naročito pozdravlja održavanje prvih međuvladiih konferencija s Albanijom Sjevernom Makedonijom.
3. EU pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da podrže temeljne evropske vrednosti i principe u skladu ca međunarodnim pravom. EU takođe pozdravlja ponovo izrečenu opredeljenost partnera sa Zapadnog Balkana za preimućstva demokratije, temeljna prava i vrednosti i vladavinu prava, uključujući podelu vlasti.
Ona naglašava potrebu za trajnim naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, povećanoj podršci za dobru upravu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost i prava manjina. Kredibilitet te opredeljenosti zavisi o smislenom sprovođenju neophodnih reformi i o solidnim rezultatima na bazi jasne i konzistentne javne komunikacije u interesu njihovih naroda. Osnaženo civilno društvo i nezavisni i pluralistični mediji sa punim poštovanjem slobode izražavanja, su ključne komponente bilo kojeg demokratskog sistema i mi pozdravljamo i podržavamo ulogu koju oni igraju na Zapadnom Balkanu.
4. Zajednički nastup sa EU je jasan znak strateške orijentacije partnera, pogotovu sada kada Rusija eskalira svoj agresorski rat protiv Ukrajine. Zajednička vizija budućnosti podrazumeva obostrane odgovornosti i deljene vrednosti. Kako produbljujemo našu saradnju sa partnerima, tako ponovo apelujemo na njih da ostvare brz i trajan napredak ka punom prilagođavanju Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU (ZSBP) i da deluju prema njoj, uključujući u pogledu restriktivnih mera EU. Pohvaljujemo one partnere ca Zapadnog Balkana koji već pokazuju svoju stratešku opredeljenost u tom pogledu svojim potpunim poravnavanjem sa ZSBP-om EU i potičemo one partnere koji još nisu izvršili to poravnanje da ga naprave.
5. EU je i dalje najbliži partner regiona, njegov glavni investitor, trgovinski partner i vodeći donator. Partneri bi trebali da učine što vidljiviji izvanredan volumen i raspon te podrške i odraze ju u svojim javnim debatama i komunikaciji da bi građani mogli da cene konkretne prednosti partnerstva sa EU.
6. Gradeći na revidipanoj metodologiji EU je odlučna još unaprediti postepenu integraciju regiona već tokom samog procesa proširenja, i to na reverzibilan način koji ce zasniva na zaslugama.
7. EU podseća na značaj kontinuisanih reformi, i u korist građana i kao baza za trajnu podršku EU ponajpre u oblasti vladavine prava, a naročito onih reformi koje su povezane sa nezavisnosti i funkcionisanjem pravosuđa te borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala.
8. EU nastavlja da potpuno podržava privrženost partnera sa Zapadnog Balkana inkluzivnoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedskih odnosa uključujući i sa državama članicama EU. Sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i sa konkretnim rezultatima ostaje značajno, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Sporazum o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom. Još su neophodni dodatni odlučni napori za poticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korenje u nasleđu prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina, u skladu sa međunarodnim pravom i ustanovljenim principima, uključujući i sa Sporazumom o pitanjima sukcesije. EU takođe apeluje na partnere da garantišu prava pripadnika manjina i jednak tretman za njih.
9. Nastavljamo da u potpunosti podržavamo napore Bisokog predstavnika EU i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana i od obe stranke očekujemo konkretan napredak ka sveobuhvatnom i legalno obavezujućem sporazumu o normalizaciji njihovih odnosa. To je od ključnog značaja za stabilnost i razvoj celoga regiona i da se osigura da stranke mogu da idu dalje na svojim evropskim putovima. Ponovo naglašavamo naše jako očekivanje da će svi prošli sporazumi da se potpuno poštivaju i sprovedu bez odlaganja. Apelujemo na obe stranke da se angažuju u konstruktivnom rešavanjunjihovih sporova i da se ustegnu od jednostranog i/ili provokativnog delovanja koje bi moglo da dovede do napetosti i nasilja, kao i do retorike koja nije pogodna za dijalog. Podsećamo obe stranke da dele odgovornost na osiguravanju mira i stabilnosti.
11. Rusija ima isključivu odgovornost za tekuću energetsku i ekonomsku krizu. EU će nastaviti da podržava partnere sa Zapadnog Balkana u borbi protiv negativnih uticaja na njihove ekonomije i društva.
12. Novi Paket EU za energetsku podršku vredan 1 milijardu evra u bespovratnim sredstvima koji može da rezultira u investicijama vrednima 2,5 milijarde evra, pomoći će Zapadnom Balkanu u ublažavanju uticaja energetske krize i ubrzati će energetsku tranziciju. Paket se finansira kroz instrument IPA III i uključuje direktne, kratkoročne i srednjeročne mere za pomoć građanima i preduzećima na Zapadnom Balkanu. 500 miliona evra iz paketa će se u vidu besposvratnih sredstava odvojiti za direktnu pomoć ranjivim porodicama i malim i srednjim preduzećima.
Drugih 500 miliona evra u vidu bespovratnih sredstava će biti namenjeno investicijama koje podržavaju energetsku tranziciju i nezavisnost, finansiranju poboljšanja gasnih i električnih infrastruktura i spojnih vodova, uključujući za tečni prirodni gas (LNG), te novih projekata za obnovljivu energiju i mera energetske efikasnosti, nadogradnje sistema za prenos energije, centraliziranog grejanja i programa za poboljšanje energetske efikasnosti u starim stambenim zgradama.
13. Podsećamo na našu odluku o otvaranju zajedničke kupovine gasa, LNG-a i vodonika za Zapadni Balkan, apeliramo na brzu operacionalizaciju te platforme i ohrabrujemo partnere da iskoriste tu priliku. Plan REPower EU će da pomogne da se smanji zavisnost EU i Zapadnog Balkana o ruskom gasu. EU putem Energetske zajednice otvara svoje tržište električne energije prema Zapadnom Balkanu, ali to zavisi od regulatornih reformi.
14. Kontinuisano sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP) te Zelene agende i Digitalne agende za Zapadni Balkan će da pomogne da se osnaži ekonomija i otpornost regiona, uključujući putem dodatne podrške za povezivost, energetsku tranziciju i diverzifikaciju snabdevanja energijom. U EIP-u se ustanovljuje ambiciozni paket investicija koji za region mobiliše skoro 30 milijardi evra, a sastoji se od 9 milijardi evra u bespovratnim sredstvima iz instrumenta IPA III i do 20 milijardi evra u investicijama zahvaljujući finansijskoj poluzi novog Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan. U okviru tog plana, u prvoj polovini 2022. godine je odobreno usvajanje ukupno 1,4 milijarde evra u vidu bespovratnih sredstava za investicije u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan, namenjenih finansiranju 28 vodeća projekta investiranja ukupne vrednosti od 4,5 milijarde evra. Novi paket od 400 miliona EUR bespovratnih sredstava u vrednosti od 1,2 milijarde EUR za finansiranje 12 investicionih projekata upravo je odobren, dok usvojeni projekti ulaze u fazu implementacije.
Protekle godine je nastavljen rad na svim projektima investicija u povezivanje koji su bili usvojeni na osnovu Agende povezivanja i pritom je dovršeno nekoliko projekata, naročito vozni koridor istok-istočni Mediteran, cestovni Koridor Vc i dva prekogranična mosta, Svilaj i Gradiška. U tom kontekstu partneri sa Zapadnog Balkana takođe moraju da ojačaju vladavinu prava i odlučno sprovedu ekonomske i socijalne reforme, uključujući one koje su sadržane u njihovim programima ekonomskih reformi i u zajedničkim zaključcima sa ekonomskog i finansijskog dijaloga.
20. EU pozdravlja rad svih ekonomija Zapadnog Balkana ka modernizaciji njihovih platnih sistema da bi se približile standardima EU i ispunjavanju svih uslova za integraciju u Jedinstvenu oblast za plaćanje u evrima.
23. Takođe pozdravljamo napredak u proširenju i sprovođenju zelenih koridora EU i Zapadnog Balkana te pozivamo na njihovu primenu na svim relevantnim granicama uz puno poštivanje pravne tekovine EU i procedura. Nadalje, pozdravljamo uspostavu inicijative za plave koridore koja će da poboljša trgovinske veze među jadranskim lukama. Te inicijative doprinose boljem upravljanju granicama i kraćem vremenu čekanja za putnike i teret te stoga podržavaju ekonomsku aktivnost. One su dobar javni dokaz onoga što saradnja između Zapadnog Balkana i EU i njezinih država članica može da donese.
Jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti protiv inozemne interferencije
24. EU i Zapadni Balkan dele brojne bezbednosne izazove koji zahtevaju koordiniranu akciju što je u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine postalo još značajnije. EU i Zapadni Balkan odlučni su da dalje jačaju saradnju o temeljnim bezbednosnim i odbrambenim pitanjima, uključujući na operativnom nivou. U tom pogledu pozdravljamo to što su partneri dokazali svoju privrženost za Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP) svojim doprinosom misijama i operacijama EU za upravljanje krizama. EU će da nastavi sarađivati s regionom na daljem razvoju odbrambenih sposobnosti i kapaciteta, uključujući putem Evropskog instrumenta mirovne pomoći. EU pozdravlja kontinuicanu privrženost partnera razvoju efikasnih instrumenata za saradnju unutar Zapadnog Balkana u oblasti bezbednosti i odbrane. EU će da dodatno pojača svoj angažman u regionu u oblastima kao što su kosmos i vojna mobilnost.
Iregularne migracije, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala
27. Na zapadno-balkanskom migratornom putu došlo je do značajnog povećanja prometa od početka 2022. godine. Upravljanje migracijama je zajednički izazov sa kojim će EU i Zapadni Balkan zajedno da se suoče u bliskom partnerstvu. U tu je svrhu EU znatno povećala svoju finansijsku podršku regionu sa više od 170 miliona evra bilateralne i regionalne pomoći koja je već pružena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III.
https://www.slobodnaevropa.org/a/samit-eu-deklaracija-vucic/32164706.html
https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-68434147
https://www.danas.rs/vesti/politika/sa-cime-se-srbija-usaglasila-tekst-deklaracije-iz-tirane/
Samit EU – Zapadni Balkan
Deklaracija iz Tirane, 6. decembar 2022. godine
Mi, lideri Evropske unije (EU) i njezinih država članica, uz konsultovanje sa liderima Zapadnog Balkana, i u prisustvu regionalnih i međunarodnih zainteresovanih strana, danas smo održali ovaj Samit, po prvi puta u regionu Zapadnog Balkana, i zaključili smo sledeće:
1. Eskalacija agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine ugrožava evropski i globalni mir i bezbednost te ističe značaj strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadni Balkan.
2. EU ponovo potvrđuje svoju potpunu i nedvosmislenu opredeljenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu verodostojnih reformi partnera, korektnog i rigoroznog uslovljavanja i principa sopstvenih zasluga, što nam je u uzajamnom interesu. Ona pozdravlja napredak koji su napravili partneri sa Zapadnog Balkana na njihovim putovima ka EU od Samita EU – Zapadni Balkan u Brdu u oktobru 2021. godine. EU naročito pozdravlja održavanje prvih međuvladiih konferencija s Albanijom Sjevernom Makedonijom.
3. EU pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da podrže temeljne evropske vrednosti i principe u skladu ca međunarodnim pravom. EU takođe pozdravlja ponovo izrečenu opredeljenost partnera sa Zapadnog Balkana za preimućstva demokratije, temeljna prava i vrednosti i vladavinu prava, uključujući podelu vlasti.
Ona naglašava potrebu za trajnim naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, povećanoj podršci za dobru upravu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost i prava manjina. Kredibilitet te opredeljenosti zavisi o smislenom sprovođenju neophodnih reformi i o solidnim rezultatima na bazi jasne i konzistentne javne komunikacije u interesu njihovih naroda. Osnaženo civilno društvo i nezavisni i pluralistični mediji sa punim poštovanjem slobode izražavanja, su ključne komponente bilo kojeg demokratskog sistema i mi pozdravljamo i podržavamo ulogu koju oni igraju na Zapadnom Balkanu.
4. Zajednički nastup sa EU je jasan znak strateške orijentacije partnera, pogotovu sada kada Rusija eskalira svoj agresorski rat protiv Ukrajine. Zajednička vizija budućnosti podrazumeva obostrane odgovornosti i deljene vrednosti. Kako produbljujemo našu saradnju sa partnerima, tako ponovo apelujemo na njih da ostvare brz i trajan napredak ka punom prilagođavanju Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU (ZSBP) i da deluju prema njoj, uključujući u pogledu restriktivnih mera EU. Pohvaljujemo one partnere ca Zapadnog Balkana koji već pokazuju svoju stratešku opredeljenost u tom pogledu svojim potpunim poravnavanjem sa ZSBP-om EU i potičemo one partnere koji još nisu izvršili to poravnanje da ga naprave.
5. EU je i dalje najbliži partner regiona, njegov glavni investitor, trgovinski partner i vodeći donator. Partneri bi trebali da učine što vidljiviji izvanredan volumen i raspon te podrške i odraze ju u svojim javnim debatama i komunikaciji da bi građani mogli da cene konkretne prednosti partnerstva sa EU.
6. Gradeći na revidipanoj metodologiji EU je odlučna još unaprediti postepenu integraciju regiona već tokom samog procesa proširenja, i to na reverzibilan način koji ce zasniva na zaslugama.
7. EU podseća na značaj kontinuisanih reformi, i u korist građana i kao baza za trajnu podršku EU ponajpre u oblasti vladavine prava, a naročito onih reformi koje su povezane sa nezavisnosti i funkcionisanjem pravosuđa te borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala.
8. EU nastavlja da potpuno podržava privrženost partnera sa Zapadnog Balkana inkluzivnoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedskih odnosa uključujući i sa državama članicama EU. Sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i sa konkretnim rezultatima ostaje značajno, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Sporazum o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom. Još su neophodni dodatni odlučni napori za poticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korenje u nasleđu prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina, u skladu sa međunarodnim pravom i ustanovljenim principima, uključujući i sa Sporazumom o pitanjima sukcesije. EU takođe apeluje na partnere da garantišu prava pripadnika manjina i jednak tretman za njih.
9. Nastavljamo da u potpunosti podržavamo napore Bisokog predstavnika EU i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana i od obe stranke očekujemo konkretan napredak ka sveobuhvatnom i legalno obavezujućem sporazumu o normalizaciji njihovih odnosa. To je od ključnog značaja za stabilnost i razvoj celoga regiona i da se osigura da stranke mogu da idu dalje na svojim evropskim putovima. Ponovo naglašavamo naše jako očekivanje da će svi prošli sporazumi da se potpuno poštivaju i sprovedu bez odlaganja. Apelujemo na obe stranke da se angažuju u konstruktivnom rešavanjunjihovih sporova i da se ustegnu od jednostranog i/ili provokativnog delovanja koje bi moglo da dovede do napetosti i nasilja, kao i do retorike koja nije pogodna za dijalog. Podsećamo obe stranke da dele odgovornost na osiguravanju mira i stabilnosti.
11. Rusija ima isključivu odgovornost za tekuću energetsku i ekonomsku krizu. EU će nastaviti da podržava partnere sa Zapadnog Balkana u borbi protiv negativnih uticaja na njihove ekonomije i društva.
12. Novi Paket EU za energetsku podršku vredan 1 milijardu evra u bespovratnim sredstvima koji može da rezultira u investicijama vrednima 2,5 milijarde evra, pomoći će Zapadnom Balkanu u ublažavanju uticaja energetske krize i ubrzati će energetsku tranziciju. Paket se finansira kroz instrument IPA III i uključuje direktne, kratkoročne i srednjeročne mere za pomoć građanima i preduzećima na Zapadnom Balkanu. 500 miliona evra iz paketa će se u vidu besposvratnih sredstava odvojiti za direktnu pomoć ranjivim porodicama i malim i srednjim preduzećima.
Drugih 500 miliona evra u vidu bespovratnih sredstava će biti namenjeno investicijama koje podržavaju energetsku tranziciju i nezavisnost, finansiranju poboljšanja gasnih i električnih infrastruktura i spojnih vodova, uključujući za tečni prirodni gas (LNG), te novih projekata za obnovljivu energiju i mera energetske efikasnosti, nadogradnje sistema za prenos energije, centraliziranog grejanja i programa za poboljšanje energetske efikasnosti u starim stambenim zgradama.
13. Podsećamo na našu odluku o otvaranju zajedničke kupovine gasa, LNG-a i vodonika za Zapadni Balkan, apeliramo na brzu operacionalizaciju te platforme i ohrabrujemo partnere da iskoriste tu priliku. Plan REPower EU će da pomogne da se smanji zavisnost EU i Zapadnog Balkana o ruskom gasu. EU putem Energetske zajednice otvara svoje tržište električne energije prema Zapadnom Balkanu, ali to zavisi od regulatornih reformi.
14. Kontinuisano sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP) te Zelene agende i Digitalne agende za Zapadni Balkan će da pomogne da se osnaži ekonomija i otpornost regiona, uključujući putem dodatne podrške za povezivost, energetsku tranziciju i diverzifikaciju snabdevanja energijom. U EIP-u se ustanovljuje ambiciozni paket investicija koji za region mobiliše skoro 30 milijardi evra, a sastoji se od 9 milijardi evra u bespovratnim sredstvima iz instrumenta IPA III i do 20 milijardi evra u investicijama zahvaljujući finansijskoj poluzi novog Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan. U okviru tog plana, u prvoj polovini 2022. godine je odobreno usvajanje ukupno 1,4 milijarde evra u vidu bespovratnih sredstava za investicije u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan, namenjenih finansiranju 28 vodeća projekta investiranja ukupne vrednosti od 4,5 milijarde evra. Novi paket od 400 miliona EUR bespovratnih sredstava u vrednosti od 1,2 milijarde EUR za finansiranje 12 investicionih projekata upravo je odobren, dok usvojeni projekti ulaze u fazu implementacije.
Protekle godine je nastavljen rad na svim projektima investicija u povezivanje koji su bili usvojeni na osnovu Agende povezivanja i pritom je dovršeno nekoliko projekata, naročito vozni koridor istok-istočni Mediteran, cestovni Koridor Vc i dva prekogranična mosta, Svilaj i Gradiška. U tom kontekstu partneri sa Zapadnog Balkana takođe moraju da ojačaju vladavinu prava i odlučno sprovedu ekonomske i socijalne reforme, uključujući one koje su sadržane u njihovim programima ekonomskih reformi i u zajedničkim zaključcima sa ekonomskog i finansijskog dijaloga.
20. EU pozdravlja rad svih ekonomija Zapadnog Balkana ka modernizaciji njihovih platnih sistema da bi se približile standardima EU i ispunjavanju svih uslova za integraciju u Jedinstvenu oblast za plaćanje u evrima.
23. Takođe pozdravljamo napredak u proširenju i sprovođenju zelenih koridora EU i Zapadnog Balkana te pozivamo na njihovu primenu na svim relevantnim granicama uz puno poštivanje pravne tekovine EU i procedura. Nadalje, pozdravljamo uspostavu inicijative za plave koridore koja će da poboljša trgovinske veze među jadranskim lukama. Te inicijative doprinose boljem upravljanju granicama i kraćem vremenu čekanja za putnike i teret te stoga podržavaju ekonomsku aktivnost. One su dobar javni dokaz onoga što saradnja između Zapadnog Balkana i EU i njezinih država članica može da donese.
Jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti protiv inozemne interferencije
24. EU i Zapadni Balkan dele brojne bezbednosne izazove koji zahtevaju koordiniranu akciju što je u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine postalo još značajnije. EU i Zapadni Balkan odlučni su da dalje jačaju saradnju o temeljnim bezbednosnim i odbrambenim pitanjima, uključujući na operativnom nivou. U tom pogledu pozdravljamo to što su partneri dokazali svoju privrženost za Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP) svojim doprinosom misijama i operacijama EU za upravljanje krizama. EU će da nastavi sarađivati s regionom na daljem razvoju odbrambenih sposobnosti i kapaciteta, uključujući putem Evropskog instrumenta mirovne pomoći. EU pozdravlja kontinuicanu privrženost partnera razvoju efikasnih instrumenata za saradnju unutar Zapadnog Balkana u oblasti bezbednosti i odbrane. EU će da dodatno pojača svoj angažman u regionu u oblastima kao što su kosmos i vojna mobilnost.
Iregularne migracije, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala
27. Na zapadno-balkanskom migratornom putu došlo je do značajnog povećanja prometa od početka 2022. godine. Upravljanje migracijama je zajednički izazov sa kojim će EU i Zapadni Balkan zajedno da se suoče u bliskom partnerstvu. U tu je svrhu EU znatno povećala svoju finansijsku podršku regionu sa više od 170 miliona evra bilateralne i regionalne pomoći koja je već pružena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III.
https://www.slobodnaevropa.org/a/samit-eu-deklaracija-vucic/32164706.html
https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-68434147
.gif "nono3 :nono3:")
