Srpsko ime u Dubrovniku

Nebitne informacije...
Znaš i ti puno o hrvatskoj povijesti, znao bi još i više da živio u Janjevu, to ne znači da si pripadnik najstarije hrvatske janjevačke dijaspore niti Hrvat...

Вероватно ниси свестан колико си у праву. Јањевци као велики и стари Хрвати, одлични су познаваоци хрватске историје. Они су столећима распредали по том њиховом селу о замишљеним хрватским владарима и чували славну хрватску историју, иако су једва преживљавали. Заправо су пореклом све осим Хрвати: Срби, Албанци, Саси, Дубровчани, можда и Власи, Роми... мешавина свих тих етникума, а матерњи језик им је српски и то дијалект којим Хрвати ни не говоре. Они су Хрвати откад су тамо дошли католички попови из Хрватске и отворили им школу и учили их да говоре хрватски (који нису ни научили, осим оних који су се одселили у Хрватску, а ни они сви). Ти јадни Јањевци никоме ни не требају, осим Хрватима - а и њима само да би их злоупотребљавали и понављали како су "најстарија хрватска дијаспора". Тиме је много тога речено - ако је то "најстарија хрватска дијаспора".
 
Poslednja izmena:
Део нема никакве везе са темом, а ја сам питао да ми одговориш на питање везано за твоју изјаву да патријарх Пајсије није Јањевац?

Govorimo o Hrvatima Janjevcima, ne o stanovnicima Janjeva koji mogu bit i Srbi. Ima Janjevaca koji uopće nisu iz Janjeva, živili su tamo po raznim selima i mjestima, ali svi se nazivaju Janjevci, imaju i podrupu koju su nazivali Letničani. Dakle neki Srbin koji živi u Janjevu spada u tu grupu jednako koliko i Srbin koji živi u Beogradu...
Opet su vam se lončići u glavi pobrkali, pa postavljate besmislena pitanja...
Uz kategoriju "beskorisnih znanja" koja ovdje prezentira Krišna uvodimo i kategoriju "besmislenih pitanja" koja najčešće postavlja Lekizan...
 
Nebitne informacije...
Znaš i ti puno o hrvatskoj povijesti, znao bi još i više da živio u Janjevu, to ne znači da si pripadnik najstarije hrvatske janjevačke dijaspore niti Hrvat...

Lol...čovek zvan Janjevac, vrlo očigledn dubrovačko-dalmatinski i rimokatolički uticaj i tebi to sve nebitno... :lol:

No hajde, da vidimo neki izvor od pre 1918. godine. Pošto si rekao da su se Janjevci osećali Hrvatima čak i u tursko vreme još!
 
O možda najčuvenijem Janjevcu u istoriji.


Ово је занимљиво и битно.

Оно што је такође занимљиво и битно је да поред патријарха српског Јањевца, имамо митрополита и светитеља српског фетивог Дубровчанина.
Иначе, били су и савременици.

Свети Јосиф Нови
Покровитељ и заштитник Епархије темишварске
josif_tem.jpg



Свети Јосиф Нови Темишварски, митрополит и светитељ српског порекла, рођен 1568. године у Дубровнику, од оца Јована и мајке Екатарине. Замонашио се у манастиру Пантелејмону и био калуђер више манастира на Светој Гори, и достигао положај игумана у манастиру Кутлумушу.
Пећки патријарх Гаврило I (1648-1655) га је приметио по врлинама и поставио 1650. године за митрополита

Као митрополит, свети Јосиф је развио широку пастирску делатност: путовао је по епархији, рукополагао свештенике, проповедао и поучавао. Код турских власти, чији је језик знао, заузимао се за своју паству и за хришћански народ. Ради школовања црквених клирика, основао је и свештеничку школу. Дошавши до дубоке старости, свети Јосиф се сам повукао у манастир Партош у Банату. Побожни народ је и овде посећивао свог пастира, долазећи за благослов, савете и молитвену помоћ. Провевши око 3 године у овом манастиру, свети Јосиф се ту и упокојио у својој 88. години живота, на дан Успења Пресвете Богородице 15/28. септембра 1656. године. Сахрањен је под олтаром цркве коју је сам подигао. Његове се мошти данас налазе у катедралном храму у Темишвару. Свети Јосиф је сматран светитељем и чудотворцем још за живота на земљи. Тридесет година после његове смрти, 1686. године, сабор Банатске митрополије назива га именом Свети Јосиф Нови. Ђакон Дамаскин Удра је скупио сведочанства о чудима која је он показао, у једној књизи са службама светитељима, написаној на грчком. Ова се књига чува у манастиру Партошу у Румунији.

Rascia_pannonia_16th_18th_c..png


Свети Јосиф је био један од великих бранитеља православља у своје доба а против покушаја унијаћења (што насиљем, што обећањима) које је спровођено од стране Римокатоличке цркве у Ердељу и Банату.

Свети Јосиф Нови уведен је у календар светитеља Српске праославне цркве и Румунске православне цркве.
 
Poslednja izmena:
Govorimo o Hrvatima Janjevcima, ne o stanovnicima Janjeva koji mogu bit i Srbi. Ima Janjevaca koji uopće nisu iz Janjeva, živili su tamo po raznim selima i mjestima, ali svi se nazivaju Janjevci, imaju i podrupu koju su nazivali Letničani. Dakle neki Srbin koji živi u Janjevu spada u tu grupu jednako koliko i Srbin koji živi u Beogradu...
Opet su vam se lončići u glavi pobrkali, pa postavljate besmislena pitanja...
Uz kategoriju "beskorisnih znanja" koja ovdje prezentira Krišna uvodimo i kategoriju "besmislenih pitanja" koja najčešće postavlja Lekizan...
Говоримо о Јањевцима и ето из тог Јањева је један Србин постао српски патријарх још у 16 веку.
Имали неки Хрват тамо у то време?Или је и ово бесмислено питање.
Јањевци су Јањевци а Летничани су Летничани, и ниједни нису били Хрвати све до новијег времена.
 
Носиоци заставе Хрватске на отварању Олимпијских игара у Токију били су стреличар Јосип Гласновић и атлртичарка Сандра Перковић.

v_16220.jpg

Јосип Гласновић

Гласновићи су пореклом из Јањева, а како пише Никола Чолак (такође из Јањева), филолог и историчар, они представљају најбројнији католички род у истом.

Colak.jpg

Никола Чолак

Никола Чолак је тај који је први почео писати о Јањевцима као "најстаријој хрватској дијаспори" - то је ова мантра коју врте до данас. Дипломирао је романистику 1943. у Загребу за време НДХ. Након рата је радио у школама као наставник, а од 1954. у Хисторијском архиву у Задру. Ту се, између осталог, бавио сређивањем рукописне заоставштине Шиме Љубића. Политички ангажман Чолака се углавном односио на активности у политичким телима хрватске (усташке) емиграције и неуспелим покушајем оснивања правашке емигрантске странке. 1960. прелази у Институт за друштвене науке ЈАЗУ (данас Завод за повијесне и друштвене знаности ХАЗУ). 1965. се запошљава у Институту за хисторију радничког покрета Хрватске (данас Хрватски институт за повијест), чији је управник у периоду 1961-67. био нико други до Фрањо Туђманкоји га је запослио.

Како би могао да настави великохрватску шовинистичку делатност, одлучује да емигрира у Италију, где ће предавати историју у Бискупској гимназији. У Падови ће основати Centro di studi storici Croati. У збирци Николе Чолака налази се коресподенција с Ивом Ројницом, Вишњом Павелић, Срећком Пшеничником, Бранимиром Јелићем и другим усташама или "политичким емигрантима".

Посебно је сарађивао с кругом око Бранимира Јелића и његовим Хрватским народним одбором у Немачкој. Године 1973. безуспешно је покушао с неколицином истомишљеника да обнови рад Хрватске странке права у емиграцији. Од 1987. био је и помоћник председника Хрватског ослободилачког покрета Срећка Пшеничника. Уређивао је и два политичка емигрантска часописа, "Хрватско право" и "Хрватска домовина". Писао је за часописе "Хрватска држава", "Хрватска ревија" и "Независна Држава Хрватска".

Colak Janjevo.png


Први рукопис о Јањевцима као Хрватима написао је у време рата, 1942. под називом "Јањево - хрватска насеобина на Косову пољу"
О каквом се менталном профилу ради, јасно је. Томе у прилог говори и назив књиге коју је издао у Италији:

"Иза бодљикаве жице: свједочанство о животу Хрватске у србокомунистичкој Југославији"
Сестрама и браћи, Хрватицама и Хрватима жртвама србокомунистичке инвазије Хрватске
La Ciclografica, Падова 1977.

Звучи познато, зар не?
Србочетничко, југокомунистичко...
Јањевачки Хрвати (7 стољећа "стари")
 
Što znamo iz povijesti ili što znamo iz teške balkanske nacional logike ?
Znamo iz povijesti da ih papa Benedikt 12. spominje prvi put u pismu 1303. gdje opisuje Janjevo kao centar katoličke župe tamo. Dakle original dubrovački katolici...

Znamo iz teške balkanske nacional-logike da su tvrd orah, okruženi pravoslavljem i Srbima na kosovu ovi dubrovački katolici sigurno bi se stopili sa Srbima i asimilirali da su Dubrovčani ionako zapravo bili Srbi, ali vidimo da su to prevelike razlike...
Kad ti doseljeni Dubrovčani posred Kosova stoljećima uporno galame da su Hrvati to je najbolji dokaz kolko je starim Dubrovčanima nemoguće bilo imat veze sa Srbima. Strelica u srce svih priča o dubrovačkim Srbima. Nije tu bilo ni asimiliranja, ni mješanja, ni ničeg, Hrvati su Hrvati, Srbi su Srbi...
Колико год да се не слажем с неким твојим ' навијачким погледима' овде си убо поенту. Моје је мишљење да ту није акценат на националности, већ на вероисповести. Важност разлике између католика и православаца у, нпр. 13-ом веку и данас није иста. Не знам да ли можемо разумети због недостатка извора од када ти људи инсистирају на томе да су Хрвати а не Дубровчани.
Дубровник је имао јаку културу, јачу него што је била српска. Можда си упућен, а било би везани за тему, од када Дубровчани имају јак хрватски осећај?
Мој став је да су се они дуго осећали као припадници Дубровачке републике, а кад је то те промене дошло не знам.
 
Колико год да се не слажем с неким твојим ' навијачким погледима' овде си убо поенту. Моје је мишљење да ту није акценат на националности, већ на вероисповести. Важност разлике између католика и православаца у, нпр. 13-ом веку и данас није иста. Не знам да ли можемо разумети због недостатка извора од када ти људи инсистирају на томе да су Хрвати а не Дубровчани.
Дубровник је имао јаку културу, јачу него што је била српска. Можда си упућен, а било би везани за тему, од када Дубровчани имају јак хрватски осећај?
Мој став је да су се они дуго осећали као припадници Дубровачке републике, а кад је то те промене дошло не знам.

Праваши → усташе → комунисти
 
Носиоци заставе Хрватске на отварању Олимпијских игара у Токију били су стреличар Јосип Гласновић и атлртичарка Сандра Перковић.

Pogledajte prilog 974672
Јосип Гласновић

Гласновићи су пореклом из Јањева, а како пише Никола Чолак (такође из Јањева), филолог и историчар, они представљају најбројнији католички род у истом.

Pogledajte prilog 974798
Никола Чолак

Никола Чолак је тај који је први почео писати о Јањевцима као "најстаријој хрватској дијаспори" - то је ова мантра коју врте до данас. Дипломирао је романистику 1943. у Загребу за време НДХ. Након рата је радио у школама као наставник, а од 1954. у Хисторијском архиву у Задру. Ту се, између осталог, бавио сређивањем рукописне заоставштине Шиме Љубића. Политички ангажман Чолака се углавном односио на активности у политичким телима хрватске (усташке) емиграције и неуспелим покушајем оснивања правашке емигрантске странке. 1960. прелази у Институт за друштвене науке ЈАЗУ (данас Завод за повијесне и друштвене знаности ХАЗУ). 1965. се запошљава у Институту за хисторију радничког покрета Хрватске (данас Хрватски институт за повијест), чији је управник у периоду 1961-67. био нико други до Фрањо Туђманкоји га је запослио.

Како би могао да настави великохрватску шовинистичку делатност, одлучује да емигрира у Италију, где ће предавати историју у Бискупској гимназији. У Падови ће основати Centro di studi storici Croati. У збирци Николе Чолака налази се коресподенција с Ивом Ројницом, Вишњом Павелић, Срећком Пшеничником, Бранимиром Јелићем и другим усташама или "политичким емигрантима".

Посебно је сарађивао с кругом око Бранимира Јелића и његовим Хрватским народним одбором у Немачкој. Године 1973. безуспешно је покушао с неколицином истомишљеника да обнови рад Хрватске странке права у емиграцији. Од 1987. био је и помоћник председника Хрватског ослободилачког покрета Срећка Пшеничника. Уређивао је и два политичка емигрантска часописа, "Хрватско право" и "Хрватска домовина". Писао је за часописе "Хрватска држава", "Хрватска ревија" и "Независна Држава Хрватска".

Pogledajte prilog 974838

Први рукопис о Јањевцима као Хрватима написао је у време рата, 1942. под називом "Јањево - хрватска насеобина на Косову пољу"
О каквом се менталном профилу ради, јасно је. Томе у прилог говори и назив књиге коју је издао у Италији:

"Иза бодљикаве жице: свједочанство о животу Хрватске у србокомунистичкој Југославији"
Сестрама и браћи, Хрватицама и Хрватима жртвама србокомунистичке инвазије Хрватске
La Ciclografica, Падова 1977.

Звучи познато, зар не?
Србочетничко, југокомунистичко...
Јањевачки Хрвати (7 стољећа "стари")
Али шта се од Чолакових дела може наћи у српским библиотекама? :think:

Ништа нама није познато. Ми врло мало о свему знамо.
 
Poslednja izmena:
Носиоци заставе Хрватске на отварању Олимпијских игара у Токију били су стреличар Јосип Гласновић и атлртичарка Сандра Перковић.

Pogledajte prilog 974672
Јосип Гласновић

Гласновићи су пореклом из Јањева, а како пише Никола Чолак (такође из Јањева), филолог и историчар, они представљају најбројнији католички род у истом.

Pogledajte prilog 974798
Никола Чолак

Никола Чолак је тај који је први почео писати о Јањевцима као "најстаријој хрватској дијаспори" - то је ова мантра коју врте до данас. Дипломирао је романистику 1943. у Загребу за време НДХ. Након рата је радио у школама као наставник, а од 1954. у Хисторијском архиву у Задру. Ту се, између осталог, бавио сређивањем рукописне заоставштине Шиме Љубића. Политички ангажман Чолака се углавном односио на активности у политичким телима хрватске (усташке) емиграције и неуспелим покушајем оснивања правашке емигрантске странке. 1960. прелази у Институт за друштвене науке ЈАЗУ (данас Завод за повијесне и друштвене знаности ХАЗУ). 1965. се запошљава у Институту за хисторију радничког покрета Хрватске (данас Хрватски институт за повијест), чији је управник у периоду 1961-67. био нико други до Фрањо Туђманкоји га је запослио.

Како би могао да настави великохрватску шовинистичку делатност, одлучује да емигрира у Италију, где ће предавати историју у Бискупској гимназији. У Падови ће основати Centro di studi storici Croati. У збирци Николе Чолака налази се коресподенција с Ивом Ројницом, Вишњом Павелић, Срећком Пшеничником, Бранимиром Јелићем и другим усташама или "политичким емигрантима".

Посебно је сарађивао с кругом око Бранимира Јелића и његовим Хрватским народним одбором у Немачкој. Године 1973. безуспешно је покушао с неколицином истомишљеника да обнови рад Хрватске странке права у емиграцији. Од 1987. био је и помоћник председника Хрватског ослободилачког покрета Срећка Пшеничника. Уређивао је и два политичка емигрантска часописа, "Хрватско право" и "Хрватска домовина". Писао је за часописе "Хрватска држава", "Хрватска ревија" и "Независна Држава Хрватска".

Pogledajte prilog 974838

Први рукопис о Јањевцима као Хрватима написао је у време рата, 1942. под називом "Јањево - хрватска насеобина на Косову пољу"
О каквом се менталном профилу ради, јасно је. Томе у прилог говори и назив књиге коју је издао у Италији:

"Иза бодљикаве жице: свједочанство о животу Хрватске у србокомунистичкој Југославији"
Сестрама и браћи, Хрватицама и Хрватима жртвама србокомунистичке инвазије Хрватске
La Ciclografica, Падова 1977.

Звучи познато, зар не?
Србочетничко, југокомунистичко...
Јањевачки Хрвати (7 стољећа "стари")
У јбт. тај Јосип Гласновић има жешће шиптарску фацу. :)
 
Али шта се од Чолакових дела може наћи у српским библиотекама? :think:

Ништа нама није познато. Ми врло мало о свему знамо.

Не знам, можда може нешто у Народној библиотеци, мада мене лично и не занима, искрено.
Усташка памфлетистика и измаштана историја, немају неку вредност, макар их писао и доктор наука. Може... ради информисаности или забаве.
 
Не знам, можда може нешто у Народној библиотеци, мада мене лично и не занима, искрено.
Усташка памфлетистика и измаштана историја, немају неку вредност, макар их писао и доктор наука. Може... ради информисаности или забаве.
То је наш проблем, нас ништа више не занима. Зато нам је и знање све мањкавије.

Иначе, поменути Никола Чолак је из архива у Италији пописао око 100.000 јединица архивске грађе која се тиче источне обале Јадранског мора (и то, разуме се, у најширем њеном смислу). До сада су објављена три тома Regesti marittimi Croati у којима је сабрано око 16.000 докумената са кратким описом или целим садржајем.

Ниједна наша библиотека од 1985. кад је изашао први том овог зборника до 2018. године када је изашао трећи није набавила ниједан. И таквих примера је колико хоћеш, јер кога то занима? :flert:
 
Poslednja izmena:
То је наш проблем, нас ништа више не занима. Зато нам је и знање све мањкавије.

Иначе, поменути Никола Чолак је из архива у Италији преписао око 100.000 јединица архивске грађе која се тиче источне обале Јадранског мора (и то, разуме се, у најширем њеном смислу). До сада су објављена три тома Regesti marittimi Croati у којима је сабрано око 16.000 докумената са кратким описом или целим садржајем.

Ниједна наша библиотека од 1985. кад је изашао први том овог зборника до 2018. године када је изашао трећи није набавила ниједан. И таквих примера је колико хоћеш, јер кога то занима? :flert:

Radovan Damjanović imao je jednu pametnu stvar za svoje dosadašnje karijere.

Nazvao je emisiju na onom Deretićevom radiju "Ljudi ništa ne znaju".
 
То је наш проблем, нас ништа више не занима. Зато нам је и знање све мањкавије.

Иначе, поменути Никола Чолак је из архива у Италији пописао око 100.000 јединица архивске грађе која се тиче источне обале Јадранског мора (и то, разуме се, у најширем њеном смислу). До сада су објављена три тома Regesti marittimi Croati у којима је сабрано око 16.000 докумената са кратким описом или целим садржајем.

Ниједна наша библиотека од 1985. кад је изашао први том овог зборника до 2018. године када је изашао трећи није набавила ниједан. И таквих примера је колико хоћеш, јер кога то занима? :flert:

Не знам чији - наш? Срба?
Ја сам рекао за себе, не уопштено или за стручњаке. Премда, ради информисаности или забаве, како што рекох, и сам читам и нешто што, можда, не би требало (мене занима и памфлетистика, али не сматрам да треба сваког да занима).

Поменути Никола Шолак је шовиниста и отворени србомрзац. Јесте роварио и по Ватиканском архиву и сакупљао и те регесте (што сам прочитао), али то је за другу тему. С тим, што се ти регести налазе у архиву и нису обрађени сви. И ако би неко требало да се бави тиме, зна се ко би требало.

То је наш проблем, утолико што се наши историчари, стручњаци, академици не баве тиме онолико колико би требало и на начин који би требало. То је, опет, моје лично мишљење. Ако си на то мислио, слажем се с тобом.

Но, увек треба имати на уму ко је особа која је нешто писала.

nikola-colak-iza bodljikave zice.png

"Иза бодљикаве жице: свједочанство о животу Хрватске у србокомунистичкој Југославији"
Сестрама и браћи, Хрватицама и Хрватима жртвама србокомунистичке инвазије Хрватске

То што је неко докторирао не чини га објективним, наравно. Штавише, многи тај ауторитет користе за више циљеве.
 
Lol...čovek zvan Janjevac, vrlo očigledn dubrovačko-dalmatinski i rimokatolički uticaj i tebi to sve nebitno... :lol:

No hajde, da vidimo neki izvor od pre 1918. godine. Pošto si rekao da su se Janjevci osećali Hrvatima čak i u tursko vreme još!
Zar nije Ivan Franjo Jukić pisao o Janjevcima kao Hrvatima? Mislim da je @RickRoss ako se ne varam postavljao taj citat negdje na forumu ali ne mogu se sjetiti gdje.
 
Zar nije Ivan Franjo Jukić pisao o Janjevcima kao Hrvatima? Mislim da je @RickRoss ako se ne varam postavljao taj citat negdje na forumu ali ne mogu se sjetiti gdje.
Само је поменуо да се Хрватима називају, а да говоре босанским, ако је аутентичан текст. Можда му је то рекао поп, жупник јањевачки што је школе учио у Риму у пропаганди. Ту такође пише: Турци пак арнаутски говоре и Арнаути се зову.
Јал' су Турци, јал' су Арнаути... 🤔
 
Lol...čovek zvan Janjevac, vrlo očigledn dubrovačko-dalmatinski i rimokatolički uticaj i tebi to sve nebitno... :lol:

No hajde, da vidimo neki izvor od pre 1918. godine. Pošto si rekao da su se Janjevci osećali Hrvatima čak i u tursko vreme još!
Ja sam Dalmatinac, kad sam prvi put vidija Janjevce, koda sam vidija Libanonce ili tako nešto😄🤪
 
Само је поменуо да се Хрватима називају, а да говоре босанским, ако је аутентичан текст. Можда му је то рекао поп, жупник јањевачки што је школе учио у Риму у пропаганди. Ту такође пише: Турци пак арнаутски говоре и Арнаути се зову.
Јал' су Турци, јал' су Арнаути... 🤔

Bosanski jezik je uobičajeni termin za rimokatolički korpus učenih ljudi našeg jezika u to vreme, tako da to bi bilo u skladu sa tvojom izjavom.

Hajde da vidimo taj izvor...prvi put čujem. @RickRoss
 
Aha, vidim...putopis Ive Frane Jukića iz sredine XIX stoleća.

Sa putopisima generalno treba vrlo oprezno postupati bez nekakve spoljašnje potvrde, ali hajde da pretpostavimo da to znači da su možda već tada, u vreme nacionalnog buđenja, počeli da prisvajaju sebi hrvtsko narodno ime.
 
Slavene, na Janjevce sam naletio 1999- e u Kistanjima. Nekakav pazar/ bazar bio ima sam filing kao da sam u Bejrutu. Nisam ih baš ni posve razumija, barem onako na prvu učinili su mi se dosta tamniji od Dalmatinaca. Ne želim ja njima osporavati da su oni Hrvati ali ja jednostavno nisam osjetio nikakvu poveznicu s tim ljudima.

Btw rečeno oni su prevareni od strane režima Franje Tuđmana, svašta im je nešto obećano, nešto i očigledno protuzakonito.
 
Bosanski jezik je uobičajeni termin za rimokatolički korpus učenih ljudi našeg jezika u to vreme, tako da to bi bilo u skladu sa tvojom izjavom.

Hajde da vidimo taj izvor...prvi put čujem. @RickRoss

...за римокатолички корпус учених људи у то време, из Босне. То је познато и није нагласак на босанском језику, већ на томе да се Хрватима називају, јер то овде и јесте тема. Иван Франо Јукић, и као Илирац, залаже се за усвајање заједничког књижевног језика за Јужне Словене, што значи да треба изабрати један говор, а то је босански - што је препорука Конгрегације за пропаганду вере. Зато су Јањевци католици Хрвати босанског језика, што је такође у складу са ставом Конгреагације да се јужнословенски католици сматрају Хрватима.

Када је Јукић боравио у Јањеву жупник је био дон Јосип Богдан (од оних познатих Богдана, свештеника, мисонара, прелата српскога порекла) питомац Конгрегације за ширење вере, који се 1829. враћа из Рима. Тада је (1852.) већ двадесетак година радио као мисионар.

Говор Јањеваца призренско-јужноморавски, који се можда и највише разликује од других говора/наречја у Србији и од стандарда за Јукића Бањалучанина је његов језик.
 
...за римокатолички корпус учених људи у то време, из Босне. То је познато и није нагласак на босанском језику, већ на томе да се Хрватима називају, јер то овде и јесте тема. Иван Франо Јукић, и као Илирац, залаже се за усвајање заједничког књижевног језика за Јужне Словене, што значи да треба изабрати један говор, а то је босански - што је препорука Конгрегације за пропаганду вере. Зато су Јањевци католици Хрвати босанског језика, што је такође у складу са ставом Конгреагације да се јужнословенски католици сматрају Хрватима.

Када је Јукић боравио у Јањеву жупник је био дон Јосип Богдан (од оних познатих Богдана, свештеника, мисонара, прелата српскога порекла) питомац Конгрегације за ширење вере, који се 1829. враћа из Рима. Тада је (1852.) већ двадесетак година радио као мисионар.

Говор Јањеваца призренско-јужноморавски, који се можда и највише разликује од других говора/наречја у Србији и од стандарда за Јукића Бањалучанина је његов језик.

To nije objašnjenje. Nema Hrvata u Bosni, a ima u Janjevu?
 

Back
Top