Šta čitate?

Дона Тарт-Мали пријатељ
Сјајна књига.

Drugi roman Done Tart vredelo je čekati. To je izuzetno napeta, besprekorno napisana priča o neobičnim likovima i uzburkanim osećanjima, a u središtu, kao u oku uragana, nalazi se nemilosrdno pametna dvanaestogodišnja Harijet, devojčica pokeraškog lica. Kad je bila beba njen tada devetogodišnji brat Robin svirepo je ubijen. Njena majka, potpuno uništena tugom, često leži u krevetu s glavoboljama, a otac živi i radi u drugom gradu. Posle neizmernog gubitka – kada je otpuštena njena druga majka, voljena, mrgodna, nezamenljiva crna služavka – Harijet odlučuje da se osveti Deniju Retlifu, čoveku za kog veruje da joj je ubio brata. Ona misli da može da vaskrsne srećnu porodicu koju poznaje samo sa starih fotografija.

Snažno, utrobnom opisnom prozom i nemilosrdnim smislom za pripovedanje Dona Tart izlaže kako devojčica sprovodi uličnu pravdu pomoću hladne lukavosti. I otvrdli kriminalci, braća Retlif, takođe su zapanjujuće tvorevine; upleteni u drogu i zamršene međusobne odnose, oni su savremena verzija Foknerove porodice Snoups. Dona Tart drži apsolutnu kontrolu nad svim elementima, kombinujući napetost, studije likova i društvenu pozadinu. Njeno poznavanje južnjačkih običaja, važnosti porodice, nasleđa, rase i staleža životno je važno za roman, kao i njena veština prikazivanja sposobnosti južnjaka da ispredu legendu, da se sklone u mitologiju, u priče iz prošlosti. Dvostruka merila u rasno podeljenom društvu prefinjeno su naglašena, a svom portretu služavke, Ajde Ru, naizgled stereotipnom, Dona Tart pridodaje crtu ogorčenog ponosa.



Prvi roman Done Tart postigao je neočekivan i veličanstven uspeh; ovog puta niko ne treba da se iznenadi.

Booklist


Ako je roman Ubiti pticu rugalicu priča o detinjstvu kakvo bi svako želeo, a kakvo niko nije imao, Mali prijatelj je priča o detinjstvu onakvom kakvo jeste, naizmenično očaravajućem i zastrašujućem.

Newsweek


Široka priča o osveti, ispričana bogatim uzdržanim glasom. Dona Tart napisala je knjigu za odrasle kojom vlada atmosfera Gospodara muva i drugih klasika dečje književnosti.
Kliknite za proširenje...
 
wild_child:
Ja necu nista preporucivati na coravo.
Daklem, koga zanima odredjena tematika, ili odredjeni pisac neka pita pa cu u skladu sa tim da preporucim nesto za sta mislim da valja iz te oblasti ili od tog autora.
Ovako mogu da preporucim bilo sta....
Kliknite za proširenje...

Mima Laševska:
Baš i ne volim da preporučujem drugima:
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=8163211&postcount=35

Mada, na temi šta čitate? bi se moglo polemisati o knjigama umesto pukog navođenja naslova. :confused:
Meni lično ne bi bio problem da ispišem rečenicu-dve (doduše, nekad i ispišem) o pročitanoj knjizi, al' sve mi se čini da to nikog ne interesuje.
Kliknite za proširenje...

naravno, vas niko ni ne tera, na ovoj temi neko mozhda mozhe da zatrazhi neshto sa odredjenom tematikom, i vi biste mogle preporuchiti, cilj je da ljudi obogacuju svoje biblioteke dobrom literaturom, a ne da chitaju neshto shto chitanja vredno nije (a toga ima...) :)
@mima - zato ja i otvorih ovu temu, tamo se svi, da prostite, kurche kako su prochitali ovu ili onu knjigu a ni rechi o samim knjigama nit' diskusije o istima :)

Stefan K.:
Tema ima tendenciju da preraste u Šta čitate?.
Ako se to desi, spojiću je sa istom.
Kliknite za proširenje...

apelujem opet, da kad preporuchite, opishete malo shta je u pitanju, a ne samo da grunete naslov :)
ako postane samo gomila naslova, onda je, Stefane, i spoji.

Mrs_Sick:
Um, Herman Hese, na primer, Demijan :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

i neko se pojavi ovde i nije chuo za tu knjigu. Bilo bi lepo da sad kazhesh neshto o heseu i/ili demijanu :)
 
Poslednja izmena od moderatora:
Dulord:
Ne znam da li si upoznata ali on je navodio neke stvari iz stvarnih izvora. Vidim da nisi ni pratila Nacionalnu geografiju i da nisi citala nista o tome pa si neupucena. Crkva nije nista rekla o tome i cuti... Trebalo bi da se malo informises!!!
Kliknite za proširenje...

Ne zanima me sta crkva misli.Kazem to kao hriscanka.U svakom slucaju,ta knjiga je kao krimic dobra,kao krimic i NIKAKO vise.CAK i da je istina (sto,naravno,nije) volela bih da ostne zauvek tajna.Do tada,Dena ne podnosim.:thumbdown:
 
wild_child:
Ulete mi Turbo Ajvar u post ali ajde ovako da osavim ipak

Den Braun, istorijski korektan? Tesko. Pokoji prepisani detalj, da. Globalno ne:)
A sta si ti od izvora jos citao kada sa takvom sigurnoscu tvrdis ispravnost necega?
Sem Nacionalne Geografije?

Ergo, Den Braun mi je vrlo nezanimljiv. Umetnicki nezanimljiv, iz ugla krimi romana nezanimljiv.
Knjige se daju procitati posebno sve posle Da Vincijevog Koda koji je totalni promasaj.
Medjutim ima i mnogo gorih i glupljih knjiga tako da je ovo najmanje zlo.
Den Braun kao pisac bestselera jest vredan citanja ( ja i dalje tvrdim - ne postoji glupa knjiga postoje samo razliciti ukusi onih koji citaju).

Kao bolji pandan Braunu radije bih preporucila Ime ruze, Umberta Eka( kao i vecinu njegovih dela). Mozda malo polaganija i stilski teza ali umetnicki mnogo vrednije delo.

I jopet ponavljam, Den Braunove knjige NISU verodostojni istorijski dokazi...ima realnih detalja ali globalno ne.
A ti Dulord ne treba toliko da se vredjas, nisi ti pisao knjigu:) Prihvati da nece svi biti odusevljeni, ***, tako to ide na forumu. Nacice se neko kome ce tvoja preporuka dobro doci, nemaj brige;)
Kliknite za proširenje...

:worth: :super::bye::klap::cmok:



:lol:
 
Preporucujem ''Buku i Bes'',od Foknera.

Knjiga je veoma sumorna,glavni lik je Bendzi,zaostao u razvoju.Prate se desavanja u njegovoj porodici,posebno se vidi odnos ljudi prema njemu kao takvom,retardiranom.:neutral::neutral:

Nipodastavaju ga( njegova majka prva,gleda ga kao kaznu za nesto je u zivotu zgresila:sad2:...) Jedini iskren odnos sa njim imaju njegova sestra Kedi,i crnkinja koja ,kao robinja,vodi racuna o njemu. Na kraju,posle smrti majke,bezosecajni brat ga salje u Dom za poremecene i bolesne ljude:( Kroz celu knjigu se provlaci ta crta destrukcije,deca odrastaju u ljude koji su "osakaceni",u nemogucnosti da izrazavaju osecanja i vole na jedan zdrav nacin.

Vrlo "teska" knjiga:neutral:
 
Poslednja izmena:
Preporucujem ''Istocni-zapadni vetar'' Perl Bak i ''Zmajevo seme'' Perl Bak.Mada mi je nekako bolja ''Zmajevo seme'' :heart: mene je bas rastuzila,ali mi se dopala.Ova prva prica o sudaru dve kiulture,Prica o mladom Kinezu obrazovanom na zapadu i o njegovoj zeni koja je tipican plod kineskog tla, tradicije i kulture. Malo me mrzi da ti prepricavam,procitaj,odlicna je,videces. ;)
 
kreptoman:
zato ja i otvorih ovu temu, tamo se svi, da prostite, kurche kako su prochitali ovu ili onu knjigu a ni rechi o samim knjigama nit' diskusije o istima :)
Kliknite za proširenje...

Znam. U par navrata sam, čini mi se, to komentarisala. :)

Dolazi li poezija u obzir?

* * *

Književnik kojeg preporučujem je Milorad Pavić.
Savremeni srpski pisac, jedan od najčitanijih sa Balkana. Stručnjak za baroknu književnost, jedan od najznačajnijih pisaca postmoderne, čak je bio nominovan za Nobelovu nagradu.
Pisac je nelinearne i interaktivne književnosti, što znači da se njegova dela ne moraju čitati hronološkim redom već unakrsno ili od kraja, zapravo, kako god vi želite.

Korisni linkovi:
http://www.khazars.com/
http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/pavic/index.html

Pavićeva autobiografija:
Аутобиографија

Ја сам писац већ две стотине година. Далеке 1766. један Павић је објавио у Будиму своју збирку песама и отада се сматрамо списатељском породицом.

Рођен сам 1929. на обали једне од четири рајске реке у 8 и 30 часова изјутра у знаку Ваге (подзнак Шкорпија), по астечком хороскопу Змија.

Први пут сам бомбардован када ми је било 12 година. Други пут када ми је било 15 година. Између та два бомбардовања заљубио сам се први пут и под немачком окупацијом принудно научио немачки. Тада сам крадом научио и енглески од једног господина који је пушио миришљави дуван за лулу и није баш добро знао енглески. У исто време први пут сам заборавио француски (после сам га заборављао још два пута). Најзад, у једној школи за дресирање паса, где сам се нашао бежећи од англо-америчког бомбардовања, један руски царски официр емигрант почео је да ми даје часове руског из књига песама Фета и Тјутчева. Друге руске књиге није имао. Данас мислим да је учење језика било врста мог претварања у различите опчињујуће животиње.

Волео сам два Јована - Јована Дамаскина и Јована Златоустог (Хризостома).

Много више љубави сам остварио у својим књигама него у свом животу. Са једним изузетком који још траје. Ноћ ми се у сну слатко лепила за оба образа.

До 1984. био сам најнечитанији писац у својој земљи, а од те године надаље најчитанији. Написао сам роман у виду речника, други у облику укрштених речи, трећи у виду клепсидре и четврти као приручник за гатање картама тарот. Пети је био астролошки водич за неупућене. Трудио сам се да што мање сметам тим романима. Сматрам да је роман као рак; живи од својих метастаза и њима се храни. Како време протиче, ја сам све мање писац својих књига и све више писац оних будућих, које по свој прилици неће никада бити написане.

На моје запрепашћење књиге су ми до сада преведене око сто пута на разне језике. Укратко, ја немам биографију. Имам само библиографију. Критичари у Француској и Шпанији забележили су да сам први писац 21. века, а живео сам у 20. веку, када се морала доказивати невиност, а не кривица.

Највећа разочарања у животу донеле су ми победе. Победе се не исплате.

Нисам никога убио. Али, мене су убили. Много пре смрти. За моје књиге било би боље да им је аутор неки Турчин или Немац. Био сам најпознатији писац најомраженијег народа на свету - српског народа.

Нови миленијум за мене је почео 1999. године (са три обрнуте шестице) трећим бомбардовањем када су НАТО авиони бацили бомбе на Београд и Србију. Река на којој живим, Дунав, отада није више пловна.

У 21. век ушао сам преко позоришних дасака. Палиндромске године 2002. Владимир Петров “пустио је прву интерактивну позоришну ласту у Москву и освојио руску престоницу без битке” поставивши на сцену “Московског художественог академског театра Чехова” мој “позоришни јеловник - За увек и дан више”. Исте године Томаж Пандур изградио је кулу са 365 седишта и у њој је као у циркусу на песку играо “Хазарски речник” у Београду и Љубљани претварајући на очиглед публике реч у месо и воду у време. Године 2003. петроградски “Академски театар Ленсов” дочекао је јубиларне беле ноћи и тристагодишњицу свога града представом мог комада “Кратка историја човечанства”.

Све у свему могу рећи да сам за живота добио оно што многи писци добијају тек после смрти. Мислим да ме је Бог обасуо бескрајном милошћу подаривши ми радост писања, али ме је истом мером казнио можда баш због те радости.
Kliknite za proširenje...

Čak iz same autobiografije uočava se slikovit i maštovit stil pisanja dotičnog pisca. Izuzetno me podseća na magični realizam i na pisce poput Markesa, na primer.
Svakodnevne stvari Pavić je uspeo da prikaže kao bizarne i neobične i time stvorio fantastičnu atmosferu u svojim knjigama u kojima su svi likovi isprepletani snažnim sudbinskim nitima.
U delima se spaja starinsko i današnje na jedan volšeban način, prisutni su elementi legendi, pa čak i istorijski podaci, u manjoj meri, doduše, i prikazani na bajkovit način.
Pavićev rečnik je izuzetno bogat i obiluje predivnim metaforama, ali isto tako i lascivnim rečima koje, meni barem, ne deluju prosto ili vulgarno, već naprotiv.

Malo mi je teže da pričam o delima, pošto ih osećam, a osećaje je teško prevesti u reči.
Zapravo, smatram ih bajkama za odrasle.

Koju god njegovu knjigu sam pročitala, svidela mi se. Neka manje, neka više, ali sve u svemu nemam negativnih utisaka. Pročitala sam:
„Hazarski rečnik“, „Unutrašnja strana vetra“, „Poslednja ljubav u Carigradu“, „Predeo slikan čajem“, „Kutija za pisanje“, „Sedam smrtnih grehova“, „Svadba u kupatilu“ i još neke pripovetke.
Meni lično nije težak za čitanje i lako je razumljiv.

Trenutno čitam „Dve kotorske priče“.
Priču „Steznik“ napisao je Pavić, a drugu priču, „Tri stola“ njegova žena Jasmina Mihajlović.

Zanimljiva je činjenica da Pavić svoju suprugu spominje u samo jednoj pripoveci i to u jednoj od priča iz knjižice „Sedam smrtnih grehova“.

Odlomak iz knjige „Predeo slikan čajem“
Odlomak iz „Hazarskog rečnika“


Slobodno demantujte ukoliko sam napisala nešto netačno ili pogrešno. :)
 
wild_child:
Ulete mi Turbo Ajvar u post ali ajde ovako da osavim ipak

Den Braun, istorijski korektan? Tesko. Pokoji prepisani detalj, da. Globalno ne:)
A sta si ti od izvora jos citao kada sa takvom sigurnoscu tvrdis ispravnost necega?
Sem Nacionalne Geografije?

Ergo, Den Braun mi je vrlo nezanimljiv. Umetnicki nezanimljiv, iz ugla krimi romana nezanimljiv.
Knjige se daju procitati posebno sve posle Da Vincijevog Koda koji je totalni promasaj.
Medjutim ima i mnogo gorih i glupljih knjiga tako da je ovo najmanje zlo.
Den Braun kao pisac bestselera jest vredan citanja ( ja i dalje tvrdim - ne postoji glupa knjiga postoje samo razliciti ukusi onih koji citaju).

Kao bolji pandan Braunu radije bih preporucila Ime ruze, Umberta Eka( kao i vecinu njegovih dela). Mozda malo polaganija i stilski teza ali umetnicki mnogo vrednije delo.

I jopet ponavljam, Den Braunove knjige NISU verodostojni istorijski dokazi...ima realnih detalja ali globalno ne.
A ti Dulord ne treba toliko da se vredjas, nisi ti pisao knjigu:) Prihvati da nece svi biti odusevljeni, ***, tako to ide na forumu. Nacice se neko kome ce tvoja preporuka dobro doci, nemaj brige;)
Kliknite za proširenje...

Hvala ti na kritici. Ja ne kazem da su njegove knjige verodostojni istorijski dokazi. U Da Vincijevom kodu je izneo neke podatke za koje se smatra da su istiniti. Ali i on sam je priznao da je dosta toga izmislio da bi knjiga bila zanimljivija... Nisam hteo da uvredim nikoga a ako jesam nekoga zao mi je. Gledao sam razne dokumentarce, rasprave, malo surfovao po netu. Ali ja nikad nisam rekao da je ceo roman istinit!!!
 
Smajli of the day:
Ne zanima me sta crkva misli.Kazem to kao hriscanka.U svakom slucaju,ta knjiga je kao krimic dobra,kao krimic i NIKAKO vise.CAK i da je istina (sto,naravno,nije) volela bih da ostne zauvek tajna.Do tada,Dena ne podnosim.:thumbdown:
Kliknite za proširenje...

Pa i da je vecina podataka iz knjige tacna (naravno istinito je samo malo toga a o ostalom mozemo samo da nagadjamo) to nasoj hriscanskoj crkvi ne bi nista skodilo. Ali katolicku crkvu potresa iz temelja!!! U pravu si knjiga je dobra kao krimic:ok: Svako ima prava na svoj ukus i misljenje sto se tice svega. Nije mi bila namera da te uvredim ali ako jesam IZVINI!!!;)
 
Ma nisi,nista,nista..;) U pravu si.Ali ja nikako ne mogu da shvatim to misljenje-mislim,da je Isus imao dete sa Marijom M.?Hej pa to bi promenilo celo nase verovanje,ne smem ni da mislim...huuu.A drugo,sve je izmisljotina.(Da ne mislis da zapocinjem svadju,u sustini mi se dopala knjiga ;) )
 
Mima Laševska:
Kakav je stil pisanja?
Nisam čitala Foknera.
Kliknite za proširenje...
To i mene zanima, posto ga ni ja nisam citala, ali sam danas (buduci da sam pre toga videla preporuku na jednoj 2.temi ) uzela ne znajuci o cemu se radi.:mrgreen: Sad kad znam o cemu se radi cini mi se zanimljivo.
Da ovo ne bi bio spam :mrgreen:
Preporucujem: ,,Tunel'', Ernesto Sabato, lepa ljubavna prica sa ne bas romanticnim motivima, raznolik i spontan splet dogadjaja, glavni lik govori kako se zaljubio u devojku i kako je na kraju ubio... Onda ,,Slika Dorijana Greja'', Oskar Vajd, ''teska'' knjiga, opisuje deo zivota lepog mladica Dorijana uz dosta filozofije Lorda Henrija, inace ja sam se rastuzila kad sam procitala kako se Sibil Vejn ubila zbog Dorijana...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

O
Koliko brzo čitate?
Odgovora
8
Pregleda
276
DaRkGuitaRist88
DaRkGuitaRist88
Umri_muski
  • Anketa Anketa
Sta je gore?
Odgovora
13
Pregleda
359
Samsonight
Samsonight
MladenS.
Šta ponuditi bogatašima?
Odgovora
6
Pregleda
276
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top