Šta hrvatski školarci uče iz istorije

[Škutor Kićo]

Gledam malo slike iz tog dijela Turske obale i ne vidim ništa čega mi nemamo jedino su im plaže nešto duže nego naše tog tipa

Jesi ti ikad vidia kako izgledaju omiška ili makarska rivijera i njihove plaže? Jesi ikad posjetia neki dalmatinski otok koji obiluju baš s takvim šljunčanim plažama ka na Kušadasima?? Da ne govorim o ostaloj ponudi koja mami turiste da posjete Dalmaciju i njene ne samo šljunčane plaže nego i uvale, škoji, grebeni, klisure, spilje itd.

Jbt pa samo Split ima raznovrsniju ponudu plaža i mista za okupat se nego 10 takvih Kušadasa daso moj.

Split: plaže i uvale

Vrhunac ponude je kebab

 

[Perperius]

Od 6 do 16 Septembra sam bio u Kušadasiju. Tamošnji Turci po izgledu niže veze s nama nemaju. Lokalni trgovci nas Srbe često prepoznaju čak i kad ne čuju jezik. Valjda nas prepoznaju po izgledu, mimici i facijalnom izrazu. Lokalni Turci su uglavnom garavi i izgledaju često nešto između Iranaca i Kavkazaca, a žene često imaju mongoloidnog upliva. Njihove žene su niže, ali vitkije od Srpkinja. Naše imaju izraženije ženske atribute, ali i jače kukove, sklonije su debljanju itd.

Nekoliko Turkinja iz Kušadasija koje su mi se 'namjestile.'

Pogledajte prilog 1790259
Pogledajte prilog 1790258
Pogledajte prilog 1790261
Pogledajte prilog 1790263
Pogledajte prilog 1790264
Pogledajte prilog 1790265

Ovo je Bulent koji drži buregžinicu, ima dobar burek. Liči na izvornog Turčina.

Pogledajte prilog 1790266

@FDDD @Perperius

Ovi sa slika su sličniji Kazakhstanu nego Kavkazu/Iranu

 

[Krishna]

Ovi sa slika su sličniji Kazakhstanu nego Kavkazu/Iranu

Zato što su to žene, osim osobe sa zadnje slike. Rekoh da kod žena iz Kušadasiju često bude turkijsko-mongolskog upliva. No, ima ih dosta i sa drugačijim izgledom. Evo par primjera.

 

[Perperius]

Zato što su to žene, osim osobe sa zadnje slike. Rekoh da kod žena iz Kušadasiju često bude turkijsko-mongolskog upliva. No, ima ih da drugačijim izgledom. Evo par primjera.

Pogledajte prilog 1790293Pogledajte prilog 1790294
Pogledajte prilog 1790295
Pogledajte prilog 1790296

Ima i tu nešto turanidskog upliva ali mnogo manje nega na prvim slikama.

 

[Krishna]

Ima i tu nešto turanidskog upliva ali mnogo manje nega na prvim slikama.

Ova je armenoidna. Relativno malo takvih ima u Kušadasiju. Taj izgled je tipičan za istočnu Tursku.

 

[Ovi jedan]

Kako će bit čuđenja kad te jedan dan pribije koji ljubomorni muž ili momak

 

[Krishna]

Gledam malo slike iz tog dijela Turske obale i ne vidim ništa čega mi nemamo jedino su im plaže nešto duže nego naše tog tipa

Jesi ti ikad vidia kako izgledaju omiška ili makarska rivijera i njihove plaže? Jesi ikad posjetia neki dalmatinski otok koji obiluju baš s takvim šljunčanim plažama ka na Kušadasima?? Da ne govorim o ostaloj ponudi koja mami turiste da posjete Dalmaciju i njene ne samo šljunčane plaže nego i uvale, škoji, grebeni, klisure, spilje itd.

Jbt pa samo Split ima raznovrsniju ponudu plaža i mista za okupat se nego 10 takvih Kušadasa daso moj.

Split: plaže i uvale

Nisam otoke uporedio sa Kušadasijem, nego kopnenih dio.

Evo nekih slika mora/plaža koje sam uslikao u Kušadasiju. Samo ove slike uslikane telefonom ne mogu dočarati ni pola stvarnog utiska.

 

[Mrkalj]

Nisam otoke uporedio sa Kušadasijem, nego kopnenih dio.

Evo nekih slika mora/plaža koje sam uslikao u Kušadasiju. Samo ove slike uslikane telefonom ne mogu dočarati ni pola stvarnog utiska.

Pogledajte prilog 1790312
Pogledajte prilog 1790310
Pogledajte prilog 1790309
Pogledajte prilog 1790308
Pogledajte prilog 1790307
Pogledajte prilog 1790306
Pogledajte prilog 1790305
Pogledajte prilog 1790303
Pogledajte prilog 1790304
Pogledajte prilog 1790313

Jesi siguran da se ovo na slici ne vidi Rumija:

Mnooogo liči. Samo je Sveti Stefan potonuo.

 

[Mrkalj]

Ova je armenoidna. Relativno malo takvih ima u Kušadasiju. Taj izgled je tipičan za istočnu Tursku.

Pogledajte prilog 1790300

Drži te i na godišnjem...

 

[Ovi jedan]

Nisam otoke uporedio sa Kušadasijem, nego kopnenih dio.

Evo nekih slika mora/plaža koje sam uslikao u Kušadasiju. Samo ove slike uslikane telefonom ne mogu dočarati ni pola stvarnog utiska.

Na stranu ukusi, al ako im je ovo top 3 destinacija onda ne znam o čemu pričamo i s kojim destinacijama u Dalmaciji ti ovo uspoređuješ Jbt moja Kaštela nisu u top100 u Dalmaciji pa su plaže lipše i urednije deset puta od ovog njihovog bisera.


Ne mislim da je bezveze ili da nije vridno posjete daleko od toga, al ovo mirit s dalmatinskim plažama je van pameti. Razina da uspoređuješ Jolu i Olivera i dvojiš koji je od njih dvojice bolji. Mislin moš, al ne znam šta bi reka

 

[Mrkalj]

Zato što su to žene, osim osobe sa zadnje slike. Rekoh da kod žena iz Kušadasiju često bude turkijsko-mongolskog upliva. No, ima ih dosta i sa drugačijim izgledom. Evo par primjera.

Ova te predatorski gleda.

 

[Škutor Kićo]

Razina da uspoređuješ Jolu i Olivera i dvojiš koji je od njih dvojice bolji

Tjeras me da ti dam srce

 

[Mrkalj]

Nakon turskog najviše sam čuo srpski jezik.

Logično. To je službeni jezik Porte u Stambolu.

 

[Mrkalj]

Na stranu ukusi, al ako im je ovo top 3 destinacija onda ne znam o čemu pričamo i s kojim destinacijama u Dalmaciji ti ovo uspoređuješ Jbt moja Kaštela nisu u top100 u Dalmaciji pa su plaže lipše i urednije deset puta od ovog njihovog bisera.


Ne mislim da je bezveze ili da nije vridno posjete daleko od toga, al ovo mirit s dalmatinskim plažama je van pameti. Razina da uspoređuješ Jolu i Olivera i dvojiš koji je od njih dvojice bolji. Mislin moš, al ne znam šta bi reka

Jel ima dve ili jedna i po peščana plaža u Dalmaciji, a da je duža od 17 metara?

 

[Krishna]

Jesi siguran da se ovo na slici ne vidi Rumija:

Pogledajte prilog 1790317
Mnooogo liči. Samo je Sveti Stefan potonuo.

To je plaža 'Diamond' na nekih 12 km od Kušadasija. Dugačka je 5-6 km, a more poprilično odaje utisak okeana pošto je otvoreno/široko. Preko puta plaže ima pješačka i biciklistička staza, od vegetacije uglavnom su palme okolo.

Još 2 da pomenute plaže.

 

[Krishna]

Na stranu ukusi, al ako im je ovo top 3 destinacija onda ne znam o čemu pričamo i s kojim destinacijama u Dalmaciji ti ovo uspoređuješ Jbt moja Kaštela nisu u top100 u Dalmaciji pa su plaže lipše i urednije deset puta od ovog njihovog bisera.


Ne mislim da je bezveze ili da nije vridno posjete daleko od toga, al ovo mirit s dalmatinskim plažama je van pameti. Razina da uspoređuješ Jolu i Olivera i dvojiš koji je od njih dvojice bolji. Mislin moš, al ne znam šta bi reka

U Dalmaciji i CG gori nema tako dugačkih/širokih plaža kao u Grčkoj i Turskoj. Jesi li vidio Kefaloniju? Ono je moglo bi se reći surova ljepota, dok su Hvar i Brač pitomije ljepote. Neko voli popa a neko popadiju, tj. ukusi su različiti. Nisam bio u Marmarisu, čujem od nekih da su tamo ljepše plaže nego u Kušadasiju ali da ih ima manje. Meni nije toliko bitna ljepota samih plaža, nego sve ukupno kad idem na odmor. Turska egejska i sredozemna obala su u prednosti nad Dalmacijom/HR i CG jer imaju dužu sezonu, to je zbog toplije klime/južnije lokacije. U antalijskoj regiji se može bez problema kupati tokom čitavog Oktobra, čak i u Novembru. U Dalmaciji je već početkom Septembra gotova sezona.

Ovo je iz okoline Kušadasija, kamen kao u Dalmaciji.

2 sa krstarenja.

 

[Krishna]

Logično. To je službeni jezik Porte u Stambolu.

Nekoliko puta mi se desilo kad prolazim kroz glavne ulice koje su pune radnji i lokala (slične su kao Knez Mihailova) da mi trgovci dobacuju 'de si brate', 'kako si brate' i sl. Doslovno na srpskom jeziku, ne na engleskom. Isto se desilo još nekima našina koji su bili u hotelu u kome sam bio. Tako nas mame da nam nešto prodaju. Mnogi trgovci u Kušadasiju znaju od srpskog taman toliko da se pozdrave sa nama i ostave pozitivan utisak, kao i rječi/rečenice vezane za samu trgovinu. U hotelu u kome sam bio svi gosti su bili iz Srbije. U taj hotel uglavnom dolaze Srbi i u njemu je sve napisano na srpskom, tipa 'u lift mogu samo 2 osobe', 'bacajte smeće u kante' itd. Na ulazu u hotel, kao i na recepciji (na slici) stoje srpska i turska zastava.

@Perperius @Ovi jedan @FDDD

 

[Škutor Kićo]

Logično. To je službeni jezik Porte u Stambolu.

Na kojen pismu?

 

[Mrkalj]

Na kojen pismu?

Ćirilica i arabica. Nismo mi Srbi tropismeni kao vi Hrvati. Ko bi s vama...

Evo transliteracija na latinicu, za tebe.

Pismo Vuka Brankovića sultanu Bajazitu — 1483.

Velikomu i previsokomu i preslavnomu i presvetlomu gospodaru, caru nad cari istočnem i zapadnem zemljam i veliki Amire sultan Bajazit Begu, celivam čestitu ruku carstva ti. Veliki i čestiti gospodaru, avo dođe k nam carstva ti sluga Murat i od njega primismo knjigu i reči carstva ti, i mi dobre razumesmo što carstvo ti nam u svojej knjige piše i na reči poručuje. Mi se sa tem carstvu ti poklanjamo kako našemu gospodaru i što nam piše carstvo ti jere je Bog učinil i seo si na stolu carstva svoga oca. Bog da umnoži carstvo ti čestito u dugu životu. A što nam carstvo ti piše i na reči poručuje jere nam hoćeš dati zemlje i gradove, a mi da bismo bili među carstvom ti i među svetlem kraljem kako su i naši prvi bili. I za inu rabotu što zna carstvo ti što si nam bio poručio, i mi čuvši tvojega carstva volju i hotenje pustismo k našemu gospodaru svetlomu kralju a k bratu tvoga carstva, i na toj ga nađosmo kako može u svem carstva ti volja biti. I ako dokle bi carstvu ti volja bila - dotlaj da bude i mir među vami, i bratstvo istino i prijateljstvo, a mi među vami stojeći da bismo služili carstvu ti kako su i naši prvi služili i harče davali dokle bude volja carstva ti. I molimo se carstvu ti ako hoćeš da bude među vami tvrdo bratstvo i prijateljstvo kako da čuje vas svet. Tada da bude od carstva ti strane tvrdo i nepokolebimo, iod kraljeve svetlosti strane ja odzimljem na moju glavu, i na moju veru i na moju dušu jere će biti od kraljeve svetlosti tvrdo toje što spravimo da ne bude među vami nijedna varka. I k carstvu ti poslasmo našega počtenoga slugu Jovana sa svim našega srca hotenjem molimo se carstvu ti što ti bude govorio da ga veruješ. I Bog da umnoži čestitomu caru leta i godine.

Julija 5. u Kupiniku

Carstva ti sklav despot Vuk i kapetan bosanskih gradov.

 

[Škutor Kićo]

Mislis samo turska arabica ili ruska cirilica

Ćirilica i arabica. Nismo mi Srbi tropismeni kao vi Hrvati. Ko bi s vama...

 

[Krishna]

Mislis samo turska arabica ili ruska cirilica

Turci već 100 godina pišu latinicom, od Mustafe Kemala Ataturka. Prije toga su koristili arapsko pismo.

 

[Mrkalj]

Mislis samo turska arabica ili ruska cirilica

Ma ne. Kako Bartolomeo Kašić reče "s našimi serbskimi slovi" ili fra Matija Divković "izpisavši sarpski".

KUPINIK​

Srednjovekovno utvrđenje Kupinik (stari grad Kupinik) u blizini Pećinaca u Sremu prvi put se pominje u istorijskim izvorima krajem 14. veka, ali je svakako starije.​

Za istoriju srpske države vezuje se početkom 15. veka kada ga despot Stefan Lazarević dobija od Mađara. Nasleđuje ga Đurađ Branković i do konačnog pada despotovine i razaranja samog Kupinika u rukama je despotske porodice Branković. U njemu su stolovali legendarni Zmaj Ognjeni Vuk, despotica Angelina sa sinovima Đorđem i Jovanom i poslednji despot Stefan Berislavić.​

 

[Mrkalj]

Ево писама деспота Змаја Огњеног Вука Бранковића у бољој резолуцији да нам се комшилук не жали на нечиткост:

Pismo Vuka Brankovića sultanu Bajazitu — 1483.

Velikomu i previsokomu i preslavnomu i presvetlomu gospodaru, caru nad cari istočnem i zapadnem zemljam i veliki Amire sultan Bajazit Begu, celivam čestitu ruku carstva ti. Veliki i čestiti gospodaru, avo dođe k nam carstva ti sluga Murat i od njega primismo knjigu i reči carstva ti, i mi dobre razumesmo što carstvo ti nam u svojej knjige piše i na reči poručuje. Mi se sa tem carstvu ti poklanjamo kako našemu gospodaru i što nam piše carstvo ti jere je Bog učinil i seo si na stolu carstva svoga oca. Bog da umnoži carstvo ti čestito u dugu životu. A što nam carstvo ti piše i na reči poručuje jere nam hoćeš dati zemlje i gradove, a mi da bismo bili među carstvom ti i među svetlem kraljem kako su i naši prvi bili. I za inu rabotu što zna carstvo ti što si nam bio poručio, i mi čuvši tvojega carstva volju i hotenje pustismo k našemu gospodaru svetlomu kralju a k bratu tvoga carstva, i na toj ga nađosmo kako može u svem carstva ti volja biti. I ako dokle bi carstvu ti volja bila - dotlaj da bude i mir među vami, i bratstvo istino i prijateljstvo, a mi među vami stojeći da bismo služili carstvu ti kako su i naši prvi služili i harče davali dokle bude volja carstva ti. I molimo se carstvu ti ako hoćeš da bude među vami tvrdo bratstvo i prijateljstvo kako da čuje vas svet. Tada da bude od carstva ti strane tvrdo i nepokolebimo, iod kraljeve svetlosti strane ja odzimljem na moju glavu, i na moju veru i na moju dušu jere će biti od kraljeve svetlosti tvrdo toje što spravimo da ne bude među vami nijedna varka. I k carstvu ti poslasmo našega počtenoga slugu Jovana sa svim našega srca hotenjem molimo se carstvu ti što ti bude govorio da ga veruješ. I Bog da umnoži čestitomu caru leta i godine.

Julija 5. u Kupiniku

Carstva ti sklav despot Vuk i kapetan bosanskih gradov.

https://books.google.rs/books?id=_5...ce=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

 

[Škutor Kićo]

Ma ne. Kako Bartolomeo Kašić reče "s našimi serbskimi slovi" ili fra Matija Divković "izpisavši sarpski".

KUPINIK​

Srednjovekovno utvrđenje Kupinik (stari grad Kupinik) u blizini Pećinaca u Sremu prvi put se pominje u istorijskim izvorima krajem 14. veka, ali je svakako starije.​

Za istoriju srpske države vezuje se početkom 15. veka kada ga despot Stefan Lazarević dobija od Mađara. Nasleđuje ga Đurađ Branković i do konačnog pada despotovine i razaranja samog Kupinika u rukama je despotske porodice Branković. U njemu su stolovali legendarni Zmaj Ognjeni Vuk, despotica Angelina sa sinovima Đorđem i Jovanom i poslednji despot Stefan Berislavić.​

Naziva ga bosanskim i zar nije vartolomej

 

[Mrkalj]

Naziva ga bosanskim i zar nije vartolomej

Koga? Ćirilicu? Ne. Jezik, da.


Ime jezika

Meni je jedan naš istaknuti jezikoslov u liku forumskog diskutanta postavio pitanje zašto srpski jezik ne bi mogao biti - i hrvatski, aludirajući pritom i na opravdanost srpskohrvatskog naziva za srpski jezik.

Ne može biti - "i hrvatski" jer je književna upotreba srpskog jezika od strane nosilaca hrvatskog imena bila u cilju misionarsko-prozelitističke aktivnosti rimokatoličkog klera. Ne samo srpski jezik, već i srpsko pismo (ćirilica; vidi Matija Divković - Nauk krstjanski) kao i nemali broj srpskih rečnika upotrebljavani su sa ciljem preobraćanja srpskog parvoslavnog naroda u rimokatolike koji su kasnije uopšteni kao "hrvatski narod" (Svehrvatski katolički kongres 1900.) sa posledičnom tendencijom preimenovanja srpskog jezika u hrvatski. Eto, zato naziv "hrvatski", makar i u kovanici "srpskohrvatski" nije istorijski opravdan. Irci koriste engleski jezik, govore i pišu engleskim jezikom, razvijaju njegovu književnost i jezik uopšte, ali to ne može opravdati nečiju eventualnu želju da taj jezik nazove "engleskoirskim" ili "irskim jezikom".

Koliko je hrvatomanija uzela maha vidimo po prisustvu radikalno-šovinističke struje hrvatskih jezikoslovaca od Murvara preko Kačića do Grčevića koja, suštinski priznajući gorerečeno, pokušava da dokaže kako su Srbi Hrvatima preko Vuka Karadžića ukrali jezik jer do tada su govorili rusko-srpskim, a da je ovaj današnji jezik nastao na hrvatskoj književnosti. Ovaj smešni diskurs odbacuju iole pismeniji lingvisti (Katičić, Babić, Brozović) i istoričari književnosti (...), pa se autistično drže kursa da su u pitanju dva (brojem "2") slična jezika, ali ne jedan jezik. Treći priznaju da je u pitanju jedan standardni jezik i ne ulazeći u njegov istorijat autistično tvrde da dva naroda mogu imati isti jezik.

HRVATI (I)JEKAVCI NE POSTOJE