STA JE ZA VAS TURBOFOLK?

jankulesku:
Folk je narod, turbo je sistem ubrizgavanja goriva pod pritiskom u cilindar motora sa unutrasnjim sagorijevanjem.Turbo folk je gorenje naroda.Svako pospjesivanje tog sagorijevanja je turbo folk.Razbuktavanje najnizih strasti kod homosapiensa...
Antonije Pusic (Rambo Amadeus)

Sta za vas predstavlja TURBOFOLK?
Kliknite za proširenje...

za mene je turbo folk rambo amadeus i slichna govna
to je prirodno stanje stvatri za vecinu ljudi,narodna muzika
tako je svuda u svetu nije srpski turbo folk nishta poseban
uvek je najpopularniji shund i prosek jer su vecina ljudi seljachine i mediokriteti
neobrazovani,neinteligentni,pakosni,zavidni
i tako i treba da bude
 
muzika se generalno moze podeliti u dve grupe..muzika ciji autor nije poznat..i muzika ciji je autor poznat..bez obzira da li obuhvata i glas zajedno sa instrumentima..sad je pitanje da li je autorska muzika komercijalna ili nekomercijalna..i ne samo muzika..holivud je recimo kic i sund..fashion TV je kic i sund..armani versace dolce gabana je kic i sund..prada je kic i sund..mercedes je kic i sund..samo sto se TAJ kic i TAJ sund naziva STILOM..bah..sve sto je IN i u TRENDU je kic i sund..samo trajne vrednosti nisu kic i sund..
 
u trzisnoj ekonomiji i potrosackom drustvu cenu ne diktira kreativnost i kvalitet vec potraznja..a potraznja se stvara marketingom..recimo jelen pivo je kic i sund ( pivo za pravog muskarca ) marketing koji sugerise da ako si muskarac i ne pijes jelen pivo nisi pravi muskarac..verovatno si gej..marketing koji gadja ljudsku sujetu obavezno pali kod 90% potrosaca
 
ono sto je recimo postalo vrlo zabrinjavajuce u recimo americi je da je poslednjih godina zapzanei fenomen da sve manje ubica uopste ima neku grizu savest sbog svojih zlodela..sta vise mnogi su u potpunosti uvereni da su uradili ispravnu stvar
 
Ljudi gube sluh zato što puštaju muziku sve glasnije. A kako gube sluh, ne preostaje im ništa drugo nego da je puštaju još glasnije. To je začaran krug.

Buka pod maskom muzike prati me još od rane mladosti. Kao kadetski reprezentativac Srbije u košarci, morao sam da provodim čitave ferije na terenu za košarku, koji se nalazio tik pored naselja takozvanih Omladinskih radnih akcija, odakle su rano ujutru akcijaši odlazili na rad na obližnje gradilište jednog tada jako velikog preduzeća. Trenirali smo dvaput, ponekad i triput dnevno. Muzika je urlala iz zvučnika od šest ujutru do devet uveče. Dolazilo mi je da zaplačem, ali muzika je bila vesela i bilo je nemoguće sakriti se od nje, ni u toaletu, ni pod koševima, ni pod tuševima, zvučnici su bili svuda. Muzika je bila kao čopor lovačkih pasa koji me prati u stopu.

Mislio sam tada da to muzičko varvarstvo vlada samo u komunističkom svetu. U tuđini sam, međutim, ustanovio da je pretvaranje muzike u buku planetarni proces kojim čovečanstvo stupa u istorijsku fazu totalne ružnoće. Totalna ružnoća javljala se prvenstveno kao svuda prisutna bučna, akustična ružnoća: automobili, besni motocikli, električne gitare, vibracioni čekići, bušilice, sirene, zvučnici veličine kineskog zida! Za njom će ubrzo uslediti opšta vizuelna ružnoća (da ne nabrajam i to, možete i sami; ja mislim na vreme kada je živeo Johan Sebastijan Bah i kad je muzika podsećala na crvenu ružu procvalu na ogromnoj snežnoj ravnici tišine).

Setio sam se bučne muzike iz jedne kafančine od sinoć, i setio se onoga što sam Borčiju juče rekao: Buka ima jednu prednost - u njoj se ne čuju reči. Kad racionalizujem stvar a zatim je personalizujem, postajem svestan da od mladosti ništa drugo ne radim, samo govorim, pišem, izmišljam rečenice, tražim formulacije i ispravljam ih tako da na kraju ni jedna reč ne zadržava precizno određeno značenje, značenje se rasplinjuje, gubi sadržaj i pretvara u smeće, plevu, prašinu, pesak koji se kovitla u kojotskom mozgu, izaziva nesanice, kajanja, preispitivanje vrednosti...

U ovom trenutku poželeo sam, pomalo nejasno ali silno, da čujem beskrajnu muziku, apsolutnu buku, divnu i veselu galamu koja će obuhvatiti, zaliti i zaglušiti sve, i u kojoj će zauvek nestati jad, ispraznost i ništavnost reči. Turbofolk - to je negacija rečenice, turbofolk je antireč (to da je i antimuzika, to ste znali)! Čeznem da dugo ležim u Borčinom zagrljaju, da ćutim, da nikad više ne progovorim nijednu jedinu rečenicu i da mi se telesni užitak stopi s orgijastičkom grmljavinom muzike. Odlazim na jutarnju kafu, omutaveo i zaglušen tom imaginarnom bukom. Srećan.
 
Poslednja izmena:
JE SVEPRISUTAN, samim time je i njegova moc jaca.Djeca turbokolkera slusaju turbofolk,on je u kaficima,na televiziji.. nijedna grana nije tako brojcano opivala grudnjake i gace ka turbofolk,ali... neka.Muzika nije zlo,ma kakva god.Ma kakva god.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Ortak2
Koji filozof vam je naj za nešto?
2 3
Odgovora
58
Pregleda
682
faraonn
faraonn
Gerda
Cutanje je zlato
Odgovora
8
Pregleda
422
Hari Poter
Hari Poter
luda nasta
Brak je zlo
7 8 9
Odgovora
215
Pregleda
3.582
luda nasta
luda nasta

Back
Top