Шта данас значи бити паган

Poštovani mislioče,

kao što dobro znate u Bibliji tj hrišćanstvu se priča o stradanijima kakvoga Jevreja iz Nazareta, besposličara alkoholičara koji je u nedostatku alkohola posle 10 uveče sipao vodu samo da bi se oblokavao ali je umeo i da potegne mačetu u verskim objekatima jer je bio ljubomoran na druge koji su se dali u rasulo a njega nisu zvali. Sad, zašto je takav završio kako je završio i zašto mu Bog nije pomogao bem li ga - nisam vernik ali me je jako pogodilo to što nije hteo da mu pomogne a ima funkciju tj ne košta ga ama baš ništa. Pa daj kad nećeš da pomogneš čoveku onda neću da glasam za tebe a Bog bez glasova odnosno vernika i nije nešto.


E sad da uozbiljimo malo - dolaskom na Balkan menjali smo veru za večeru i Nemanjići su imali grdnih problema da privole narod na tu kojekakve istočnjačke komercijalne fazone. Danas, samo popa sa debelom vezom može napredovati u putevima gospodnjim i dobiti dobru parohiju sa imućnijim stanovništvom a ostali mogu samo da traže šta još nisu pročitali od knjiga bogogugodnih. Toliko o hrišćanstvu pod srpskim uslovima.

Pitanje glasi: šta mi Sloveni imamo sa jevrejskom storijom mindnumbing pričom punoj logika prvog reda i halucinacija?

Osim pasa na lancu, postoje i psi forumske lutalice.
 
Моја религија учи да се не трпе и праштају понижења, посебно не ако су намерно нанета. То је противно природи.
Видим немаш коментара на констатацију да нисам променио религију ни уверења.
Још неко питање?

Kad je tako, zasto vec nisi novi Gavrilo Princip jer ti je ponizeno i popljuvano sve srbsko? Ili je tvoje rodovjerje licne prirode u kojem volis samo sebe? A ovamo trubis o nekom nacionalnom moralu? Mani, batali, propalo, ispuhalo, oduvano i sve je gluma u stilu: joj, bas je cool!
 
Poslednja izmena:
Kad je tako, zasto vec nisi novi Gavrilo Princip jer ti je ponizeno i popljuvano sve srbsko? Ili je tvoje rodovjerje licne prirode u kojem volis samo sebe? A ovamo trubis o nekom nacionalnom moralu? Mani, batali, propalo, ispuhalo, oduvano i sve je gluma u stilu: joj, bas je cool!
Zasto uvek polazis od sebe. Ima i onih kojima je zaista dobro. Nije vazan broj. Oni kojima je dobro, oni glume vernike i demokrate, a u biti su bezboznici.
 
Kad je tako, zasto vec nisi novi Gavrilo Princip jer ti je ponizeno i popljuvano sve srbsko? Ili je tvoje rodovjerje licne prirode u kojem volis samo sebe? A ovamo trubis o nekom nacionalnom moralu? Mani, batali, propalo, ispuhalo, oduvano i sve je gluma u stilu: joj, bas je cool!

Гаврило Принцип само после тебе драги папо (оно папа је зато што попујеш). Колико знам историју, Гаврило и није био први предвиђен а акцију. Покушао је неко атентат и пре њега.
Моја религија је личне природе. Волим себе, јел је то грех? Ти не волиш?!
Да ли волим само себе? Ко си ти да ме испитујеш?!? Овде само вређаш уверења људи који ти се нису обратили први. Мора да имаш јако лепу слику о себи.
 
Гаврило Принцип само после тебе драги папо (оно папа је зато што попујеш). Колико знам историју, Гаврило и није био први предвиђен а акцију. Покушао је неко атентат и пре њега.
Моја религија је личне природе. Волим себе, јел је то грех? Ти не волиш?!
Да ли волим само себе? Ко си ти да ме испитујеш?!? Овде само вређаш уверења људи који ти се нису обратили први. Мора да имаш јако лепу слику о себи.

Tvoje vjersko uvjerenje je prazna puska u ruci covjeka koji ne vidi dalje od nosa.
 
Узгред, понижено је све српско.
Не знам шта је то "србско", нема у правопису српског језика.

не знам зашто неком смета то срБско, какве има везе што није/је граматички исправно, поента је да се нешто сазна из других искустава о филозофији, догми религије.
пошто се обојица слажете да је српско или србско све понижено, зашто је то тако, какав смо то ми народ да смо дозволили понижења, да ли је то други образ, куробецање или нешто треће.
 
не знам зашто неком смета то срБско

Сећам се кад је на власт у Хрватској дошао Санадер, или можда још Рачан се на исту врнуо, каже моја кева - види како лепо прича СРПСКИ, све га разумеш. Јер биће да је реч о једном језику (осим можда неких дијалеката) има за јоту више разлога да се зове српски него хрватски, а неки кажу да би могло српски или хрватски. Зашто је за ову причу битно? Јербо кад неко прича (и пише) нормално, како је то радио пре прихватања неке идеологије, па то је рецимо нормално писање и говор. А шта рећи ако неко намерно моделује свој језик, да би било у складу са идеолошким погледима? Тако ми се упали лампица као и код тог новохрватског, а богами не знам ни ове Санџаклије, ако се већ пишу ко "Бошњаци" да ли морају на ијекавици (добро, можда се стварно тамо тако говори, истина не знам да Срби из Раса тако говоре...). Тако је и то "србски".
У ендехазији је био извесни кориенски правопис.
Nu, i nakon 1892. hrvatskim korienskim pravopisom i dalje pišu hrvatski ljudi od pera koji u srbskom pravopisu vide posizanje srbskoga elementa u hrvatski jezik. Starceviceva Stranka Prava i Radiceva Hrvatska Seljacka Stranka uztrajno se bore za hrvatski korienski pravopis. Braca Radici hrvatskim korienskim pravopisom pišu do smrti...
Сећам се кад сам почињао да блејим по нету, форум Игре без граница. Било разне раје, мало смо се вређали (често национално) мало се као сајбер-ружили. Најгори усташоиди су говорили сестрама Српкињама (или можда треба "СрБкињама") "KUJO SRBSKA". То је било неке 1999. и 2000. и не сећам се да је тад неко у Србији тако говорио. Онда се појави неки "Образ", група фанатика која само доноси штету. И они почеше тако да говоре, извештачено.
Уосталом, ако хоће неку традицију, правилно је да каже "сербство". Јер био је славено-сербски језик. А "србство", ето код праваша, Павелића...
Да резимирамо - "србски" говоре
1. Најгори зилоти у Србији, иначе смешног броја и значаја, али јаки у галами
2. Усташоиди кад хоће да нас вређају (или су бар тако говорили)
3. Другосрбијанци кад мисле да су духовити, њихова верзија - srBstvo. И онда то и мени каче, а ја ни лук јео, ни лук мирисао.

Иначе због "историјских" идеја какве "Храстовник" избацују свако помињање историје Срба (и Словена) старије од хиљаду година се дочекује на нож као спрдња. Зато што се такви као он, "супретрупер", а некада Деретић - стварно спрдају.
Овде ме напада само зато што сам се јавио на теми за национални препород. Качи ми неке "масоне & хазаре" (ту сам му захвалан, то је дало теми на живописности). Хоће ваљда да има монопол као "препородитељ". Е не дам!
Што би рекли комунисти - од таквих се треба дистанцирати :)
 
Сећам се кад је на власт у Хрватској дошао Санадер, или можда још Рачан се на исту врнуо, каже моја кева - види како лепо прича СРПСКИ, све га разумеш. Јер биће да је реч о једном језику (осим можда неких дијалеката) има за јоту више разлога да се зове српски него хрватски, а неки кажу да би могло српски или хрватски. Зашто је за ову причу битно? Јербо кад неко прича (и пише) нормално, како је то радио пре прихватања неке идеологије, па то је рецимо нормално писање и говор. А шта рећи ако неко намерно моделује свој језик, да би било у складу са идеолошким погледима? Тако ми се упали лампица као и код тог новохрватског, а богами не знам ни ове Санџаклије, ако се већ пишу ко "Бошњаци" да ли морају на ијекавици (добро, можда се стварно тамо тако говори, истина не знам да Срби из Раса тако говоре...). Тако је и то "србски".
У ендехазији је био извесни кориенски правопис.
Nu, i nakon 1892. hrvatskim korienskim pravopisom i dalje pišu hrvatski ljudi od pera koji u srbskom pravopisu vide posizanje srbskoga elementa u hrvatski jezik. Starceviceva Stranka Prava i Radiceva Hrvatska Seljacka Stranka uztrajno se bore za hrvatski korienski pravopis. Braca Radici hrvatskim korienskim pravopisom pišu do smrti...
Сећам се кад сам почињао да блејим по нету, форум Игре без граница. Било разне раје, мало смо се вређали (често национално) мало се као сајбер-ружили. Најгори усташоиди су говорили сестрама Српкињама (или можда треба "СрБкињама") "KUJO SRBSKA". То је било неке 1999. и 2000. и не сећам се да је тад неко у Србији тако говорио. Онда се појави неки "Образ", група фанатика која само доноси штету. И они почеше тако да говоре, извештачено.
Уосталом, ако хоће неку традицију, правилно је да каже "сербство". Јер био је славено-сербски језик. А "србство", ето код праваша, Павелића...
Да резимирамо - "србски" говоре
1. Најгори зилоти у Србији, иначе смешног броја и значаја, али јаки у галами
2. Усташоиди кад хоће да нас вређају (или су бар тако говорили)
3. Другосрбијанци кад мисле да су духовити, њихова верзија - srBstvo. И онда то и мени каче, а ја ни лук јео, ни лук мирисао.

Иначе због "историјских" идеја какве "Храстовник" избацују свако помињање историје Срба (и Словена) старије од хиљаду година се дочекује на нож као спрдња. Зато што се такви као он, "супретрупер", а некада Деретић - стварно спрдају.
Овде ме напада само зато што сам се јавио на теми за национални препород. Качи ми неке "масоне & хазаре" (ту сам му захвалан, то је дало теми на живописности). Хоће ваљда да има монопол као "препородитељ". Е не дам!
Што би рекли комунисти - од таквих се треба дистанцирати :)

не би да се уплићем у ваш конфликт, (надам се) за мене је довољно да сте обојица српске патриоте коме је породица светиња, остале размирице су форма што један корисник на крсти често помиње и ту је управу да је суштина битна. традицију треба чувати и неговати, а вера је лична ствар сваког поједница сем ако није у некој секти која трује српску будућност.
бити патриота и националиста је погрдно само оним људима који су себе изгубили па желе и друге да одведу на тај погубнички пут.
што се тиче хрвата - кад ћемо се манути других и окренути себи, боли ме уво шта они хоће, ја желим да знам шта ми Срби хоћемо.
 
ја желим да знам шта ми Срби хоћемо.

"а ђаво ће га знати мој професоре"
То је цитат из филма "Лепа села..." иначе је питање било другачије, али свеједно се може често применити.
Говорим то на пдф Политика, и раније сам говорио - ако се ми не боримо за себе, како да тражимо од других да се боре за нас. Али не морамо сад о томе...
Чињеница је да углавном не знамо шта хоћемо, а већина оних који знају шта хоће нису добронамерни (политичари и остали ваћатори).
 
"а ђаво ће га знати мој професоре"
То је цитат из филма "Лепа села..." иначе је питање било другачије, али свеједно се може често применити.
Говорим то на пдф Политика, и раније сам говорио - ако се ми не боримо за себе, како да тражимо од других да се боре за нас. Али не морамо сад о томе...
Чињеница је да углавном не знамо шта хоћемо, а већина оних који знају шта хоће нису добронамерни (политичари и остали ваћатори).

зар је проблем рећи да желиш нормалан живот у духу традиције
колико Србину треба да схвати да нема више од два образа то је сад већ психолошко питање
 
Узгред, понижено је све српско.
Не знам шта је то "србско", нема у правопису српског језика.

* zvučni suglasnici (B, g, d, z, ž, đ, dž),
* bezvučni suglasnici (p, k, t, ć, š, s, č, f, h, c)

koBac

Sta je ispravno: koBca ili koPca? Ispravno je koBca

SrB

Sta je ispravno: srBski ili srPski?

Zasto je dakle po tvom pravopisu BB-skole ispravno koBca, a nije ispravno srBski?


Glas u napisanoj rijeci ima silu, ima snagu koja mimo svijesti djeluje na misljenje i ponasanje. Zbog toga se biraju imena firmi i proizvoda, zbog toga se odabiru natpisi i rijeci u reklamama, a sve to radi djelovanja na podsvijest ljudi, koje ce poslije ta podsvijest aktivirati u reklamom zadatom pravcu.

Tako je i sa rijecju srBski i rijecju srPski. Svaki put kad ti procitas srBski, tebi je kao da ti neko pukne samar, jer ti ne volis cuti rijec SRB, mrzis tu rijec, a rijec SRP je pogrbljena kao srp, kao sluga koji se klanja pred gospodarom. I zato ti volis rijec SRP, jer volis takve SRPE ili SERVE tj. SLUGE kako nas zovu na zapadu iz pakosti zovu.

I kome ti ovdje palamudis o podizanju nacionalnog morala kod Srba srPskim paganizmom? Laz i podvalu lako je prepoznati.
 
Poslednja izmena:
* zvučni suglasnici (B, g, d, z, ž, đ, dž),
* bezvučni suglasnici (p, k, t, ć, š, s, č, f, h, c)

koBac

Sta je ispravno: koBca ili koPca? Ispravno je koBca

SrB

Sta je ispravno: srBski ili srPski?

Zasto je dakle po tvom pravopisu BB-skole ispravno koBca, a nije ispravno srBski?


Glas u napisanoj rijeci ima silu, ima snagu koja mimo svijesti djeluje na misljenje i ponasanje. Zbog toga se biraju imena firmi i proizvoda, zbog toga se odabiru natpisi i rijeci u reklamama, a sve to radi djelovanja na podsvijest ljudi, koje ce poslije ta podsvijest aktivirati u reklamom zadatom pravcu.

Tako je i sa rijecju srBski i rijecju srPski. Svaki put kad ti procitas srBski, tebi je kao da ti neko pukne samar, jer ti ne volis cuti rijec SRB, mrzis tu rijec, a rijec SRP je pogrbljena kao srp, kao sluga koji se klanja pred gospodarom. I zato ti volis rijec SRP, jer volis takve SRPE ili SERVE tj. SLUGE kako nas zovu na zapadu iz pakosti zovu.

I kome ti ovdje palamudis o podizanju nacionalnog morala kod Srba srPskim paganizmom? Laz i podvalu lako je prepoznati.
Hrastovnik, bas si se debelo nalupao. Zar dotle seze tvoja ljubav prema srpstvu i Srbima, da izvitoperujes rec Srbin i srpski. Jos si ti daleko od strucnjaka za gramatiku i pravoips srpskog jezika.
 
Мислим да дискусију треба приводити крају. Има и других тема о паганству, или старој српској вери. Идеја ми је била да сместим у контекст савременог света, не само Србије, али превасходно с обзиром на ситуацију у Србији - ту смо где смо, а само кукавице беже од тога.
Са Храстом се изгледа не може озбиљно разговарати. Но добро, и не мора...
Међутим, Сале је дотакао једну занимљиву тему - знати шта хоћемо и живети нормално у духу традиције. Још је на улазу у Делфи писало "Спознај себе", а писало је и "Имај мере" (ово друго се посебно односи на неке дискутанте). Знати шта хоћеш је барем слојевита тема, а једна од компоненти је однос према сакралном. Односно (пост)модерна десакрализација. Иде то од тривијалне масовне "културе", до тога зашто пикирају баш на свете земље - као што је Косово. Имам идеју за тему о томе, мада не знам где баш да је сместим - тема је између религије, натприродног и политике, а тиче се односа према култури у најширем могућем смислу.
 
Sto se tice zrtvovanja ljudi kod Slovena pagana ...
Helmold kaze: (I, 25) "скупе се људи и жене с децом, и приносе својим боговима на жртву волове, овнове, а такође и Хришћане. Они сматрају да богови нарочито воле хришћанску крв. После тога свештеник прелива жртву крвљу, да би боље разумео прорицање. Јер по причању многих Словена зли богови се најлакше маме крвљу. Кад се тако по обичају сврши чин принашања жртве, онда сав народ поседа за богате столове, једе, пије, па се за тим весели и игра".
 
Prelistavam malo Tojnbija i cini mi se da je najtacniji odgovor na pitanje iz naslova teme sadrzan u sledecem pasusu:

'Arhaisticki religijski pokreti intelektualno se ne mogu opravdati zato sto prethodni racionalizam, koji je istisnuo tradicionalnu religijsku veru u stvarnosti ne dolazi i ne odlazi poput magle s kojom Spengler pogresno izjednacuje racionalizam u svojoj alegoriji. Bilo bi tacnije identifikovati maglu sa tudjinskom materijom koju visa religija posle svog silaska sa neba prihvata i nosi sobom na svom zemaljskom putovanju. Nastupanje racionalizma javlja se onda ne kao proces pomucenja vec prosvetljavanja (Aufklärung). A za psihu je teze da unisti ucinke prosvetljavanja ponovnim sakupljanjem mentalne magle koju je dolazak racionalizma rasprsio nego sto je za nju bilo, u tom ranijem poglavlju njene mentalne istorije, tesko da rasprsi maglu upravljajuci na nju zrake prosvetljavanja. Ovu neprijatnu istinu objavio je sa autoritetom izvucenim iz licnog iskustva muslimanski teolog-mistik koji je imao hrabrosti da se prikloni gubljenju svoje religije da bi obezbedio mogucnost da je ponovo povrati cinom transfiguracije.

'Nema nikakve nade u povratak tradicionalnoj veri, posto je ona jednom bila napustena, jer je sustinski uslov za drzanje tradicionalne vere u tome da onaj koji se nje drzi ne zna da je tradicionalnost. Kada god on to zna, njegova je tradicionalna vera slomljena. To je napuklina koja se ne moze popraviti i rascep koji se ne moze spojiti ni zaceliti ni na koji nacin osim ako se ne istopi u vatri i ne da mu se drugi, nov oblik' (Istrazivanje istorije II, Prosveta 1971, 298.).

Iako se ove Tojnbijeve reci (kurziv Al Gazali) odnose na iluzornost ili neostvarivost povratka racionalistickog, posthriscanskog Zapada hriscanstvu, sasvim su prikladne kao komentar na svaku savremenu 'renesansu' paganizma. Danas biti pagan, imajuci u vidu tradicionalni semanticki okvir ove reci, ne znaci nista drugo nego do paroksizma doveden surogat onoga sto se zeli biti.
 
Poslednja izmena:
Мало ми је тешко да одговорим, јер нисам читао Тојнбија колико Шпенглера. Мада ми је Шпенглер био посве јасан. Колико се сећам он успон хришћанства објашњава регресијом античког паганства, уопште античке (аполонијеске) културе као принципа. Онда долази арапска (сиц!) или ти магијска култура. Шизма 1054. је последње разрешење великог питања у оквиру ове културе, после она нема шта да разреши и опстаје једино у "окамењеном" стању. Следећа је западна, односно фаустовска култура. Углавном се слажем са овом схемом, с тим што дозвољавам могућност ренесансе - тога нема код Шпенлера, заправо он минимизује европсју ренесансу. Али ми знамо за примере оживљавања култура у Индији или Кини...

Оно за рационализам баш не разумем. Данашња наука нам говори да се не може све рационално објаснити, барем не ако то посматрамо као неку "сатну механику света". То оповргавају квантна теорија, физика језгра (полураспад), теорија хаоса... Дакле, има много стохастичких, чак непредвидљивих процеса. Занимљиво да Шпенглер у потпуности потврђује (предвиђа?) и овакво стање научних парадигми - пошто је наука део културе.
Тако да није чудно што имамо сумњу и преиспитивање свега. Што иде до нивоа негације. Имаш ли рационалног разлога да оставиш потомство? Из угла групе којој припадаш (од нивоа врсте до нивоа породице) свакако да, али зашто би припадао некој групи!? Нема рационалног објашњења на нивоу појединца, зато се либерализам толико острвљује на све што надилази појединачан живот. А имаш ли рационалног разлога да живиш? Немаш, бар не чим ти живот не доноси само лепо. Воља за животом је инстинкт, а не рационална одлука. Како се понаша машина кад јој истекне програм...

Најзад, сложио бих се за традиционални семантички оквир. Зато је и ова тема, јер ја не желим традиционални семантички оквир, оно што је било пре хиљаду и више година. Ово је дијалектика: теза - антитеза - синтеза. Ерго, ако је античко паганство било теза, хришћанство и рационализам антитеза, онда је оно о чему говорим синтеза. Шири слојеви у Србији тако већ доживљавају православље, као неки спој хришћанства и раније вере. Људи су свесни да смо једини народ који слави славу, рецимо... Али мислио сам на нешто много шире.
Дакле, не буквално веровање какво је било некада давно, а што често тачно и не знамо. Него однос према архетипу. Однос према хришћанским догмама (ја бар не видим да ме обавезују), али такође и према рационалистичким догмама - које се нису показале. Један од овдашњих зилота има у потпису како Библија није себи контрадикторна, него човечанству. Ни сам не зна колико је у праву. То исто се може рећи за било коју идеју која наступа у име целог човечанства. Или, да кажем за било који систем, пошто постоје ствари које су нам заједничке, али не и заједнички калуп. Бити паган данас значи одбацити one size fits all.

rogovi su drevni solarni simbol vrlo slican cirilicnom slovu C (ognjilu) copyright by Hrastovnik

:rotf:
 
Poslednja izmena:
Видели су и католици Госпу, па баш нисам сигуран. А ти шта мислиш, јесу је стварно видели?
Него, боље читај Сакс-Граматика, ако те већ занима апологетика крсташких ратова на северу. Много је реалнији, документованији и лепше пише - он је написао прву верзију Хамлета...
 
Видели су и католици Госпу, па баш нисам сигуран. А ти шта мислиш, јесу је стварно видели?
Него, боље читај Сакс-Граматика, ако те већ занима апологетика крсташких ратова на северу. Много је реалнији, документованији и лепше пише - он је написао прву верзију Хамлета...

Imas i ovdje: Lavrentevskaia Letopis, also called the Povest Vremennykh Let, in Polnoe Sobranie Russkikh Letopisei
 
Опет, кад сабереш све жртве прогона хришћана, укључујући ту и саме хришћане који су се крстили на "погрешну" страну, или имали "погрешно" виђење онога што је названо "права природа Исуса Христа", па онда међусобне сукобе монотеистичких религија (џихад, крсташки ратови), све могуће прогоне јеретика и "вештица"...
Биће да је Шопенхауер ипак у праву.
А ја стварно не знам за неке велике ратове између таоиста и будиста.
Јел знаш зашто? Зато што су поред једних богова, дозвољавали и могућности постојања других.
Нису тврдили да само они знају "истину".
 
Опет, кад сабереш све жртве прогона хришћана, укључујући ту и саме хришћане који су се крстили на "погрешну" страну, или имали "погрешно" виђење онога што је названо "права природа Исуса Христа", па онда међусобне сукобе монотеистичких религија (џихад, крсташки ратови), све могуће прогоне јеретика и "вештица"...
Биће да је Шопенхауер ипак у праву.
А ја стварно не знам за неке велике ратове између таоиста и будиста.
Јел знаш зашто? Зато што су поред једних богова, дозвољавали и могућности постојања других.
Нису тврдили да само они знају "истину".

Који год у Њему стоји не греши; који год греши не виде Га нити Га позна. (1.Jovanova 3,6)
 

Back
Top