sta je misao?

[kvazar12]

Pa prvo dal bez reci postoje misli? Onda je misao rec ili skup reci?

imas ovde tabelu koja to solidno pojasnjava http://www.mdexplorer.rs/u-susret-fizici-uma-zamisli-emocije-svest-i-simboli/, dok stanje bez misli i svet simbola predstavlja nesto sasvim drugo ali opet povezano sa recima i mislima.

 

[YHYK]

...treba posmatrati zajedno Dušu, ono što jesmo, um ono što mnogi misle da jesmo i mozak ono što mnogi misle da proizvodi misli.
Ako znaša da sunce stalno odašilje energiju, bez prekida onda ćeš moći zamisliti da i mi kao Duša stalno odašiljemo energetski tok do našeg uma. Jedan deo našeg uma služi kao antena koja biva pogođena onim tokom energije ili elektrona i proizvodi misli koje odašilje oko sebe kao što antena šalje talase. Ovi talasi pogađaju odgovarajuće centre u mozgu koji se aktiviraju i prenose kroz naše telo odgovarajuće impulse kao komande, informacije i slično.
Kvalitet misli će zavisiti od našeg stanja svesti jer mi svojim stanjem svesti programiramo i reprogramiramo svoj um pa u skladu sa umom, kako smo ga programirali proizvodimo i misli. Misli koje proizvodimo su celokupni kvalitet koji kreće od nas i kreira naš kvalitet življenja.
Pogledajmo to još jedanput jer je celokupni proces rada ova tri navedena u sklopu u stalnoj rekreaciji ili tehničkom terminologijom imamo stalno reprogramiranje ili samopoboljšanje što je u stvari stalni proces ekspamzije svesti.

Издвојио сам овај део јер је занимљив за мене. (за остало што си рекао немам питања).
У чему је разлика између душе и ума?
Ако енергија мисли полази из душе, онда ум не служи за размишљање?
Где се налази душа?

 

[oziman]

Издвојио сам овај део јер је занимљив за мене. (за остало што си рекао немам питања).
У чему је разлика између душе и ума?
Ако енергија мисли полази из душе, онда ум не служи за размишљање?
Где се налази душа?

Питаш где се налази душа. Као да се ради о ствари, па да јој пронађеш место у свету.
Основа је наравно сирови реализам. Објектвни спољашњи свет постоји, и то је ваш аксиом. И сада је проблем где је душа у њему.

Дакле чак и када размишљате о духовнсоти држите се реализма. Не можете појмити душу другачије него као неки предмет у кога ћете гледати негде у свету око себе. Чак сте дали и масу, 21 грам.

Све је то последица материјализма ,који је потпуно скренуо људе са пута на коме је истина,

Немаш поделу на душу и тело него на субјекат и објекат. При чему је субјекат оно што зовеш ЈА а наспрам њега су слике које зовеш "спољашњи свет".

Субјекат је метафизички , објективни свет је представа наспрам њега.

Немаш субјекат у свету него свет наспрам субјекта.

Више о томе овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/41893-Subjekat-i-objekat

 

[Dragoljub69]

Ja sam ,Ozi,subjekat,a ti nisi čak ni predikat-obićna si pojava...

 

[Кверкус]

/ Ako u nama dominira recimo mržnja prema crnim ženama onda će ih to najjače osećanje u nama baš privući - ta vrsta emocija i misli budući da će emocije pokrenuti i naše misli.
/ Ako recimo strašno volimo studirati medecinu, i svakako radimo na tome, čak i neprimetno život će nam otvarati put u tom pravcu.

/ Ako verujemo da će nam se dogoditi nešto loše kada nam mačka pređe put (crna) onda ako je to naše verovanje dovoljno jako onda ono pokrene emociju straha ...i eto nama realizacije našeg verovanja. Pogledaj i ovo:
/ Ako verujemo da će nas promaja ubiti onda čak i mala promaja nama može doneti tešku prehladu. Zašto? Zato što naš um kod promaje od nas dobija informaciju "promaja je sada i trebaš napraviti stanje prehlade ovom Balkancu!"
Laku noć.

Да.
Овде има даље да се разматра, проширује:

ипак многе ствари о којима размишљамо, оне се не дешавају. Чак о неким стварима размишљамо далеко дуже и јаче али се ипак оне не десе, а десе се неке о којима смо размишљали мање.

Јер било би глупо да се све о чему размишљамо деси. Дакле мора постојати разлика у "фокусирању" енергије мисли на неке ствари.
На пример: мајка се брине да јој дете неко не нападне и опљачка, повреди или убије док је ван куће. Она о томе мисли свакодневно! Она о томе мисли по неколико пута на дан. То је све много фокусирања мисли. Па ипак, детету се ништа од тога не деси!
Дакле, мора бити нека кочница између размишљања које ради и оног које не ради. У чему је та разлика?

 

[Кверкус]

Питаш где се налази душа. Као да се ради о ствари, па да јој пронађеш место у свету.
Основа је наравно сирови реализам. Објектвни спољашњи свет постоји, и то је ваш аксиом. И сада је проблем где је душа у њему.

Да, СИРОВИ РЕАЛИЗАМ! То је СТВАРНОСТ. Или део стварности.
Јеси ли ти икада сео у авион? Или у ауто, те се одвезао на друго место за кратко време и тамо купио кило соли и донео га кући? Е, сад, постији ли надреалистички начин како ћеш помоћу духовности донети кући кило соли, а да физички не одеш тамо? Можеш ли засолити ручак а да не сипаш соли у њ??

Дакле чак и када размишљате о духовнсоти држите се реализма. Не можете појмити душу другачије него као неки предмет у кога ћете гледати негде у свету око себе. Чак сте дали и масу, 21 грам.

Ја нисам измерио душу нити се слажем с тим да се она може измерити на ваги.
Али, АЛИ...душа се налази у телу. Факат. Када човеку одсечеш ногу, он и даље има душу. Дакле душа није у нози. Одсечеш му руку он и даље има душу. Извадиш му бубрег, слепо црево, жуч, део танког црева...човек и даље живи и има душу. Дакле душа мора негде да се налази. Где?
Одсечеш му главу, нема душе! Извадиш срце а не одсечеш главу, нема душе! Дакле где је?

Све је то последица материјализма ,који је потпуно скренуо људе са пута на коме је истина,

ма каква истина? Истина не постоји. Истина је субјективно стање мисли појдинца о некој ствари или појави. О истини дробе: губитници, незналице, слабићи. Но, то је друго подручје. Дакле, убацивати предмет који не постоји, па се на њега попети да би дохватио нешто изнад, нећеш га никада дохватити.

Немаш поделу на душу и тело него на субјекат и објекат.

Значи: душа не постоји? То какву ја поделу имам, то ти не можеш да знаш. И не треба да се бавиш тиме. Успут (кад си то већ поменуо): бркаш бабе и жабе. Душа и тело се могу посматрати као субјекат и објекат. Сложићеш се овде?

Немаш субјекат у свету него свет наспрам субјекта.

верујем да је нека језичка грешка и твојем узражавању своје мисли...јер ово нема никаквога смисла. Испада да је субјекат ван света? Дакле: свет не садржи субјекат?? Какв ли је то свет?!!

 

[oziman]

верујем да је нека језичка грешка и твојем узражавању своје мисли...јер ово нема никаквога смисла. Испада да је субјекат ван света? Дакле: свет не садржи субјекат?? Какв ли је то свет?!!

Управо тако. Свет не садржи субјекат. Субјекат није у свету него је оно што зовеш "свет" представа наспрам њега. Оно што зовеш "свет" јесу слике НАСПРАМ сазнајућег субјекта. Слике које се мењају обликом и величином како се помериш. Ако ниси никада приметио до сада ради се о СЛИКАМА у твојој свести. То је твоја представа. Представа НАСПРАМ субјекта који је сазнаје али сам не може бити сазнат јер није слика, није у свету. Већ је сав свет наспрам њега као његова представа.

Субјекат је метафизички а не физички ентитет.

пс. Разумем да ниси навикао да овако мислиш. Заглибљен си као осталих 99 процената човечанства у сирови реализам. Али тако је како је.

Ако којим чудом ово схватиш тј схватиш да је оно што зовеш реалност твоја представа, следи наравно одбрана сировог реализма и тврдња да је то тачно што говорим али да је та представа верна копија реалног света. Епа, видиш није.

Али то је и друга тема.

 

[Кверкус]

Управо тако. Свет не садржи субјекат. Субјекат није у свету него је оно што зовеш "свет" представа наспрам њега. Оно што зовеш "свет" јесу слике НАСПРАМ сазнајућег субјекта. Слике које се мењају обликом и величином како се помериш. Ако ниси никада приметио до сада ради се о СЛИКАМА у твојој свести. То је твоја представа. Представа НАСПРАМ субјекта који је сазнаје али сам не може бити сазнат јер није слика, није у свету. Већ је сав свет наспрам њега као његова представа.

Субјекат је метафизички а не физички ентитет.

пс. Разумем да ниси навикао да овако мислиш. Заглибљен си као осталих 99 процената човечанства у сирови реализам. Али тако је како је.

Ако којим чудом ово схватиш тј схватиш да је оно што зовеш реалност твоја представа, следи наравно одбрана сировог реализма и тврдња да је то тачно што говорим али да је та представа верна копија реалног света. Епа, видиш није.

Али то је и друга тема.

На жалост, тешко да можемо нас двојица доћи до нечега новог. Разлози су чисто техничке природе:

1. Ти не одговараш на питања у дискусији. Ово убија дискусију.
2. Оперишеш појмовима (свет, субјекат, сазнајући субјекат...) којима си дао значење које је друкчије од општег значења тих појмова а да их ниси дефинисао, тј. ставио саговорнику на знање шта који појам значи у контексту твоје мисли коју си изнео. Ово убија дискусију, јер ја не знам шта си ти заправо хтео да кажеш.

Мој утисак је да те не интересује да ли твоје мишљење саговорник разуме. Више те брине ко овде НИЈЕ у праву.

Навео сам ове две ставке горе као показатељ препреке а даљу дискусију. Нисмо чак успели ни да стигнемо до размене мишљења? А о борби мишљења да и не говорим. Исправи ово, па да наставимо.

Осим тога, беспредметна је даља дискусија са философом, који је извукао субјект из света и чији свет не садржи субјекат.

 

[Dragoljub69]

Koja lupeeeetanjaaa...

Ovo je bar jednostavno:ako je šta miso-ništa je nemisao-odnosno:ne misliš na ništa!

 

[Borac za prava zivotinja]

Pa mi smo misli ... ili zamisli?

 

[NEREJ]

Управо тако. Свет не садржи субјекат. Субјекат није у свету него је оно што зовеш "свет" представа наспрам њега. Оно што зовеш "свет" јесу слике НАСПРАМ сазнајућег субјекта. Слике које се мењају обликом и величином како се помериш. Ако ниси никада приметио до сада ради се о СЛИКАМА у твојој свести. То је твоја представа. Представа НАСПРАМ субјекта који је сазнаје али сам не може бити сазнат јер није слика, није у свету. Већ је сав свет наспрам њега као његова представа.

Субјекат је метафизички а не физички ентитет.

пс. Разумем да ниси навикао да овако мислиш. Заглибљен си као осталих 99 процената човечанства у сирови реализам. Али тако је како је.

Ако којим чудом ово схватиш тј схватиш да је оно што зовеш реалност твоја представа, следи наравно одбрана сировог реализма и тврдња да је то тачно што говорим али да је та представа верна копија реалног света. Епа, видиш није.

Али то је и друга тема.

To je cisti solipsizam !

Berkli je pokusao da se spase solipsizma, jer mu je bilo ocito da je zapao u solipsizam, tako sto je uveo pojam Boga , rekavsi da je uzrok culnih ideja Bog, da on izaziva u nama culne ideje.

Izbegavajuci taj put, a sledeci Berklija, pitam se sta ces ti uvesti da izbegnes solipsizam ?

Na stranu to sto ti izgleda uopste ne shvatas pojam sveta. Kakav je to svet bez subjekta ? I ciji je to svet ? I subjekt u svetu je svet !

Naravno da ti zapadas u problem metafizike, koja objekt, kod tebe u ovom slucaju svet, samo posmatra, ali predmet posmatranja ( svet ) ostaje nedirnut, nepromenjen, pa je tu rec samo o posmatranju kao o kontemplaciji, a ne prakticko, delatno, a samo posmatranje i nema te odlike. Tu subjekta onda i nema, tacnije, delatnog subjekta, coveka. O dualizmu subjekt-objekt relacije vec sam ukazivao.
No, radi se o tome da u filozofiji centralni problem treba da bude menjanje stvarnosti i sveta, a ne gola nedelatna kontemplacija. A onda na delu stupa praksa, toliko nerazumljiva i mrska metafizici, i prakticka delatnost tog subjekta, coveka, koji stvara i menja svet i sebe u tom svetu.

Na stranu se posebno postavlja pitanje , kad vec upotrebljavas tu frazu saznajuci subjekat ( koja pritom kod tebe nista ne znaci ) - sta saznaje taj tvoj subjekat ?!

Jos je smesnije sto , negirajuci svaku materijalnost, tom tvom subjektu pridajes pojmove koji su karakteristicni za materiju - " naspram " subjekta ( dakle, postoji i nesto naspram subjekta ! ), " pomeranje " ( karakteristican pojam za materiju i materijalno, za tvar, postojece, itd. ) , " oblik ", " velicina " i slicno. Vec sam ti ranije ukazivao da je i Sopenhauer zapadao u te nedoslednosti, pa upotrebljavao za objasnjenje svoje idealisticke filozofije pojmove karakteristicne za materiju i fiziologiju. Kakav ucitelj, takav djak.

Na kraju, da je po tvom razumevanju, ovaj svet bi bio vecan, ali i nepromenljiv, bez uticaja tog stvaralackog subjekta, uvek isti. Tako da tvoja filozofija nema odgovor na prosto pitanja - zasto nismo i sada u prvobitnoj ljudskoj zajednici, sta je to sto dovodi do promene sveta, tehnoloskih i drustvenih napredaka, u nauci, umetnosti, filozofiji... drustvu ?

Ljudskom drustvu !

 

[Dragoljub69]

Nema smisla da ga tako ugrobariš...
Sa će on tebi da su društvene promene samo u tvom umu...
E,ali tu stiže Hegel i njegovi umni fenomeni koji prelaze istorijski razvoj urazumljivanja...
Ybt-kod mene -oboženja...Isti kerec samo ambalaža druga...Ko da sam Hegela čitao pre nego li je on sve to napisao!

 

[oziman]

To je cisti solipsizam !

Berkli je pokusao da se spase solipsizma, jer mu je bilo ocito da je zapao u solipsizam, tako sto je uveo pojam Boga , rekavsi da je uzrok culnih ideja Bog, da on izaziva u nama culne ideje.

Izbegavajuci taj put, a sledeci Berklija, pitam se sta ces ti uvesti da izbegnes solipsizam ?

Немам шта ја да уводим. Оно што се објективише као представа наспрам субјекта јесте ткз. "ствар по себи". Која је трансцендентна. Изван могућности сазнања. Не знамо много шта она јесте , али апосолутно знамо шта није. А то знање шта није ослобађа нас мноштва заблуда. Прво и основно ослобађа нас заблуде да изван представе постоји објективан свет сличан истој.

Na stranu to sto ti izgleda uopste ne shvatas pojam sveta. Kakav je to svet bez subjekta ? I ciji je to svet ?

Свет који није наспрам субјекта не постоји. Субјекат и објекат су корелати. Ти слике које су наспрам твог сазнајућег субјекта јесу сав свет. Нема неког другог света осим тог скупа слика који је тренутно испред тебе.

А оно што се на тај начин објективише није свет, већ ствар по себи. Нешто фундаменталној другачије од свега што познајемо.

I subjekt u svetu je svet !

Нема субјекта у свету . Већ има субјекта наспрам кога је свет,

Та подела на субјекат и објекат је нешто својеврсно. До ње долазимо непосредним искуством а не закључивањем из премиса. Немамо аналогију те поделе у просторном појавном свету. Немамо нешто у појави што би личило на тај однос ЈА и појаве. Та подела на субјекат и објекат је својеврсна јер у себе укључује нешто метафизичко "ЈА" и објективан свет наспрам њега. Само ту је таква подела могућа и нигде више.

Naravno da ti zapadas u problem metafizike, koja objekt, kod tebe u ovom slucaju svet, samo posmatra, ali predmet posmatranja ( svet ) ostaje nedirnut, nepromenjen, pa je tu rec samo o posmatranju kao o kontemplaciji, a ne prakticko, delatno, a samo posmatranje i nema te odlike. Tu subjekta onda i nema, tacnije, delatnog subjekta, coveka. O dualizmu subjekt-objekt relacije vec sam ukazivao.
No, radi se o tome da u filozofiji centralni problem treba da bude menjanje stvarnosti i sveta, a ne gola nedelatna kontemplacija. A onda na delu stupa praksa, toliko nerazumljiva i mrska metafizici, i prakticka delatnost tog subjekta, coveka, koji stvara i menja svet i sebe u tom svetu.

Na stranu se posebno postavlja pitanje , kad vec upotrebljavas tu frazu saznajuci subjekat ( koja pritom kod tebe nista ne znaci ) - sta saznaje taj tvoj subjekat ?!

Jos je smesnije sto , negirajuci svaku materijalnost, tom tvom subjektu pridajes pojmove koji su karakteristicni za materiju - " naspram " subjekta ( dakle, postoji i nesto naspram subjekta ! ), " pomeranje " ( karakteristican pojam za materiju i materijalno, za tvar, postojece, itd. ) , " oblik ", " velicina " i slicno. Vec sam ti ranije ukazivao da je i Sopenhauer zapadao u te nedoslednosti, pa upotrebljavao za objasnjenje svoje idealisticke filozofije pojmove karakteristicne za materiju i fiziologiju. Kakav ucitelj, takav djak.

Na kraju, da je po tvom razumevanju, ovaj svet bi bio vecan, ali i nepromenljiv, bez uticaja tog stvaralackog subjekta, uvek isti. Tako da tvoja filozofija nema odgovor na prosto pitanja - zasto nismo i sada u prvobitnoj ljudskoj zajednici, sta je to sto dovodi do promene sveta, tehnoloskih i drustvenih napredaka, u nauci, umetnosti, filozofffffiji... drustvu ?

Ljudskom drustvu !

Као што рекох. Знање да је свет представа не даје нам много објашњења шта је ствар по себи која се тако као представа обејктивише, али нас лишава мноштва заблуда. Како заблуде да је ствар по себи некакав "бог", тако и заблуде да постоји историја. Да постоји простор и време изван представе, изван нечије свести.

Нема тако нечег. Граница простора је донде докле досеже твој поглед у овом тренутку. Буквално.
А граница времена донде докле досеже линија коју замишљаш и мериш и зовеш "време". То је сав простор и сво време које постоји. Изван тога нема ни простора ни времена. Самим тим ни историје.

 

[Dragoljub69]

Нема тако нечег. Граница простора је донде докле досеже твој поглед у овом тренутку. Буквално.

.

Naqravno...Nisam ni sumnjao da ti sediš na glavi jer tvoj pogled ne obuhvata i tvoju spozadinu!

 

[NEREJ]

Немам шта ја да уводим. Оно што се објективише као представа наспрам субјекта јесте ткз. "ствар по себи". Која је трансцендентна. Изван могућности сазнања. Не знамо много шта она јесте , али апосолутно знамо шта није. А то знање шта није ослобађа нас мноштва заблуда. Прво и основно ослобађа нас заблуде да изван представе постоји објективан свет сличан истој.



Свет који није наспрам субјекта не постоји. Субјекат и објекат су корелати. Ти слике које су наспрам твог сазнајућег субјекта јесу сав свет. Нема неког другог света осим тог скупа слика који је тренутно испред тебе.

А оно што се на тај начин објективише није свет, већ ствар по себи. Нешто фундаменталној другачије од свега што познајемо.



Нема субјекта у свету . Већ има субјекта наспрам кога је свет,

Та подела на субјекат и објекат је нешто својеврсно. До ње долазимо непосредним искуством а не закључивањем из премиса. Немамо аналогију те поделе у просторном појавном свету. Немамо нешто у појави што би личило на тај однос ЈА и појаве. Та подела на субјекат и објекат је својеврсна јер у себе укључује нешто метафизичко "ЈА" и објективан свет наспрам њега. Само ту је таква подела могућа и нигде више.



Као што рекох. Знање да је свет представа не даје нам много објашњења шта је ствар по себи која се тако као представа обејктивише, али нас лишава мноштва заблуда. Како заблуде да је ствар по себи некакав "бог", тако и заблуде да постоји историја. Да постоји простор и време изван представе, изван нечије свести.

Нема тако нечег. Граница простора је донде докле досеже твој поглед у овом тренутку. Буквално.
А граница времена донде докле досеже линија коју замишљаш и мериш и зовеш "време". То је сав простор и сво време које постоји. Изван тога нема ни простора ни времена. Самим тим ни историје.

Da li ti uopste razumes sebe o cemu govoris ?

Ja te ne razumem. Ocito nisi savladao neke osnovne pojmove u filozofiji.

Jer, krenes sa tim da su subjekat i objekat korelati, korelativni, a onda mi pricas o podeli na subjekat i objekat ( onoj metafizickoj, predkantovskoj ! ). Ti onda ne razumes sta znaci subjekt-objekt identitet, kao i korelativnost subjekt-objekta.

Ne bih o toj stvari po sebi, sada, iako, kada si god u neprilici, ti se kao pijan plota drzis nje. Jednom cu ti, posebno, pokazati da i taj Kantov ( a stvar po sebi jeste Kantov pojam ! ) nisi razumeo. Mislim, znas sta nije, a ne znas sta jeste ? Kao da i to znanje o tome sta nije - nije odredjenje i saznanje ?!

I nemoj da mi ovde, zarad odbrane tvoje filozofije, ubacujes Kantove zorove. To te nisam pitao, drugi put cemo o tome.

Pitao sam te sta tvoj " saznajuci subjekat " saznaje ?! Po tebi - saznaje slike ! Sopstvene slike. E, bas !
Drugima to prebacujes, a ovde, u tvom odgovoru, sve golo, prazno fraziranje. Nista ! I to ne u onom Hegelovom odredjenju pojma nista.

I, da li za tebe svet postoji? Ne, kazes ako nije " naspram " subjekta. Vec sam ti ukazao za nedoslednost kada upotrebljavas taj pojam kao odredjenje - naspram. Dakle, to naspram postoji. Jer ne bi bilo " naspram " !

No, podjimo i od toga - svet postoji naspram subjekta. Kako to da onda istorija ( bitno odredjenje sveta, naravno, ako mozes da razumes da je u pitanju proces ! ) ne poastoji, a svet postoji ? Kakav je to svet ( i " naspram subjekta " ) koji nema svoju istoriju ?

 

[oziman]

Da li ti uopste razumes sebe o cemu govoris ?

Ja te ne razumem. Ocito nisi savladao neke osnovne pojmove u filozofiji.

Jer, krenes sa tim da su subjekat i objekat korelati, korelativni, a onda mi pricas o podeli na subjekat i objekat ( onoj metafizickoj, predkantovskoj ! ). Ti onda ne razumes sta znaci subjekt-objekt identitet, kao i korelativnost subjekt-objekta.

Корелативност није исто што и идентитет. Бити корелативан значи бити узајамно завистан од нечега другога. Не може бити објекта без субјекта. Они су корелативно везани. Тј. постоје заједно или не постоје уопште.
Нема субјекта или бјекта него обоје заједно, корелативно везани. То значи корелативност.

Ne bih o toj stvari po sebi, sada, iako, kada si god u neprilici, ti se kao pijan plota drzis nje. Jednom cu ti, posebno, pokazati da i taj Kantov ( a stvar po sebi jeste Kantov pojam ! ) nisi razumeo. Mislim, znas sta nije, a ne znas sta jeste ? Kao da i to znanje o tome sta nije - nije odredjenje i saznanje ?!

Знање шта није јесте негативно знање али знање. И то толико моћно знање да када би то појмио и сам би схватио колико су те ваше фантазмагорије о реалности, о свету изван сазнајуће свести, о историји уопште, бесмислене и апсурдне.

I nemoj da mi ovde, zarad odbrane tvoje filozofije, ubacujes Kantove zorove. To te nisam pitao, drugi put cemo o tome.

Pitao sam te sta tvoj " saznajuci subjekat " saznaje ?! Po tebi - saznaje slike ! Sopstvene slike. E, bas !
Drugima to prebacujes, a ovde, u tvom odgovoru, sve golo, prazno fraziranje. Nista ! I to ne u onom Hegelovom odredjenju pojma nista.

I, da li za tebe svet postoji? Ne, kazes ako nije " naspram " subjekta. Vec sam ti ukazao za nedoslednost kada upotrebljavas taj pojam kao odredjenje - naspram. Dakle, to naspram postoji. Jer ne bi bilo " naspram " !

No, podjimo i od toga - svet postoji naspram subjekta. Kako to da onda istorija ( bitno odredjenje sveta, naravno, ako mozes da razumes da je u pitanju proces ! ) ne poastoji, a svet postoji ? Kakav je to svet ( i " naspram subjekta " ) koji nema svoju istoriju ?

Тај свет који постоји наспрам субјекта јесте скуп слика кога тренутно опажаш. То је сав свет. А оно што се тако обејктивише у твојој свести не познаје ни простор ни време.
Простор и време креира твоја сазнајућа свест. Изван исте нема тога.
Самим тим ствар по себи није нешто у чему би појам "историја" могао имати било какво значење.

 

[NEREJ]

Корелативност није исто што и идентитет. Бити корелативан значи бити узајамно завистан од нечега другога. Не може бити објекта без субјекта. Они су корелативно везани. Тј. постоје заједно или не постоје уопште.
Нема субјекта или бјекта него обоје заједно, корелативно везани. То значи корелативност.



Знање шта није јесте негативно знање али знање. И то толико моћно знање да када би то појмио и сам би схватио колико су те ваше фантазмагорије о реалности, о свету изван сазнајуће свести, о историји уопште, бесмислене и апсурдне.



Тај свет који постоји наспрам субјекта јесте скуп слика кога тренутно опажаш. То је сав свет. А оно што се тако обејктивише у твојој свести не познаје ни простор ни време.
Простор и време креира твоја сазнајућа свест. Изван исте нема тога.
Самим тим ствар по себи није нешто у чему би појам "историја" могао имати било какво значење.

Prvi, tvoj pasus. Tebi, ocito nije poznato Fihteovo uvodjenje termina i odredjenja - identitet subjekta i objekta. Za tim je, nespretno, ne razumevsi Fihtea, i Sopenhauer upotrebio taj termin. Zbog Hegela, Sopenhauer nije izucavao i razumeo celu nemacku klasicnu filozofiju, a rekao sam vec, zasto razlog njegove mrzosi prema Hegelu - budalasti Sopenhauer, namerno je zakazivao svoja predavanja kad i Hegel. Kod njega prazna sala, kod Hegela na prozore ulaze. To Sopenhauer, onako sujetan, nikad Hegelu nije oprostio. Ali, u toj svojoj tvrdoglavosti je ostao uskracen - da izuci velika dostignuca nemacke klasicne filozofije.

Hocu da kazem, u cemu se Fihteovo odredjenje subjekt-objekt identiteta razlikuje od ovog tvog - korelativnost subjekt-objekta ?

Baratas sa materijom i termininima koje nisi razumeo.

Drugi pasus.
Negativno znanje ? Sta je to ? Sta je, valjda, " pozitivno " znanje ? Za pojam negacije, obrati se Hegelu, koji sigurno to nije nazivao " negativnim " znanjem. Jos manje bi ga nazivao " mocnim znanjem ". Kakvo je, onda, to "nemocno znanje ", pod uslovom da znanje moze da bude nemocno ?

Treci pasus.
Dakle, slike stoje naspram subjekta ? O tom " naspram " odredjenju vec rekoh, ali ti nikako da to razumes.
Slike koje je taj isti subjekat stvorio ? Svet u slikama ? Tu si, naravno, opet pogresno, ekleticki nasilno, kako vec obicajno ustaljeno radis, pogresno razumeo Bergsona ( znas, ono oko filma ). No ono sto ti ne razumes, a to je pitanje, odakle subjektu te slike tog sveta naspram njega ?

I, bar je meni jasno, da sa tvojom filozofijom na to pitanje ne mozes da odgovoris. Zapetljan u solipsizam, tvoj odgovor mora biti dosledan - ne postoji nista osim mene, i ja stvaram svet i slike o njemu, jer iovako to ne postoji. Postojim samo ja - solus ipse.

I to bi bio dosledan odgovor sa tvoje stane, koga bih i ja postovao. Istina, i kritikovao. Jer bi se onda nametalo prosto prakticno ( ne prakticko ! ) pitanje - a kod djavola ti imas potrebe da meni odgovaras kad i onako ne postojim .

Meni se cini da bi u polemikama sa tobom trebalo se ponasati poput Znatizeljnog, koji ti je sve rekao. I dobro ti je rekao, iako je znao da ti tu kritiku neces ni da razumes, niti da uzmes u obzir.

Kako bi to Drakce definisao - introvert ?

 

[faraonn]

...misao je Put od objekta/pojma/
do,- označenosti...

 

[oziman]

Prvi, tvoj pasus. Tebi, ocito nije poznato Fihteovo uvodjenje termina i odredjenja - identitet subjekta i objekta. Za tim je, nespretno, ne razumevsi Fihtea, i Sopenhauer upotrebio taj termin. Zbog Hegela, Sopenhauer nije izucavao i razumeo celu nemacku klasicnu filozofiju, a rekao sam vec, zasto razlog njegove mrzosi prema Hegelu - budalasti Sopenhauer, namerno je zakazivao svoja predavanja kad i Hegel. Kod njega prazna sala, kod Hegela na prozore ulaze. To Sopenhauer, onako sujetan, nikad Hegelu nije oprostio. Ali, u toj svojoj tvrdoglavosti je ostao uskracen - da izuci velika dostignuca nemacke klasicne filozofije.

Hocu da kazem, u cemu se Fihteovo odredjenje subjekt-objekt identiteta razlikuje od ovog tvog - korelativnost subjekt-objekta ?

Baratas sa materijom i termininima koje nisi razumeo.

Није потребно да се разуме било чије одређење субјект објект идентитета. Него је потребно да се разуме сам тај идентитет. Једно је знати шта су Фихте, Јанко или Петко рекли о томе а друго непосредно увидети исто.
Ти као по обичају мислиш да је знати шта је неко рекао исто што и знати то нешто. Видиш није.

Да си икада у животу непосредно дошао до увида, "филозофског чуда" како га је назвао Шопенхауер, о идентиТету субјекта и објекта , не би се и даље батргао у сировом реализму у коме си.

И да. Да ти поновим. Корелативност субјекта и објекта није исто што и идентитет једног и другог.

Прво научи шта је корелативност а шта идентитет.

Drugi pasus.
Negativno znanje ? Sta je to ? Sta je, valjda, " pozitivno " znanje ?

Негативно знање јесте знати шта нешто није иако не знамо шта јесте.

Za pojam negacije, obrati se Hegelu, koji sigurno to nije nazivao " negativnim " znanjem. Jos manje bi ga nazivao " mocnim znanjem ". Kakvo je, onda, to "nemocno znanje ", pod uslovom da znanje moze da bude nemocno ?

Немоћно знање је на пример Хегелово , тј једно велико ништа упаковано у празне појмове.

Моћно знање је оно које има снагу да човеку отклони заблуде и фундаментално промени дотадашњи поглед на живот и свет.

Treci pasus.
Dakle, slike stoje naspram subjekta ? O tom " naspram " odredjenju vec rekoh, ali ti nikako da to razumes.
Slike koje je taj isti subjekat stvorio ? Svet u slikama ? Tu si, naravno, opet pogresno, ekleticki nasilno, kako vec obicajno ustaljeno radis, pogresno razumeo Bergsona ( znas, ono oko filma ). No ono sto ti ne razumes, a to je pitanje, odakle subjektu te slike tog sveta naspram njega ?

То да је свет наспрам тебе скуп слика нема везе са тим Бергоновим филмом, тј са ткз. кинематографским принципом интелигенције.

А питаш одакле слике наспрам санзајућег субјекта. Па рекох ти већ. Ствар по себи се тако објективише. А оно што апсолутно знамо јесте да те слике и оно што се тако објективише није идентично, нити слично, није аналогно, већ се суштински разликује.

 

[NEREJ]

Није потребно да се разуме било чије одређење субјект објект идентитета. Него је потребно да се разуме сам тај идентитет. Једно је знати шта су Фихте, Јанко или Петко рекли о томе а друго непосредно увидети исто.
Ти као по обичају мислиш да је знати шта је неко рекао исто што и знати то нешто. Видиш није.

Да си икада у животу непосредно дошао до увида, "филозофског чуда" како га је назвао Шопенхауер, о идентиТету субјекта и објекта , не би се и даље батргао у сировом реализму у коме си.

И да. Да ти поновим. Корелативност субјекта и објекта није исто што и идентитет једног и другог.

Прво научи шта је корелативност а шта идентитет.



Негативно знање јесте знати шта нешто није иако не знамо шта јесте.



Немоћно знање је на пример Хегелово , тј једно велико ништа упаковано у празне појмове.

Моћно знање је оно које има снагу да човеку отклони заблуде и фундаментално промени дотадашњи поглед на живот и свет.



То да је свет наспрам тебе скуп слика нема везе са тим Бергоновим филмом, тј са ткз. кинематографским принципом интелигенције.

А питаш одакле слике наспрам санзајућег субјекта. Па рекох ти већ. Ствар по себи се тако објективише. А оно што апсолутно знамо јесте да те слике и оно што се тако објективише није идентично, нити слично, није аналогно, већ се суштински разликује.

Kao po obicaju, nista mi nisi odgovorio. Znam, ne razumes taj sirovi realizam, u kome sam ja...

ali, ja te uporno pitam da li razumes idealizam ? mene u to nisi ubedio.

Istina, nisam od onih izabranih koji mogu da pojme pojam " filozofskog cuda ". A i ne tezim tome, za mene filozofija ima sasvim drugu namenu .

Lepo si mi sve objasnio, uz pomoc cuda, naravno. Jer je cudo, npr., potrebno da bih razumeo da se stvar po sebi ( inace nesaznatljiva ! ) objektivise !

Pa jos i lupetanja koja ti nazivas apsolutnim znanjem ?!

Idi...sta sve nije filozofiranje.

 

[NEREJ]

Da. Faraon nas je ovde, prefinjeno, kako ume, upozorio da se vratimo na temu.

I nesto mislim, i treba. Bolje to nego baviti se filozofskim cudima.

Elem, u filozofiji je misao akt misljenja, tok misljenja, pa i posledica misljenja.

Tacnije, proizvod ili rezultat misljenja.

Misljenje, pritom, mozemo razumeti kao shvatanje i proizvodjenje znacenja, odnosa, ili , pak, stvarnih veza, tako da misao nije identicna sa misljenjem. Misao moze svoje vazenje da produzi nezavisno od subjekta, zato sto je vec postala.

Naime, misao je nesto sto je, kao produkt ( gotov ) misljenja, nastalo i postalo, time i steklo svoj " zivot ". Kao produkt, potvrdjen, ima nezavisnost od misljenja i subjekta.

Zato danas i imamo misli ( u filozofiji ) jednog Heraklita, Platona, Aristotela, Kanta...koje jesu, postoje nezavisno od tvorca, subjekta.

Misao se, naravno, shvata i kao logicka vrednost, ali, to je vec drugi prilaz pitanju.

 

[Dragoljub69]

Zaista je Oziju problem da identifikuje svoj subjekat jer nema pojma ko je!
Jer pitanje o identitetu subjekta možemo postaviti samo o delatnom subjektu,o pokretnom i
o subjektu u svetu! Jer identitet subjekta može da verifikuje baš pojava drugog subjekta!
Nadam se da ne mislite da sam otkrio Ameriku-što se mene tiče -još bi bila neotkrivena...

 

[YHYK]

Pa mi smo misli ... ili zamisli?

e, jes ga odgovori!!

 

[kvazar12]

ozimane pricaj nam malo o bergsonu i virtuelnom...

 

[znatizeljni mislilac]

Dakle, slike stoje naspram subjekta ? O tom " naspram " odredjenju vec rekoh, ali ti nikako da to razumes.
Slike koje je taj isti subjekat stvorio ? Svet u slikama ? Tu si, naravno, opet pogresno, ekleticki nasilno, kako vec obicajno ustaljeno radis, pogresno razumeo Bergsona ( znas, ono oko filma ). No ono sto ti ne razumes, a to je pitanje, odakle subjektu te slike tog sveta naspram njega ?

Zanimljivo da samo ozi realnost naziva slikama. Ostali fotografije, avatare, umetnicka dela...
slucajno? I dont tink so....
Rasel je zamerio Bergsonu sto koristi tu rec, mogao bih se sloziti jer bas i nije filosofski termin. Vise je uz lovacke price u kafani...uz Dragoljuba i pivkane.....