Ljubo:
Baš si uporan. Dobro, nek ti bude, priznajem, kula jeste postojala, alio kako? Da li apsolutno ili relativno, s obzirom da postoje dva oblika postojanja - apsolutno i relativno. Šta je apsolutno postojanje, a šta relativno i u čemu je razlika. Razlika je u tome što Apsolutno postojanje postoji samo po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, od uvek i zauvek, zato jer ne može nastati iz Ništa. A relativno postojanje ne postoji samo po sebi. Ono ne može da postoji bez Apsolutnog postojanja i uvek se pojavljuje kao geometrijski telesni fizički oblik ili stanje apsolutnog postojanja. Kao takvo, relativno postojanje uvek iznova može i da nastane i nestane. I još i ovo, apsolutno postojanje se prema relativnom uvek odnosi kao uzrok prema posledici. Na taj način što apsolutno postojanje svojim kretanjem i radom, od sebe samog uzrokuje relatino postojanje i na taj način sebi daje nekakav fizički oblik, pa sada samo izgleda da postoji nekakvo drugo, relativno postojanje. Mada, u stvarnosti uvek i samo apsolutno postojanje POSTOJI, ma u kom svom obliku ili stanju da se ono nalazi. Ovde je potrebno da se zna i to da, pošto relativnog postojanja ne može da bude bez kretanja i rada apsolutnog postojanja, to se apsolutno postojanje prema relativnom uvek odnosi kao kretač prema kretanju, gde opet imamo situaciju da uvek i samo postoji kretač koji se kreće, a nikako kretanje bez kretača, kao što to neki kvazi filozofi pokušavaju da da nas ubede da stvarnost jeste onakva kakva nije. U stvarnosti, zato materija, život i svemir, kao kretanje, rad i oblik apsolutnog postojanja i postoje samo relativno, a nikako apsolutno. Kad kretanje i rad apsolutnog postojanja stane, materija, život i svemir kao oblici kretanja i rada apsolutnog postojanja, nestaju.
Tu se krije problem. Ti ne samo da smatras da postoji takozvano apsolutno (tj. beskonacno iliti vecno) postojanje vec smatras da je ono jedino pravo postojanje i da relativno postojanje (tj. ono jedino postojanje koje postoji) ne moze da postoji bez ovog izmisljenog, apsolutnog, postojanja.
Ja sam vec rekao na ovoj temi, i pre toga na drugim temama, da je pojam beskonacnosti, tj. pojam apsoluta, besmislen. Drugim recima, pojam se ne odnosi na, ne vezuje se za, nista konkretno. Ne samo sto niko nikada nije opazio nesto sto je beskonacno, apsolutno ili vecno, vec je nemoguce opaziti bilo sta takvo zato sto je sam pojam beskonacnosti, apsolutnosti i vecnosti nedefinisan.
U matematici postoji pravac koji se zove "finitizam" koji ima za cilj da oslobodi matematiku od besmislenog pojma beskonacnosti.
Pokusaj da definises pojam i videces da neces uspeti u tome. Nije dovoljno samo imati osecaj da znas na sta se taj pojam odnosi. Trebas
stvarno da znas na sta se on odnosi. Da bi pojam bio dobro definisan mora se odnositi na, vezivati za, odredjenu sekvencu opazaja iz nase proslosti. Sekvenca je, moram da naglasim, sacinjena od konacnog broja elemenata (svaki broj je po definiciji konacan tako da je izraz "konacan broj" pleonazam koji ima za cilj da naglasi da autor iskljucije mogucnost da je broj "beskonacan" iako bi to trebalo da bude ocigledno.) Ukoliko pojam ne mozes da vezes za jednu takvu sekvencu, onda tvoj pojam nije definisan tj. nema smisla odnosno besmislen je. Naravno, uopste nije bitno da li si jednu takvu sekvencu opazaja u celovitosti opazio nekada u proslosti. Naprimer, jednorog je jasno definisan pojam iako nikada u proslosti nismo opazili jednoroga. Medjutim, svaki pojedinacni opazaj iz te sekvence opazaja na koju se odnosi pojam jednoroga smo u proslosti opazili, tako da pojam jednoroga jeste definisan sto znaci da ima smisla tj. nije besmislen.
Pokusaj da definises pojam vecnog pa mi javi.
Takodje je besmisleno tumaciti jednu te istu pojavu kao svoj uzrok i posledicu. To nam samo govori da ti ne znas sta pojam uzroka i pojam posledice oznacavaju. Naime, radi se o uslovnoj verovatnoci izmedju dveju pojava, tj. verovatnoca da se pojavom prve pojave pojavi drugi pojava, s ciljem da se druga pojava (posledica) predvidi na osnovu ove prve (uzrok.) Nema nikakvog smisla traziti verovatnocu da se pojava A, koja se vec pojavila, pojavi i to na osnovu toga sto se pojavila. Pojava A nam je vec poznata tako da nam ne treba da je predvidjamo.
Ovim ti skrecem paznju na sustinske greske koje si napravio. Ne mozes da gradis kulu na losem temelju.
Sve sam ja to već odavno uradio i objavio, ali niko na to ne obraća pažnju.
Pa gde su te definicije? Nemoj da mi pricas kako si to odavno uradio i objavio nego lepo pokazi prstom na njih. Stavi link ili jednostavno kopi-pejstuj.
Svi se uporno drže svojih ustaljenih navika, ubeđenja i verovanja, bez volje da u tome išta menjaju.
Ja se svojih verovanja drzim zato sto smatram da su ispravnija od tvojih ne zato sto nemam zelju da proverim njihovu ispravnost.
Ti bi da me predstavis kao nekog ko misli ono sto misli samo zato sto je navikao tako da misli tj. zato sto ne moze da odbaci lose navike i usvoji nove.
A interesantno je da svako moze to da kaze za svakog ko se ne slaze s njim. Hriscani isto mogu da kazu za ateiste . . . I ja, kao sto to vec cinim, mogu to da kazem za tebe. Ti baratis slabo definisanim pojmovima i tesko ti je da ih unapredis. To je moje tumacenje. Ja tako kapiram sta ti ovde radis.
Mani se tih jeftinih prica.
Nego, pokusaj da dokazes ono sto iznosis.
Ako ne, nemoj da pises.
Mada ko sam ja da ti govorim sta da radis . . .
Ko da imam nekakav autoritet . . .
Definicija apsolutnog postojanja, tj. tog gradivnog materijala je prostija da prostija ne može da bude i razumljiva, iskustveno proverljiva i dokažljiva da više od toga ne može da bude. i glasi: Da bi nešto postojalo nužno je da postoji samo po sebi, kao svoj razlog, uzrok, sveha i posledica, od uvek i zauvek, zato jer ne može nasti i Ništa. Da bi u tome uspelo, nužno mora da raspolaže sa saedam fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.
To nije definicija.
Nije dovoljno da nabacas nekoliko reci koje smatras da su vezane za pojam koji definises da bi to bila definicija.
Kao sto sam rekao, definisati znaci pokazati na koje dogadjaje, tj. opazaje, se pojam odnosi. Dakle, da bi rec imala smisao, mora da se odnosi na nesto opazeno.
Koji su to opazaji na koje se "apsolutno postojanje" odnosi?
Ti pravis gresku u startu zato sto pretpostavljas da je za postojanje necega neophodno da to nesto bude vecno.
Nije neophodno. Dovoljno je opaziti ga da bi mogli da kazemo da postoji. Ili, ako ne mozemo da ga opazimo, da logickim putem zakljucimo da ono postoji (a to znaci da generalizujemo njegovo postojanje na osnovu prethodno opazenog.)
Ti kazes da
jeste neophodno zato sto nesto ne moze nastati iz nista. Ja kazem da ti gresis zato sto opazaji ne nastaju iz drugih opazaja vec ih mi tumacimo, upotrebom logike, da oni nastaju iz drugih opazaja.
Na najnizem nivou apstrakcije, na nivou opazaja, uzrocno-posledicne veze ne postoje. Postoje samo opazaji koji su nezavisni jedan od drugog. Zato se cesto da kaze da je univerzum
haos. Univerzum ne funkcionise po unapred utvrdjenim pravilima.
Recimo, ako imamo neko sekvencu opazaja kao sto je {1, 2, 3, 4, 5, 6} mi mozemo da dodjemo logicki do zakljucka da ce sledeci opazaj biti {7}. To mozemo da uradimo zato sto mozemo da uocimo pravilnost po kojoj je svaki dogadjaj odredjen (otud pojam determinizma) na osnovu prethodnog dogadjaja i to prostom matematickom operacijom sabiranja koja kao operande koristi broj koji predstavlja prethodni dogadjaj i broj 1. To, medjutim, nikako ne znaci da je za pojavljivanje ovih dogadjaja neophodna nekakva pravilnost a jos manje bas ova pravilnost. Dakle, ne mora se kriti nekakav mehanizam iza ovih brojeva koji njih kroz vreme sabira sa brojem 1 kako bi odredio sledeci broj u nizu. Ne, to je prosto nase tumacenje koje se zasniva na analizi slicnosti i razlika izmedju dogadjaja. Mi se takvim tumacenjem bavimo ne da bi otkrili nekakvu "apsolutnu istinu" o univerzumu vec prosto da bi mogli da predvidimo buducnost.
Tu si se ti opasno zeznuo.
Sad je vredno pomenuti Ozimana.
Zasto? Zato sto Oziman kapira da se iza opazenih dogadjaja, izmedju elemenata koji cine nase iskustvo, ne krije nikakav diskretni mehanizam. Taj direktni mehanizam je samo projekcija matematickih formula na univerzum. Dotle je u pravu. Odatle pa na dalje vise nije zato sto on odbacivanjem te gluposti on ubacuje drugu, tj. njemu miluju, glupost, a to je da iza opazenih dogadjaja postoji nekakva "stvar po sebi" ili nekakvo "transcendentno Bice" ili nekakav kontinuitet. A to nije nista drugo nego projekcija nistavila na univerzum.
Iza opazenih dogadjaja, cinjenica je, ne postoji
nista.
