Šta čitate?

Shinoda:
Nista onda... :cry: morace Lana da pojasni! :lol:
Kliknite za proširenje...

Знаш да сам 'ладно синоћ сањао овај текст и у сну ми се јавило објашњење :eek: И све је било тако једноставно и логично, али ево сада не могу да се сетим ничега... Трипови тешки... :confused:
 
Nixxx:
Знаш да сам 'ладно синоћ сањао овај текст и у сну ми се јавило објашњење :eek: И све је било тако једноставно и логично, али ево сада не могу да се сетим ничега... Трипови тешки... :confused:
Kliknite za proširenje...
:hahaha::hahaha::hahaha:

Stefane K. daj leba ti otkljucaj onu temu "Ozbiljan sam" imamo jos ozbiljniji problem! :eek:

Gde su sad Molder i Skali! :confused:
 
PREDAVANJE

Puškov je rekao:
- Žena je ljubavna mašina - i istog časa dobio po njušci.
- Zašto? - upitao je Puškov i, pošto nije dobio odgovor na svoje pitanje, nastavio:
- Evo šta mislim: ženi se treba uvlačiti. Žene to vole i samo se prave da ne vole.
Tu Puškova opet tresnuše po njušci.
- Ma šta ovo znači? Onda neću ni da govorim - kaza Puškov, ali, sačekavši frtalj minuta, nastavi:
- Žena je napravljena tako, da je cela meka i vlažna.
Tu Puškova opet tresnuše po njušci. Puškov pokuša da odglumi kako to nije ni primetio i nastavi:
- Ako ženu pomirišeš...
Ali ovde Puškova tako jako opaučiše po njušci, da se on uhvati za obraz i reče:
- Drugovi, u ovakvim uslovima je apsolutno nemoguće održati predavanje. Ako se ovo ponovi, ja ću zaćutati.
Puškov sačeka frtalj minuta pa nastavi:
- Gde smo stali? Ah, da! Dakle: žena voli sebe da posmatra. Ona sedi pred ogledalom gola golcijata...
Kod ove reči Puškov opet dobi po njušci.
- Gola golcijata - ponovi Puškov.
- Tras! - odalamiše ga po njušci.
- Gola golcijata! - povika Puškov.
- Tras! - lupiše ga po njušci.
- Gola golcijata! Gola golcijata žena! Gola golcijata riba! - urlao je Puškov.
- Tras! Tras! Tras! - dobijao je Puškov po njušci.
- Gola golcijata riba s krčagom u ruci! - vrištao je Pukov.
- Tras! Tras! - pljuštali su udarci po Puškovu.
- Ribin rep! - vikao je Puškov, eskivirajući udarce. - Gola golcijata monahinja!
Ali tada Puškova udariše tako snažno, da se on onesvesti i pade na patos kao pokošen.

Ja ovo ne razumem.....
 
"...Danas sam bio sa urođenicima u lovu na delfine. Ukrcali smo se u uske male skune koje oni nazivaju nekako kao "haramakana" ili "karamahana", i sačekali smo mesečinu. Zatim smo nemo, pobožno veslali po tečnom zlatu, okićeni vencima divlje magnolije, tako da smo ličili na sprovod ili na svadbenu povorku. Neću da te pravim ljubomornom i neću ti opisivati njihove žene. Mada nemaš razloga za strahovanje. One boju moje kože tumače kao malokrvnost i bledilo, tako da se ponašaju samnom sažaljivo kao sa bolesnikom.
Svi su oni bili beskrajno tužni i svečani, a ja nisam znao šta im je zapravo. Kada bi, veoma nespretno ubacili delfina u svoj čamac, plakali bi nemo kao što se kod nas u Evropi plače za dragim pokojnikom. Nije to bio divljački ritualni ples kako mi to mislimo da se zbiva. To je bilo iskreno i gordo, nenametljivo i tiho, otmeno šmrcanje.
- Ne morate da lažete - reče mi jedan domorodac kada sam ja, iz kurtoazije, prineo maramicu ustima.
- Ja hoću da se useknem - rekoh.
- To je već druga stvar - reče Tam-Tam. - Vi belci mnogo lažete. Mislite da je to lepo i pristojno kada sa nekim na silu Boga hoćete da podelite bolove i radost. To je kod nas znak nepristojnosti i lošeg odgoja. Zašto biste vi sada, na primer, plakali? -
- Zbog mrtvih delfina... Kao i vi uostalom - rekoh i useknuh se u maramicu da pokažem da sam pristojan i da nisam licemer.
- Šta vam pada na pamet! – reče Tam-Tam. - Plakati zbog delfina! Mi plačemo zato što moramo svojim veslima da šamaramo mesečinu . -
Vesla su im jedva dodirivala vodu..."
 
Nadrealista:
"...Danas sam bio sa urođenicima u lovu na delfine. Ukrcali smo se u uske male skune koje oni nazivaju nekako kao "haramakana" ili "karamahana", i sačekali smo mesečinu. Zatim smo nemo, pobožno veslali po tečnom zlatu, okićeni vencima divlje magnolije, tako da smo ličili na sprovod ili na svadbenu povorku. Neću da te pravim ljubomornom i neću ti opisivati njihove žene. Mada nemaš razloga za strahovanje. One boju moje kože tumače kao malokrvnost i bledilo, tako da se ponašaju samnom sažaljivo kao sa bolesnikom.
Svi su oni bili beskrajno tužni i svečani, a ja nisam znao šta im je zapravo. Kada bi, veoma nespretno ubacili delfina u svoj čamac, plakali bi nemo kao što se kod nas u Evropi plače za dragim pokojnikom. Nije to bio divljački ritualni ples kako mi to mislimo da se zbiva. To je bilo iskreno i gordo, nenametljivo i tiho, otmeno šmrcanje.
- Ne morate da lažete - reče mi jedan domorodac kada sam ja, iz kurtoazije, prineo maramicu ustima.
- Ja hoću da se useknem - rekoh.
- To je već druga stvar - reče Tam-Tam. - Vi belci mnogo lažete. Mislite da je to lepo i pristojno kada sa nekim na silu Boga hoćete da podelite bolove i radost. To je kod nas znak nepristojnosti i lošeg odgoja. Zašto biste vi sada, na primer, plakali? -
- Zbog mrtvih delfina... Kao i vi uostalom - rekoh i useknuh se u maramicu da pokažem da sam pristojan i da nisam licemer.
- Šta vam pada na pamet! – reče Tam-Tam. - Plakati zbog delfina! Mi plačemo zato što moramo svojim veslima da šamaramo mesečinu . -
Vesla su im jedva dodirivala vodu..."
Kliknite za proširenje...

"Mansarda"?
 
Nadrealista:
Može li se obuzdati želja za tumačenjem?
Da li umetnost može biti još nešto,otvoriti neke nove puteve,ili je zaključivanje uvek jedini izlaz?

Imamo umetnost da ne bismo umrli od istine.
Kliknite za proširenje...

Upravo tako. Uostalom ja se i ne trudim da sve doslovno shvatim i tumačim već jednostavno da osetim samo delo a isto tako i da osetim stanje u kom je bio umetnik prilikom stvaranja istog.
 
Nadrealista:
"...Danas sam bio sa urođenicima u lovu na delfine. Ukrcali smo se u uske male skune koje oni nazivaju nekako kao "haramakana" ili "karamahana", i sačekali smo mesečinu. Zatim smo nemo, pobožno veslali po tečnom zlatu, okićeni vencima divlje magnolije, tako da smo ličili na sprovod ili na svadbenu povorku. Neću da te pravim ljubomornom i neću ti opisivati njihove žene. Mada nemaš razloga za strahovanje. One boju moje kože tumače kao malokrvnost i bledilo, tako da se ponašaju samnom sažaljivo kao sa bolesnikom.
Svi su oni bili beskrajno tužni i svečani, a ja nisam znao šta im je zapravo. Kada bi, veoma nespretno ubacili delfina u svoj čamac, plakali bi nemo kao što se kod nas u Evropi plače za dragim pokojnikom. Nije to bio divljački ritualni ples kako mi to mislimo da se zbiva. To je bilo iskreno i gordo, nenametljivo i tiho, otmeno šmrcanje.
- Ne morate da lažete - reče mi jedan domorodac kada sam ja, iz kurtoazije, prineo maramicu ustima.
- Ja hoću da se useknem - rekoh.
- To je već druga stvar - reče Tam-Tam. - Vi belci mnogo lažete. Mislite da je to lepo i pristojno kada sa nekim na silu Boga hoćete da podelite bolove i radost. To je kod nas znak nepristojnosti i lošeg odgoja. Zašto biste vi sada, na primer, plakali? -
- Zbog mrtvih delfina... Kao i vi uostalom - rekoh i useknuh se u maramicu da pokažem da sam pristojan i da nisam licemer.
- Šta vam pada na pamet! – reče Tam-Tam. - Plakati zbog delfina! Mi plačemo zato što moramo svojim veslima da šamaramo mesečinu . -
Vesla su im jedva dodirivala vodu..."
Kliknite za proširenje...

Ah, Mansarda... :heart:

...jedina knjiga koju sam prochitala vishe od 3 puta...
... i uvijek je nosim uz sebe...
:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Ortak2
Koliko brzo čitate?
Odgovora
8
Pregleda
240
DaRkGuitaRist88
DaRkGuitaRist88
Umri_muski
  • Anketa Anketa
Sta je gore?
Odgovora
13
Pregleda
355
Samsonight
Samsonight
MladenS.
Šta ponuditi bogatašima?
Odgovora
6
Pregleda
273
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top