Јел знаш да си предвидљив?
Да, ово је питање, иако може да ти звучи као констатација.
Не мораш да ми одговориш.
Ево најконкретније, ако ме твоја бахатост понизи, видећу да ли могу да те надмудрим или ћу прекинути комуникацију. Ништа не кошта.* Да си другосрбијанац можда бих кликнуо на дугме за пријављивање модерацији. Друкаре су то, боље не заслужују.
Уопштено посматрано, ако ме неко понизи:
1. Реагујем одмах. У том случају ме је глупо понизио, међутим многи људи су ипак толико паметни да понижавају тек кад имају јачу силу.
2. Сачекам да се измени ситуација, радим на томе, па му онда одговорим. Како оно кажу - освета се сервира хладна
3. Видим да се не исплати одговарати, не улазим у рекет јер сам слабији. И могу више да изгубим од (једног?) понижења. Ова опција није баш неисцрпна, као ни моји живци.
4. Признам себи да сам пизда. И то је могуће. У том случају радим нешто на томе, или некако живим са тим сазнањем.
Сва четири ми делују као много логичније решење него да измишљам како ћу ја у Рај јер сам трпео понижење, а онај што ме је понизио у Пакао. Нема од тога ништа. Међутим, како је то Ниче лепо објаснио, хришћанство се од почетка обраћа људским слабостима. Зато је у једном тренутку римска владајућа класа схватила да им хришћанство одговара. Зато је велики број људи похрлио у хришћанство - много је лакше надати се Рају него спремати побуну или признати себи да си бедан...
*А да, што се тебе тиче. Ниси ми одговорио зашто постављаш питања. Ако се на мене односи оно у твом потпису, онда знај да губиш време
